arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
Игњат Павлас, Фото "Википедија"

Дуг патриоти и хуманисти

Иницијатива историчара Илије Петровића за постављање бисте Игњата Павласа. Обележавање 100-годишњице присаједињења прилика за споменик родољубу Стота годишњица од окончања Првог светског рата и присаједињења Баната, Бачке, Барање и Срема Краљевини Србији, која се обележава идуће године, права је прилика да Нови Сад коначно добије споменик др Игњату Павласу (1887-1942), националном посленику и једној од најистакнутијих личности међу Србима тога доба. У намери да отргне од заборава великог родољуба и хуманисту, који је заједно са супругом Олгом убијен у злогласној Рацији мађарских фашиста 1942, историчар Илија Петровић је још пре десет година поднео иницијативу за постављање његове бисте у центру града. – Ту иницијативу пре четири године сам обновио, а

Садашњи споменик на Старом сајмишту на месту некадашњег логора у Београду. Фото: Wikimedia/Pinki.

Serbian Draft Holocaust Legislation Sparks Criticism

Српски A leaked draft of legislation on setting up a new state body to commemorate Holocaust victims in Serbia has been criticised for allegedly glossing over the role played by Belgrade’s Nazi-allied WWII administration. A leaked draft of proposed new legislation on the commemoration of the Holocaust in Serbia has attracted criticism from activists who claim it’s an attempt to rewrite history – although officials have responded that this is not the final version of the law. Rights groups allege that the draft text ignores the role played by the Serbian Nazi-allied administration in arresting Jews who were then sent to the Judenlager Semlin concentration camp in Belgrade. Some 7,000

Делегација из Русије одала почаст жртвама Јасеновца и Доње Градине

Представници руске области Нижњи Новгород, међу којима је и епископ городецки и ветлушки Августин, посјетли су данас Спомен-подручје Доња Градина у Козарској Дубици, гдје су на гробном пољу “Тополе” одали почаст жртвама концентрационог логора Јасеновац и стратишта Доња Градина. “Дубоко сам потресен, а остаје унутар мене питање и недоумица – зашто је истина о тако страшном дјелу, постојању логора и уништењу готово милион православних Срба, Рома и Јевреја скривана у вријеме рада Нинбершког трибунала и зашто се ћути о организатору таквих звјерских дјела”, изјавио је епископ Августин. Доктор историјских наука и професор катедре свјетске дипломатије и међународног права на Нижегородском државном универзитету Олег Алексејевич Колобов изјавио је да је као

Изложба у крипти храма Светог Саве- Страдање Српске православне цркве у Лици од 1941-1995 год.

Благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, отворена је 14. фебруара у навечерје празника Сретења Господњег, изложба “Страдања Српске православне цркве у Лици од 1941-1995. год.” у крипти храма Светог Саве на Врачару у Београду.Изложбу је отворио у име Његове Светости, епископ топлички г. Арсеније, викар Патријарха српског и настојатељ храма Светог Саве у Београду. На изложби су говорили: г. Невенко Влаисављевић,аутор изложбе; др Вељко Ђурић Мишина, српски историчар, специјализован за историју Српске православне цркве, проучавање геноцида и холокауста, као и модерну историју Западног Балкана, радио је у више научних и образовних установа, а тренутно је в. д. директора Музеја жртава геноцида у Београду. На крају се обратио Настојатељ храма Владика Арсеније,

Манипулације бројем убијених у Јасеновцу и даље трају

На сајту Музеја Холокауста у Вашингтону пише да су усташе у Јасеновцу убиле између 77.000 и 99.000 људи од 1941. до 1945. године, а да је на подручју данашње Хрватске и БиХ /која је била у саставу усташке НДХ/ убијено између 320.000 и 340.000 Срба. На сајту је наведено и да је више од 30.000 хрватских Јевреја убијено у НДХ или у логору Аушвиц-Биркенау. Када је ријеч о броју жртава у Јасеновцу од његовог оснивања 1941. и евакуације у априлу 1945. године, наводи се да су хрватске власти убиле на хиљаде људи. Истакнуто је да су усташе побиле између 45.000 и 52.000 Срба, између 12.000 и 20.000 Јевреја, између 15.000

ante-starcevic.jpg

Франковачка идеологија од Анте Старчевића до данас

Од самог настанка па до данас, иза свих дезинтеграциjа Српства стоjи, као основ, идеологиjа Анте Старчевића и његових наследника, франковаца. Франковачка идеологиjа наjача jе на Балкану, jача од комунистичке, макар комунисти мислили обрнуто. Хрватски комунисти су били углавном интимно франковци, као што су Иван Стево Краjачић, Андриjа Хебранг, Аугуст Цесарец, Владимир Бакарић и тзв. левичар Мирослав Крлежа, чиjи jе фрaнковлук први уочио Станислав Винавер 1924. године. У разговорима са Павелићем током рата у Загребу, Крлежа jе говорио о „Анти Старчевићу као „лучоноши у хрватскоj ноћи“, а Павелић му jе узвратио комплиментом: „Господине Крлежа, Ви се никада нисте огриjешили о хрватство“. Анте Старчевић, заjедно са Еугеном Кватерником, оснивач jе непомирљиве и милитантне

Обиљежено 75 година од убиства 562 Срба

У храму Покрова Пресвете Богородице у Поткозарју данас су служени литургија и парастос поводом 75 година од страдања 562 Срба у Поткозарју и Пискавици у Другом свјетском рату. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић навео је да су усташе 5. 7. и 12. фебруара 1942. године свирепо убиле невине српске цивиле, међу којима и 77 дјеце. “То говори о размјерама страховитог злочина, незапамћеног на овим просторима, а егзекутор је била Независна држава Хрватска посредством својих кољача”, рекао је Савановић новинарима у Поткозарју. Он је подсјетио да је много раније рођена идеја о томе да се кроз убијање, протјеривање и покрштавање српског становништва, Хрватска очисти од Срба,о чему

Бањалука: Сјећање на страдале српске ђаке из Шарговца (ФОТО)

У бањалучкој Основној школи “Ђура Јакшић” данас се обиљежава 75 година од страдања 52 ученика из Шарговца и околних села. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић поручио је данас у Бањалуци да би Срби, имајући у виду све оно што им се дешавало кроз историју, требало да јачају јединство како би остали и опстали на својим просторима. Савановић је напоменуо да је Република Српска створена борбом српског народа, да је оквир из којег српски народ не треба да излази, него је потребно економски је јачати. “Овај догађај упозорава нас да морамо подизати ниво свијести и ниво духа о нашем постојању и опстајању на овим просторима и окружењу

Имена и презимена банијских Срба (3)

Наставак Лађевић, Лазан, Лазаревић, Лазић, Лалић, Ландуп, Лапчевић, Лацковић, Латин, Латрија, Лелић, Лемић, Летић, Летица, Ливун, Ликар, Липар, Лисица, Литра, Личанин, Личина, Ловреновић, Ловрић, Лончар, Лончаревић, Лотина, Лукач, Лукачевић, Лукић, Лумија… Љиљак, Љубинковић, Љубичић, Љубишић, Љубовић, Љубојевић, Љубојевић-Павловић… Мађар, Мађарац, Мазалица, Мајкић, Мајсторовић, Малача, Малбаша, Малбашић, Малевић, Маленчић, Малешевић, Маливук, Малинић, Маљковић, Мамић, Мамузић, Мандић, Манић, Манојловић, Марин, Маринковић, Марић, Маричић, Марјановић, Маркиш, Марковић, Мартиновић, Мартић, Марушић, Марчетић, Масловара, Матијашевић, Матијевић, Матић, Матковић, Мацакања, Мацановић, Мацут, Мачак, Маџарац, Машала, Машић, Меанџија, Медаковић, Медаковић-Бојић, Медведњак, Медић, Менићанин, Месар, Метикош, Мећава, Мијановић, Мијатовић, Мијук, Микашиновић, Микелић, Микић, Микичић, Микулић, Милакара, Милаковић, Миланковић, Милачевић, Милашиновић, Миленковић, Милетић, Милешевић, Милинковић, Милић, Милићевић, Миличевић, Миличић,

Парастос за 2.300 Срба које су поклале усташе

Код Спомен-костурнице у Дракулићу служен је парастос за 2.300 Срба које су у само једном дану прије 75 година поклале усташе у овом бањалучком насељу, као и оближњим мјестима Мотике, Шарговац и руднику Раковац. Служењу парастоса присуствовали су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, министар правде Српске Антон Касиповић, српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић, делегација Народне скупштине Републике Српске, градоначелник Бањалуке Игор Радојичић. Парастосу, након којег ће бити положени вијенци на Спомен-костурницу и одржани пригодни говори, присуствују и представници невладиних организација проистеклих из одбрамбеног отаџбиниског рата, Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, потомци жртава овог усташког покоља и бројни грађани Бањалуке. Претходно је у

Милаковић: Дан усташког покоља у Дракулићу прогласити Даном жалости

Потпредсједник Скупштине Града Бањалука Милан Милаковић поднијеће идуће седмице градском парламенту иницијативу да се даном жалости на подручју града прогласи 7. фебруар, дан када су 1942. године усташе поклале око 2.300 Срба, међу којима 551 дијете, у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и у руднику Раковац. “Иницијативу предлажемо имајући у виду да тог дана грађани Бањалуке треба да изразе почаст свим жртвама овог покоља, који се не смије заборавити”, изјавио је Срни Милаковић, који је данас пристуствовао парастосу у бањалучком насељу Дракулић, гдје се обиљежава 75 година од усташког покоља. Сваке прве недјеље у фебруару служи се парастос и заупокојена литургија у храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу, а први

У Дракулићу почело обиљежавање 75 година од усташког покоља

Светом литургијом у Спомен-храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу јутрос је почело обиљежавање 75 година од усташког покоља Срба у том бањалучком насељу, као и у оближњим мјестима Мотике, Шарговац и у руднику Раковац.  Литургији присуствују директор републичког Секретаријата за вјере Драган Давидовић, представници града Бањалуке, потомци жртава овог усташког покоља и бројни грађани Бањалуке. Након литургије, код Спомен-костурнице у Дракулићу у 12.00 часова биће служен парастос за невино убијене, након чега ће бити положени вијенци и одржани пригодни говори. Усташе су у рано јутро 7. фебруара 1942. године извршиле покољ Срба у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац, а, према до сада прикупљеним званичним подацима, убијено је

Данас парастос убијеним Србима у Дракулићу

Служењем литургије и парастоса, те полагањем вијенаца на споменик у бањалучком насељу Дракулић данас ће бити обиљежено 75 година од усташког покоља над српским становништвом у селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац. Обиљежавање почиње у 9.00 часова служењем Свете литургије у Спомен-храму Светог Великомученика Георгија у Дракулићу, речено је Срни у Српској православној црквеној општини Дракулић. У 12.00 часова код Спомен-костурнице у Дракулићу биће служен парастос за невино убијене, након чега ће бити положени вијенци и одржани пригодни говори. Усташе су у раним јутарњим часовима 7. фебруара 1942. извршиле покољ над српским становништвом у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац, а, према до сада прикупљеним званичним подацима,

Здравко Шотра: У вријеме кад се у Вуковару боре за ћирилицу, у Београду је уопште нема!

Здравко Шотра о новој серији о Лази Костићу, самосвести нације, вишим силама које га прате кроз каријеру – Дуго сам припремао серију Santa Maria della Salute, јер је реч о врло сложеном пројекту, који прати цео животни пут Лазе Костића. Сликајући његов живот сликамо многе историјске, политичке и културне догађаје како у Војводини тако и у Београду. Припреме на писању сценарија биле су веома опсежне, а Лаза је био занимљив човек свим савременицима, који су осећали потребу да о њему нешто забележе. Његов живот био је веома занимљив, динамичан. Човек који је непрекидно ишао из једног места у друго, из догађаја у догађај, у првој половини свог живота. У другој

Имена и презимена банијских Срба (2)

О презименима, укратко Српска презимена на Банији стара су колико је старо и постојање Срба на/у њој. А то постојање не мјери се само с три или четири посљедња вијека – оно је и много старије. Нека презимена Срби су донијели у банијске крајеве током сеоба, нека су прихватана по доласку, нека су уписивана “на своју руку” од стране окупатора, у чему су Аустроугари били ненадмашни. Безбројни су извори настанку и презимена: у хришћанству, у именима, у биљном и животињском свијету, у обичајима, психолошким стањима, стварима, топонимима… Неки су Срби прихватали и католичку вјеру, а онда постепено прелазили и у хрватски етникум и тако постајали Хрвати. Али су им презимена

Имена и презимена банијских Срба (1)

Нешто као уводно слово Имена банијских Срба, а од њих почињем, и оних прогнаних, етнички очишћених, и оних који су остали и оних који су се вратили, мијењала су се кроз историју – некад брже и бројније, а некад спорије и рјеђе. И понекад под утицајима других, посебно окупатора, а понекад, богме и чешће, и у складу, модерним рјечником (енглеским) речено, с трендовима. Односно у складу с “модерним временима”, чаплиновски речено. Уосталом, као и код других народа. Нису Срби у томе било каква изнимка. Али су кроз сва та времена, кроз све те протекле сеобне и у готово непрестано ратне, граничарске вјекове, чували и своја традиционална имена. Од којих многа

Старо сајмиште

Извјесна изградња меморијала на Старом сајмишту у Београду

Изградња меморијалног комплекса на Старом сајмишту у Београду, гдје се током Другог свјетског рата налазио нацистички логор за Србе, Јевреје и Роме, никада није била ближе, рекао је градоначелник Београда Синиша Мали. “Логор на Сајмишту једини је простор Холокауста у Европи који није на достојан начин обележен и ми ћемо то променити”, рекао је Мали поводом обиљежавања Међународног дана сјећања на жртве Холокауста. Он је навео да је завршена израда Нацрта закона о будућем меморијалном центру на Старом сајмишту, који ће имати не само меморијални, већ и образовни, музеолошки и научноистраживачки карактер. Први објекат који ће бити стављен у функцију меморијалног комплекса је централни логорски објекат – Централна кула, пренијели

Милош Кордић

Подсећање на крвави усташки злочин у банијском селу Комоговини, 26. јануара 1942. године

Пише: Милош Кордић Двадесет и шестог jануара годишњица jе страшног хрватског усташког злочина, 1942. године, у српском селу Комоговини, на Баниjи, у Хрватскоj. Тог су дана усташки зликовци из Петриње, по високом снегу, љутоj зими, упали у село, са севера, из правца села Јошавице (у петрињскоj општини, такође настањеноj Србима), и побили 118 житеља Комоговине и околних села. Два-три дана раниjе усташе су пљачкале и палиле куће и убиjале све што се кретало по Јошавици и другим српским селима коjа су им пре Јошавице била на путу ка Комоговини, циљу њиховог крволочног похода. Комоговина jе била jедно од наjпознатиjих устаничких села на Баниjи. Село се у историjским књигама први пут

Invitation for Exhibition Opening in London

Ћирилица The Embassy of the Republic of Serbia in London and the Association ‘Ognjena Marija Livanjska from Belgrade are organizing an exhibition at the grounds of the Embassy. The exhibition, whose authors are prof. Veljko Djurić Mišina and Mr Radovan Pilipović, has already been presented to the public in Belgrade, Novi Sad and Banja Luka. We warmly invite you to attend the opening of the exhibition, made up of archival documents, photographs, artefacts from the life and past of the Serbs from the Livno area (Bosnia-Herzegovina) “Serbs of the Livno Plain – Endurance Through the Centuries” on 27th January 2017 at 19.00 hours at the Embassy of the Republic of

(Фото: М. Ђорђевић)

Сонети враћају у живот претке

Можда је дошло време да Срби, као друштво – без негативних осећања, стваралачки, озбиљно и са самопоштовањем, као неки други народи, у сличној ситуацији – успоставе темељнији однос са геноцидом који су претрпели, као елементом свог идентитетског памћења Књига „Бол” Мирослава Максимовића (1946), коју је објавила „Чигоја штампа”, плод је породичне драме из Другог светског рата. За њу је песник знао од детињства, али у породици о њој није разговарано – и због мајчине трауме, и због „братства и јединства”. А онда, све се распало, и држава грађена на лажним темељима. Аутор је смогао снаге да, недавно, оде и пронађе јаму Безданицу, у коју је у августу 1941. бачена читава

Тика Станић Фото: Информер

Јасеновац Србе не занима?! Тика Станић: Одустао сам од филма, јер нико не да паре за снимање!

Тика Станић каже да ниједна институција није заинтересована да се екранизује прича о страдању Срба у најстрашнијем логору смрти Глумац и продуцент Тика Станић после десет година одустао је од снимања филма о Јасеновцу јер није успео да сакупи новац за овај пројекат. Како каже, највећа жеља му је била да на филмском платну прикаже страшан погром Срба у усташком логору, али нико није хтео да му да паре за то. Јанкетић као командант Ово остварење је најављивано као српска “Шиндлерова листа”, али све је изгледније да неће угледати светло дана јер за његов завршетак фали више од два милиона евра. 2,3 милиона евра би коштало снимање оваквог филма –

Комеморациjа у Кометнику код Воћина

Усташке претње Србима у Воћину: Проћи ћете као ’43.

Приликом освештења споменика жрвама усташког терора, у Воћину у Славонији пронађена је активирана бомба кашикара, испод које је била исписана претећа порука Србима. Кашикара је била постављена у положај из кога би се на најмање ваздушно померање скотрљала и активирала приликом пада међу учеснике. Како ли ће ове године проћи Срби приликом обележавања годишњице страдања становништва у селу Воћин у Славонији, кад је усташка војска Независне државе Хрватске 14. јануара 1943. године убила 142 недужна српска цивила? У неколико претходних, окупљање на дан комеморације изазвало је низ негативних реакција домаћег, хрватског становништва, а 2013. године у знак противљења оштећена је српска православна црква. Ипак, највећи инцидент, који је окарактерисан као покушај терористичког

Драксенић

Крвави јануар у Славонији и у Драксенићу

Усташе из Подравске Слатине и других дијелова Славоније убиле су 13. и 14. јануара 1942. године 200 српских мушкараца из села Кометник и сусједног засеока Добрић, недалеко од Воћина. Овај покољ представља један од првих масовних злочина усташа над цјелокупним становништвом неког села у Славонији, подсјећају из Удружења “Јадовно 1941.”. У селу Кометник убијено је око 28 становника, док су остали становници депортовани ван села. Мушкарци из Кометника и Добрића, њих 174 из првог и 32 из другог села, отјерани су у импровизовани затвор у Воћину, док су жене са дјецом, спомиње се бројка од 190, одведене у Зденце, село између Подравске Слатине и Нашица, гдје су изоловане у привременом

Алојзиј Степинац (Фото Твитер/@tomljevar)

Штир о канонизацији Степинца: Биће то један радостан дан

Рим – Министар спољних и европских послова Давор Иво Штир разговарао је у Ватикану с државним секретаром Полом Галагером о стабилности југоистока Европе, приликама у БиХ, као и о питању канонизације Алојзија Степинца. Штир је подсетио на мешовиту католичку и православну комисију која треба да до лета доврши свој посао, иако процес канонизације не зависи од тога, преноси Хина. „То је унутрашња ствар Католичке цркве. Ми једино можемо рећи да ће тај дан сасвим сигурно бити један радостан дан за све људе којима је Степинац, његово животно дело, узор у заузимању за слободу и достојанство човека”, рекао је Штир, наводи Хина. Одлука о канонизацији Степинца није донета а о том

Завршен први играни филм о Јасеновцу!

“Људски ум по природи бежи од болних ствари, а НДХ геноцид је екстремно болан. Тај геноцид је толико страшан да га људски ум просто одбија и то видимо често у виду негирања. Не негирају само Хрвати тај геноцид, већ и многи Срби“ – каже Милан Зарић, чија фирма “Антицензура“, продуцира овај филм. Управо је завршен први играни филм о геноциду у НДХ и посебно у Јасеновцу, под насловом „Прва трећина – опроштај као казна“. Продуцент филма је “Антицензура“ Милана Зарића. Сценарио и режију потписује Светлана Петров, продуцент је Бојан Бабин, а главне улоге тумаче Предраг Котур, Ненад Хераковић и Владан Јаковљевић. Филм описује истинити догађај: усташа Жиле Фригановић за опкладу

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала