Ђурђица Драгаш: Робље

Весламо ка смрти својој, ка острву проклетом. На леђима нам Велебит, зелен и мрачан.

Изнад нас плаво,
испод нас плаво,
у средини галија наша.
Робље смо са крстом око врата,
са кућом родном у очима.

Весламо ка смрти својој,
ка острву проклетом.
На леђима нам Велебит,
зелен и мрачан.

Прегазисмо га табанима крвавим,
напунисмо ждрела његова животима нашим.
Оживесмо,
обожисмо безданке мрачне
очима дечјим,
плављим од неба.

Робље смо,
зверским канџама оковано.
Весламо ка хридима сивим.
У пустињи оној смрт нас чека.
Кези се разастрта по врховима каменим.

Весламо…y очи је гледамо.
Живи, а мртви.
Без сутра,
без страха јер….
иза смрти је небо,
плаво,
наше,
вечно.

Од истог аутора: КОЛУМНИСТИ – ПРИЈАТЕЉИ: Ђурђица Драгаш