Од почетка рата, па све до половине 1995. године муслиманске снаге из Сребренице стално су упадале у српска села око овог мјеста, Братунца, Милића, Скелана и Зворника, убијајући све што стигну, пљачкајући и палећи српску имовину, а заробљене су мучили, масакрирали, одсијецали им главе и показивали их у Сребреници, а забиљежен је и случај да су Ненада Ранкића пекли на ражњу Приредио: Миро Пејић Истрага о ратним злочинима против команданта такозване Армије БиХ у Сребреници Насера Орића, у Републици Српској покренута је још 1994. године када је против њега поднесена кривична пријава Хашком трибуналу. Због Орићевих монструозних злочина у Подрињу, и Окружно тужилаштво у Бијељини је 2006. године подигло оптужницу.

Суд БиХ је првостепеном пресудом ослободио Горана Сарића оптужби за злочин над бошњачким становништом у Сребреници. Сарић је био оптужен да је у својству команданта Специјалне бригаде полиције МУП-а Републике Српске починио злочин над бошњачким становништвом у Сребреници. Суд БиХ потврдио је 9. септембра 2013. године оптужницу против Сарића, а на рочишту за изјашњење о кривици одржаном 18. октобра 2013. године, Сарић се изјаснио да није крив. Главни претрес у овом предмету почео је 19. новембра 2013. године. У новембру 2014. године Апелационо вијеће Суда БиХ ослободило је Сарића оптужби за злочине почињене 1992. године у сарајевском насељу Нахорево. Изнесени коментари су лични ставови аутора и не представљају став редакције

Бањалука – Није било састанка војног врха РС на којем је договорено извршење кривичног дјела у Сребреници, ни писане одлуке о томе, нити се то могло видјети из састанака о којима постоје забиљешке. Те тврдње јавно је изнио Јонас Нилсен, главни помоћник судије Хашког трибунала Алфонса Орија, на предавању одржаном у сриједу у Хагу. “Глас Српске” посједује аудио-запис предавања које је под називом “Суђење Младићу – виђење инсајдера” организовано у Институту Асер. Ори је био предсједавајући судског вијећа које је у првостепеном поступку осудило команданта Војске РС генерала Ратка Младића на доживотни затвор. Генерал Младић је проглашен кривим и за геноцид у Сребреници иако Оријев помоћник јавно признаје да суд

Ратном команданту сребреничких Бошњака Насеру Орицу требало би да буде изречена пресуда у понедељак, 9. октобра Ратном команданту сребреничких Бошњака Насеру Орицу требало би да буде изречена пресуда у понедељак, 9. октобра, а удружења српских жртава најавила су прекид сарадње са правосуђем БиХ уколико Орић не добије осуђујућу пресуду за злочине над Србима. Представници породица убијених Срба рекли су за “Еуроблиц” да постоје бројне незваничне информације да ће ратни командант сребреничких Бошњака у понедељак, када је заказано изрицање пресуде, највероватније бити ослобођен одговорности за свирепо убиство тројице српских заробљеника или ће, како кажу, добити минималну казну. “Уколико се то заиста догоди и Суд БиХ ослободи Насера Орића за злочине које

Бивши члан колегијума директора Института за нестала лица БиХ Милутин Мишић упозорио је да су, са циљем манипулације бројем убијених у Сребреници, привремене потврде о статусу несталог лица злоупотребљаване јер су породице на основу њих своје нестале проглашавале мртвима, а као датум смрти наведен је 11. или 12. јул 1995. године. Мишић је истакао да на такве махинације никада није адекватно реаговано, те да је за такве случајеве одговорна бошњачка компонента у Институту за нестала лица, која је у ту сврху злоупотријебила и бившег шефа сектора Централне евиденције несталих Шимуна Новаковића, преноси “Глас Српске”. Он је навео да је Новаковић, који је сада предсједавајући привременог Управног одбора Института, дозволио да

Више од 2.000 Бошњака из Сребренице који су евидентирани као цивилне жртве и сахрањени у Меморијалном центру у Поточарима, погинули су као војници у борбама, што недвосмислено показује да је потребна озбиљна анализа догађаја из јула 1995. године, изјавио је директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих цивила Милорад Којић. Којић тврди да се међу до сада сахрањеним Бошњацима налази огроман број припадника 28. дивизије такозване Армије БиХ који су у љето 1995. године у највећем броју погинули приликом покушаја пробоја из Сребренице. “Посмртни остаци 1.500 погинулих бораца такозване Армије БиХ до сада су пронађени и сахрањени у Поточарима, док се за осталима још трага, иако

Зашто је геноцид потребан Западу? Зато да би оправдали бомбардовање Српске и Србије, за обилажење УН, изолацију Србије, смену и хапшење Милошевића, изнуђивање извињења, тамничење вођа и генерала, рушење Дејтона, отимање надлежности, бацање бомби са осиромашеним уранијумом на цивиле и трговину људским органима. Таман помислимо да је „случај Сребреница“ после више од 20 година и под притиском све нових драматичних догађаја у свету и код нас, скрајнут на маргину истраживања, а појави се нека нова актуелизација ове теме, пише у свом ауторском текксту др Ненад Кецмановић, који перносимо у целини. Удар на Србију и Српску Најновији покушаји да се у Српској и Србији законом забрани преиспитивање геноцида у Сребреници, учинили

Делегација Удружења грађана “Источна алтернатива” Републике Српске положила је данас цвијеће и прислужила свијеће за покој душа мучених и свирепо убијених Срба у бившој полицијској станици и згради Основног суда у Сребреници, које су у посљедњем рату биле логори за Србе у којима су звјерски мучени и убијани. Предсједник овог удружења Војин Павловић рекао је да већ шест година обиљежавају страдање Срба у сребреничким логорима од 1992. до 1995. године, а да су се најстрашнији злочини догађали у ове двије зграде. “До сада нам је полиција сугерисала да не полажемо цвијеће код логора `пилићарник` у Горњим Поточарима, гдје су у нехуманим условима мучени заробљени становници села Чумавићи”, рекао је он.

Таман помислимо да је „случај Сребреница“ послије више од 20 година и под притиском све нових драматичних догађаја у свјету и код нас, скрајнут на маргину истраживања, а појави се нека нова актуелизација ове теме. Најновији покушаји да се у Спској и Србији законом забрани преиспитивање геноцида у Сребреници, учинили су да зборник радова, управо под насловом „Преиспитивање Сребренице“ постане актуелнији данас него прошле и претпрошле године када су сабраних текстови премијерно изложени на два тематска скупа у Медија центру у Београду. Пише: Ненад Кецмановић А и без тога, остало је толико питања без одговора. Зашто се у Дејтону ћутало о геноциду иако се знало за масовни злочин у Сребреници?

Удружења грађана “Источна алтернатива” Републике Српске најавило је да ће традиционално, данас обићи бивше логоре за Србе, зграду Основног суда и старе полицијске станице у Сребреници, гдје ће одати почаст свим мученим и убијеним Србима на тим локацијама у посљедњем рату. Из “Источне алтернативе” су позвали становнике средњег Подриња да са члановима Удружења посјете ова мучилишта, прислуже свијеће за покој душа настрадалих и положе цвијеће уз те зграде као знак сјећања на убијене. Предсједник Удружења Војин Павловић позвао је грађане да присуствују помену Србима у Сребреници које су звјерски мучиле и убиле злочиначке хорде под командом ратног команданта муслиманских снага у Сребреници Насера Орића, коме се срамотно суди за убиства

Јуче, 11. јула, у Београду, код фонтане у Андрићевом парку у центру Београда, млади људи из Образа подсетили су српску јавност и на српске жртве геноцида 1992–1995! Имена преко 700 страдалих Срба — деце, жена, стараца, војника — који су страдали у Сребреници и околини од руку Насера Орића и његових злочинаца, саборци Образа су прочитали испред Председништва Србије, упркос полицијским кордонима и лажима које су подметали такође присутни активисти антисрбских НВО. Такође, узвикивали су и  „Ратко Младић“, „Како ћете кући усташе“; и носили транспарент „Отаџбина памти геноцид над Србима“. Акција је завршена паљењем свећа и молитвом за покој душа невино страдалих. Истовремено, представници Инцијативе младих за људска права упалили

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић рекла је Срни да треба одати пијетет свим жртвама рата у БиХ, али се никако не смију запостављати и умањивати српске жртве. Наводећи да је у Подрињу убијено више од 3.267 Срба, од којих су 70 одсто били цивили, Рајилићева је истакла да српске жртве рата у Подрињу заслужују исту пажњу власти у БиХ и међународне заједнице као што је случај са бошњачким жртвама у Сребреници. Она каже да не види разлог да међународна заједница и све институције власти у БиХ немају исти однос према свим жртвама рата у БиХ. “Није ваљда да су у току протеклог рата сви страдали

Прошао је још један 11. јул. Још један дан који је посвећен обележавању и величању лажи, а не истине. Још један датум који се у западним уџбеницима историје помиње као „датум највећег ратног злочина у Европи након Другог светског рата“, а не као датум ослобођења и одбране једног народа од најезде исламског фундаментализма. Сваке године на тај дан у Поточаре се слије читава булумента западних амбасадора, њихових политичких марионета из Сарајева и представника прозападног цивилног сектора из БиХ и региона, а странице глобалистичких мејнстрим медија преплаве чланци о „сребреничком масакру“ из којих провејава само једна, у западним кухињама конструисана теза – теза о „несумњивој српској кривици“ за наводни геноцид над муслиманима