arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Јован Мирић: Вукашин из Клепаца

29.05.2025

Ко је од људи икада имао прилике да упозна толику снагу – да човек пред кољачем остаје сасвим миран и изговара мирне, обичне речи – „Ради ти, дијете, свој посао!“? Јануара месеца 1943. године Ивица Матковић, Лубурићев заменик у Јасеновцу, наредио је да се успостави лекарска комисија која ће подвргнути систематском прегледу одређени број јасеновачких кољача. Неки од њих већ су били смештени у Завод за умоболне у Загребу, што је Матковићу казивало да постоји проблем. Решење је видео у оснивању комисије, мада није јасно шта би био њен крајњи циљ осим повећања ефикасности у клању. Стручни део комисије чинила су два лекара логораша, др Недељко Зец и др Никола

Милан Ружић

Стари Брод је место на ком се српска крв улива у Дрину

27.05.2025

Никада се ниједан Србин не може осећати добро говорећи о злочинима у Старом Броду, али је још горе и теже ћутати. Ћутање нас је коштало заборава преко шест хиљада српских жртава у Милошевићима и Старом Броду. У питању је место где речно дно више није покривено камењем, него Србима. Ово бескрајно модро пространство је једина тачка где Дрина тихо тече да не буди оне које је покрила. Бежећи од загрљаја ножева, људи су скакали у загрљај реке и она их је својом песмом уљуљкала у смрт, тачније у вечни живот. Ово је место величанствене лепоте, али и великог ужаса. Сва ова лепота је морала да гледа шта су локални муслимани

ЛЕЗИ СРПЧЕ И ГЛЕДАЈ У СУНЦЕ: Приче логораша из Јасеновца – и камен би заплакао

26.05.2025

Бројна свједочанства говоре о ужасима у јасеновачком систему логора. Звјерске ликвидације и несхватљива тортура усташа над недужним људима, били су свакодневица заточеника „фабрике ужаса“. Слободан Грујичић и Даница Праштало успјели су да преживе јасеновачку голготу. Тешку успомену на муке из логорашких дана, кажу, памтиће док су живи. – У логору није пуцала пушка, него се само чуо крик, јаук, и бацање тијела у Саву – присјећа се Слободан Грујичић, из Машића код Градишке. Слике јасеновачког ужаса и данас су живе у очима Слободана Грујичића, из села Машићи. Као четворогодишњак гледао је како усташе камама, маљевима и ножевима убијају хиљаде недужних. И сам је у логору изгубио своје најближе. – Изјутра

Љубица – исповједница вјере православне

25.05.2025

Најупечатљивији утисак током више од педесет пројекција документарног филма ГАРАВИЦЕ јесте реакција гледалаца на свједочанство Љубице Шикман о страдању њене породице на ријеци Корани. Док траје филм, публика повремено уздише, шапуће или се комеша. Али када Љубица проговори, настаје тишина у којој се ни дах особе поред не чује. То ћутање, дубоко и потресно, најискренији је одговор на њену животну причу. Зато није чудо што Љубицу с разлогом називамо исповједницом вјере православне – јер је свој тежак крст носила достојанствено, непрестано понављајући: “Ја сам православка и Српкиња.” Љубица је рођена 10. октобра 1935. године у селу Буковица код Цазина као треће дијете Новака и Руже, рођене Влаисављевић. Прије ње, у породици су

Пакао који су у јамама открили археолози током шездесетих година

25.05.2025

Истраживаче који су радили на откопавању /мањег/ дијела јасеновачког комплекса током шездесетих година прошлог вијека највише су шокирале бројне дјечије чизмице за малишане предшколског узраста. Ови предмети су припадали убијеним жртвама и набацани су на њих прије затрпавања јаме земљом… Приредио: Ненад ТАДИЋ У општој лицитацији бројем јасеновачких жртава, Срба, Јевреја, Рома, те антифашиста, хрватска страна нерадо цитира оне које су вршили ископавања током шездесетих година прошлог вијека и који свједоче да је само у /мањем/ дијелу концентрационог логора у јаме бачено до 130.000 људи. Уз ову бројку, коју помиње вођа истраживања Здравко Марић, угледни археолог и некадашњи директор Земаљског музеја у Сарајеву, треба напоменути да 19 година након рата

Ђурђица Драгаш: Лика, моја и туђа

25.05.2025

Срећна сам, блажена и тужна. Опет на своме, а међ’ туђима. Ту, на корак од себе, а тако далеко. Удишем личко јутро. Мирише познато, сетно, далеко. Мирише на покошену траву, детињство и дедино двориште. Мирише на бунар дивосељачки и поље вребачко. Срећна сам, блажена и тужна. Опет на своме, а међ’ туђима. Ту, на корак од себе, а тако далеко. Слушам птице, немирне од облака што прете кишом. Летимо заједно…. Летимо ка небу… Пржи ме сунце на камену срушене цркве. Мирише  тамјан са гаравих зидова. Чује се давно утихло звоно, дечји плач и песма девојака. Чује се живот…величанствен и далек, блистав и згажен. Живот којег нема! Води ме шума велебитска,

Српска дјеца у Јасеновцу

Дјеца из Дивосела у концентрационим логорима НДХ – слике које никада на блиједе

23.05.2025

На убогом пању мога завичаја, Не чује се пјесма весеља и жетве.[1] Дивосело, српско село у општини Госпић ушло је у историју као највеће стратиште  и  гробница  српског  народа  05.аугуста 1941. године. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 8. септембра 2018. године. „Ни на једном стратишту у Лици, па ни једног датума у току 2.свјетског рата није пало толико жртава као у Дивоселу 5. аугуста 1941.године. И не само по броју жртава,  него и бестијалности и злочиначкој  страсти  каквом  је  почињен“.[2] Данас, 70 година послије, трагајући по спаљеним огњиштима за онима који су некада живјели у Дивоселу, не наилази се на преживјеле, нити

Свештеник Стеван Стефановић: Јасеновац, геноцид над Србима 1941 – 1945. (први део)

22.05.2025

Како се нашем народу десило тако стравично страдање и тако језиви злочини над Србима као што се то догодило у Јасеновцу? Колико уназад морамо да се вратимо у историју да бисмо разумели шта се десило, да се на територији где су Срби други народ по величини створи најужаснија државна творевина икад, фашистичка НДХ? Да ли корен овог стравичног страдања Срба треба тражити у самој чињеници стварања заједничке државе са Хрватима 1918.? И ко је уопште заслужан за стварање Југославије? Да кренемо редом. Данас су ове теме веома актуелне. Видели смо да је у НАТО протекторату, држави коју су назвали Северна Македонија, именом које су чак и њени грађани одбили на

Ђурђица Драгаш: TРИ КРСТА ПОД ЈАБУКОМ

21.05.2025

За све мученике који су се враћали кући и, уместо радости и живота, проналазили гробове и згаришта! Како су настављали животе, само су они знали… Лежим….на земљи смрзнутој. Две зоре дочеках,непомичан,без сузе,без уздаха.Туп као ноћ без месечине. Лежим и Бога призивам.Црн,сам,за земљу крваву прикован. Лежим на згаришту,на темељу и коначишту.Лежим на гробу,без спомена и крста. Затворених очију,мразом окован,сањам…пролеће и песму,косу расплетену,белину недара њених. Сањам колевку,руке дечје,образе румене од ватре са огњишта. Љубим чедо невиђено,нељуљано,неоплакано. Лежим смрзнут,на прагу куће наше.Жив, а мртав. Устаћу….Сутра…Кад срце јадом окаменим. Скупићу им пепео.Три крста крај јабуке подићи.Три свеће запалити.Три живота одживети. Од истог аутора: Колумнисти / пријатељи – Ђурђица Драгаш

Djuro_Zatezalo.jpg

Водите их и побијте, они су пресуђени…

21.05.2025

Од 6. до 9. маjа 1941, похватале су усташе на пре­вару 600 Срба мушкараца с подручjа котара Слуња и Воjнић, од коjих су 520 поклале у Хрватском Благаjу На Ђурђевдан, 6. маjа 1941. године, освануо jе лиjеп сунчан дан. Тога дана Срби се свечаниjе одиjеваjу, иду jедни другима на Крсну славу у госте, разговараjу о успjесима у обављању прољетне сjетве. Веселе се и радуjу. Све jе раздрагано и свечано. Нитко ни у помисли ниjе могао слутити да ће то бити дан нечу­веног злочина над невиним сељачким становницима Кордуна. Један од првих масовних злочина нове хрватске власти поглавника Независне Државе Хрватске, др. Анте Павелића. Злочин планиран, до­бро припремљен и организирано изведен

Преживјела Јелена Новаковић: Сјећање на злочине усташа 1941. на Кордуну

21.05.2025

О геноциду на Кордуну, у Петровој гори и њеним околним селима, у вријеме усташко-домобранске офанзиве на Петрову гору у првој половини 1942. године Др Ђуро Затезало је записао 1961. године свједочан­ство преживјеле жртве Јелене Новаковић. У јесенско доба 1941. године дошла је к нама покојна Драгица Булат и Вецо Хољевац. Не сјећам се дана, али се добро сјећам да су дошли увече. Преко резервног вода обавјештене су жене Војишнице да дођу на састанак у моју кућу. Исте вечери састало се у мојој кући 38 жена. Нама окупљеним женама говорила је Драгица Булат о устанку и задацима нас жена, наглашавала је да требамо бити добро организиране, да морамо за војску скупљати

Ђурђица Драгаш: ДУША ПУНА ЛИКЕ

19.05.2025

Радуј се, грли се са корењем и земљом јер у њој нестадосмо и из ње изникосмо.. Лика; ФОТО: Јадовно 1941. / Д. Басташић Лутај ноћас, душо моја. Путуј сама, очију широм отворених. Пустила сам те као птицу, као нерођено дете, немирно и срећно.  Пустила сам те да скиташ по сећањима мојим,  да ме пронађеш у додирима и мирисима, у бојама и сликама. Отворила сам длан и дала ти слободу. Слободу да ми се с јутром вратиш. Дa ми донесеш  росу и маглу праскозорја. Да захватиш воду са бунара и напојиш ме студени њеном. Трчи мојим корацима дечјим, играј се невина и радосна….као сунце, као осмех, као први пољубац. Отвори кишобран

Свједочење Миле Џодан о злочину над Србима Кордуна

19.05.2025

Јадна дjечица, маjко моjа. Као пилићи кад им главу одсjечеш, па онако одскачу, низ путић се штрљкаjу. Гледаш ону жалост, како се не може умриjети ни живjети. Ми смо побjегли у Петрову гору. Били смо тако, у обручу. Само jе лишће горило. То jе само варило. Мjесто гдjе смо се сакриле зове се Бjељевине. Било нас jе пуно: Из Маљевца, Геjковца и Свињице. Руља народа. Пуно jе народа тада поклано. Док смо се скривали у шибљу наишли су усташе. Један jе командовао: – Орешковић, заломи лиjево крило ! Почели су пуцати и викати, да се дижемо. Кажу: – Ево партизана! Ми их почнемо молити: – Господо, господ вам Бог дао, ми

ПОКОЉ: Калови, Петрова гора 13. маја 1942.

13.05.2025

Петрова гора, у предјелу Калови усташе су поклале 13. маја 1942. 28 жена и дјеце. У знак сјећања на жртве Покоља доносимо вам свједочења преживјелих о овом страшном злочину из књиге “Котар Војнић у народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији”. Изјаве записао и редиговао историчар др Ђуро Затезало. АНЂЕЛИЈА НАПИЈАЛО Осјећала сам да живим Тринаестог маја 1942. године око 16 сати била сам у шуми Бјељевине. Сакрили смо се у жбуње мислећи да нас усташе неће примјетити. Међутим, усташе које су се кретале тражиле су нас као што јастреб вреба кокош. Идући погибали су се да би нас примијетили испод крошања или у жбуњу. То им је успјело. Кад су нас

На јеврејском делу земунског гробља уз гробницу 6.500 Срба постављен Часни крст

13.05.2025

Помен српским жртвама логора „Земун“ одржан је код масовне гробнице у Земунском гробљу. Молитвени скуп седму годину за редом организује Удружења Јадовно 1941 из Београда и Бање Луке. Како је после Другог светског рата установила Комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача кроз тај логор прошло је готово 100 хиљада људи, а у њему страдало око 40 хиљада Срба и 7 хиљада Јевреја и Рома. У гробници на јеврејском делу земунског гробља сахрањена су тела 6.500 Срба, али на споменику који је ту подигнут пише само да је реч о жртвама фашистичког терора. Људи су у Прихватном логору „Земун“ страдали масовно, без обзира на идеолошку припадност. Јелена Радојчић Бухач,

Дан сећања на српске жртве прихватног логора Земун

08.05.2025

У недељи у којој се обележева 80-а годишњица победе над нацизмом, Удржење грађана Јадовно 1941. обележиће 09-10. маја Дан сећања на српске жртве прихватног логора Земун. Земунски логор дуго је важио за место страдања Јевреја и Рома. Међутим, новија истраживања показала су да је у другој фази његовог рада између маја 1942. и јула 1944. године, то био прихватни логор за Србе, највише са Козаре, Баније, Like и Кордуна, али у њему су страдали и Срби из јужне Србије, Рашке, са Косова и Метохије. Процењује се да у земунском логору за две године страдало више од 40 хиљада људи. На Јеврејском делу гробљу у Земуну постоји масовна гробница са шест

Годишњица хапшења Владике бањалучког Платона

05.05.2025

Усташе су ухапсиле владику Платона и одвели га 5. маја 1941, заједно са протом Душаном Суботићем, архијерејским намјесником из Градишке на Сави, изван Бањалуке гдје су их убили и бацили у ријеку Врбању. Свештеномученика Платона Бањалучког убио је усташа Асим Ћелић. Владичино изнакажено тијело пронађено је у селу Кумсале 23. маја 1941. године. Епископ Платон (световно име Миливоје), рођен је у Београду 29. септембра 1874. од оца Илије и мајке Јелке (Соколовић). Гимназију је учио у Врању и Нишу, а потом школовање наставио у Београдској богословији. Замонашио се као ученик трећег разреда богословије. Када је завршио богословију рукоположен је за ђакона и презвитера. Године 1896. послат је у Српско подворје

ТАЈМС ОФ ИЗРАЕЛ: Док се фашистичка историја Хрватске гура под тепих, Јеврејска заједница осећа све већу неизвесност

05.05.2025

Прошле недеље, Јевреји су се окупили у девет градова у Хрватској како би обележили Јом Хашоа, Дан сећања на Холокауст, а међу њима је био је Дарко Фишер који је један од 140 преосталих преживелих ратног режима чији су фаштички лидери сматрани још бруталнијим од нациста, пише израелски Тајмс оф Израел. – Било је горе него у Ашвицу. Имали су крематоријуме и места за масовна убиства, али и места за физичко и психолошко мучење. Било је изузетно окрутно, посебно у Јасеновцу. Многи Јевреји, укључујући неке од мојих рођака, тамо су изгубили своје животе. Ја сам само случајно преживео – рекао је 87- годишњи Фишер током недавног интервјуа за Тајмс оф

ХРВАТСКИ БЛАГАЈ – ВЕЉУНСКИ ПОКОЉ ОД 6. ДО 9. МАЈА 1941.

05.05.2025

6. мај – Ђурђевдан, година 1941. Освануо је лијеп сунчан дан. Тога дана Срби се свечаније одијевају, иду једни другима на Крсну славу у госте, разговарају о успјесима у обављању прољетне сјетве. Веселе се и радују. Све је раздрагано и свечано. Нитко ни у помисли није могао слутити да ће то бити дан нечувеног злочина – геноцида над невиним сељачким становницима Кордуна. Један од првих масовних злочина нове хрватске власти поглавника Независне Државе Хрватске, др. Анте Павелића. Злочин планиран, добро припремљен и организирано изведен по замисли поглавара Павелића и наређењу Еугена Диде Кватерника. Управо тога дана, 6. маја, дана весеља и славе, у рану зору, одјекнули су први усташки пуцњи

Крвави пир на Ђурђевдан – Благај

02.05.2025

Већ на самом почетку Другог светског рата  јасно су се показали циљеви и намере НДХ – геноцидно истребљивање Срба са подручја Хрватске. У хрватском Благају, крајем априла 1941. године, одржан је састанак усташа, који су организовали  жупник Блажо Томљеновић, вељунски учитељ Иван Шајфар и Јосип Пауновић – млинар. Да би  оправдали оно што су намеравали учинити и како би створили што већу мржњу између Хрвата и Срба  требао им је повод. Донели су одлуку да убију једног Хрвата и његову породицу и за то оптуже Србе. Жртва је одабрана- Јосип Мраунац-млинар.  Усташе у Краловцу, официр  Здравко Карловић и Милан Бонета су се сложили са овом идејом… Ноћ између 4. и

Ђурђица Драгаш: ЗЕЛЕНА ГРАДИНА

29.04.2025

И светли Градина, село јој у недрима озеленело. Светли Градина.Небом обасјана.Пева,песмом оплакана. Зелени се Градина.Под њом село израсло.Зелено село са кућама белим. Пред црквом се коло вије.Преплетене руке и кошуље беле.На трави зеленој израсла ружа.Црвена ко’ зора. Крај огњишта боси табани дечји.Румени образи и звекет кашика.Ко златна киша зелена. У крилу бакином дојенче спава.И светли кандило из мрког мрака.Са иконе сија копље Светог Ђорђаи мирише цвеће у венчићу изнад врата. Зелене се стада бела… тамо иза облака. И светли Градина,село јој у недрима озеленело.Зелени се Градина,крвљу озидана… Од истог аутора: Колумнисти / пријатељи – Ђурђица Драгаш

Ђурђица Драгаш: КО “ЗАОБИЛАЗИ” ЈАСЕНОВАЦ?

29.04.2025

Видим да је рута којом студенти трче до Брисела изазвала бројне коментаре па, иако сам се трудила да све игноришем, не могу да прећутим. Прво. Лично ми је заиста жао што, на путу кроз Хрватску, не свратише до Јасеновца. Био би то прави доказ да стасавају генерације које патриотизам схватају на исправан начин, али још у мени тиња нада да ће то учинити у повратку, кад спласне медијска пажња, и овде и у Хрватској. Видећемо! Друго. Они што их критикују због тога заборављају једну важну ствар. Деца која не знају или не маре за Јасеновац су потпуно очекивана последица друштва у којем деценијама живимо. Не, не мислим на социјализам и

Први усташки покољ Срба десио се у Гудовцу 28-29. априла 1941.

27.04.2025

Плакале су ужасно, jаукале, бусале се у груди, а jа их у чуду гледам и не разумем ништа. Нитко у граду ниjе знао за ужас у Гудовцу. Нитко ниjе чуо ни пуцање митраљеза. Поштовани и драги наши приjатељи, ево ипак ћу да извршим своjе обећање, да Вам опишем трагедиjу Гудовца и наше патње, иако тек данас, скоро годину дана после мог обећања. Милан jе на трећи дан Ускрса, у уторник 22. априла 1941. на вече задржан у магистрату, затворен онде са осталим нашим Србима, адвокатима, трговцима, чиновницима, свештеницима, итд. Из магистрата су преведени после дан, два у пореску управу, камо смо им смели храну да носимо. После краћег задржавања тамо,

Milan_Bastasic_1.jpg

Милан Басташић: Ноћ страве и ужаса

27.04.2025

Тих дана упорно је падала обилна киша и сусњежица. Капути се нису ни присушили кад је с пута у двориште па у гањак јурнула група некаквих особа с ручним батеријама. Вичу: „Отварај”! Ударају у врата као сјекирама. То су усташе кундацима пушака разбијале врата уз вику: “Отварај или пуцамо”! Отац пође да отвори, али не може да откључа јер је кључ од удараца испао, а лампу није имао времена да упали. Напипа на земљи кључ и откључа прије него су разбили врата. Стакла су попуцала. Мајка је послије причала да су шесторица бајонетама на пушкама упереним у оца ушли у собу гдје смо спавали. Брат и ја смо спавали у

Немачки војници стрељају омладинце у логору Сајмиште (Фото Википедија)

Запостављена историја: Колико је Срба уморено у земунској “чекаоници смрти”?

26.04.2025

У Прихватном логору Земун на Старом сајмишту, првом концентрационом логору за Јевреје на простору бивше Југославије, односно на простору бивше Независне државе Хрватске, страдало је више од 10.000 логораша, а у њему су у другом периоду рада више од 90 одсто затвореника били Срби, доведени пре свега из НДХ-а, а мањим делом из окупиране Србије, рекао је данас члан управног одбора Меморијалног центра Старо сајмиште Милан Кољанин. Он је на трибини “Чекаоница смрти: Прихватни логор Земун (1942-1944) у координантном систему нацистичких логора” указао да је логор био под управом немачке полиције у окупираној Србији, а да је у првом периоду рада, од 1941. до 1942. године, страдало свих 6.320 Јевреја

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала

Пријавите се
на наш билтен

Jadovno-logo-bijeli 1

Удружење

Комплекс Јадовно

ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ

Запратите нас на друштвеним мрежама:

Пратите нашу аналитику: