arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Српска – институционална заштита за српски народ

Предсједник Републике Српске Милорад Додик поручио је вечерас у Доњој Градини да је Српска створена као израз воље српског народа у БиХ, те као институционална заштита народа над којим је у Другом свјетском рату први пут почињен геноцид. “Јасеновац и Доња Градина и сјећање на њих, нису само цивилизацијско питање, него питање садашњости и будућности српског народа, Републике Српске и цијелог слободног свијета”, рекао је Додик на централној манифестацији у Спомен-подручју “Доња Градина” поводом обиљежавања 75 година од почетка геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у концентрационом логору Јасеновац у коме је убијено 700.000 људи. Он је истакао да је Српска институционална заштита народа који памти и који више нема

Прислужене свијеће код Тополе ужаса

Прислуживањем свијећа код “Тополе ужаса” у Доњој Градини вечерас је завршена централна манифестација обиљежавања 75 година од геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Концентрационом логору Јасеновац. Свијеће у помен невиним жртвама геноцида почињеног у Јасеновцу заједно су прислужили предсједник Републике Српске Милорад Додик и премијер Србије Александар Вучић, члан Предсједништва БиХ Младен Иванић, министри Српске и Србије, те други званичници који су вечерас присуствовали том комеморативном скупу. Скупу је присуствовао и предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац. Систем концентрационих логора Јасеновац представља највеће стратиште у Другом свјетском рату на територији некадашње Југославије. Према процјенама стручњака, у периоду између 1941. и 1945. године у том логору убијено је око 700.000

Вучић: Срби више неће у јаме

Председник Владе Србије Александар Вучић изјавио је да је пред надлежним институцијама да утврде тачан број Срба страдалих у НДХ, због “повампирења усташке идеологије у савременој Хрватској” Председник Владе Србије Александар Вучић изјавио је вечерас да је пред надлежним институцијама да утврде тачан број Срба страдалих у Независној Држави хрватској (НДХ), јер ни 70 година након завршетка Другог светског рата то није учињено, али и због “повампирења усташке идеологије у савременој Хрватској”. Вучић је на комеморативном скупу поводом 75. годишњице од почетка геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у усташком концентрационом логору Јасеновац у Другом светском рату рекао да је Доња Градина једна од хиљаде стратишта на којима је српски

Историјски докази страдања- јасеновачким жртвама вратити лице (ВИДЕО)

Иницијатива у Јавној установи Спомен подручје “Доња Градина” за прикупљање фотографија становништва Козаре и Поткозарја, страдалог у Другом свјетском рату у концентрационом логору Јасеновац, наишла је на велики одзив становништва. На адресу Спомен подручја стигло је на стотине фотографија страдалих у Јасеновцу. Осим фотографија у Доњу Градину пристигло је и на стотине дописних карти и бројних предмета, који свједоче о звјерским злочинима над Србима, Јеврејима и Ромима под окриљем злогласне Незавине државе Хрватске. Прикупљене фотографије и документи биће дио музејске збирке, која би наредне године требало да буде представљена јавности. У злочиначком усташком походу, прије више од седам деценија под окриљем Независне државе Хрватске, бројне српске, ромске и јеврејеске породице

Централни споменик на спомен-подручју Јасеновац. Фото: Wikimedia Commons/Bern Bartsch.

У Јасеновцу до 700.000 жртава, готово 90 одсто њих били су Срби

Број страдалих у Јасеновцу, усташком концентрационом логору највећем на Балкану, креће се до 700.000, а готово 90 одсто страдалих били су неспорно Срби – рекао је историчар Чедомир Антић.Он је додао да фрапантно звуче изјвештаји њемачких генерала, у којима се помиње да се број жртава православне вјере у Јасеновцу мјери стотинама хиљада живота.  Антић је оцијенио за “Блиц” да се тачан број убијених може знати само ако се сазнају сва имена жртава, али пошто је Независна Држава Хрватска функционисала попут злочиначке банде, подаци су махом изгубљени или нису ни постојали. Напомињући да се покушавало са археолошким ископавањима и сондирањем терена, Антић истиче да се тако не може доћи до тачног

Сећање на жртве јасеновачких логора смрти

Манифестацију у Доњој Градини, српском Јад-Вашему, код Козарске Дубице заједнички организују Влада Републике Српске и Влада Србије Од нашег сталног дописника Бањалука – У Доњој Градини, највећем стратишту из састава јасеновачких логора смрти, данас ће бити обележено 75. година од почетка геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима за време Независне државе Хрватске у Другом светском рату. Централну манифестацију у спомен-подручју „Доња Градина” код Козарске Дубице заједнички организују Влада Републике Српске и Влада Србије. Српски званичници из Београда и Бањалуке раније су поручивали да ово место у Доњој Градини треба да постане место заједничког окупљања, сећања, учења, молитве и праштања, јер је то српски Јад-Вашем. Окупљање почиње у 19 часова код

Сјећање на жртве јасеновачког логора

Владе Србије и Републике Српске организоваће сутра централну манифестацију у Спомен-подручју “Доња Градина” поводом обиљежавања 75 година од почетка геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у концентрационом логору Јасеновац. Програмом и протоколом манифестације до 19.00 часова планирано је окупљање посјетилаца, потомака жртава и поштовалаца јасеновачких страдалника код “Тополе ужаса” у Спомен-подручју “Доња Градина”. На овом мјесту ће у 20.00 часова професор Горан Латиновић са бањалучког Филозофског факултета одржати час историје, а у културно-умјетничком програму учествоваће Српско-пјевачко друштво “Јединство” из Бањалуке, те глумци Горан Јокић и Тихомир Станић. Након тога, учесницима централне манифестације обиљежавања 75 година од почетка геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима обратиће се предсједник Владе Републике Србије Александар

Дјечји логор у Стаклани, Сисак, 1942. Фото: ЈУСП Јасеновац

Хрвати усташки дјечији логор Јастребарско приказују као “дјечији дом”

Саво Штрбац упозорава на још један покушај ревизије историје у којем Хрватско културно вијеће из Загреба покушава да усташки логор за дјецу у Јастребарском из времена Другог свјетског рата прикаже као “дјечији дом за ратну сирочад”. Он у ауторском тексту за “Вечерње новости” наводи да је Хрватско културно вијеће за 23. август заказало тродневни научни скуп, поводом Свеевропског дана сјећања на жртве свих тоталитарних и ауторитарних режима, о теми Јастребарског, при чему овај усташки дјечији логор називају “дјечијим домом”, а злочине над дјецом “комунистичким злочинима”. Он оцјењује да то што ради Хрватско културно вијеће представља наставак ревизије историје и рехабилитације усташтва и Независне Државе Хрватске /НДХ/ у дословном смислу значења

Доња Градина

Бесплатан превоз до Доње Градине

Град Бањалука обезбиједио је бесплатан превоз грађана до Спомен-подручја “Доња Градина”, поводом обиљежавања 75 година од почетка геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у концентрационом логору Јасеновац. Аутобуси ће кренути сутра са старе аутобуске станице у Видовданској улици у 16.00 часова, док је повратак предвиђен по завршетку манифестације, у вечерњим часовима. Програмом обиљежавања предиђен је историјски час, затим умјетнички програм, те обраћање највиших званичника Српске и Србије, саопштено је из Градске управе. Овим поводом, сутра од 9.00 часова, биће служена литургија у Храму Христа Спаситеља у Бањалуци. – Општина Козарска Дубица обезбиједила је бесплатан превоз аутобусима у Доњу Градину. Из Општинске управе саопштено је да ће два аутобуса кренути сутра испред Спортске

Павелић и Степинац

Како је Степинац подржао усташку НДХ (II)

Пратећи противнародно деловање ових бискупа видимо да су они доследно, одлучно и свесно до краја хтели да повежу ствар цркве и вере с усташком “државом” и да је за њих усташка “држава” била она држава коју је сам бог дао хрватском народу Став и деловање неких бискупа на челу са надбискупом Степинцем дају јаку подршку окупаторима и усташама у преузимању и одржању на власти. Учешће великог броја католичког свештенства и католичких организација, као и читаве католичке штампе у помагању и активној сарадњи с усташким и окупаторским режимом имало је кобних последица за наше народе у току рата. Усташама не би успело да спроведу у онаквим размерама своју издајничку политику, да

Доња Градина

Доња Градина: У Јасеновцу и данас ћути ужас

Доња Градина: У петак обележавање 75-годишњице геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима. Преживели логораши, којих је све мање, памте усташке злочине Ниједно српско чељаде под капом небеском никада не сме заборавити какав су ужас преживели њихови сународници и несрећни преци у злогласном логору Независне Државе Хрватске, Јасеновцу. Тако каже сваки јасеновачки страдалник, којих је све мање међу живима. Преживели логораши и данас се са сузама у очима сећају свирепих усташких злочина. Само ретки успели су да преживе најмонструозније начине ликвидације под окриљем Независне Државе Хрватске, о чему сведоче казани као остаци стравичне фабрике сапуна прављеног од делова људског тела, “Топола ужаса”, али и 105 масовних гробница у Доњој Градини. Ни

Доња Градина, "Топола ужаса" Фото: РТРС

Сјећање на жртве јасеновачког логора

Владе Србије и Републике Српске организоваће у петак, 19. августа у Спомен-подручју “Доња Градина” централну манифестацију поводом обиљежавања 75 година од почетка геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у концентрационом логору Јасеновац.  Програмом и протоколом манифестације до 19.00 часова планирано је окупљање посјетилаца, потомака жртава и поштовалаца јасеновачких страдалника код “Тополе ужаса” у Спомен-подручју “Доња Градина”. На овом мјесту ће у 20.00 часова професор Горан Латиновић са бањалучког Филозофског факултета одржати час историје, а у културно-умјетничком програму учествоваће Српско-пјевачко друштво “Јединство” из Бањалуке, те глумци Горан Јокић и Тихомир Станић. Након тога, учесницима централне манифестације обиљежавања 75 година од почетка геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима обратиће се предсједник Владе

Служен помен гаравичким жртвама

У организацији Завичајног удружења “Уна” данас је у Гаравицама код Бихаћа служен помен поводом 75 године од страдања више од 14.000 Срба, Јевреја и Рома бихаћког краја које су у љето 1941. године побиле усташе. Парастос гаравичким жртвама служио је Његово преосвештенство владика бихаћко-петровачки Атанасије, након чега је одржан историјски час, извршен обилазак хумки, те прислуживање свијећа и полагање цвијећа. Предсједник Одбора за обиљежавање страдања “Гаравице 1941. године” Небојша Куштриновић изјавио је Срни да постоји идеја да се на овом стратишту подигне капела са ознакама крста, те са знаком Рома и Јевреја. “Капела би била мјесто на којем би путник намјерник могао прислужити свијећу и положити свијеће”, истакао је Куштриновић.

У засеоку Вуруне у Доњем Водичеву, општина Нови Град, данас су положени вијенци и прислужене свијеће код заједничког спомен-обиљежја за 75 цивилних жртава из Другог свјетског рата

Обиљежен Дан страдања цивила у Другом свјетском рату

У засеоку Вуруне у Доњем Водичеву, општина Нови Град, данас су положени вијенци и прислужене свијеће код заједничког спомен-обиљежја за 75 цивилних жртава из Другог свјетског рата. Вијенце су положили представници општине Нови Град, општинског СУБНОР-а, општинске Борачке организације и потомака страдалих. Предсједник Комисије за његовање традиција ослободилачких ратова Александар Јанковић рекао је да су у овом засеоку на Илиндан 1941. године у крвавом усташком пиру страдали цивили – жене, дјеца и старци. Јанковић је навео да је спомен-обиљежје подигнуто 2006. године, а табла са именима жртава постављена 2012. године. Предсједник Општинског одбора СУБНОР-а Драго Tодић подсјетио је да је село Водичево у Другом свјетском рату изгубило половину становништва. Предсједник

Служен парастос Србима страдалим у геноциду у вријеме НДХ

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос поводом 75 година од геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/. Генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир рекао је новинарима да је повод за парастос сјећање на илиндански покољ Срба од априла до августа 1941. године на подручју НДХ, али и страдања Срба до краја Другог свјетског рата. Будимир је истакао да још нема прецизног броја жртава, чак ни за Јасеновац, као највећи логор смрти у НДХ, те да би били потребни сати да би се побројали сви злочини почињени над Србима у то вријеме. “Поменућу само Велебит и Јадовно као велика мјеста страдања за вријеме НДХ,

Служен помен за Србе поклане у Глини 1941.

Служен помен Србима из Глине и села некадашњег котара Вргинмост поводом 75 година од усташких злочина који су почињени у Цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини. “На ово и сва слична места треба да одлазимо, да се молимо Богу и да нам, осим помена, то буде и опомена да се никада не понови нешто слично”, рекао је Његово високопреосвештенство митрополит загребачко-љубљански Порфирије након што је с епископом горњо-карловачким Герасимом служио парастос. Митрополит је поручио да треба поштовати све жртве без обзира којем народу припадају. “Као што с пијететом поштујемо оне који су невино пострадали у страшном злочину почињеном на овом месту, исто тако смо дужни да поштујемо и све друге

Свjeдoци глинскoг пoкoљa

Oд нeзaпaмћeних устaшких злoчинa нaд цивилним српским стaнoвништвoм у Глини прoшлo je 76 гoдинa. Moждa je тo дoвoљнo дa сe oпрoсти пoчинитeљимa, aли нeдoвoљнo дa крвaви пoкoљи пaдну у зaбoрaв, пoгoтoвo стoгa штo свиjeћe нaд зajeдничкoм мaсoвнoм грoбницoм joш увиjeк, нa гoдишњицу злoчинa, пaлe и свjeдoци стрaшних дoгaђaja. Дaнaс врeмeшни стaрци и стaрицe, тaдa дjeчaци и дjeвojчицe, свjeдoчили су oдвoђeњу свojих oчeвa и брaћe. Свe штo сe дoгoдилo тe нoћи, 12. нa 13. свибaњ 1941. урeзaлo им сe у пaмћeњe дo нajситниjeг дeтaљa. Дo дaнa дaнaшњeг тa сликa, кoja им je миjeњaлa живoтe, ниje изблиjeдилa. Пoпут нeкoг сумoрнoг и злoгукoг филмa врти сe изнoвa у њихoвим глaвaмa, a свe je

Глина стара Глинска црква

Вулин: Хрватска је далеко од антифашизма

Рехабилитацијом Степинца, али и протестима, јер Србија не ћути на рехабилитацију политике покрштавање и геноцида, званична Хрватска показује да су јој антифашистичке вредности далеко као што су биле и у време Јадовна и Јасеновца Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин изјавио је, поводом протестне ноте Хрватске да је рехабилитовати усташког викара Алојзија Степинца, да је говорити о добрим намерама према Србима лицемерно колико и полагање венаца на гробове убијене деце у Јасеновцу од оних који се клањају усташама у Блајбургу. Хрватској су далеко антифашисичке вредности, изјавио је Вулин. “Рехабилитацијом Степинца, али и протестима, јер Србија не ћути на рехабилитацију политике покрштавање и геноцида, званична Хрватска показује

Филм о Јасеновцу: „Ђурђевак црвени“ награђен у Русији (ВИДЕО)

Редитељ Хаџи-Александар Ђуровић режирао је филм „Ђурђевак црвени“ који је награђен на фестивалу у Русији. „Ђурђевак црвени“ бави се темом Јасеновца и настанком данас популарне пјесме. DJURDJEVAK CRVENI (THE BLOODY LILLY OF THE VALLEY) 2014 from Aleksandrija Film on Vimeo. Ново остварење младог београдског редитеља Хаџи-Александра Ђуровића „Ђурђевак црвени“ добио је другу награду у конкуренцији краткометражног филма на недавно завршеном Филмском фестивалу у Јарославу, у Русији. Била је то истовремено свјетска премијера првог српског играног филма који се бави темом Јасеновца, а говори и о мало познатом детаљу настанка популарне пјесме „Ђурђевдан“. – Посљедњих деценија „Ђурђевдан“ се пјева на разним весељима, а већина људи не зна трагичне околности под којима

Хрвоје Класић: Устанак су подигли Срби због усташких и Лубурићевих злочина

Хрватски праваши и ултрадесничари не одустају од протеста због обиљежавања дана антифашистичког устанка у Србу и најављују да ће се и ове године појавити са усташким симболима и обиљежјима.  Иако је полиција уклонила шатор који су праваши поставили у близини антифашистичког споменика у Србу, те припадницима ове странке забранила протест због обиљежавања 75. годишњице устанка, они позивају своје чланове на нова окупљања. Праваши, као и неоусташки ревизионисти, поручују да: “Идеја Велике Србије неће проћи”, а позиви чланству завршавају се са усташким поздравом “За дом спремни”. Праваши тврде да се у Србу десио злочин, али над хрватским становништвом, прећуткујући чињеницу да су устанак у том мјесту подигли локални Срби због насиља

Парастос убијеним Србима Ливањског поља 23. јула у Београду

У Цркви Светог Марка у Београду у суботу, 23. јула, биће служен парастос за 1.600 Срба који су мучки убијени на православни празник Огњену Mарију 30. јула 1941. године у Ливну, саопштено је из Удружења “Огњена Марија Ливањска”. Помен страдалима биће служен у недјељу, 24. јула, у Цркви Светих Кирила и Методија у Новом Саду, а 25. јула у Цркви Светог Јована Богослова у Бањалуци. На сам дан страдања, у понедјељак, 30. јула, помен ће бити служен у Спомен-капели Свете великомученице Марине у Ливну, а 3. августа на гробљу у Челебићу. Од јуна до почетка августа, а највише уочи и на празник Огњене Марије 1941. године усташе су побиле више

Служењем парастоса код спомен-крста на Мраковици почело је обиљежавање 74 године од Битке на Козари у организацији влада Републике Српске и Србије.

Почело обиљежавање 74 године од Битке на Козари

Служењем парастоса код спомен-крста на Мраковици почело је обиљежавање 74 године од Битке на Козари у организацији влада Републике Српске и Србије. Парастосу присуствују делегација Народне скупштине Републике Српске, министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске Стево Мирјанић, савјетник предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Велимир Сакан и представници амбасада Србије и Кине. На Козари су се окупили представници поткозарских општина и градова, борачких и организација породица погинулих бораца, СУБНОР-а Републике Српске и Србије, удружења која баштине антифашизам, те бројни грађани. Парастосу је претходио пријем званица у вили “Мраковица”, а слиједе полагање вијенаца код централног спомен-обиљежја, обраћање званичника и

Застрашивање Срба у Пребиловцима

БЕОГРАД, 2. ЈУЛА /СРНА/ – Српско национално друштво “Пребиловци” упозорило је да непознате особе давастирају простор око православног Храма Васкрсења у Пребиловцима и уништавају природну околину овог села у Федерацији БиХ, с намјером да застраше и угрозе српске повратнике. Непозната особа јуче је багером гусјеничарем почела да прокопава пут на узвишењу изнад Храма Васкрсења у коме су похрањене кости недужних убијених Срба над којима су усташе у Другом свјетском рату извршиле погром. Багером је прекопан и пашњачки простор на око километар удаљеност од села Пребиловци и то без најаве и било каквог обавјештавања Мјесне заједнице и мјештана села. “Пошто се овакви насртају дешавају у континуитету, оправдано се бојимо да је

Сјећање на велико страдање Срба у Херцеговини

Служењем литургије и парастоса у Саборној цркви у Мостару, која је у изградњи, данас је обиљежено 75 година од страдања братства манастира Житомислић од злогласне НДХ и 1.675 мостарских Срба у Другом свјетском рату. Литургију и помен служио је игуман манастира Житомислић Данило Павловић уз саслужење свештеника из Мостара и Tребиња. Игуман Данило рекао је да је највише људи у Мостару и долини Неретве пострадало од усташке власти након успостављања НДХ. Међу њима је било пет мостарских свештеника и братство манастира Житомислић, њих осморица. “Монаси су били позвани да се јаве на попис, што су учинили. Прешли су Неретву и одмах су свезани и бачени у јаму Видоња, недалеко од

Сјећање на 1.675 убијених мостарских Срба и братство Житомислића

У Мостару ће данас бити обиљежено 75 година од масовног страдања мостарских Срба, те мостарског свештенства и братства манастира Житомислић, најављено је из Црквене општине Мостар. Обиљежавање ће почети светом литургијом и поменом у 9.00 чаова у Саборном храму у Мостару, а у 11.00 часова у Владичанском двору ће бити одржано предавање “Жртва и страдање” Владана Бартуле и Саше Шољевића са Универзитета у Источном Сарајеву. Из Црквене општине Мостар наводе да ће се помен служити за 1.675 српских жртава Другог свјетског рата са подручја Мостара, од којих је око 1.200 убијено 1941. године. Из Црквене општине Мостар подсјећају да су од 26. јуна 1941. године почела масовна убиства Срба у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала