У посљедње вријеме врши се не само ревизија броја жртава, него и ревизија историје. Сад се више не зна ко је добио, а ко изгубио Други свјетски рат и то је права катастрофа. Пише: Свјетлана Ђуричић Казао је ово у интервјуу за “Глас Српске” историчар и магистар војних наука Антун Милетић из Београда те нагласио да се ревизијом баве и многе државне установе у Србији. ГЛАС: Шта стоји иза тих покушаја ревизије историје и зашто се углавном покушава умањити број српских страдалника у Другом свјетском рату, а највише у Јасеновцу? МИЛЕТИЋ: Зато што је највише Срба убијено у Јасеновцу. Срба је највише било и у партизанима, двије трећине је било

Јасеновац је место које је постало синоним националне трауме. Али без сећања и на жртве на осталим стратиштима, будуће генерације неће моћи да сагледају трагедију и размере злочина над Србима у НДХ Пише: Марко Лакић Јасеновац је најстрашнија српска реч. То је била фабрика смрти на балкански начин. Брутална и примитивна. Потпуна супротност немачкој индустрији смрти која је била педантна, административна и хладна. Јасеновац је био сушта супротност. Тамо је све било лично. Злочине су вршили појединци. Они су жртве гледали у очи. Такмичења у клању, маљеви, будаци, бајонети… Због тога је то место постало синоним националне трауме. Али, бавећи се Јасеновцем и одбраном обима трагедије на том месту, коју

Златко Вајлер је са непуних шеснаест година представљао Kраљевину Југославију на Светском првенству у стоном тенису које се 1931. године одржавало у Будимпешти, а неколико година касније је постао и државни првак. Поред тога, био је Јеврејин. 21. јуна 1941. почео је његов лични пакао, а тако и наша прича. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 6. септембра 2017. године.) Златко Вајлер се родио у Сушаку 1914. године, а са непуних шеснаест представљао је нашу земљу на Светском првенству у стоном тенису одржаном у суседној нам Мађарској. Био је такође и првак Kраљевине Југославије у овом спорту, а бавио се и гимнастиком. Златко

Инсистирање на акрибичности приликом утврђивања броја страдалих Срба у Јасеновцу, логору анихилације сваке акрибичности, довело је до (по)грешних бројева, супротно намјери ревносних истраживача, али сасвим у складу са намјером усташких зликоваца и савремених ревизионистчких (пост)усташких агитроповаца, свих трију вјерозакона. Тако се у “акрибичности” пописивача јасеновачке некрополе “поткрао” још један заборав. Обнављањем заборава у “акрибичним” бројевима, јасеновачке жртве двоструко су погубљене. Првим погубљењем наношена је патња жртвама, док се њиховим другим погубљењем, губљењем у умањеним бројевима, наноси патња живим ем-па(м)тиоцима Јасеновца – садашњим и свим будућим, иживљавањем над њиховим памћењем и њиховим осјећањима. Тако се тобоже научно савјесна матемaтика злочина – ни најмање случајно – преокреће у злочиначку „математику“, којом се

Чињеница да је спот “Теци реко” о страхотама Јасеновца, у извођењу “Београдског синдиката” и Павлине Радовановић, од 1. јула када је премијерно приказан има око милион и по прегледа охрабрује да ће истина о страшним злочинима у том логору и у Независној Држави Хрватској (НДХ) бити сачувана и отета од ревизиониста, рекао је предсједник Удружења “Јадовно 1941.” Београд Момчило Мирић. Нисмо ни сањали да ће такав број досећи, а што је нама најважније њихова публика су млади. Управо они треба то да чују, да сазнају и препознају и да се са тим поистовете – рекао је Мирић, чије је Удружење помогло реализацију спота. Он је нагласио да је свака српска