arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
Филм о страдању Срба у НДХ Фото: РТРС

Премијера документарног филма о страдању Срба у НДХ-а (ВИДЕО)

Документарни филм “Пакао Независне Државе Хрватске” снимљен у продукцији Музеја жртава геноцида у Београду премјерно је данас представљен у Музеју Југословенске кинотеке. Филм кроз 82 минута приказује до сада непознате чињенице о злочину над Србима у Хрватској током Другог свјетског рата. Сценариј за филм написао је директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина. Састоји се из два дијела, први приакузје историјат усташке идеологије и однос према српском народу, а други говори о судбини српске дјеце у усташким логорима.   Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: Представљен документарни филм „Пакао Независне Државе Хрватске“ ВИДЕО – Логори за децу у НДХ  

Павелић и Степинац

Алојзије Степинац – bалкански Томас де Торкемада

Где је овде и шта се крије иза трагикомедије случај Старчевић и савремене драме Степинац светитељ? Шта се крије иза бечке делатности на југу Монархије међу Србима, Шокцима, Влајима, Буњевцима и Хрватима и прозелитизма, бившег и савременог, ,,цркве у Хрвата”? Шта се крије иза жеље загребачког Каптола да Хрвати добију свеца оснивача НДХ? Шта стоји иза ,,вековне жеље хрватског народа”, феудално сталешке корпорације Загреба и Вараждина под надзором Беча? Одговор је да светац Алојзије Степинац поставља границе Хрватске на свим територијама које никада нису биле у саставу средњевековне а још мање у оквирима Угарске, Аустрије и Аустро-Угарске. Ради се о још једној великохрватској превари са којом се слажу савремени Ватикан

ИСИС - УСТАШЕ

Нема разлике између УСТАША и ИСИС-а!

Пише: Едуард Лимонов „Реците ми, Едуарде Венијаминовичу, зашто у извештајима из Сирије убијене видимо увек без обуће?“ Стојимо за празничним столом у новом дому московског издавача, ја са чашом вина, а мој саговорник са чашом минералне воде. „Старији поручник ће вам то боље од мене објаснити. Поручниче, молим вас објасните.“ (Поручник је дошао са мном, он је ветеран из Чеченије и борио се у Донбасу.) Поручник, врло радо: „Зато што се ципеле на фронту брзо истроше. Борци су у њима по цео дан, често и ноћу. Ви овде, у Москви, у нормалном животу, не носите стално исту обућу? А борац је стално у истој. Тамо обућа једва да сезону издржи.

Улаз у логор Јасеновац

Представљен документарни филм “Пакао Независне Државе Хрватске”

 У Пресс центар УНС-а представљен документарни филм “Пакао Независне Државе Хрватске”   Говорио је др Вељко Ђурић Мишина, в. д. директора Музеја жртава геноцида Музеј жртава геноцида у свом програму рада обележава 75. годишњицу великог страдања српског народа и припадника јеврејске и ромске заједнице. У том контексту, припремљен је дугометражни документарни филм “Пакао Независне Државе Хрватске“. Текст и сценарио урадио је др Вељко Ђурић Мишина, режија Драган Ћирјанић. Први део филма односи се на историјат идеологије која је врхунац достигла у Независној Држави Хрватској и њен однос према српском народу. Други део „Излазак из пакла“ посвећен је судбинама српске деце и у њему посебно место имају казивања страдалника о тим трагедијама. Премијерно приказивање филма

Владика Григорије: Завала

Манастир Завала налази се на једном крају Поповог поља, тамо гдје Требишњица скоро под правим углом скреће пут Хутовог блата. Уграђен у стијену која се зове Острог, овај древни манастир личи на неког лијепог сиједог старца, који наслоњен у камену столицу гледа плодно поље кроз које тече модрозелена Требишњица. Бог зна шта он тако замишљен, сјетан и загледан памти. Памти чувеног пророка Григорија који је сахрањен по сопственој жељи под његовим прагом, да би га сви који улазе у манастир газили и подсјећали на смирење; сјећа се дјечака Стојана, који је у њему учио књигу читати, а касније светитељ постао под другом стијеном која се исто Острог зове; сјећа се

Поглавник НДХ Анте Павелић и надбискуп Алојзије Степинац

У посланици Степинац означен као “Одраз милосрђа”

Загребачки надбискуп Јосип Бозанић упутио је божићну поруку у којој је кардинала Алојза Степинца, осуђеног у бившој Југославији за сарадњу са окупатором и усташким властима и насилно покршатавање Срба, назвао одразом милосрђа у савременој историји хрватског народа. “С поуздањем се препоручујемо помоћи блаженога Алојзија Степинца, који је одраз лица милосрђа у савременој историји хрватског народа. Нека вас благослови и живот вам обасја лице милосрднога Бога”, наводи се у Бозанићевој поруци. Загребачки кардинал је у поруци, у којој је акценат стављен на милосрђе, позвао вјернике да понуде милосрђе другима и то због “добра хрватског друштва”. Актуелни римокатолички поглавар папа Фрањо је 8. децембра у Ватиканској базилици отворио “врата милосрђа” и од

Марко Перковић Томпсон

Врхунац усташког фашизма: Ово је текст песме „Јасеновац и Градишка Стара“!

Последњих неколико дана поново се повела прича о фашизму у Хрватској. Многи у Хрватској демантују да имају било какве везе са фашизмом, а њихове тезе бране и многи у Србији, углавном невладине организације и портали које плаћају Хрвати и стране амбасаде. Да прескочимо овај пут све чињенице из Другог светског рата, Јасеновац, логоре за децу, крволочне егзекуције, „Олују“, Сисак, Медачки џеп…итд. Довољан доказ колики су фашисти поједини Хрвати, заправо већина Хрвата, је познати фашистичко-усташки певач Марко Перковић Томпсон! Његову музику слуша већина Хрвата, а његови концерти су најпосећенији у Хрватској. На сваком Томпсоновом концерту велича се усташки покрет и фашизам, крвави злочини и највећи кољачи у историји човечанства. Песма на

Минут ћутања у знак сећања на све жртве Јасеновца

Жртве Јасеновца живе док успомена на њих траје

У знак сећања на све жртве геноцида, српска заједница у Мелбурну одржала комеморацију поводом 70 година пробоја заробљених у логору Јасеновац Комеморативно вече поводом 70 година од ослобађања заробљених у логору Јасеновац и у знак сећања на све жртве пострадале у истом, одржано је 03. децембра, 2015. године у црквеној сали ЦО Света Тројица у Брансвику. О обиму злочина у логору Јасеновац који је назван и „Аушвиц за Србе“, довољно говори чињеница да се и после 70 година од пробоја заробљених и даље идентификују жртве јер хиљаде породица не постоје на списковима, а управо на нама је да не дозволимо да се забораве. Организатори вечери били су Аустралијско-српска културна фондација

Књига је потресан документ о усташким злочинима

Промоција у бањалучком Јеврејском културном центру: „Из колевке у Јасеновац“ – потресан документ о усташким злочинима

У сали Јеврејског културног центра „Арие Ливне“ у Бањалуци одржана је промоција монографије „Из колијевке у Јасеновац“ аутора Милана Дашића, познатог издавача и публицисте из главног града Републике Српске. Посебна вредност ове књиге, како је нагласио један од рецензената, бањалучки књижевник Ранко Павловић, је поглавље „Мајке су чекале“ у којем се налазе имена са личним подацима 19.432 деце са Козаре и других српских крајева које мајке никада нису дочекале јер су их у систему јасеновачких логора на најсуровији начин уморили усташки кољачи! Увод у промоцију књиге дао је познати бањалучки песник Боро Капетановић, који је присутне гануо стиховима потресне поеме „Јасеновац“. – У Дашићевој књизи налази се неколико снажних прилога

У Бањалуци представљена књига Magnum crimen

Пуна сала на промоцији Magnum crimen-a у Бањалуци

Као и у Београду, и у Бањалуци била је пуна сала на представљању књиге Magnum crimen. Промоција култне књиге Виктора Новака Magnum crimen, одржана 2. децембра 2015. у Концертној сали Банског двора, још један је доказ колико су издања Издавачке куће Catena mundi потребна и актуелна. Преко 400 људи окупило се на овој књижевној промоцији, што је догађај који се ретко дешава не само у Републици Српској него и у Србији. На промоцији су говорили: Проф. др Мира Радојевић; Проф. др Срђа Трифковић; Др Горан Латиновић; Мр Драгиша Вулин; Проф. др Јасмина Вујић; Бошко Обрадовић. Говорници су у својим излагањима истакли историјат Magnum crimen-a и његов значај за разумевање српске

Јасеновачке жртве

Заједничка комисија о Декларацији о геноциду

Заједничка комисија Народне скупштине и Вијећа народа Републике Српске за усаглашавање закона, прописа и аката требало би данас у Бањалуци да разматра Декларацију о геноциду Независне Државне Хрватске (НДХ) над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом свјетском рату. Почетак сједнице заказан је за 9.00 часова у просторијама Вијећа народа Српске, саопштено је данас из ове институције. Након сједнице предвиђене су изјаве за новинаре. Клуб Бошњака у Вијећу народа Републике Српске раније је покренуо процедуру за заштиту виталног националног интереса на Декларацију о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом свјетском рату. Народна скупштина Републике Српске усвојила је 22. октобра Декларацију у којој се наводи да је злочин усташа

Др Милан Кољанин и Др Радмила Радић

Негодовали због српских ставова о Степинцу

Учешће београдских научника на скупу о католичком надбискупу из Другог светског рата у Загребу протекло на рубу инцидента. Историчари др Милан Кољанин и др Радмила Радић дочекани хладно, уз негодовање домаћих научника УЧЕШЋЕ двојице научника, др Милана Кољанина и др Радмиле Радић на научном скупу “Надбискуп Степинац и Срби у Хрватској” протекао је у Загребу готово на рубу инцидента, јер је према гостима из Србије исказано отворено негодовање због ставова о Алојзију Степинцу. Док су сви учесници скупа из Хрватске тврдили да је Степинац несебично помагао Србе и спасавао децу из логора, српски научници су то енергично демантовали. – Пољски свештеник Максимилијан Колбе постао је свет јер је живот дао

Побијена српска дјеца

На отварању једне изложбе или шта је било, шта нас чека? (2)

Како је Србима било у Другом светском рату? Хрват југословенске оријентације, Никола Николић, заточеник јасеновачког логора, писао је, у својој књизи о једном од највећих ужаса 20. века: “Сваке секунде, сваке десетине секунде јаукне смртно рањено дијете, и она мајка што под срцем носи чедо своје. Сваке секунде врисне смртно рањен младић, старац, сваке секунде прсну десетине лубања, сјевају секире, ножеви, брадве. Сваке секунде прскају мозгови стотина људи, дјеце, мајки, сваке секунде шикне крв из артерија, бризне из вена. Сваке секунде замиру рефлекси исколачених, избезумљених очију, сваке секунде шило смртног страха прободе стотине срдаца. Сваке секунде грцају и гуше се у крви стотине и стотине! Сваке секунде…“(4) Тако је било

Милан Дашић

Из колијевке у Јасеновац – латиницом

У Јеврејском културном центру „Арие Ливне“ је 23.11.2015. године, промовисана књига „Из колијевке у Јасеновац“ аутора Милана Дашића. Пише: Дани(ј)ел Симић Издавач овог остварења су Центар за истраживање рата и ратних злочина Републике Српске и Удружење „Јасеновац-Доња Градина“. На промоцији се присутнима прво обратио књижевник Боро Капетановић, рецитујући својју поему о Јасеновцу, која и отвара књигу. Затим је Ранко Павловић, који је уједно и рецензент овом издању, рекао како књига осим картонских, има и поетске корице, јер почиње са стиховима Боре Капетановића, а завршава са поемом Стојанка мајка Кнешпољка, Скендера Куленовића. Ливне: Има пара за све, само нема за Јасеновац Затим је Арије Ливне рекао, како он неће бити тако

Владимир Димитријевић

Срби, шта је било и шта нас чека

Пети је новембар 2015. Поводом седамдесетогодишњице победе над фашизмом, отварам изложбу у Народном музеју у Чачку, коју је приредио угледни србски историчар средње генерације, др Милош Тимотијевић. А о чему да говорим? Да понављам како су нацизам и фашизам били ужасно зло? Наравно, били су. Милош Тимотијевић нас, у каталогу изложбе, опомиње: “Резултати такве политике били су страшни. Пољска је имала шест милиона, а Совјетски Савез чак 27 милиона жртава у Другом светском рату (66% од свих убијених у Европи, односно 45% укупно страдалих људи у свету). Нацисти су на окупираним совјетским територијама директно убили 7,4 милиона обичних мирних грађана. На рад у Немачку насилно су као робове одвели 5,3

Перо Родић

Опомена надолазећим генерацијама

Чланови Градског удружења логораша Другог свjетског рата и њихових потомака из Бањалуке и ове су се године присjетили козарачке дjеце, жртва усташког терора. Дjеци сахрањеноj у заjедничкоj гробници на загребачком Мирогоjу помен jе одао и Перо Родић, коjи jе и сам преживио страхоте НДХ Чланови Градског удружења логораша Другог свjетског рата и њихових потомака из Бањалуке, у сурадњи са Српским народним виjећем, одали су 5. новембра почаст козарачкоj дjеци, жртвама усташког терора, сахрањеноj у заjедничкоj гробници на загребачком Мирогоjу. – Овдjе почиваjу 862 наjневиниjе жртве усташког терора, наши вршњаци коjи су након довођења из Козаре у Загреб помрли од глади, болести и исцрпљености. Били су убиjени jер су били дjеца

Књига Кинематографија у НДХ-а

Књига Кинематографија у НДХ-а разочарала Хрватску десницу

Аутор књиге “Кинематографиjа у НДХ-а” Даниел Рафаелић рекао jе да његова књига представља компилациjу на хиљаде докумената, мемоарске грађе и оргиналних филмских журнала и да jе била велико разочарање за дио хрватске jавности, посебно за радикалну десницу коjоj jе требало да послужи да “маше њом и `велича` културну политику НДХ-а”. Он jе за “Вечерње новости” рекао да jе књига писана у форми научног рада, све jе у њоj провjерљиво – од докумената и филмова, те jе тиме она утемељена и ниjе историjски конструкт или политички памфлет. “Ту jе одмах услиjедило велико разочарање када сам наjприjе обjавио велики текст о Гебелсовим дневницима у коjим он дословце пише… jадни Хрвати ако им

Бијеле заставе за Србе у Мостару 1992. године

Мостар jе град у коjем су током грађанског рата у БиХ, почињени монструозни злочини над Србима. Хрватско-муслиманске воjне формациjе поновиле су злочине њихових предака у усташким униформама, коjи су настоjали истребити Србе у долини Неретве током Другог свиjетског рата. Поново су Србима одсjецане главе, копане очи, сjечене уши и носеви, урезивани крстови на тиjелу, просjецани jезици, ломљене руке и ноге, вршена силовања жена и бездушна психичка тортура ухапшених Срба из Мостара и околине. Мостар jе град у коjем су током грађанског рата у БиХ, почињени монструозни злочини над Србима. Хрватско-муслиманске воjне формациjе поновиле су злочине њихових предака у усташким униформама, коjи су настоjали истребити Србе у долини Неретве током Другог

Изложба Економије јасеновачког логора

Изложба о Јасеновцу у Будимпешти

Изложба под називом “Економиjе jасеновачког логора” приказана jе у Будимпешти и изазвала jе велики интересовање посjетилаца, међу коjима су били и представници мађарског парламента, потврдила jе аутор изложбе Тања Тулековић. Тулековићева, коjа jе и виши кустос у Спомен-подручjу “Доња Градина”, прецизирала jе да су синоћ на отварању изложбе у Културном и документационом центру Срба у Мађарскоj говорили амбасадор Србиjе у Мађарскоj Раде Дробац, амбасадор БиХ у тоj земљи Александар Драгичевић. Његово преосвештенство епископ будимски Лукиjан и главни рабин у Мађарскоj Роберт Фролих на отварању су служили парастос и помен за православне и jевреjске жртве. “Наредних дана биће организоване школске посjете изложби. Планирано jе да изложба буде отворена у неколико мађарских

Изложба ''Економије јасеновачког логора''

“Економије јасеновачког логора” у Мађарској

Изложба под називом “Економиjе jасеновачког логора”, чиjи jе аутор кустос “Спомен-подручjа Доња Градина” Тања Тулековић, биће приказана у Kултурном и документационом центру Срба у Мађарскоj у сриjеду, 4. новембра. Директор Јавне установе “Спомен-подручjе Доња Градина” Милорад Буква истакао jе да отварањем изложбе руководство тог центра жели да подсjети jавност на страдање невиних у систему jасеновачких логора, саопштено jе из ове установе. Текст и каталог изложбе преведени су на мађарски jезик, потврдио jе Буква. Суорганизатор догађаjа jе Документациони и мемориjални центар посвећен Холокаусту у Будимпешти. Изложба ће бити отворена у 18.00 часова. Извор: Везане виjести: ИЗЛОЖБА „ЕКОНОМИЈЕ ЈАСЕНОВАЧКОГ ЛОГОРА“ У БЕЧУ Свечано затварање изложбе “ ЕКОНОМИЈЕ ЈАСЕНОВАЧКОГ ЛОГОРА“ Изложба „ЕКОНОМИЈЕ ЈАСЕНОВАЧКОГ

spomenik-u-ujvideku.jpg

У “Ујвидеку” 1942, три дана после Светог Јована

Неколико дана уочи Богоjављења, Јелка Јовандић jе уснила Светог Јована коjи jоj jе рекао: „Дошао сам по своjе стадо“. Бележи ту реченицу у своjоj књизи о породици Јовановић-Вакини, др Вера Јовановић. Јелена – Јелка Јовандић jе после причала да тада ниjе знала шта то значи. А онда jе дошао 6, односно 19. jануар 1942. Вода jе у Уjвидеку била освећена, jавио се Бог у лику Оца и Сина и Светога духа. Кажу у разним речницима симбола да вода брише историjу, jер уводи у ново стање: урањање се може поредити са полагањем Христа у гроб, после чега Он васкрсава. Веруjем да су у праву. Сутрадан, 7, односно 20, био jе дан

У Београду отворена изложба ''Бањалука - окупација и ослобођење'

ИЗЛОЖБА АРХИВА СРПСКЕ У БЕОГРАДУ

У Архиву Србиjе у Београду данас jе отворена изложба “Бањалука – окупациjа и ослобођење” приређена поводом 70 година од ослобођења Бањалуке у Другом свjетском рату. Директор Представништва Републике Српске у Београду Млађен Цицовић рекао jе, отвараjући изложбу, да jе посебан дио изложбе посвећен завршним операциjама за ослобођење Бањалуке и документима коjи свjедоче о периоду непосредно послиjе рата, нарочито о раду нових власти и почетку рада мирнодопских установа и органа у Бањалуци. Изложбу jе приредио Архив Републике Српске у сарадњи са Удружењем архивских радника Српске. Директор Архива Републике Српске Боjан Стоjнић подсjетио jе да архиви Србиjе и Српске имаjу потписан протокол о сарадњи и навео да jе данашња изложба почетак сарадње

Гаравница - ексхумирани посмртни остаци

Горње Храсно- Ексхумиране кости српских мученика (ВИДЕО)

Ексхумирани су посмртни остаци српских мученика из села Горње Храсно, коjе припада општини Неум, а налази се на тромеђи између Неума, Стоца и Љубиња. Српске страдалнике усташе су бациле у jаму Гаравница, удаљену од овог села око пет километара, на Видовдан 1941. године. Посмртни остаци извађени су из jаме Гавравница 1970. године и сахрањени у спомен-костурницу у Горњем Храсну, 1992. године. Усташе су извршиле нови злочин – минирале су ово спомен обиљежjе. Сумњало се да су кости извађене и бачене. На инициjативу потомака страдалника, као и владике захумско-херцеговачког Григориjа и умировљеног владике Атанасиjа, данас jе извршено откопавање гробнице. Из породице Милована Буквића у jаму Гавравница бачено jе шест чланова, међу коjима

Обнова цркве Свете Петке у Горњем Сјеничаку приводи се крају

Tристo гoдинa црквe у Сjeничaку

Усусрeт прoслaви 300. гoдишњицe хрaмa нa Koрдуну: Првa црквa Свeтe Пeткe у Гoрњeм Сjeничaку изгрaђeнa je 1715. и трajaлa je дo 1934. Другa je пoдигнутa 1935. и стрaдaлa je 1942. Oбнoвa je зaпoчeлa 1989. дa би oвих дaнa стиглa прeд крaj Oвoг утoркa, 27. oктoбрa, нa црквeни прaзник Свeтe Пeткe, бит ћe oбиљeжeнa 300. гoдишњицa изгрaдњe Црквe Свeтe Пeткe у Гoрњeм Сjeничaку, чeтрдeсeтaк килoмeтaрa удaљeнoм oд Kaрлoвцa. Црквeнa oпштинa Сjeничaк нaсeљeнa je oкo 1680. гoдинe, пoд цaрeм Лeoпoлдoм, и oбухвaћa сeлa Сjeничaк, Moрaвци, Koвaчeвaц, Пркoс, Лaсињa, Црнa Дрaгa, Mуљци и Сeлницa. Билe су ту 783 кућe и у њимa je живjeлo 6.285. прaвoслaвних Србa. Зa вриjeмe стoлoвaњa митрoпoлитa Вићeнтиja Пoпoвићa

Потомци и поштоваоци српских жртава Великог Паланчишта испред цркве Успења Пресвете Богородице октобра 2012. године

Парастос страдалим Србима из Великог Паланчишта у Другом свјетском рату

Удружење потомака и поштовалаца цивилних жртава рата 1941-1945 из Великог Паланчишта ” и Црквена општина Паланчиште позиваjу Вас на Парастос страдалим Србима из Великог Паланчишта у Другом свjетском рату Парастос ће служити jереj Владислав Вучановић, парох паланчишки у Храму Успења Пресвете Богородице у Малом Паланчишту, у недjељу 25. октобра 2015. године са почетком у 09.00 часова. Придружите нам се у молитвеном сjећању на невино пострадале Србе мjештане Великог Паланчишта. У недељу послиjе Срђевдана (20.октобар) становници села Мало и Велико Паланчиште и Божићи, остављаjу своjе послове и долазе у цркву да се молитвено сjете своjих сродника пострадалих у Другом свjетском рату. За вриjеме Другог свjетског рата, под влашћу НДХ, убиjено jе

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала