Јавности је познато име готово сваког злочинца из протеклих ратова – али имена оних који су помјерали границе хуманости у најтежим могућим ратним условима, нису. Почесто су чак годинама скривана од јавности. Такав је и случај Диане Будисављевић која је у Другом свјетском рату спасила око 7.500 дјеце из усташких логора. Скупљала је податке и водила евиденцију и о дјеци која су пролазила кроз Загреб или су из био којих разлога била одвојена од родитеља. Њена картотека имала је 12.500 имена. Диана је била Аустријанка удата за Јулија Будисављевића, љекара који је радио као главни хирург на загребачком Ребру. Ова дама из високог друштва, већ почетком Другог свјетског рата сазнаје за логоре. Користи знање

Завршен рад Мешовите комисијЕ СПЦ и католика о контроверзном кардиналу. Догађаји, наступи, списи… различито се тумаче, наведено у саопштењу Мешовита комисија Српске патријаршије и Хрватске бискупске конференције после шест сесија разговора о контроверзном кардиналу Алојзију Степинцу дошла је до закључка да су тумачења католичких Хрвата и православних Срба и даље различита, али и да постоји сагласност о могућности будућег рада на ову тему. Ово је наведено у заједничком саопштењу после последњег сусрета чланова овог тела, које је под управом ватиканског шефа одељења за историјске науке опата Бернарда Ардуре претходна два дана заседало у Дому свете Марте у Ватикану. – Дошло се до закључка да су различити догађаји, наступи, списи, ћутање

У Културном центру вечерас је одржана промоција књиге „Ради ти, дијете, свој посао“, аутора Момира Васиљевића. Васиљевић је истакао да је ово биографски роман о животу и херојском пострадању нововјековног великомученика Вукашина Јасеновачког, који је својом смрћу постао симбол страдања Срба у 20. вијеку. Он је додао да је роман о јасеновачком мученику, чије је крштено име Спасоје Мандрапа, а Вукашин само надимак, заснован је на аутентичним документима и свједочанствима, који су били и историјска основа за црквену канонизацију овог Србина рођеног у Херцеговини, у селу Клепци. „Већи дио живота Вукашин је провео у Сарајеву, одакле су га са још 3.000 сарајевских Срба 1942. године усташе послале у Јасеновац. У

Добри познаваоци историје Јасеновца знају да је до данас широм света објављено више од 3.000 наслова на различитим језицима. У њима је објављено безброј фотографија са непотпуним или кривим легендама. Нажалост, објављене су поједине фотографије настале у немачким концлогорима са легендама да потичу из Јасеновца! Стога, али и из многих других разлога, историјска наука мора да допринесе разобличавању случајних и намерних грешака направљених у тексту легенди Студенти историје на предавањима о помоћним историјским наукама чули су да професор помене фотографију као историјски извор другога реда. Даља и шира сазнања о тој теми заинтересовани је морао да потражи у малобројним текстовима које су, углавном, написали историчари уметности. Генерације студената историје којима

„Завештање“, документарно остварење Ивана Јовића, које чине сведочанстава људи који су преживели геноцид у Независној Држави Хрватској, после београдске и бањалучке пројекције приказан је у три града у Хрватској. Филм је имао и прво фестивалско приказивање као посебан гост Међународног филмског фестивала у Москви. Главни утисак аутора по повратку из Русије је изненађење публике чињеницом да су жртве геноцида проговориле тек седамдесет година после рата. У Русији постоји снажан наратив и култура сећања на Други светски рат која је дубоко антифашистичка и прожима руско друштво у целини, а објаснити комплексност сукоба на нашим просторима чини се као немогућа мисија, каже директорка филма Моња Јовић. „На питање гледалаца како је могуће да се тек сада снима сведочанство, а победио је антифашизам, одговорила