arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
У Придворцима код Tребиња данас је служен парастос за 13 Срба које су усташе бациле у Придворачку јаму у ноћи 23. на 24. јун 1941. године

Требиње-Придворачка јама мјесто свирепог страдања и опомене

У Придворцима код Требиња данас је служен парастос за 13 Срба које су усташе бациле у Придворачку јаму у ноћи 23. на 24. јун 1941. године. Са мјеста стратишта тројица Срба успјела су да побјегну и упозоре остало становништво. Парастосу су присуствовали потомци страдалих Срба који су указали на свирепо и стравично страдање Срба из Придворице и Требиња прије 76 година, те истакли да спомен-плоча и капела код Придворичке јаме опомињу шта се догодило те страшне ноћи. Највише их, кажу, боли неправда што муслимани потпомогнути усташама никада нису кажњени за недјело које су починили над својим комшијама Србима. Помену жртвама усташког злочина на Придворачкој јами присуствовао је начелник Одјељења за

Саслушање ухваћеног усташе

Међу документима Динарске четничке дивизије у Војном архиву у Београду, налази се и записник са саслушања усташе Анте М. Гојчете, који има шест густо куцаних страница. У заглављу документа пише: “Рађено у Горском штабу Динарске војно-четничке дивизије, у планини, дана 2. септембра 1942. године. Обавештајни одсек. Предмет: Истрага. Саслушање ухваћеног усташе Гојчета Милин Анте“. (79) Гојчета, који је ухваћен док је ишао на одсуство, је рођен 1923. године у Читлуку. Пре рата је био рудар, а у ово доба налазио се на служби у усташком Главном стану у Загребу, у Прерадовићевој улици бр. 5. На почетку испитивања окривљени је изјавио да је у усташе ступио по наговору поручника Мате Видовића,

"Деоба" партизана на Тјентишту Фото Р. М.

“Пукло” братство и јединство

Годишњицу битке на Сутјесци СУБНОР обележио 10, а САБНОР 17. јуна Тјентиште – До 1991. године годишњица Битке на Сутјесци славила се у једном дану, 4. јула на Дан борца. Није се питало које си вере и нације. После окончања грађанског рата у БиХ, више ништа није као што је некад било. Пукло је и партизанско братство и јединство, па на обележавање чувене Битке за рањенике у Петој непријатељској офанзиви, и ову 74. годишњицу сећања на ратне дане на Тјентишту, партизани и њихови симпатизери из Републике Српске, дошли су 10. јуна, а њихови саборци из Федерације БиХ, у суботу 17. јуна. Партизани из Црне Горе, који делују у оквиру ОБНОР,

На Тјентишту је данас обиљежено 74 године од Битке на Сутјесци, највеће битке коју су партизанске снаге водиле у Другом свјетском рату.

Савановић: Битка на Сутјесци примјер како се брани живот и простор

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је данас на Тјентишту, гдје су обиљежене 74 године од Битке на Сутјесци, да је ова битка синоним борбе за слободу и примјер будућим генерацијама како треба бранити живот и простор. “Ова битка показује – када је човјеку живот угрожен, колико има јак дух да се одбрани од зла”, рекао је Савановић, који је и предсједник Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова. Савановић је у Долини хероја подсјетио да се у опсади 120.000 њемачких војника нашло 19.000 партизана међу којима је било 3.000 рањеника. Предсједник Социјалистичке партије Петар Ђокић изразио је жаљење што све организације са просторе

Календар геноцида НДХ над Србима у Херцеговини: ЗЛОЧИН У СУРДУПУ (МОРИНЕ)

Химзија Баук из Равни,командир жандамеријске станице у Фојници, код Грцка,  затражио је и добио од усташких власти  одобрење да одабере десет најугледнијих Срба, заточеника у гатачком затвору да их погуби како он жели. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 23. јуна 2017. године. Ноћу 22.јуна1941. убацио је у камион Мума Хасанбеговића 10 одабраних Срба, везао их ланцима и конопцима и повезао према  Невесињу. На раскрсници путева  камион је скренуо у правцу Морина. Између села Плужина и клисуре Сурдуп код мјеста Чесма (Мала Чатрња) извели су их из камиона и ставили на најстрашније муке а затим им главе смрскали маљевима и чекићима.” Тако су

Злогласни свештеник Сидоније Шолц врши обред масовног католичења православних Срба. Козарска Дубица, август 1941. године. Фото: Wikimedia Commons/znaci.net

Језива слика: Православни Срби стоје у гомили, чекајући на масовно покатоличење (ФОТО)

Козарска Дубица, август 1941. године. Погледајте лица ових окупљених људи: неки од њих машу папирним заставицама НДХ, деци се види страх у очима, одрасли само желе да се ово што пре заврши и да их оставе на миру и у животу Никада нећемо знати колико је тачно Срба покатоличено током Другог светског рата и терора усташаиз такозване Независне Државе Хрватске, али број свакако није мали. Десетине, можда и стотине хиљада. Нећемо никада знати ни колико њих се вратило православљу након рата, посебно што религија генерално тада није била баш друштвено пожељна. Оно што знамо јесте да Алојзија Степинца, једног од главних виновника покатоличавања сада покушавају да прогласе божанством. Наравно, да су Срби католичени по претњом оружја врло добро знамо, али нам

Споменик у Ранковцима

Календар геноцида НДХ у Херцеговини, 3. јун: Напад усташа на село Доњи Дрежањ и злочин у Ранковцима

Злочиначка ордија Фрање Судара је 3. јуна намјеравала да у Доњем Дрежњу понови масакар над Србима какав је претходног дана извршила у Удрежњу. Али, вијест о покољу у Удрежњу се већ била раширила јер су кољачи то бучно прославили у невесињском хотелу и кафанама најављујући нови покољ у Доњем Дрежњу. У мјештанима овог села прорадила је устаничка крв предака из старих невесињских буна. Правилно су процјенили да без отпора  Србима нема опстанка у НДХ. Дочекали су усташа паљбом из 40 пушака. Отпор су предводили солунски добровољац и носилац Карађорђеве звијезде Томо Ивковић и подофицир Обрен Ивковић. Претходно, нејач, стоку и ствари које су могли понјети сколинили су у брдо. Дочекане куршумима,

Ђаково: Комеморација жртвама холокауста и почаст Стјепану Колбу

Да се не понови – главна је порука с комеморације за жртве холокауста, одржане у недјељу на Јеврејском гробљу у Ђакову за жртве некадашњег сабирног логора за Јевреје који је у овоме граду радио од 1941. до 1942. године. Кроз логор је прошло око 2000 Јевреја, махом жена и дјеце из БиХ, а више од 500 их је ту скончало. Добром дијелу логораша логор у Ђакову био је привремена станица до Јасеновца или Auschwitza. Захваљујући тадашњем ђаковачком гробару Стјепану Колбу, имена жртава логора су пописана, као и други подаци попут године и мјеста рођења, па је ђаковачко Јеврејско гробље јединствено у Еуропи по обиљеженим гробовима жртава холокауста. У знак захвалности храбром гробару, лани је Колбу откривена спомен-плоча на Јеврејском гробљу

Данас 76 година од усташког покоља Срба у селу Корита

У ноћи између 4. и 5. јуна 1941. године усташе су у селу Корита, општина Билећа, мучки убиле више од 130 Срба – мјештана овог и околних села, и бациле их у Корићку јаму. Кости корићких мученика извађене су 1953. године када је, на основу 180 пронађених лобања, установљено да је број жртава Корићке јаме био знатно већи. Најстарија жртва тог страшног злочина био је осмадесетогодишњи Јевто Сворцан, док је најмлађа четрнаестогодишњи дјечак Коста Глушац, који је једини пружао отпор зликовцима над јамом. Међу страдалима највише је било чланова породица Сворцан, Бјелица, Старовић, Тркља, Шаровић, Шакота, Глушац, Рогач, Јакшић, Думнић, Ковачевић, Курдулија, Коснић, Милошевић, Миловић, Носовић и Радан. Злочинци су

ЦРНА ЛЕГИЈА

76 година од непризнатог геноцида над Србима у НДХ: Календар злочина у Херцеговини

Хрватско насиље и злочини над Србима у априлском 1941 у појединим мјестима Херцеговине прекинути су доласком италијанског окупатора. По Римским уговорима закљученим са НДХ 18.маја 1941. Италија је преузела обавезу да повуче своје снаге из II окупационе зоне до краја маја исте године и да сву у тој зони власт преда Хрватима. До повлачења Италијана живот за Србе у овом подручју био је сношљив. Хрватска држава није губила вријеме у припреми геноцида па је по плану, организовано кренула у његово извршење у Требињу, Мостару и Невесињу. Како је „сваки почетак тежак“ и да  крвожедне масе ипак неко треба уведе у само убијање њихових недужних комшија, у ова мјеста је упућена

76 година од злочина геноцида НДХ над Србима у Херцеговини 2. јуна 1941.

Невесињски срез Покољ у селу Удрежње У свануће у српско село Удрежње (око 8 км путем јужно од Невесиња ) упало је око 60 већином домаћих  и нешто  придошлих западно херцеговачких усташа. Пошли су према сеоским кућама и испред  њих  редом убијали домаћине и друге одрасле мушкарце које су затекли.  Тога јутра, за кратко вријеме убили су 27 недужних људи, а двије жене ранили.  При уласку у село  злочинци су ушли прво у кућу  Пека  Кљакића и дигли из кревета његова два сина Вељка од 16 и Милоша од 19 година.  Убили су их на вратима сеоске  цркве, а Милоша су додатно проболи ножем.  Потом су провалили у цркву ,

Споменик на Кордуну

Жељко Свитлица: 300

Један од наjпознатиjих споменика НОБ-а налази се на Петровоj гори у Кордуну. Дjело jе познатог ваjара Воjина Бакића, а у посљедњем рату доживио jе судбину многих грађевина и спомен обиљежjа исте врсте – уништила га jе воjска Хрватске. Споменик на врху Петровцу jе подигнут у част устанка народа Баниjе и Кордуна и jедног догађаjа коjи би заслужио наслов холивудског спектактла, али како су се код нас античке и епске битке догађале ”свако мало”, затрпан jе у шумама Петрове горе и заборављен као и многи слични. Стезање обруча наоружаних усташа и домобрана око народног збjега на Петровоj гори проузроковало jе jедан очаjнички покушаj – jедан скок у амбис, jедно ”нека буде

Др Ђуро Затезало

Проширена кроника геноцида

Војнић – “Радио сам свој сељачки и ковачки посао”; свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945; Кордун, Банија, Горски Котар и Лика; друго проширено издање, у едицији Епархије Горњокарловачке и удружења Јасеновац – Доња Градина из Бања Луке, своју хрватску и прву промоцију имало је у петак, 12. маја, у Војнићу, вечер уочи обиљежавања 75. годишњице пробоја непријатељског, усташког обруча 1942. године на легендарној Петровој гори.  Већег и бољег догађаја и најаве највеће кордунашке епопеје и пробоја обруча на Биљегу, који се увијек одржава код споменика на Петровцу, и није могло бити. Мала дворана у Дому културе у Војнићу била је претијесна да прими све заинтересиране за презентацију овог, најновијег хисторијског дјела

Усташе кољу српског младића и ритуално скупљају његову крв.

Подсећање на страшна зла у хрватском усташком логору Јасеновац: При клању кољач Којић је пио крв заточеника

(Одломци из књиге „У мучилишти-паклу ЈАСЕНОВАЦ“ Ђорђа Милише, властито фототипско издање, Загреб, 1945, репринт: НИП Политика, Београд, 1991.) Услијед сталног придоласка, у паклу Јасеновцу сакупио се големи број заточеника. О подне, сви заточеници пред казанима чекали су поредани по двоје у дугим низовима („реповима“). Одједном дојурио до пред саме казане аутомобил и из њега изашао Љубо Милош. Дозвао главног кухара и упитао, колико има заточеника. Одговоривши да ће одмах извидити и јавити му број, Милош једва спомене: „Није потребно, вас је“… настави свом шоферу, да му из аута преда његову „шмајсерицу“, с којом простреља неколико стотина заточеника. Сви остали разбјежани заточеници морали су се вратити и преко мртвих другова примати

Лажна историја и сузе за злочинцима

Вишегодишње ћутање о геноцидном карактеру Независне Државе Хрватске /НДХ/, расним законима, те прогонима Срба, Јевреја, Рома и других антифашиста довело је до низа неоусташких инцидента у Хрватској, како у политичкој тако и у другим сферама друштва Приредио: Ненад ТАДИЋ Упркос давно изреченим историјским судовима о усташком терору и дизању на устанак српског становништва које је спасавало живу главу, у хрватској јавности и даље траје спор око онога што се дешавало у Србу и његовој околини у јулу 1941. године. Хрватски десничари и ревизионости, те један дио “национално свјесних” политичара и историчара упорно тврди да је над хрватским становништвом у том крају извршен “геноцид”, те да су га починили Срби и

Село Војишница, примјер страдања Кoрдуна

Кордун, село Војишница крај Војнића. Усташе су 14. маја 1942. године, у кућама Станка Кнежевића, Миле Новаковића, Милице Ђурић, Драгана Кнежевића, Стевана Кнежевића и у штали Кате Шкргић, поклале 189 српских сељака од којих 93 дјетета у старости до 14 година (1.) Село Војишница, које се непосредно наставља на Војнић у правцу Вргимоста посебно је тешко страдало у Другом Свјетском рату. Од укупно 650 становника село је имало 343 цивилне жртве. Кад се томе придодају борци и умрли од директних посљедица ратних страдања, нестало је практично 2/3 села. Много сељана је страдало 14.маја 1942. године, када је пробијен обруч на Петровој гори. Усташке снаге у повлачењу чиниле су многе злочине

Чико, могу ли с тобом

Случај Даре Секулић Једне сам суботе у антикваријату Срце лубенице, на Опатовини, педесетак корака од тржнице на Долцу, на полици међу дебелим пјесничким антологијама пронашао пјесничку збирку Даре Секулић Грлом у јагоде. Књижица од педесет и пет страница, једва већа од длана, без текста на хрбату, случајно се ту нашла као заостатак нечије растурене кућне библиотеке. Или је то нетко умро, или се раставио од жене. Наслови сарајевских издавача, поготову ако су домаћих писаца, ријетки су по загребачким антикваријатима. Много је више београдских или новосадских књига, живље су биле овдашње везе с тим градовима. Сарајево је било далеко и затурено, затворено у себе сама и у своју књижевност. Тако је

Александар Вулин Фото: Тањуг/Dimitrije Goll

Вулин: Срби никад нису прихватили “БГ град без Јевреја”

Београд — Свака рана јеврејског народа је и рана српског народа, свака њихова радост је и наша радост, изјавио је министар рада Александар Вулин. Вулин је поручио и да у Србији нема и никада неће бити организованог антисемитизма. “Србија је поносна на своју традицију, историју и победничку прошлост, као и на будућност која произилази из победе и чињенице да смо увек били на правој страни света”, рекао је Вулин на академији поводом Дана сећања на жртве холокауста одржаној на Старом сајмишту. Вулин је назначио да Срби никада нису прихватили да ће Београд бити град без Јевреја, јер ово су град и земља Јевреја, за коју су заједно са Србима делили

Гудовац

Мајски покољи Срба на Петровој гори

Усташе и домобрани су у jарку “Метаљка”, на Петровој гори, oд 9. до 14. маjа 1942. године, заклали 57 жена и дjеце. Јарак “Метаљка” само jе jедно од многоброjних стратишта на Петровоj гори, подсјећају из Удружења “Јадовно 1941.”. У своjоj књизи “Радио сам своj сељачки и ковачки посао” Ђуро Затезало наводи свjедочанства о овим злочинима. Свjедочанство Ђуре Студена о масакрирању српских избjеглица у Петровоj гори у маjу 1942. године Затезало је записао 21. априла 1961. године. Тада jе Студен имао 32 године и трпио је тешке болове од задобиjених рана усташким ножем. “Свезане су нас усташе повеле преко луке Калови. Мислио сам, па воде нас у Воjнић. Али нас окренуше

Без заборава на ужас који је Србе довео до ивице постојања

У ненормалним условима живота недостојних човека, сваки дан у дечјем концлогору Јастребарско умирало је 10 до 15 малишана, а уместо њих стално би долазили нови, део је сећања преживелог логораша Гојка Рончевића Мраовића, које је данас поделио са београдским гимназијалцима. На јавном часу историје посвећеном жртвама Јасеновца, којем су присуствовали ученици Прве, Треће и Земунске гимназије, он је, са преживелом логорашицом из Старе Градине Јеленом Бухач Радојчић, поделио са њима сећања на страхоте које је преживео. „Имао сам седам година када је почео рат, и по формирању НДХ, одмах је почео прогон Срба. Већ првих данас рата почели су да убијају и пале српска села”, рекао је Гојко Рончевић Мраовић.

Јавна трибина Фото: РТРС

Бањалука: Јавна трибина о злочинима НДХ

72. године од страдања 700 хиљада Срба, Јевреја и Рома у систему концентрационих логора Јасеновац, морамо да се присјетимо да много убијених још почива у јамама, а не гробницама, поручено је са јавне трибине коју је у Бањалуци организовало Удружење грађана “Савјест”. Истичу да се о страшним злочинима мора више говорити, а не, како кажу, само о годишњицама. Доња Градина – мјесто највећих страдања Срба, Јевреја, Рома. Најстрашнијих злочина нису била поштеђена ни дјеца. Убијено их је 20 000. Више од 7 деценија прошло је од слома НДХ и затварања логора, а остаци 700 000 јасеновачких страдалника још нису сахрањени. – Суштина је у једној ријечи – да су они

Јавна трибина: Сјећања на 10. април 1941. године

Петак, 5. мај 2017. године у 20 часова Културни центар Бански Двор, Бања Лука ЈАВНА ТРИБИНА Организатор: УГ “Савјест” Бања Лука Трибина се организује поводом 1. Сјећања на 10. април 1941 године, дана устоличења Независне Државе Хрватске у којој је обављано државно истребљивање Срба, Јевреја и Цигана до слома те Државе 1945. године. 2. (Под)сјећања на 72 годишњу нашу српску нечаст због несахрњивања више стотина хиљада убијених и затрпаних на знаним мјестима смакнућа у и око Јасеновца. У свјетлу назначене теме у назначено вријеме и мјесту, ово Удружење покушаће иницијално и појмовно, макар присутнима на Трибини изнијети своје мишљење које извире и заснива се на једноставној чињеници да: навршило се

Рогатица - помен Фото: СРНА

Обиљежено 75 година од страдања у селу Осово

Код споменика у селу Осово код Рогатице данас је обиљежено 75 година од страдања 90 жена, дјеце и стараца српске националности, које су усташе злогласне Црне легије Јуре Францетића 27. априла 1942. године затвориле и запалиле у штали Које Ристановића на локалитету “Кула”. Представници локалне заједнице и општинске Борачке организације положили су вијенце и запалили свијеће код спомен-обиљежја страдалих. Начелник општине Рогатица Милорад Јагодић рекао је да постоји бојазан да бројка од 90 свирепо убијених није коначна. “Велика су страдања нашег народа у вјековима иза нас, што је најтужније, често су скривана, посебно страдања из Другог свјетског рата. Стојећи на овом мјесту питамо се како људски ум може бити толико

У Београду је вечерас отворена српско-јеврејска изложба "Јасеновац-право на незаборав"

У Београду отворена изложба “Јасеновац-право на незаборав”

У Београду је вечерас отворена српско-јеврејска изложба “Јасеновац-право на незаборав” са које је поручено да злочин, и када се опрости, мора да буде запамћен, како зло у времену подигнутих националних и вјерских страсти не би васкрсло у још екстремнијем облику. Предсједник Народне скупштине Србије Маја Гојковић, која је отворила изложбу у Дому народне скупштине, рекла је да само помињање Јасеновца, Логорграда и осталих стратишта у Независној Држави Хрватској /НДХ/ асоцирају на затирање породица и огњишта. “Злочин не сме да се заборави, чак и ако се опрости. То је наш завет. Србија треба отворено да говори о екстремизму и о томе да се у њеном суседству ревитализује злочин, да се подгрејава

Логор смрти у Јасеновцу Фото: wikipedia.org

Најгори усташки кољачи — „фра Сотона“ и Лубурић

Они су починили толико грозне злочине да су их чак и нацисти 1942. хапсили због злочина. Прошло је више 70 година откако је у Загребу због злочина у Јасеновцу обешен Мирослав Филиповић, познат и као „фра Сотона“, један од, по бруталности и садизму, најозлоглашенијих усташких злочинаца из Другог светског рата, пише хрватски портал „Експрес“. Рођен је у Јајцу 1915, а 1938. се заредио и ушао у фрањевачки ред у самостану Петрићевцу у Бањалуци, добивши редовничко име Томислав. Није познато како се до 26. године живота радикализовао, али се зна да је већ у првим данима НДХ његов надређени у самостану тражио од њега да се престане петљати с усташама. Он то није послушао и чим је у јануару 1942. дипломирао теологију у Сарајеву, постао је војни капелан

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала