arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Немања Девић: Нова генерација Срба ми улива наду да имамо свијетлу будућност (ВИДЕО)

Зашто је Немањи Девићу забрањен улазак у Архив Србије? Како тумачити рехабилитацију Николе Калабића и реакције које су уследиле? Шта крију тајни архиви Озне? Какво је актуелно руководство Музеја жртава геноцида? Зашто у српској историографији тиња такозвана јасеновачка полемика? Постоји ли у Србији комунистичка дубока држава? Где су корени и како је текао успон комунистичке идеје 1920-1941? Шта нас званична историографија учи о грађанском рату и партизанском покрету у разним фазама, до данас? Да ли је Комнитерна србофобну идеологију преузела од црно-жуте монархије, и да ли је та идеологија претходница данашњег другосрбијанства?  Какве су последице победе комуниста 1945 и можемо ли се бавити контрачињеничном историјом и разматрати шта би било да су

Теразије, 17. август 1941: Такве ствари не покопавају се кукавним заборавом

Да би “ефектно застрашили становништво”, одвратили га од борбе против окупатора и угушили устанак који се лета 1941. дигао у Србији, шеф београдског гестапоа СС-мајор Карл Краус и војни заповедник Србије генерал Хајнрих Данкелман наредили су “спровођење егземпларне одмазде у Београду”, односно “јавно погубљење комунистичких терориста”. Обешени на Теразијама: Лево Ратко Јевић, десно Милорад Покрајац (фотографије: Архив Југославије, Историјски архив Београда, Службени гласник) Пише: Иван Јевић Ујутру 17. августа 1941. на Теразијама обешена су тела петорице родољуба: Милорада Покрајца, Јована Јанковића, Светислава Милина, Велимира Јовановића и Ратка Јевића. Ово је прича о једном од њих. Сви знамо фотографију. Два мртва тела висе са бандера које носе трамвајске жице. Група Београђана се

Крвави светосавски барјаци на улицама Београда

Пре тачно 85 година, током одржавања литије коју су власти забраниле, у Београду је дошло до великог сукоба верника и свештенства са полицијом – била је то кулминација „конкордатске кризе”, односно супротстављања намери да се Римокатоличкој цркви у Југославији дају привилегије какве није уживала ниједна верска заједница Како је управа града са више страна добила обавештења да извесни неодговорни елементи намеравају да искористе ову прилику и да изазову нереде штетне за јавни поредак и државне интересе, то је господин управник града својом наредбом од 18. јула 1937. забранио ову поворку. Из истог разлога забрањени су на територији управе града Београда сви скупови и поворке до 1. августа.” Ова информација, коју

После предавања о Холокаусту у зајечарској Музичкој школи остала тишина

У организацији Српско-јеврејског певачког друштва, Музичке школе у Зајечару и Гимназије Зајечар у Музичкој школи „Стеван Мокрањац“ минулог викенда одржан је час на тему „Да се не заборави, Холокауст, да се никад не понови“. Овој теми учесници су приступили из угла историчара, социјалног психолога и особе која је холокауст преживела. Предавање и сведочење пратиле су музичке илустрације. На почетку предавања представљено је порекло Јевреја, њихов језик, начин живота, музика која је извршила утицај на различите музичке жанрове широм света. Др Сања Петровић Тодосијевић, научна сарадница Института за новију историју Србије, своје излагање је започела представљањем живота Јевреја у периоду када су живели у миру и лојалности у европским државама. “Они

Слободан Вујковић: Који циљ је имао Сремски фронт

Упорно су терали у јурише неискусне младиће претворивши Сремски фронт у касапницу српске деце. У тексту Мића Грубора „Необележена годишњица пробоја Сремског Фронта”, („Политика”, 5. мај 2020.) наведено је да је циљ отварања Сремског фронта био да се спречи „некажњено повлачење окупационих снага фашистичке солдатеске и њихових сарадника, наших издајника, Љотићеваца и четника Драже Михаиловића, који су окрвавили своје руке о свој народ – злочиначке кољачке тројке”, као и да је на Сремском фронту „погинуло 13.400 бораца ЈА”. Према другим изворима, циљ отварања Сремског фронта се разликује од циља који наводи Грубор. Разликује се и број погинулих. У дисертацији др Зорана Јеротијевића „Државотворност Равногорског покрета”, која је и као књига објављена

На Сремском фронту погинуло више од 120.000 војника

„Необележена годишњица пробоја Сремског фронта”, 5. мај. У животу има небројених годишњица из разних области човековог делања (рат, наука, спорт, политика и др.). Једна од њих из наше блиске ратне прошлости, јесте 75-годишњица пробоја Сремског фронта, 12. април 1945. године. Нажалост, наши, и електронски и штампани медији су једноставно тај догађај прескочили, као да се није ни десио. Хвала г. Грубору што је његов напис („Политика”, 5. мај 2020.) подсетио на тај значајан датум. Као син народног хероја, узимам слободу да неке неистине у његовом  тексту, а у вези с бројем погинулих на Сремском фронту, исправим. Одавно су нам званичници, цивилни, војни и политички сервирали да је за шест месеци,

Андреј Рајевски: Дража Михаиловић – човек на коме ће се темељити будућа Србија

Свака будућа Србија вредна да се зове Србијом једино може бити, и биће, утемељена на сећању на Дражу Михаиловића и на вековима поштоване српске јунаке чији подвиг је био отелотворен у њему. (The Saker, 19. 10. 2019) Ово је за мене веома посебан текст, зато што су теме које ћу обрадити драге мом срцу и целој мојој породици. Након бољшевичке Револуције,  моја породица и још 1,5 милиона Руса напустили су своју вољену отаџбину на свршетку грађанског рата. Сви наши такозвани европски “савезници” одмах су нас издали (има ли ту чега новог?). Организовали су интервенцију и истовремено подржали русофобични бољшевички режим (да, помажући обема странама, као што Империја то чини и

ЛИКВИДАЦИЈА НАРОДНИХ НЕПРИЈАТЕЉА: Жинет Тодоровић, матуранткиња стручне учитељске школе у Београду

Жинет Тодоровић (1925-1945) матурант стручне учитељске школе у Београду. Рођена је у Ансију (Француска) у породици заступника продаје аутомобила и аутоделова Штајер и камиона Берлијет. Ухапшена је пре Првог маја 1945. у краља Милана 10. заједно са другим омладинцима који су опозиционо били оријетисани и растурали летке. Наводно је код ње пронадјен летак Драже Михаиловића. Ухапшена је и ислеђивана у истражном затвору ОЗН-е на Обилићевом венцу. Остали су већином пуштени или осуђени на затворске казне. Њен отац је позван тек након три недеље да му кажу да је скочила са трећег спрата зграде ОЗН-е. Према исказу позанице које је преузела тело обе ноге су јој биле наводно пребијене а породици

Душан Бабац: О херојству Александра Берића, носиоца српске Медаље части

На почетку Априлског рата, командант речног монитора Драва Краљевске морнарице био је поручник бојног брода прве класе Александар Берић.  Драва је служила у Првој минерско-баражној групи у Бездану са задатком да пружа артиљеријску подршку Осјечкој дивизији. Монитор Драва затекао се 6. априла на Дунаву код Бездана, близу границе са Мађарском. Осмотривши велике формације немачких авиона које су прелетале границу са Мађарском, поручник Берић је издао наређење да се, према унапред утврђеним координатама, отвори ватра на најближи непријатељски војни аердром код Мохача који је био удаљен око 7 km. Непријатељска извиђачка авијација више пута је безуспешно покушала да открије положај са којег је дејствовао југословенски монитор при чему је противавионском ватром

Злочини усташа закопани због братства и јединства: Истраживање судбинe 50.000 Сремаца у Другом светском рату

Озна запленила документе о Јасеновцу до којих је дошао мој отац – сећа се др Јован Бабић. Ако се не заборави, истина никада не умире. А др Јован Бабић (80), лекар радиолог и професор Медицинског факултета у Новом Саду, никада није заборавио како су фебруара 1947. године, када је био седмогодишњак, у његову породичну кућу у Шиду банули официри Озне. Одвели су његовог оца Душана и однели сав материјал који је он, као председник послератне Комисије за испитивање злочина усташа и нациста, до тада прикупио у сремским селима, али и у Јасеновцу. Душанов доказни материјал о жртвама и злочинцима ознаши су уништили у име братства и јединства новоформиране Југославије. Чинило

Високим Дечанима достављен документ о прогону Јевреја на Косову за време Другог светског рата

Манастир Високи Дечани саопштио је да им је достављен вредан документ о прогону Јевреја на Косову и Метохији током Другог светског рата, који су тада готово сви били србофони Јевреји. Документ су, како је наведено на Твитер налогу Манастира Високи Дечани, добили преко људи из Јеврејског музеја у Београду поводом недавног случаја мењања историје Другог светског рата на Косову и Метохији и негирања прогона Јевреја од косовско-албанских колаборациониста нациста.У извештају се истиче да су свим јеврејским припадницима на руке стављене црвене траке са натписом „Јуде“, чим су Немци дошли у Митровицу. То је била, каже се даље, олакшавајућа мера за брзо изналажење Јевреја у циљу масовне одмазде за случај било

Одговор Кораксићу поводом споменика Дражи у Београду

Историјска наука и њени плодови су данас свима доступни. Зато се ни Вама, а ни Вашим истомишљеницима, више не може толерисати бахато незнање као оправдање за честе увреде Пише: Игор Ивановић Поштовани господине Кораксићу, Иако имам поштовање према Вашим годинама, осећам обавезу да овим путем одговорим на изјаву коју сте дали за дневни лист Данас, поводом предлога лидера „Двери“ Бошка Обрадовића да се у Београду подигне споменик Дражи Михаиловићу. У намери да будете мало духовити а мало озбиљни, рекли сте да се слажете са предлогом само ако се на Дражиној бисти стави у уста кама или бајонет. Другим речима, назвали сте генерала Михаиловића – ни мање ни више – убицом

Бесједи потпуковник Петар Баћовић, командант ЈВуО у источној Босни (лијево од крста)

80 ГОДИНА ОД ЗЛОЧИНА НА РАДАЧКОМ БРИЈЕГУ: У недјељу помен жртвама комунистичког терора

Удружење ЈВУО Требиње позива потомке жртава комунистичког терора и све људе добре воље да присуствују помену који ће се одржати у недјељу 27.02.2022. године са почетком у 12.00 часова испред споменика на Радачком бријегу (Љубомир). На тај начин биће обиљежен тужни јубилеј – 80. година од од комунистичког злочина. Наиме, у  фебруару 1942. године партизани предвођени Савом Ковачевићем, Петром Драпшином и Драгицом Правицом на Љубомиру су убили 21 мјештанина, а касније још шест сељана. Од укупно 30 похватаних љубомирских сељака, 21 је осуђен на смрт, „без консултовања мјесног политичког и војног руководства“. Смртна пресуда је за већину извршена 27. фебруара на Радачком Бријегу пред великим скупом војске и народа. Том

Меморијална академија поводом 80 година од страдања Срба у Бојнику 17. фебруара 1942.

Беседа др Дејана Антића изговорена на Меморијалној академији. Век који је за нама, за српски народ представљао је епоху великих националних дела, али и епоху страдања. Страдало се у Великом рату, у Другом светском рату, страдало се током одбрамбено-отаџбинског рата и у време Нато агресије на нашу земљу. И ни један регион, ни један педаљ српских земаља, није био поштеђен ратних разарања и великих људских губитака. Зато смо се вечерас окупили, овде у Пустој Реци, под окриљем Радан планине, не би ли се са тугом и болом присетили једног од највећих пострадања српскога рода са југа Србије у XX веку. Од давнина је Пуста река насељена Србима. У време Краљевине

Владо Шегрт стријељао 19 младих Невесињки

14. фебруара 1945. године Владо Шегрт је стријељао 19 младих Невесињки. Да се не заборави! На данашњи дан, 14. фебруара 1945. године, Десета херцеговачка ударна бригада НОВЈ, под командом злогласног Влада Шегрта, стријељала је 19 младих дјевојака у Невесињу. „Било је можда превише стријељања… Ја то из садашње перспективе размишљам, али из ондашње можда и није, но је требало још више“, дио је срамне изјаве Влада Шегрта на тзв. Требињском савјетовању. Земљорадник, у рату комесар Ластванске партизанске чете, командант батаљона Лука Вукаловић, командант злогласног Првог херцеговачко – црногорског ударног батаљона. Овај батаљон формиран је на Баљцима (Билећа) 28.01.1942. То је била јединица посебне намјене, састављена од најспремнијих идеолошки мотивисаних бораца

СЛОБОДЕ СЕ ДОМОГЛО 105 ЛОГОРАША: Пре 80 година у Нишу се догодио први пробој нацистичког логора у Европи (ФОТО)

Пре равно 80 година, 12. фебруара 1942, група најхрабријих логораша одважила се да организује прво бекство из једног нацистичког логора у Европи. Пише: Ј. ЋОСИН Било је то бекство из концентрационог логора на Црвеном крсту у Нишу, основаног само пет месеци раније. Зато је овај пробој постао симбол пркоса, слоге, јединства, али и великог страдања. Тог дана, готово 150 заточеника из собе број 12 почело је пробој, а предводили су их Бранко Бјеговић и Душан Томовић, који су и успели да успешно побегну. Тај пробој логораша, први у Европи, дао је овом стратишту посебно место на злокобној мапи нацистичких логора, упркос чињеници да је у њему за време Другог светског

Скандалозни пројекат УН на КиМ: Обнављају дом верног сарадника нациста и злочинца

Дева је био један од оснивача велике Албаније и сурове СС дивизије Скендербег, која је ликвидирала Србе, Јевреје и Роме у Другом светском рату. Фото Фејсбук УНДП Аенција Уједињених нација задужена за развој држава и територија (УНДП) у Косовској Митровици реконструише кућу Џафера Деве (1904-1978), озлоглашеног нацисте кога су због суровости звали и косметски Хитлер. Дева је био један од оснивача велике Албаније и сурове СС дивизије Скендербег, која је ликвидирала Србе, Јевреје и Роме у Другом светском рату. Скандалозна обнова се одвија у оквиру пројекта Европске уније који доприноси стабилности и миру (ИцСП). После обнове, Девина кућа у јужном делу Косовске Митровице ће, како је најављено, постати регионални центар

Испред споменика "Породица", симбола страдања 1.300 невиних Новосађана - Јевреја, Срба, Рома, сурово убијених и бачених под лед Дунава (Фото Град Нови сад)

Патријарх: Надамо се да ће ђаци моћи да уче пуну истину о масакру

Слово Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија прочитано 23. јануара 2022. године на Кеју жртава рације у Новом Саду поводом обележавања осамдесетогодишњице Погрома (Новосадске рације). Мада су ме здравствене околности спречиле да данас стојим између вас на новосадском кеју, још се снажније и усрдније придружујем вашим молитвама за оне који су те зиме, много хладније него што је овогодишња, нестали испод дунавског леда. При том веома добро знам да су молитве које узносимо потребније нама, него њима који су пострадали, јер су они уписани у Књигу вечности, Књигу бесмртног живота и седе са десне стране Оца Који је на небесима и непрестано му се моле за нас. Будући да сам одрастао

Spomenik "Porodica"

Програм “Ледена тишина” Kултурног центра Новог Сада

Сећање на жртве најтрагичнијег догађаја у историји Новог Сада у прошлом веку, Новосадске рације и Холокауста, тема је програма који Kултурни центар Новог Сада организује девети пут под називом “Ледена тишина”. Аутор: Г. Нонин Поред Помена жртвама рације на Kеју жртава рације код споменика “Породица”, централног догађаја који се организује у недељу, 23. јануара у подне, ова институција организује и низ програма посвећених сећању на страдање народа на територији Војводине. Предавањима и изложбама, желећи да подсети, представи и отргне од заборава највеће злочине у историји.Новог Сада, Kултурни центар Новог Сада, годинама организује програм “Ледена тишина” током јануарских дана када се у граду обележава годишњица Новосадске рације. Ове године, навршава се

Ivanji.jpg

Како сам преживео »новосадску рацију« – Иван Ивањи

Иван Ивањи рођен jе 1929. године у Зрењанину. Књижевник jе и преводилац. Родитељи, обоjе лекари, Јевреjи, убиjени су 1941. године, а он се спасао бекством код рођака у Нови Сад. Ту jе ухапшен у марту 1944. године, после чега jе био заточен у концентрационим Логорима Аушвиц и Бухенвалд до априла 1945. године. ЗА ВРЕМЕ „НОВОСАДСКЕ РАЦИЈЕ“ ПОЛИЦАЈЦИ СУ ДОЛАЗИЛИ И У СТАН МОГ СТРИЦА, ГДЕ САМ ТОГ ЈАНУРА 1942. ГОДИНЕ БОРАВИО. ПОЛИЦАЈЦИ СУ УГЛАВНОМ БИЛИ УЧТИВИ, А ЖАНДАРИ УБИЦЕ. ПИТАЛИ СУ КО ТУ СВЕ ЖИВИ, ПОГЛЕДАЛИ ЛЕГИТИМАЦИЈЕ, ЗА ДЕЦУ – СТРИЧЕВЕ СИНОВЕ И МЕНЕ – БИЛА ЈЕ ДОВОЉНА ЂАЧКА КЊИЖИЦА. КАД СУ ДРУГИ ПУТ ДОШЛИ, ЗАВИРИЛИ СУ И У ПОНЕКИ

Припреме за новосадски покољ

Фекетехалми-Цајднер је другог дана Божића 1942. од владике Ћирића захтевао да потпише припремљен проглас којим би народ позвао на мир и покорност. Владика је то, међутим, одбио У Шајкашкој се за време рације поновило оно што се већ догодило у току војне акције чишћења у априлу 1941. године: прецењена је, с једне стране, снага оних који су учествовали у отпору, а са друге, догодили су се колективно позивање на одговорност месног становништва и масовна одмазда. Ово, у делу своје књиге “Мађари у Војводини 1918 – 1947”, у којем анализира крваве догађаје из јануара 1942, констатује позната историчарка др Енике А. Шајти, професорка Универзитета у Сегедину и водећи мађарски истраживач догађања

Хероји који су дали животе да би спасили Дражу од Немаца

Две београдске улице однедавно носе имена Александра Мишића и Ивана Фрегла и на тај начин барем делимично је исправљена велика историјска неправда. Пише: Предраг Савић, адвокат и писац Oноме ко зна чекати, време отвара врата. Ова мудра изрека показала се пре десетак дана као тачна у случају свих оних који су се залагали за исправљање велике историјске неправде учиињене из идеолошких разлога двојици јунака који су се свесно жртвовали – Александру Мишићу и Ивану Фреглу. Одлуком Скупштине Града Београда Улица Људевита Посавског на Вождовцу преименована је у Улицу мајора Александра Мишића, сина војводе Живојина Мишића. Одлучено је и да у општини Звездара Шибеничка улица буде преминована у Улицу мајора Ивана

Два милиона Срба у НДХ је морало носити плаве траке са словом „P“-Pravoslavac!

Хрватски поглавник Анте Павелић је 12 дана после доласка у Загреб и преузимања власти издао „Законску одредбу о забрани ћирилице“ (објављена је у „Народним новинама“ бр. 11 од 25. априла 1941. г.). 3. јуна 1941. укинуте су све српске школе, одгајалишта и сиротишта (објављено у истим новинама бр. 56 од 21. јуна 1941. г.).„Србима-православцима наређено је у Загребу, као и у осталим градовима, да носе око руке плаву траку“ на којој је имало да буде слово „Р“ (латиницом) чиме се одмах јасно ставило до знања какав положај у усташкој НДХ могу да заузимају Срби. Тако је овај знак „Р“ – „pravoslavac“ – планиран да буде гетовски знак за проказаних око 2

Душан Буковић: Случај Светозара Вукмановића „Темпа“

„Главни циљ наше борбе јесте уништење наших класних непријатеља“, – Душан Јерковић Светозар  Вукмановић  Темпо (Подгор, код Цетиња 1912 – Режевићи, код Петровца 2000), дипломирао  је  права  у Београду, у Србији. По народности је  Црногорац  ( Види: Редакциони одбор,  Ко је ко у Југославији,  Београд 1957, стр. 786). Његов отац је био присталица тзв. „зеленаша“.  Вукмановић је имао брата Луку, свештеника, који је био присталица монархије.  Луку су комунисти ухапсили у Словенији и стрељали 1945. године. Светозар није  ни прстом мрднуо да спаси ухапшеног брата, јер се држао комунистичког  класног  начела:  убиј ближњег свога! Члан СКОЈ-а од 1933, а члан КПЈ од 1935.  године. Такође, био је  члан ЦК КПЈ

srdjan-cvetkovic.jpg

СКОРО 30 ОДСТО СВИХ РАТНИХ ЖРТАВА ПАЛО НАКОН ОКТОБРА 1944. ГОДИНЕ

Заједно са страдањем на Сремском фронту и жртвама “дивљих чишћења” по Србији, готово 30 одсто свих ратних жртава у Србији пало је послије октобра 1944. године, истиче историчар Срђан Цветковић. Цветковић у фељтону “Чишћење Србије од `народних непријатеља` 1944-1953”, који је објавила “Политика”, навео је да је на нивоу Југославије тај проценат знатно нижи и креће се од 15 до 20 одсто, односно око 150.000 од укупно око милион жртава, колико се процјењује. Број страдалих у различитим акцијама “чишћења” по ослобођењу Србије током 1944. и 1945. године је већи од 70.000. Жртве су у Србији убијане на различите начине, ликвидацијама, осудом на смрт, умирале су у логорима, убијане у потјерама

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала