arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Представа о Диани премијерно изведена у Дианином граду

У недељу, 17. марта 2019. године, у организацији Српске православне омладине Инзбрук (СПОЈИ) у Метропол биоскопу у Инзбруку одржана је аустријска премијера позоришне представе „Пу спас за све нас“. Аустријску премијеру представе која је рађена по мотивима из дневника Диане Будисављевић отворио је Филип Влајић, председник и један од оснивача СПОЈИ-а. Он је на самом почетку представио гошће из Београда: Јелену Пузић, глумицу и ауторку представе, Ану Васић, пијанисткињу у представи, као и Наташу Новаковић, координаторку представе. Међу присутним гостима на премијери биле су и две посебне особе које је он представио и том приликом поздравио: госпођу Јелену Коругу, чију је мајку и ујака Диана Будисављевић спасила од Покоља, као

ПОМЕН СТАРОБРОДСКИМ МУЧЕНИЦИМА: Крст српске Голготе на Дрини

Предивно јутро освануло је на Дрини. Над мирном водом бјеласала се вишеградска ћуприја као бисер у зеленој свили. И овог 22. марта 2019.-ог љета Господњег памтимо страшне часове претходних вијекова. Славимо снагу 40 Христових војника из Севасте у Малој Азији, који пострадаше у 4. вијеку у леденој води, али се не одрекоше истине и својих увјерења. Памтимо и Дрину која је видјела исто страдање (можда и теже), мучеништво српског народа, 22. марта 1942. године. Вода је запамтила велики Покољ српске младости на Младенце. Поклане дјевојке и момке који као сплавови низ њу плове. Страдање које не памти људско предање, мучеништво пред којим нема крста међу народима.  6 000 српских душа

Обиљежен дан ослобођења у Другом свјетском рату

Полагањем вијенаца на споменик палим борцима у Другом свјетском рату, на Палама је данас обиљежен 3. април – Дан ослобођења ове општине. Предсједник општинског СУБНОР-а Миломир Провић рекао је новинарима да су Пале град хероја и да представници ове организације сваке године полажу вијенце на споменик палим борцима, те захвалио свима који су дошли да одају почаст. “За ослобођење у Другом свјетском рату живот је уткало 270 бораца, носилаца споменице 37, док су три борца проглашена народним херојима”, истакао је Провић и додао да потомци треба да његују ову традицију. Начелник општине Пале Бошко Југовић нагласио је да је српски народ увијек бранио своја огњишта. Према његовим ријечима, више од

Пријеки суд Саве Ковачевића: Породицама жртава забрањивао да носе црнину

На простору Требињске шуме партизани су своје „измишљене непријатеље“ убијали и бацањем у више крашких јама.… Ови злочини били су наставак злочина – геноцида који су починили Муслимани и Хрвати – усташе над православним Србима Требињског среза прољећа и љета 1941. године. У оба случаја жртве су цивили, често жене, дјеца, старци и болесне особе. Не прави се разлика у годинама, убијани су заједно дјеца и родитељи… „Помилуј Свемоћни невине што гину…“ Ове почетне ријечи пјесме МОЛИТВА, великог српског пјесника Јована Дучића, објављене у Американском Србобрану 17. септембра 1942. најбоље би описале стање у коме се српски народ Требиња и Херцеговине нашао 1941. и 1942. године. У окупираној Отаџбини, незаштићен,

Помен старобродским мученицима на Дрини

Немој роде пити воде са ледене Дрине, попи` ћеш нам, испи` ћеш нам младе очи сиње! – Гледао сам муке љуте, голоруку младост српску како погане и сијеку. Кољу је, режу, силују… Усташе измуче дјевоку, а онда јој просјеку дојке и кроз њих провуку њене згрчене руке. Па је баце у Дрину да тако укрштена и заклана плови. Јади наши велики, а Србину нема заштите и заклона! Сваке године од 2008. када је послије 66 година комунистичке забране одржан први парастос Старобродским мученицима, Ристо Боровчанин долази у Вишеград. И ове године, 22. марта, ведри старина са часних 88 година живота стиже са Сокоца на парастос Старобродским мученицима. Син Драган, његов

Василије Крестић: Срамота је првог реда да ми у Србији немамо ни један Меморијални центар

У Београду је 18. марта 2019. одржана конференција за медије удружења Јадовно 1941. на тему: „ПОКОЉ“ – Терминолошка одредница за геноцид почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске. На конференцији је говорио и Академик, Проф. др. Василије Крестић. Транскрипт и видео запис његовог излагања доносимо у целости: Ја захваљујем колегама и пријатељима из Удружења Јадовно 1941. што су ме удостојили да дођем на  ову конференцију и да им пружим подршку, што чиним са особитим задовољством. Чиним то из више разлога. Пре свега чиним то као припадник овог народа који је пострадао у Покољу и чиним то као и човек који се бавио проблемом геноцида и то не са

Крунослав – усташки Џејмс Бонд, шеф пацовских канала Ватикана и спасилац Павелића!

Свештеник, агент, усташа, комуниста, био је све што се може помислити. Отварање тајних досијеа у Ватикану које је под кључ ставио папа Пије XII могло би једном заувек да скине све маске са такозваног усташког Џејмс Бонда, тачније свештеника Крунослава Драгановића и открије шта је све радио. Годинама слушамо разне теорије завере о усташком злату, „пацовским каналима“ којим су многи нацисти и усташе нашле спас након Другог светског рата, а за све је наводно знао или је на неки начин био умешан у то један свештеник – Крунослав Драгановић. Баш овог човека многи у Хрватској који и даље следе Павелићеву идеологију воле да назову „Усташки Џејмс Бонд“. Иако је интересовање

У Јасеновцу су тишина, по један цвет и свећа сасвим довољни

Многи се оправдано питају докле ће Срби и остали народи потомци жртава логора Јасеновац служити као покриће за хрватски антифашизам и на тај начин улепшавати суморну слику стварности у земљи у којој је све присутније изругивање том истом антифашизму, кога се многи одричу и чије вредности многи оспоравају. Ако је Хрватској и њеним властима до антифашизма заиста стало онда она сама треба да води рачуна о томе да га не блати ревизионистичком литературом и не компромитује кокетирањем са отвореним заговорницима усташтва. Српска и јеврејска заједница и антифашисти и ове године неће ићи на службену владину комеморацију у Јасеновцу. То је само логичан след догађања у протеклих неколико година и након

Потенцијални пројектант из Њујорка у априлу у Српској

Изградња Меморијалног центра Доња Градина, у знак сјећања на жртве комплекса усташког логора смрти Јасеновац, могла би да почне наредне године, а за овај пројекат заинтересована је реномирана архитектонска комапнија “Дилер Скофидио и Ренфро” из Њујорка, пишу “Вечерње новости”. “Новости” сазнају да представници ове реномиране фирме долазе половином априла у Републику Српску да виде локацију и детаљније се распитају о плановима. Према сазнањима “Новости”, они ће претходно боравити у Србији, а током обиласка Доње Градине састаће се са челним људима пројекта изградње Меморијалног центра Доња Градина из Србије и Републике Српске. Дарко Бањац, који је у Народној скупштини Републике Српске задужен за овај пројекат, изјавио је да би први радови

Миодраг Линта / Фото Танјуг / З. Жестић

Линта: У Мостару улице са именима усташких злочинаца

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује да постојање улица у Мостару која носе имена усташких злочинаца представља један од бројних доказа да је усташтво један од темеља националног идентитета већине Хрвата у западној Херцеговини, али и већине хрватског народа у цјелини. Овим антицивилизацијским поступањем хрватска власт и народ шаљу јасну поруку да Србима у западној Херцеговини нема живота – оцијенио је Линта. Линта подсјећа у саопштењу да улице у западном Мостару од 1995. године носе имена усташких злочинаца Миле Будака, Ђуе Скужевића, Лорковића и Вокића, као и команданата чувене по злу Црне легије Јуре Францетића и Рафаела Бобана. – Добро је познато да су готово по свим градовима

Скандал: Томпсон посетио Израел

Хрватски музичар Марко Перковић Томпсон (52), који је познат по глорификацији НДХ и усташког покрета, провео је седам дана на ходочашћу у Израелу Он је са својим обожаваоцима на друштвеним мрежама поделио неколико фотографија са тог путовања. На једној од њих види се заједно са католичким теологом фра Ивом Павићем. На седмодневном ходочашћу у Светој Земљи, у прадомовини Господина нашега Исуса Христа – написао је на Инстаграму Перковић уз фотографије које је објавио. Поред оних у којима глорификује усташки покрет, Перковић је познат и по песмама религијске тематике, а често истиче да је предан католик. Ипак, због оних првих, често је наилазио на протесте јеврејских и антифашистичких удружења, а због

Милица Тепић, Кнешпоље, јануар 1944.

Мајка Кнежопољка, Милица Тепић

Симбол страдања у Другом свјетском рату Козаре и Поткозарја, као и цијеле Југославије, свакако је фотографија Жоржа Скригина, начињена на Козари, јануара 1944. године. На фотографији се налази Козарчанка, Кнежопољка, Милица Тепић са сином Бранком на леђима, и кћерком Драгицом. Скригин је сликовито описао како је настала ова фотографија: „Јануарско зубато сунце дигло се доста високо када смо добили обавјештење да кренемо према Кнежопољу…Гостопримиви Козарчани хтјели су да нам олакшају ову офанзиву, па смо добили чак и коње за јахање…Заједно са нама кретао се и велики збјег. Сви су они били натоварени стварима потребним за дуже вријеме. И када смо сишли у Кнежпоље, видио сам једну жену која је ишла

Грајф: “Љубазно бих вас замолио да се позабавите поздравом ‘За дом спремни'”

Историчар Холокауста Гидеон Грајф позвао специјалног известиоца УН за људска права да се позабави проблемом нарастајућег неоусташтва у Хрватској, пише Политика “Изражавајући своју најдубљу забринутост због растућег тренда неоусташтва, посебно међу младима, љубазно бих вас замолио да као специјални известилац за људска права нешто предузмете и да се позабавите питањем јавне употребе поздрава ‘за дом спремни’ и употребе усташких ознака, као што је хрватски грб са првим белим пољем, који је доказан усташки симбол из Другог светског рата”, поручио је Грајф. Он је у допису послатом специјалном известиоцу генералног секретара УН Мишел Башеле у Женеви подсетио да је у Немачкој таква употреба нацистичких ознака и поздрава забрањена законом. “Дужност историчара

Дојче веле: Улице још носе имена усташких челника

Улице у /западном/ Мостару и даље носе имена усташких злочинаца Миле Будака, Јуре Францетића, Иве Зеленике, Ђуре Спужевића, Лорковића и Вокића, те Рафаела Бобана, упркос пресуди Уставног суда БиХ да су такви називи неуставни. Посљедња иницијатива – петиција о укидању назива ових улица у Мостару, како наводи Дојче веле, потиче од историчара и колумнисте Вука Бачановића и власника херцеговачког портала “оскок.инфо Ивана Шушњара. Они од високог представника Валентина Инцка траже да укине имена ових пет улица. Међутим, суочавање саовом сјенком прошлости кочи то што је град већ седам година без градског вијећа. Водеће политичке партије не могу се договорити око измјене статута града, напомиње угледни њемачки медиј. У извјештају се

Фото: Владимир Стојаковић | Душан Басташић: Више учимо о биткама Ромела у Африци него о страдању Срба

Душан Басташић,: “Покољ” је српски “Холокауст”

Када за нешто немате име онда то морате да описујете, при томе често нешто додајете или изоставите, па се на крају све то извитопери или нестане и зато је важно да наши историчари и јавност као “Покољ” именују геноцид Независне Државе Хрватске (НДХ) почињен над православним Србима током Другог свјетског рата. Рекао је то у интервјуу за “Глас Српске” предсједник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Басташић, поводом одлуке овог удружења да страдање Срба од НДХ добије тај посебан назив. Термин “Покољ” у свијету би за српске жртве, како објашњава Басташић, значио као “Холокауст” за јеврејске или “Порајмос” за ромске жртве геноцида. Каже да је још прије двије године научној заједници предлагао

Александар Нећак: „Завештање“ – филм као споменик

Уобичајено је да на споменицима стоји текст да су „ту страдали комунисти, антифашисти и родољуби од руку окупатора и домаћих издајника“, a страдали су невини људи и деца само зато што су били Срби, Јевреји или Роми. Та једноставна реченица најбоље обезвређује фалсификовану историју. Због тога сам уверен да је филм „Завештање“ био преко потребан. Он је заправо та једноставна реченица, у филму мултиплицирана кроз казивања преживелих, реченица која огољује усташтво и обесмишљава сваки покушај искривљивања историје Извор: ФБ страница филма „Завештање“ Филм „Завештање“ (2017), у режији Ивана Јовића, са снимљеним сведочењима оних који су као деца преживели логоре Независне државе Хрватске, био нам је преко потребан, јер само сећање није

Дјеца у логору у Сиску

Зашто су све власти криле геноцид над Србима?

И краљевска влада и комунисти заташкавали податке о злочинима усташа у Другом светском рату. Истину знали и савезници и српски министри у лондонскоj влади, али су jе прећуткивали – да су Срби жртве наjвећег етничког чишћења. Хрватска поjачава своj адвокатски тим коjи ће покушати да докаже да jе Србиjа над њом извршила геноцид, упркос помирљивим порукама из Београда. Српски историчари кажу да ово ниjе први пут да Загреб дуготраjним парничењем покушава да сакриjе одговорност за наjсистематичниjе етничко чишћење у 20. веку, у коме су Срби потпуно избрисани са териториjа на коjима су вековима живели као аутохтоно становништво.  – Срби jош нису свесни да су доживели геноцид, jер су скривали злочине

Сандра Благић: Још једно стратиште православних Срба

Између Травника и Новог Травника налази се мјесто стравичног покоља. Након прогласа о успостављању НДХ, усташе и усташка власт почињу са убиствима Срба, Јевреја и Рома. Усташе формирају жупаније као своје административне јединице. У Травник су 16. јуна стигли Виктор Гутић и Мухамед Суџука. Хапшење, убиства, као и покатоличење Срба увелико је почело. Колико се зна, до дан данас, још увијек није описано стратиште Смрике код Н.Травника. Најмасовнији Покољ на Смрикама десио се крајем јула и почетком августа 1941. године. Смишљеном стратегијом, Виктор Гутић је режирао и извео лажни напад на свој ауто и на своју пратњу да би добио повод за истребљење Срба. Јеврејима је било забрањено кретање послије

Фото: БН Телевизија

Стари Брод – место великог страдања

Пре 77 година, у кањону Дрине код Вишеграда, у селима Мишевићи и Стари Брод, Црна легија Јуре Францетића и Ханџжар дивизија су убиле око 6.000 српског живља, избеглог пред усташама које су пустошиле источну Босну. О овом се ћутало деценијама, за злочине нико није одговарао, а тек је 2008.године обележено место великог страдања у Старом Броду. Злочин је заборавити злочин, поручује скромно спомен обележје и сведоче преживели, који су као деца на овој обали, само чудом избегли смрт. “То се лешеви измешали, једни кољу отуд, једни одвуда, ја међу оне мртве паднем потрбушке и тако сам ти остао”, каже Ристо Боровчанин из Соколца. Људи у збеговима, приспели од Сарајева, Кладња, Хан

Представљена монографија „Алојзије Степинац: Држава, црква, надбискуп (1934-1941)“

Према речима излагача, монографија, која је настала истразивачким радом аутора, бави се животом надбискупа, његовом личношћу, политичким деловањем, историјским контекстом и дешавањима тога доба. Никола Жутић, научни саветник и један од аутора дела, истакао је да су он и његов колега Димић књигу посветили њиховом професору и ментору Бранку Петрановићу. – Пре две године позвао нас је председник Српске академије науке и уметности и замолио да у краћем обиму напишемо студије о Степинцу за потребе црквене комисије коју је формирао папа Фрањо са намером да се у цркви политичка, културна и верска делатност Степинца, који је био у процесу „производње“ за свеца, расветли. Од тог импулса колега Жутић и ја

Порука “За дом спремни” на згради Хрватског новинарског друштва

На улазу у зграду Хрватског новинарског друштва у Загребу исписан је усташки поздрав “За дом спремни!”. Усташки поздрав налазио се на плакату промоције књиге која се синоћ одржавала у Великој дворани овог друштва. То су уочили радници Удружења и о свему одмах обавијестили полицију која је обавила увиђај, преносе хрватски медији. Хрватско новинарско друштво на својим веб-страницама најоштрије је осудило овај срамотни чин. Ријеч је о другој таквој поруци уназад неколико мјесеци, јер је у новембру прошле године непознати починилац црним маркером на спомен-плочи новинарима и техничарима погинулима у посљедњом рату написао “Ви сте били, а ми остајемо – за дом спремни!”. Извор: СРНА

Подршка терминолошкој одредници ПОКОЉ од стране удружења за одбрану ћирилице “Добрица Ерић”

У потпуности и са усхићењем подржавамо предлог и иницијативу Удружења Јадовно 1941 да се страдање српског народа током Другог Светског Рата на територији НДХ назове именом “ПОКОЉ“.   Дубоко сам уверен да термин геноцид као реч и као појам нема ни трунку до сада прихваћеног смисла тежине онога што претендује да означи и да више скрива него истински открива оно стварно и страшно што се десило, како у свом свом обиму, тако и у свој својој страхоти. То што се десило, није ни данас престало, и неће никад док је  Тамо њих и  Нас. Сматрамо да све оно што нема Име има озбиљан проблем са суштинским постојањем. Сведоци смо злонамерно

Црква и Степинац у уџбеницима представљени као противници усташа?!

У хрватском уџбенику за 8. разред, Католичка црква у Независној Држави Хрватској /НДХ/ и Алојзије Степинац проглашени су за велике антифашисте, а релативизован је карактер усташког режима?! Такав поглед на историју изазива полемику у Хрватској и критике на рачун издавачке куће “Алфа”, која је приредила уџбеник чији су аутори историчари Стјепан Бекавац и Марио Јареб. “Алфа” је позната као десно оријентисана издавачка кућа, а њена уџбеничка издања популарна су у разним дијеловима Хрватске. У овом издању Црква је описана као изразито антифашистичка, без икаквог помињања колаборације са усташким покретом и нацистима. “Велики број хрватских грађана осуђивао је насиље над својим суграђанима, а у томе су највише предњачили млади нараштаји и

Вељко Ђурић Мишина: Шта би са српским меморијалом на Ушћу

  Једна од најболнијих рана у нововековној историји српског народа јесте страдање у 20. веку, а у том контексту и ратне жртве. Када се помену ратне жртве обично се говори о бројевима. И ту настаје велики проблем. Јер, аматери и заљубљеници у прошлост, као и понеки професионални историчар од угледа и звања, започну тираду празних тврдњи. Као школовани историчар и директор Музеја жртава геноцида јављао сам се у разним формама, од новинског текста до дугометражних документарних филмова, све у намери да исправим бројне заблуде, глупости и аматеризам, јер све то доноси штету у односу на научно и стручно тумачење одређених тема. Овом приликом желим да укажем на бројне и испразне

Пребиловке на домаћинском течају 1939

Мртвима вјечна слава, живи будите будни

Пише Весна Капор Док Милановић поново витла над Пребиловцима, свет у Херцеговини међусобно ће размењивати смокве и кајмак, мед и кромпир, шљиве и грожђе, пећи лозу и шљиву… и како то обично и бива, наздрављати и сахрањивати, заједно, између свих наших „клања и орања“ Обуците бијеле кошуље. Та реченица дуго се протезала, потихо у Херцеговини, као окидач, као поента, и као врхунски цинизам дуге историје комшијко-братских односа, после Другог рата. И нико баш, од оних који су потихо чували сећања није заборављао ову језиву реченицу да дометне у причу. Ову невину, обећавајућу, светлу реченицу. За Србе, како се испоставило, укопну. Тако су нове власти НДХ државе, успостављене одмах1941, позивале своје

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала