arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Вуковар: Сећање на убијену српску децу и цивиле

16. новембра навршило се тридесет и три године од стравичног злочина над српским цивилима у Вуковару. У једном дану је масакрирано 24 цивила, од чега девет жена и четворо деце. Према подацима документационог центра Веритас, на подручју Вуковара је за време рата убијено најмање 135 цивила српске националности. Само у периоду од 1. до 18. новембра 1991. хрватска војска је масакрирала 52 српска цивила. Најмасовнији злочин догодио се 16. новембра 1991. Нажалост, медији у Хрватској годинама прећуткују и заташкавају ове стравичне злочине. Главни разлог зашто Хрвати прикривају овај масакр, лежи у чињеници да би се отварањем тог проблема довео у питање мит који су Туђман и хрватска елита конструисали када

СЛОБОДАН ЈАКОВЉЕВИЋ: Мој је отац у Вуковару убијен у јуну 1991. само зато што је Србин

Јован Јаковљевић имао је 51 годину када је 29. јуна1991. године мучки убијен у својој кући у Вуковару, на тадашњем Тргу Славије бб, у улици која се данас зове Ватиканска. Било је то прво убиство у самом Вуковару 1991. године, а које се може подвести под заједнички називник ратног сукоба између Хрвата и Срба, иако се службено за почетак борбених дјеловања у овом граду узима 25. август 1991. године. Његови убице, као и наручиоци убиства до данас нису приведени правди, а Слободан Јаковљевић (50), Јованов син, који данас има година готово колико и његов отац у тренутку смрти, његова мајка Зорка и пет година млађи брат Зоран још увијек чекају

Vukovarski_bluz.jpg

Трагедија у Вуковару почела српским жртвама

Три деценије од када су снаге ЈНА и српски територијалци протерали хрватске паравојне снаге из града на Вуки и Дунаву, у Хрватској се спремају да гламурозно и уз домољубни декор обележе “пад Вуковара”, а Срби жале за битком изгубљеном за дипломатским столом. Вуковар није и не може бити град херој. Може једино да буде град жртва! А истински хероји, уз 1.100 житеља настрадалих током те 1991, јесу његови становници који су преживели све страхоте у борби за голи живот. Данас ће се сви они, као и читав свет, сетити како је пре тачно 25 година завршено тромесечно систематско уништавање града. Трагедију једног града Хрвати су вешто искористили да добију признање

Саво Штрбац: Рођендан Републике Српске Крајине

На Правном факултету Универзитета у Београду, у организацији Клуба за друштвене односе, 14. децембра ове године одржана је трибина под називом „Правни субјективитет Републике Српске Крајине”, на којој сам, поред Бранка Ракића, редовног професора на том факултету, и историчара Милана Гулића, и ја био један од говорника. Организатори су пред нас говорнике ставили списак питања која би „волели да обухватимо”: околности које су довеле до формирања РСК, проглашење РСК, гаранције за опстанак, унутрашње уређење (државни органи, оружане снаге, привреда, Устав), свакодневни живот у РСК (демографија, култура и образовање, учешће становништва у одлучивању), статус РСК (међународно признање државе и владе, дипломатски представници), План З-4, крај рата, губљење територија, укидање РСК и

Српска деца у Хрватској уче како је рат изазвала “српско-црногорска агресија ЈНА” – ВИДЕО

Тзв. хрватски бранитељи траже да српска деца у Хрватској уче како је рат деведесетих година изазвала “српско-црногорска агресија ЈНА”. У земљама региона деца се уче да су Срби кривци за сва зла деведесетих година, поставља се питање да ли се тиме утире пут ка неком новом рату? “У Хрватској се за националне мањине настава изводи на основу три програма, три модела боље речено. Модел А подразумева да се изводи комплетна настава на српском језику и на писму, по уџбеницима државе матице. По моделу Б друштвени предмети се изводе на језику националних мањина, а природни на хрватском језику. И модел Ц где имате програм углавном на хрватском језику, а имају два

Поновљени вандализам на православном гробљу у Вуковару

На православном гробљу у Вуковару непознати починилац или више њих уништио је неколико надгробних споменика. Пише: Маја Милановић Неколико грађанки Вуковара које редовно обилазе споменике својих предака на старом православном гробљу у Вуковару приметиле су да је неколико надгробних споменика оскрнављено и порушено. Председник Заједничког већа општина из Вуковара Дејан Дракулић, вуковарски свештеник Саша Кузмановић и заменик градоначелника Вуковара и председник градске организације СДСС-а Срђан Колар у понедељак, 9. јануара, обишли су уз присуство полиције наведено гробље са жељом да починилац што пре буде пронађен. – Данас смо овде дошли на православно гробље где је по сазнањима наших суграђанки три или четири споменика насилно порушено. Међутим, када смо дошли видели

СЛОБОДАН ЈАКОВЉЕВИЋ: Мој је отац у Вуковару убијен у јуну 1991. само зато што је Србин

Јован Јаковљевић имао је 51 годину када је 29. јуна1991. године мучки убијен у својој кући у Вуковару, на тадашњем Тргу Славије бб, у улици која се данас зове Ватиканска. Било је то прво убиство у самом Вуковару 1991. године, а које се може подвести под заједнички називник ратног сукоба између Хрвата и Срба, иако се службено за почетак борбених дјеловања у овом граду узима 25. август 1991. године. Његови убице, као и наручиоци убиства до данас нису приведени правди, а Слободан Јаковљевић (50), Јованов син, који данас има година готово колико и његов отац у тренутку смрти, његова мајка Зорка и пет година млађи брат Зоран још увијек чекају

ИСТИНА О РАТНОМ ПАКЛУ ПЛАЋЕНА ЖИВОТИМА: “Новости” су у Вуковару изгубиле двојицу истакнутих новинара, Милана Жегарца и Јусуфа Чехајића

У ратном паклу Вуковара редакција “Новости” изгубила је двојицу извештача – Милана Жегарца (44) и Јусуфа Чехајића (50). Погинули су у размаку од пет дана. Пише: Јованка Симић Жегарац, наш извештач од почетка сукоба у Источној Славонији, Барањи и Западном Срему, страдао је 7. октобра 1991, највероватније од снајперског метка који га је погодио у врат на раскрсници Херцеговачке и Трпињске улице у Вуковару, на “ничијој земљи”, на десетак километара од центра. Ту, где су се већ недељама одвијале жестоке борбе. Није било дана да Жеги, како су га колеге ословљавале, из бачког места Оџаци где је живео, не пређе преко Дунава да донесе “Новостима” причу о стању на ратишту.

Vukovarski_bluz.jpg

Вуковар: Сећање на убијену српску децу и цивиле

16. новембра навршила се тридесет и једна година од стравичног злочина над српским цивилима у Вуковару. У једном дану је масакрирано 24 цивила, од чега девет жена и четворо деце. Према подацима документационог центра Веритас, на подручју Вуковара је за време рата убијено најмање 135 цивила српске националности. Само у периоду од 1. до 18. новембра 1991. хрватска војска је масакрирала 52 српска цивила. Најмасовнији злочин догодио се 16. новембра 1991. Нажалост, медији у Хрватској годинама прећуткују и заташкавају ове стравичне злочине. Главни разлог зашто Хрвати прикривају овај масакр, лежи у чињеници да би се отварањем тог проблема довео у питање мит који су Туђман и хрватска елита конструисали када

Vukovarski_bluz.jpg

Трагедија у Вуковару почела српским жртвама

Три деценије од када су снаге ЈНА и српски територијалци протерали хрватске паравојне снаге из града на Вуки и Дунаву. У Хрватској се спремају да гламурозно и уз домољубни декор обележе “пад Вуковара”, а Срби жале за битком изгубљеном за дипломатским столом. Вуковар није и не може бити град херој. Може једино да буде град жртва! А истински хероји, уз 1.100 житеља настрадалих током те 1991, јесу његови становници који су преживели све страхоте у борби за голи живот. Данас ће се сви они, као и читав свет, сетити како је пре тачно 25 година завршено тромесечно систематско уништавање града. Трагедију једног града Хрвати су вешто искористили да добију признање

Миодраг Линта

Линта: “Колона сјећања” представља величање усташтва

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је да “Колона сјећања” у Вуковару у суштини представља величање усташтва, а не истинско сјећање на жртве. Линта је у саопштењу за јавност истакао да се у “Колони сјећања” годинама носе црне заставе са натписом “За дом спремни”, барјаци са усташким грбом са првим пољем бијеле боје, као и они на којима поред усташког поздрава пише и Јасеновац. – У тој колони шетају људи у црним униформама и сличном усташком иконографијом. Потпуно је јасно да су идоли велике већине учесника у “Колони сјећања” поглавник Анте Павелић, командант по злу чувене “Црне легије” Јуре Францетић, командант фабрике смрти Јасеновац Макс Лубурић и њихови

Хрватски закон о ратним цивилним жртвама

Као човек који већ педесетак година тумачи и у пракси примењује разне прописе, морам признати да су се аутори овог закона заиста потрудили да поставе многе „запреке” српским страдалницима и члановима њихових породица, посебно онима који су страдали на подручју бивше РСК, на путу до признавања статуса ратног страдалника, без којег се не може остварити ниједно од предвиђених права. Од када је Хрватски сабор у јулу ове године усвојио Закон о цивилним страдалницима из Домовинског рата, канцеларијама „Веритаса” у Београду и Бањалуци свакодневно се обраћају Срби из Хрватске и бивше РСК с питањем да ли се одредбе овог закона односе и на њих. Ради илустрације наводим неколико примера. Дана 25.

Никола Милованчев: Рат у Хрватској почео у време СФРЈ, 1989. године

У стварности је већ крајем 1989. било јасно да следи покушај оружане сецесије и да ће Срби у Хрватској бити на удару. Када је почео рат и распад Југославије? Већина људи ће данас одговорити да је то било 1991. године. Оставимо сада по страни чињеницу да је распад Југославије припреман деценијама и да је неуспео покушај сецесије Хрватске планиран и за почетак 1972. У стварности је већ крајем 1989. било јасно да следи покушај оружане сецесије и да ће Срби у Хрватској бити на удару. Док су се многи интелектуалци, али и обични грађани, у Београду уљуљкивали у очекивању „демократских слобода“, многи Срби са друге стране Дрине, Саве и Дунава

Милош Гвозденовић: Хрватски „мит“ о Вуковару 1991.

Борбе за Вуковар нису биле никакво „чудо хрватског отпора“. Пре би се могло рећи да је било чудо што је једна војска у потпуном расулу попут ЈНА успела да тај град ослободи. Борбе у Вуковару (Фото: OSCE) Став хрватске јавности о борбама у Вуковару није се мењао од 1991. до данас. Покушали су да од Вуковара направе оснивачки мит своје нове нације, али им то и поред велике пропаганде није пошло за руком. Вуковар 1991. је тема о којој се не расправља у јавности, то је догма нове хрватске државе. Основа за лажни мит Званична догма о Вуковару гласи: храбри бранитељи Вуковара, који је био стратешко место, својим херојским подвигом

Католичка интерпретација за православну цркву у Вуковару

Користећи непроверени историјски мит Туристичка заједница Вуковар ствара утисак да Црква Преподобне Матере Параскеве у излетишту Адица није изворно била православна. Пише: Душан Велимировић Туристичка заједница Вуковар у сарадњи са Градским музејом, Градом Вуковаром и Конзерваторијским одељењем Министарства културе Републике Хрватске поставила је нове туристичке сигнализације и информације о важним топонимима на подручју града. Како стоји на званичним страницама Града Вуковара, овај пројекат вредан је готово 110.000 куна, а уврштене су и плоче са информацијама о одређеним објектима на хрватском и енглеском језику. У овај пројекат укључени су и поједини објекти који су кроз историју веома важни за живот српске заједнице у овом граду попут Богојављенском крста, Српског дома, храма

(ВИДЕО) „Српски свијет“ – Др Милан Гулић: Српски политичари у Хрватској успешни у етно бизнису

Др Милан Гулић, научни сарадник Института за савремену историју у Београду, био је данашњи гост у емисији Националне ТВ ИН4С. Погледајте шта је др Милан Гулић, научни сарадник Института за савремену историју у Београду, рекао у емисији Националне ТВ ИН4С о незалијеченим ранама и тињајућем сукобу, зашто Борис Милошевић није имао мандат да присуствује прослави у Книну; колико је гласова добио на изборима, да ли је то зато што му је отац био у хрватској војсци; Милошевићево присуство прослави у Книну – шамар Србима страдалим у Олуји; да ли је Пуповац окренуо леђа Београду и Србима који му дају мандат; шта је етнобизнис; ко има надмен приступ; да ли је

Сећање на жртве рата деведесетих

У Вуковару,Борову насељу и Бршадину на Видовдан одржано молитвено сећање и полагање венаца за српске жртве рата. Сваке године на Видовдан чланови Већа српске националне мањине Града Вуковара,  Самосталне демократске српске странке и Заједничког већа општина окупљају се на два свима позната места на којима су током рата 1991. године вршене егзекуције над српским цивилима. Тога дана припадници српске заједнице присећају се, не само људи који су ликвидираних на овим местима, него и свих других жртава пострадалих на многим другим нама знаним и незнаним местима и не само пострадалих из овог последњег него и пострадалих у свим ратовима од Косова на овамо. У Дунав, код Веслачког клуба у Вуковару, на

По којим параметрима се крај југословенства десио у Вуковару а не у Словенији, Сплиту или Јасеновцу?

Свака мржња је лоша. И свака порука која је никла из мржње, па и она “мржња која је одговор на мржњу” такође је лоша, али особито и највише – она мржња која је за резултат имала стотине хиљада мучених и звјерски убијених, као што је случај са хрватском и усташком. Пише: Лука Радоњић Реакција на текстове из јучерашњег издања дневног листа „Данас“ („Југословенство је пало са Вуковаром“ https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/jugoslovenstvo-je-palo-sa-vukovarom/ и „Како нас мрзе и како ми њих мрзимо“ https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/kako-nas-mrze-i-kako-mi-njih-mrzimo/) У циљу пружања доприноса опстанку штампаних медија, а и због константне приче о угрожености слободе медија у Србији, у последње вријеме чешће купујем “Данас” него “Политику”. Па ћу као читалац мало и да их

Пеђа (52) је Србин који је постао хрватски екстремиста: У рату је пуцао на рођеног брата, а пре пет година разбио је ћириличну таблу у Вуковару

Рођен је у Вуковару, а детињство је проводио код родбине у Србији. Упркос томе, његова свест о националној припадности тада није постојала. Вуковарац Предраг Мишић – Пеђа је имао је 24 године када је почео рат у Хрватској. Родитељи су му били Срби који су доселили у Вуковар почетком 60-их, а има још два брата. Рођен је у Вуковару, а детињство, током школских распуста, проводио је код родбине у Србији. Упркос томе, његова свест о националној припадности тада није постојала. Родитељи су га одгајали у вери у Бога, у поштењу, у саживоту са људима који га окружују, ма које националности били. Имао је пуно пријатеља, и Хрвата и Муслимана и

Идентификовано 11 српских жртава страдалих од 1991. до 1995. у Хрватској

Према подацима Комисије, кроз овај процес у периоду од 2001. до 2019. године, из регистрованих, масовних гробница и појединачних гробних места ексхумирани су посмртни остаци преко 1400 жртава српске националности страдалих у оружаним сукобима на територији Републике Хрватске, а посмртни остаци преко 980 идентификованих жртава су предати породицама ради сахране. Илустрација / Фото: АП / Новости У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу обављена је идентификација посмртних остатака 11 жртава српске националности. Уз присуство чланова породица обављена је идентификација посмртних остатака жртава страдалих током оружаних сукоба на простору бивше Југославије, у периоду од 1991. до 1995. године, на подручју Републике Хрватске, саопштила је Комисија за нестала

Томислав Јосић признао српске цивилне жртве у Вуковару!

Садашњи саветник за бранитеље града Вуковара и бивши председник бившег „Стожера за одбрану хрватског Вуковара“ Томислав Јосић одржао је 21. фебруара у просторијама градске скупштине конференцију на којој се осврнуо на недавни списак са именима српских цивилних жртва у Вуковару који је јавности представио заменик градоначелника Вуковара из реда припадника српске заједнице Срђан Милаковић. Томислав Јосић оспорио је списак Срђана Милаковића и на основу докумената које је према његовим речима користио Хашки суд закључио како се од 36 споменутих имена налазе имена 15 војника, али и људи страдалих изван Вуковара те неколико особа чији је статус непознат. Он је додао да је то покушај изједначавања двадесетак српских жртава с хиљадама убијених након окупације Вуковара.

Милорад Пуповац

ПЕНАВА ИЗЛАЖЕ ДЈЕЦУ ВЕЛИКОМ РИЗИКУ И СУКОБИМA

Предсједник Самосталне демократске српске странке /СДСС/ Милорад Пуповац оцијенио је да градоначелник Вуковара Иван Пенава користи нарушене односе у том граду за политички обрачун са СДСС-ом и излаже дјецу различите националности великом ризику и сукобима. Пуповац је рекао да Пенава не поштује законе и међународне конвенције о правима дјеце, те да је пребацивање кривице у случају недавног напада на српског дјечака на аутобуској станици у Вуковару на СДСС типичан начин људи лоших намјера. Он је нагласио да су наводе полиције да је у овом случају ријеч о сукобу навијачких група демантовали родитељи и директор школе “Никола Tесла”. “Не бих волио да ико користи институције државе да промијени карактер тога што

Проф. др Светозар Ливада

Затирање Срба у Хрватској (18): Вуковар – подељен град

Вуковар је од вајкада словио као мултиетнички град са становништвом прошараним различитим етничким групама где су Хрвати и Срби углавном чинили већину. Према резултатима пописа из 1880. у Вуковару је живело 8.741 становник, од којих 6.422 Хрвата и 1.634 Срба. Сто година касније, овај град је бројао 33.649 људи, међу којима 12.760 Хрвата и 8.177 Срба. Тај попис из 1981, последњи је “регуларан”, јер онај одржан 1991. многи доводе у питање због нараслог национализма. Према резултатима пописа из те године од укупно 44.639 становника, у Вуковару је живело 21.065 Хрвата и 14.425 Срба. Нарушени добри односи У истраживању Светозара Ливаде у књизи “Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској –

Мржњом до последњег Србина у Хрватској

Порука Србину комшији у селу Чиста Мала СЕРИЈА: СРБИ У ХРВАТСКОЈ, ПОЛОЖАЈ, ПРАВА, ЖИВОТ (4)  Пише: Здравко Елез „Уби Србина“, „Уби и закољи да Србин не постоји“, „Србе на врбе“, „Четници селите се“!  Ово су само неке од порука упућених српском народу у Хрватској на крају друге деценије 21. века. Поруке мржње не јењавају иако је од рата прошло скоро две и по деценије. Срби су сведени на, како је то Фрањо Туђман, желео и говорио, на „статистичку грешку“ и од готово 600 000, колико их је живело пре рата, бројка је пала на око 186 000 Срба (4,36 одсто). Прогнани се не враћају, нити за то постоје услови, а велико

Настави ли се овако, Хрватска ће остати без Срба

Након хапшења двојице Срба осумњичених да су чинили ратне злочине током последњег рата на подручју Вуковара, председник Демократског савеза Срба, Срђан Милаковић, каже да је та акција спроведена под притиском оних који су половином октобра организовали протесте у том граду и који, како каже, никако не представљају „глас разума”. „Настави ли се овако, Вуковар ће постати град без људи, а Хрватска без Срба! Ал, није ли то многима и циљ, пита Милаковић у саопштењу достављеном медијима, преноси Танјуг. „Хапшење и привођење на информативни разговор припадника српске заједнице у Вуковару било би наивно приписати редовном раду институција и некаквих новоформираних истражитељских комисија. Ту је јасан рукопис оног круга људи који стоје

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала