arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
Оригиналан снимак- Усташе код Ливна бацају Србе у јаму крајем јула или почетком августа 1941.(фото:wikipedia.org)

Није било страшно!? Нови скандал на ХРТ-у због Јасеновца (видео)

Игор Вукић, кога портал „Индекс“ описује као познатог филоусташког ревизионисту, а који је иначе и адвокат Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац, гостовао је јуче у емисији „Добар дан, Хрватска“ на хрватској државној телевизији, где се свим снагама трудио да оправда, умањи или негира злочине усташког режима и НДХ. Један од главних фалсификата које Вукић пропагира јесте да је Јасеновац био радни логор, а не логор смрти, као и да бити заточеник у Јасеновцу и није било толико страшно, преноси хрватски портал „Индекс“. У том тону је написана и Вукићева књига „Радни логор Јасеновац“, коју је аутор јуче промовисао на националној хрватској телевизији. У емисији је требало да гостује и историчар Хрвоје Класић, али је одбио да дође када

Србска Хирошима: Село у којем је НАТО уништио животе уранијумом – село смрти! (ВИДЕО)

У аветињско село Пљачковицу изнад Врања, где је током бомбардовања 1999. НАТО сручио готово 2.000 пројектила, скоро две деценије нико не долази. Урушене куће зарасле су у коров, а километрима около нема живота. После бомбардовања Пљачковице измерено је зрачење од чак 236.000 бекерела по килограму. Реч је о јонизујућем зрачењу 8.000 пута већем од дозвољеног. То је и разлог због чега мештани верују зашто је број оболелих од карцинома у овом крају повећан 12 пута. – Ко ће тамо жив да зађе? Једино ако је ван памети. После бомбардовања тамо је ратни штаб послао осам радника “Водовода” који су двадесетак дана ограђивали контаминирани простор. Убрзо су добили пеге и пликове

Шта недостаје за играни филм о Јасеновцу?

За више од седам деценија, колико је прошло од ослобођења Јасеновца, снимљено је неколико документарних филмова са том тематиком, а тек два играна. Mедији преносе да ће држава спонзорисати нови у којем би могли да глуме светски познати глумци. Зашто таквог филма није до сада било и где је њихова предност у односу на документарне? За Хичкока је живот био мањи од филма. За нас је то, чини се, тема Јасеновца. Иако је и око њених подвига било полемике, хуманост Дијане Будисављевић добила је документарну форму. Претходиле су године прикупљања материјала, али и довољна временска дистанца. “За разлику од историчара који темама не приступају док не прође 30 година, пошто

Брадина- 26 година од злочина над српским цивилима

Служењем парастоса и полагањем вијенаца, у Брадини је обиљежено 26 година од злочина над Србима, који су починиле муслиманске и хрватске снаге из Коњица. У логорима је убијено 70 мјештана, а за ове злочине правосуђе БиХ до сада никога није осудило. У Брадини се 25. мај 1992. године дубоко урезао у сјећање старице Недељке Жуже. Тога дана убијен јој је син, други одведен у логор, да би потом од непријатељске гранате у Хаџићима погинуо њен малољетни унук. – Свог сина сам сахранила овдје код ове јелике. Млађи син је био у затвору, а послије рата смо одселили у Братунац. тамо је почео да ради, али је умро од посљедица пребијања у затвору. Остала сам сама – кроз плач говори

Душан Басташић: Сећање на жртве НДХ је усмјерено и на превенцију геноцида

«Урадили смо филм који смо успели да прикажемо у српској метрополи, у Београду, и наравно да то представља задовољство, поготово што је дошао неочекивани број људи», каже за NewsFront — Србија господин Душан Ј. Басташић, оснивач удружења грађана «Јадовно 1941.» о промоцији његовог филма «Крст над јамом». Удружење „Јадовно 1941.“ од 2009. године посећује, истражује и обнавља сећање на места масовног злочина и српског страдања у комплексима хрватских усташких логора. «То велико страдање током Другог светског рата од стране НДХ и њених војних формација је битно одредило животне путеве потомака жртава. Само на подручју логора Јадовно од 40 000 жртава има огромни број потомака. То значи да је велики број људи

КРСТ НАД ЈАМОМ: Памтиш ли Србине црвену ријеку што нам из груди тече?!

„Овде је мир, уместо нас нек` ветар њише тополе, Памтиш ли Србине црвену реку што нам из груди тече, Ако још живиш, ослушни звуке – то наше усне моле, Црне усташке крстове спали на видовданско вече, Памтиш ли Србине црвену реку што нам из груди тече?!“         У потпуно испуњеној дворани Културног центра „Владо Дивљан“ у Београду, синоћ је приказан документарни, дугометражни филм „Крст над јамом“, аутора Душана Басташића. Душан Басташић је оснивач и предсједник удружења потомака и поштовалаца жртава усташке НДХ-а – „Јадовно 1941.“ из Бања Луке. Удружење „Јадовно 1941.“ од 2009. године посјећује, истражује и обнавља сјећање на мјеста масовног злочина и српског страдања у комплексима хрватских усташких логора. 

Злочин у Јасеновцу на међународном нивоу окарактерисати као геноцид

У Бањалуци је почела Седма међународна конфенција о утврђивању истине о Јасеновцу. Обим страдања Срба, Јевреја, Рома и осталих анти-фашиста биће додатно документован у 30 радова аутора из Српске, Србије, Велике Британије, Израела, Русије и осталих држава. Првог дана дводневне конференције изнесени су запањујући подаци, мало познати и добро упућеним у размјере геноцида почињеног у НДХ. Представници Међународне комисије изричити су да је обим страдања дјеце у такозваној НДХ био вишеструко већи чак и од броја о којем говоре српски историчари. Ове податке, између осталог, црпе и из усташке штампе. Србољуб Живановић, предсједник Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, рекао је да су Хрвати и муслимани убили 110.000 дјеце, а не

Додик: Убијање Срба у Јасеновцу окарактерисати као геноцид (ФОТО)

Предсједник Републике Српске Милорад Додик сматра да се страдање и убијање Срба у Јасеновцу мора на међународном нивоу окарактерисати као геноцид. http://arh3.rtrs.tv/arhiva/2018/05/22/tvclip028116.mp4 Додик је истакао да Република Српска подржава организацију Међународне конференцију о Јасеновцу у Бањалуци, која је раније одржавана и у Њујорку и Израелу, те је заинтересована да се она у континуитету одржава и даје одговоре на многе изазове. “Осим утврђивања чињеница за систем логора Јасеновац, треба ући и у позадину, односно припрему једног таквог злочина који се није десио само те године када се дешавао, већ је био дио организоване припреме хрватских националиста још од самога почетка формирања заједничке југословенске државе тог времена”, рекао је Додик новинарима. Он сматра

Мајка хероја с Кошара за бугарску ТВ АЛФА: Терористи су их мучки убили из заседе

Укупан број погинулих српских војника, само на Кошарама је 119. Од тог броја 10-12 су још увек горе, нестали и неће вероватно никад бити пронађени. Лозанка Радоичић, мајка страдалог хероја са Кошара Владимира (19), боравила је недавно у Софији и исказала свој протест што су на овом самиту ЕУ у учествовали шиптарски злочинци Рамуш Харадинај и Хашим Тачи, али и представници Србије Александар Вучић и Ана Брнабић. Она је том приликом за бугарску телевизију „Алфа“ испричала и своју трагичну причу: – Мој син је отишао 23. јуна 1998. године у војску, а 30. септембра исте године је погинуо на Кошарама. То је караула на југословенско-албанској граници. У патролу су пошли

У Београду 21. маја, филм „Крст над јамом“ и изложба „Тамо где праведници почивају“

Удружење грађана Јадовно 1941.  има част да вас позове на пројекцију дугометражног документарног филма „Крст над јамом“ аутора Душана Басташића и премијерно приказивање изложбе уметничке фотографије „Тамо где праведници почивају“ аутора Николе Зајца Време и место одржавања: Понедељак, 21. мај у 18 часова Београд, Палилула, Центар за културу Влада Дивљан, сцена и фоаје Стаменковић Митрополита Петра 8 . Улаз је бесплатан. Радујемо се Вашем доласку! Каталог изложбе: Трејлер за филм можете погледати овде: Везане вијести: У Бијељини приказан филм “Крст над јамом” Дани(ј)ел Симић: Крст над јамом НПРС – Приказан документарни филм „Крст над јамом“ Басташић: Одговорније говорити о страдању Срба Сандра Благић: Дан када се Велебит тресао ELTA TV 

Нико не сме да прође: Војници Југославије чувају границу на заседном месту

Ноћ када је горело небо и земља: Како су НАТО авиони забрањеним касетним бомбама засули положаје и убијали српску младост на Кошарама

У ноћи између 10. и 11. маја 1999. године смрт са неба спустила се на огранке Проклетија и немилосрдно косила животе српских војника. Те ноћи је херојска 125. моторизована бригада изгубила доста људи, када су њихове положаје НАТО авиони засули касетним бомбама и направили праву кланицу. У вечну славу су отишли Ђорђевић Владимир, Оливер Тарицић Шваба, Саша Васиљевић Ђаво, Милан Кенић Кена, Драган Маринковић, Чолаковић Изет, Тешовић Вукоман Тешки, старији водник Милијан Тошковић… Одмарали су у својим импровизованим заклонима, полако су кренули да пакују своје ствари, јер је требало те ноћи да се крене у освајање коте 601, где је било изузетно јако шиптарско упориште. Чувене пећке „Муње“ су стигле

Миленко се сам борио против НАТО авиона

Деветнаест година од смрти пилота Миленка Павловића

На данашњи дан пре 19 година пуковник Миленко Павловић је погинуо на небу изнад Ваљева у борби са ескадрилом НАТО авиона. Миленко Павловић је био командант 204. ловачког пука Војске Југославије, а погинуо је у авиону “миг 29” у борби са вишеструко надмоћнијим противником. Држава је Павловића одликовала Орденом за храброст, а СПЦ је његовој породици доделила Орден Светог владике Николаја за јуначко дело. Павловић је од свог заменика у тренутку наређења о полетању на авионе НАТО-а тражио да по сваку цену задржи млађег колегу како би сам стао у одбрану неба над Ваљевом. Тада је пришао авиону и рекао: “Мајку вам дечју, нећете ви да гинете, ја ћу!” Извукао

Аутобус погођен и преполовље али је мост остао читав - доказ о максималној прецизности погађања циља.

На данашњи дан 1999. НАТО убио око 70 путника, од тога 15 деце (ВИДЕО)

Првог маја 1999. године , НАТО авијација гранатирала је у 13 часова аутобус „Ниш-експреса’’ са путницима, који се кретао преко Подујева ка Приштини. На овај дан почињен је један од најмонструознијих злочина НАТО пакта током агресије на Србију и Црну Гору 1999. године. У Лужану, 20 км северно од Приштине на путу ка Подујеву, на мосту преко реке Лим, око један сат по подне погођен је путнички аутобус “Ниш-експреса” у којем је убијено између 60 и 70 путника, махом жена и деце. А само деце било је око 15-так. Напад је преживело свега 4 путника. Никада није утврђен тачан број жртава јер се приликом гранатирања машиница за издавање карата потпуно

Годишњица страдања Срба из Западне Славоније 1. и 2. маја 1995. године (акција “Бљесак”)

Првог маја 1995. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом “Бљесак, на српску област Западна Славонија, у саставу Републике Српска Крајина (РСК), у вријеме када је ова област била под заштитом УНЦРО – Сектор “Запад”. Народ западне Славоније, сјећајући се Јасеновца из ‘41. и Пакрачке Пољане из ‘91, кренуо је у егзодус према Српској. На путу према “мосту спаса” до ријеке Саве, сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци. Рањеници су клани или гажени тенковским гусјеницама. У тој акцији, према “Веритасовим” подацима, погинуле су и нестале 283 особе, укључујући 114 цивила и 11 милиционера. Међу жртвама је 56 жена, 11 особа

Документа из периода НДХ остају у Србији, следи дигитализација

Оригинална документа из периода НДХ која је Загреб тражио од Србије на основу Споразума о сукцесији остају у земљи. У Министарству спољних послова за РТС кажу да ће та документа свим заинтересованим бившим југословенским републикама бити доступна у дигиталној форми у наредном периоду. РТС је истраживао о каквим документима је реч и може ли се на основу Споразума о сукцесији таква грађа делити. Подаци о стрељањима, спискови и планови логора, обдукциони протоколи, али и попис домобранских јединица НДХ само су део грађе коју Хрватска тражи, иако није правна наследница те државе. За историчаре нема спора да оригиналне збирке не треба делити. “Она се не односи само на Хрватску, у територијалном

Зауставити злоупотребе Блајбурга

Проблематични идеолошки скуп у Блајбургу, који се одржава под покровитељством Хрватског сабора, заслужује више пажње од аустријске државе него до сада. То је закључак са данашње прес-конференције у Бечу, са проминентним учесницима. Једно је оно што се 1945. догодило у Блајбургу, друго су недопустиве злоупотребе скупа од средине деведесетих, треће је политички притисак који Аустрија почиње да доживљава због Блајбурга. Критичари окупљања на блајбуршком пољу први пут удружено су иступили у јавности и на конференцији за новинаре у Бечу, где су разматрали на који начин треба да се поступа са злоупотребама тог скупа. Међу говорницама било је троје аустријских посланика у Европском парламенту – Отмар Карас, Ангелика Mлинар и Јозеф

Илија Ивановић

Илија Ивановић

Рођен 1928. године у Подградцима, Босанска Градишка Свједочи: Усташе 21. априла 1945. године тјерају жене да их побију у Градини. Оне пјевају. Било их је неколико стотина. У мушком логору мук. Сви су унезвијерени. Неизвјесност кида живце. Са­мо­убиства вјешањем учестала. Усташе узнемире­не, трче тамо-амо. Нека грозна ужурбаност. Питамо се: “Шта ће бити?” Свако се повукао у се­бе, машта о избављењу. Нада се, затим губи на­ду. И тако се смјењују свијетле и црне мисли. Душан Прпош из Совјака код Босаснске Гра­дишке и ја планирамо гдје да се сакријемо. Падају различити приједлози. Један од могућих је да се завучемо у бивше пећи за печење цигле. Одустајемо од намјере у страху да нас

Фото: Принтскрин /youtube.com

Бивши шеф израелске обавјештајне службе плакао у емисији: Хрвати су Србима палицама разбијали лобање и бацали у реку, спаљивли их у црквама, Младић је спасао Србе у Босну(ВИДЕО)

Јаков Кедми говорио је о сукобима у бившој Југославији, а снимак је последњих дана постао веома популаран на интернету Јаков Кедми, бивши шеф израелске обавештајне службе “Натив”, основане ради повезивања са Јеврејима Совјетског Савеза и земаља Источне Европе, експерт за војно-политичка питања и међународну политику, гостовао је крајем године на руској телевизији “Русија 1” у популарној емисији “Вече са Владимиром Соловјовим” и говорио је о сукобима у бившој Југославији, а снимак је последњих дана постао веома популаран на интернету. – Југославија је разбијена да би се ударило на Србију и да би се спречили будући, специјални односи између Србије и Црне Горе са Русијом. Главни циљ је да Балкан остане

Доња Градина Фото: РТРС

ДОЊА ГРАДИНА – Дан сјећања на жртве усташког злочина геноцида (РТРС УЖИВО)

У Спомен-подручју Доња Градина обиљежен је Дан сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту, Доњој Градини. Обиљежавању Дана сјећања присуствовали су предсједник Српске Милорад Додик, премијерка Жељка Цвијановић и предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић. Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је концентрациони логор Јасеновац био државни пројекат Независне Државе Хрватске /НДХ/ за који никада нико није одговарао и који и данас нема своју званичну категоризацију као геноцид на Србима, Јеврејима и Ромима. http://arh3.rtrs.tv/arhiva/2018/04/15/tvclip027267.mp4 “Ово је мјесто које наводи човјека да ћути, јер нема шта да каже, а сада знам да морамо да говоримо о овоме, да не би било

youtube.com/Index.hr Portal

Узвици “За дом спремни” на протесту у Сплиту, упућене претње ХДЗ-у

На сплитској Риви одржан је велики протест против Истанбулске конвенције, на коме су учесници узвикивали усташки поздрав “За дом спремни” и претили присталицама владајућег ХДЗ-а. Организатори тврде да се на скупу окупило 70.000 људи, полиција још нема званичну процену броја демонстраната, а хрватски портал Индекс наводи да их је било око 15.000. Протест је обележило узвикивање усташког поздрава “За дом спремни” и учестало помињање Оружаног сукоба у Хрватској и Фрање Тудмана, али и отворене претње ХДЗ-овцима који ће сутра у Сабору гласати за ратификацију Истанбулске конвенције, пренели су хрватски медији. Конвенција је, иначе, донета 2011. године у Истанбулу и њен пун назив је Конвенција Савета Европе о спречавању и борби против насиља над

Деветнаст година од злочина у Грделичкој клисури

Данас се навршава 19 година од невиђеног злочина у Грделичкој клисури када су авиони НАТО алијансе на железничком мосту преко Јужне Мораве погодили воз пун путника. Код спомен- обележја у пет до дванаест, у време гранатирања воза, почела је комеморативна свечаност на којој ће бројне делегације положити венце и цвеће. На други дан ускрса 12. априла 1999. године авиони НАТО-а гранатирали су међународни путнички воз бр. 393 пун путника. Тачан број погинулих није утврђен, други и трећи вагон потпуно су уништени. Зна се да је у возу било најмање 50 путника. Идентификовано је 15 погинулих међу којима шестогодишњи Бранимир Станијановић и једна трудница. И после 19 година мештани Грделице не

Тоур де “За дом спремни” и у Сплиту (ВИДЕО)

Припадници ХОС-а су у Сплиту у неколико наврата узвикивали “За дом спремни”. Скуп је организован поводом годишњице оснивања јединице “Рафаел витез Бобан”. Тај датум подудара се са даном оснивања Независне државе Хрватске 1941. године Скуп је почео интонирањем химне и поздравом “Хваљен Исус и Марија” након чега су ХОС-овци положили венце на споменику погинулим припадницима. Махали су заставом на којој пише “Јасеновац – За дом спремни”. “Ово је рођендан ХОС-оваца. Драго ми је што поштујете ово”, рекао је некадашњи запведник јединице Марко Скејо, преноси хрватски портал Индекс. ХОС-овци су поново у неколико наврата узвикивали “За дом спремни”. Скуп је организован на годишњицу оснивања јединице ХОС “Рафеал витез Бобан”. Датум оснивања ове јединице

10.04. створена НДХ: У њој су усташе убиле више Срба него што су Турци за 500 год.

Данас се навршава 77. године од проглашења Независне Државе Хрватске у којој су масовно и крвнички убијани Срби, Јевреји и Роми, (између 700 000 и милион људи), а све под командом Анте Павелића, Милета Будака и Макса Лубурића. На данашњи дан пре 77 године основана је усташка Независна Држава Хрватска, чланица Хитлеровог пакта, у којој су владали расни закони и где су масовно и крвнички убијани Србиј, Јевреји и Роми, док је симбол те државе био злогласни логор Јасеновац. Геноцид који су проводиле усташе у својој држави, махом над Србима, те начини мучења и убијања људи, шокирали су чак и немачке окупаторе, што се види из историјске грађе – сведочења

Српска Православна Црква својој духовној деци о БОЖИЋУ 2017. године

Васкршња посланица Српске Православне Цркве

Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2018. године ИРИНЕЈ по милости Божјој Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше Свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Испуни се време вишенедељног Часног поста у коме смо на свакодневним богослужењима – покајањем, исповешћу и сузним молитвама – састрадавали са Господом нашим, пратили крстоваскрсни пут и благодарно клицали: „Слава дуготрпљењу Твоме, Господе!“ Проживљавали смо добровољна страдања, понижења, пљувања и крсну смрт, да бисмо данас, по неизмерној милости Божјој, дочекали

Милослав Самарџић – Политичари су издали идеје четничког покрета!

Гост емисије „Интервју“ био је господин Милослав Самарџић, историчар и књижевник. Прву књигу написао је и објавио као станар крагујевачког студентског дома, 1989. године. Од те године почиње и проучавање историје Другог светског рата, а нарочито Југословенске војске, односно четничког покрета генерала Драже Михаиловића. Истраживао је архивску грађу у низу музеја и архива. Највише се бавио проучавањем докумената Војног архива у Београду. Хиљаде страница пронађених докумената цитира у својим књигама. Документа која је прикупио су такође била веома битна у процесу рехабилитације Драже Михаиловића и Николе Калабића. Препоручујемо да погледате цео интервју и сазнате више о бројним занимљивим темама. Balkan info Извор: ВИДОВДАН Везане вијести: Валтер бранио Београд | Јадовно

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала