Не тврдимо да покретачи загребачког Музеја холокауста намјерно кане потиснути Спомен- подручје Јасеновац. Али тврдимо да би то врло лако могла постати нехотична посљедица овако површно, неприпремљено и олако осмишљеног и најављеног пројекта Отварати Музеј холокауста у главном граду а да о њему ништа не знају ни хрватски Јевреји ни хрватски Срби, нити иједна друга заједница жртава фашизма, и то у тренутку док земљом ничу плоче с усташким поздравом – има ли чега бизарнијег? Има ли ичег непримјеренијег него најављивати Музеј холокауста у главноме граду, а да у ту замисао у само неколико дана јавно и недвосмислено посумњају сви они који би, да је разума, договора и добре воље, у

Предсједник Републике Српске Милорад Додик разговарао је данас са предсједником Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу Србољубом Живановићем о потреби да се страдање Срба у Јасеновцу што квалитетније представи и свјетској јавности, која недовољно зна о највећем српском стратишту из Другог свјетског рата. Живановић је с тим у вези најавио да би половином новембра у британском парламенту требало да буде организована изложба о, како је рекао, незнаном геноциду над Србима, саопштено је из кабинета предсједника Српске. На састанку је било ријечи и о Седмој међународној конференцији о Јасеновцу која би требало да буде одржана у мају сљедеће године. Додик и Живановић разговарали су и о изградњи меморијалног центра у

Игор Вукић, секретар ”Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац” реаговао је на текст „Ревизионистички памфлет Игора Вукића о козарачкој дјеци“ предсједнице Управног вијећа Јавне установе спомен подручја Јасеновац Наташе Матаушић, објављен на порталу Форум.тм 1. јула. Реаговање које је написао бивши новинар „Новог листа“ Игор Вукић, а који се већ дуже времена аматерски бави овим тешким раздобљем наше историје пропагирајући ревизионистичке ставове, преносимо у цијелости, али с њим – ваља напоменути – не дијелимо нити заједнички зарез, камоли изнесене ставове. Др. Младен Петрас, начелник Одјела за здравство Министарства здравства Независне Државе Хрватске, позвао је 16. јула 1942. у своју канцеларију неколико лијечника. Међу њима и Николу Вадкова (1903.-1970.). „Пред вама је важан

  У Загребу је од 23. до 28. августа 2016. године у организацији Хрватског културног вијећа, а поводом ”Европског дана сјећања на страдалнике тоталитарних и ауторитарних режима” одржан знанствени скуп под називом ”Дјечји дом за ратну сирочад у Јастребарском, 1941.-1947.” Игор Вукић, секретар ”Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац” одржао је предавање „Удомљавање ратне сирочади у породицама“. Зборник овога ”знанственог скупа” још није штампан, али се Вукићев текст може пронаћи на интернетској страници www.слобода.хр. Како се његово излагање односи управо на тему којом се бавим у свом докторату, а у директној је супротности с оним о чему пишем заслужује, нажалост, мало више пажње. Очигледно, Вукић је прочитао Дневник Диане Будисављевић 1941.-1945., али