arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Над Бечејом се сваке године, крајем јануара, надвије тамна сена прошлости

28.01.2023

У Бечеју, 20. јануара 1942. године, стрељани су Марко Гарић, Милорад Рус, Речо Јанош, Иштван Нађ, Милорад Живков-Попов, Марко Остојић, Славко Симин, Север Стевановић, Црвени Јован, Светислав Чаленић и Милан Чиплић. На дан када Српска православна црква и верници славе Светог Јована Крститеља, празник посвећен светитељу и пророку који је крстио Исуса на реци Јордан, у многим домовима горе славске свеће, служи се кољиво, ломи славски колач и пије црвено вино. Међутим, над Бечејом се сваке године, крајем јануара, надвије сена прошлости, када је на Јовандан, пре 79 година, насилно угашено 11 младих живота. Други светски рат је донео велике промене у Свету, па тако и у срезу Стари Бечеј.

81. годишњица Погрома – Новосадске рације

21.01.2023

У понедељак, 23. јануара 2023. године, биће обележена осамдесет и прва годишњица Новосадске рације.  У Саборном храму Светог великомученика Георгија биће служено јутарње богослужење са почетком у 7:00 часова, а у наставку света Литургија. После Литургије биће служен парастос жртвама Новосадске рације.  Централни програм обележавања 81. годишњице Новосадске рације биће одржан на Кеју жртава рације, са почетком у 12 часова. Позивамо верни народ Новог Сада да узме молитвеног учешћа у обележавању 81. годишњице великог страдања наших суграђана у Погрому – Новосадској рацији. Извор: Епархија бачка / СПЦ

Почело снимање филма о страдању српске деце у норвешким логорима током Другог светског рата

19.01.2023

Прве сцене филма “33 Анђела” о страдању српске деце у нацистичким логорима за време Другог светског рата, снимљене су на месту некадашњег логора NDH Земун (Semlin) на локалитету Старо Сајмиште. Иницијатор и покретач филма Бранко Димовић Димески, продуцент и директор филма, задовољан је пријемом и подршком у Србији по питању реализације филма. Он је изјавио да ускоро филмска екипа путује у Републику Српску где наставља снимање са сведоцима страдања за време Другог светског рата у логорима у Норвешкој, преноси Ђорђе Бојанић. Бранко је захвалан потомцима страдалих на сарадњи која је врло интензивна, која усмерава на обострано интересовање да се истина о страдању деце не заборави и наглашава и да ће

Рација

Скинија Јелке Јовандић

13.01.2023

Једно потресно подсећање на људе Божје у ужасу мађарске рације у Новом Саду јануара 1942. Неколико дана уочи Богојављења 1942. године, Јелка Јовандић уснила је Светог Јована, који јој је рекао: „Дошао сам по своје стадо“. Забележено је то у књизи о породици Јовановић–Вакини. Јелка тада није знала шта ова реченица значи. А онда је дошао 6, односно 19. јануар 1942. Вода је у Новом Саду, који се тада звао искључиво Ујвидек, била освећена, јавио се Бог у лику Оца и Сина и Светога Духа. Постоји мишљење да вода брише прошлост, јер има иницијацијски карактер: урањање се може поредити са полагањем Христа у гроб, после чега Он васкрсава. Верујем да

ПОСЛАНИЦА СТРАДАЛИХ

11.01.2023

Јереј Бошко Р. Маринков написао је песму посвећену беби Милици Јовановић – страдалој у Мошорину, у Рацији 1942. године, и свим жртвама тог страшног злочина. Христос се роди, породицо моја, и роди и васкрсе и злочинце надмаши, и мене прихвати без иједне молитве, јер не знам читати, али сам Реч познала. Христос се роди, дивни моји гости, осванули пред софром коју сваке године украсим, о Његовом и свом рођендану, јер другог рођења сем Његове славе и своје смрти немам. И немам других гостију сем Његове милости и вашег сећања, да се заиграм и да ми се честита на смрти. Да сам имала један, било би их мноштво до данас, и

ПОСЉЕДЊИ БОЖИЋ ВЛАДИКЕ ЈОАНИКИЈА (ЛИПОВЦА)

09.01.2023

Приликом одступања 1945, у тужним и мученичким данима Митрополије црногорско-приморске, Свети митрополит Јоаникије Липовац, дочекао је Божић у Рудом. Тужне призоре потоњег владичиног Божића, описао је учесник збивања, Предраг Цемовић. Прочитајмо и упамтимо! “ Божић је прослављен врло скромно. Служио је сиједи митрополит Јоаникије. Асистирало је више свештеника. Послије службе, благословио је војску и народ. Говорио је светитељски: тихо и побожно. Овог Божића, стари архијереј није говорио о Витлејемској звијезди и рођењу Богочовјека који доноси „мир и добру вољу људима“, већ о Великом петку и Голготи српског народа, на челу са ђенералом Михаиловићем. Никада већи број вјерника на богослужењу није био, никада усрдније и топлије молитве вјерници нису изговорили, обраћајући

Душан Ђурагин, један од невиних чурушких жртава

Шајкашка окупана у крви

05.01.2023

Власт у Будимпешти донела је одлуку да се у јужној Бачкој спроведе свеобухватна рација, која ће цео ледени јануар 1942. године обојити невином људском крвљу, испољен невиђени садизам. Аутор: Ђорђе Вукмировић Почетак 1942. године у јужној Бачкој био је леден. Температура је, данима, била око тридесет степени испод нуле, па је Тиса сасвим заледила, тако да се на банатску страну могло прећи пешице. Још леденије је, међутим, било у душама житеља Чуруга, Жабља, Ђурђева, Госпођинаца, Титела, Гардиноваца, Лока, Шајкаша, Мошорина, Вилова, Ковиља… Мађарска окупација трајала је већ девет месеци, а слутња великог зла, додуше још не сасвим дефинисана, стално је висила у ваздуху. КРВАВЕ облике та слутња почеће да добија

Mladen_Bulut.jpg

На Тиси црна ћуприја

03.01.2023

Само на утоку Јегричке у фашистичкој рацији леденом реком истекло је више од 1500 живота – Мост на Тиси у Жабљу и даље раздваја злочином неспојиве обале Пише: Младен Булут – Да је Бог дао, па да си се до рамена сасушила – клела је, до краја живота самотног, своју руку учитељица Анђелина Стефановић којом је посегла да злотворима отвори врата и у исти мах, од вазда богоугодног дома Живанових, начинила – гробницу. Тек једну од оноликих других у дугом низу уздуж и попреко сасвим опустеле Главне улице – онда преименоване у Horti Miklos utca – којим је, према службеном опису од 17. јануара 1942. једног специјално изаслатог будипештанског детектива,

Прије стотину седам година, а имамо ли ми културу сјећања?!

29.12.2022

27. децембар би требао бити дан када ми који се зовемо потомцима, ми који кажемо како смо поносни на славне и часне претке, громко заћутимо.  Заћутимо тако да ехо тог мука потресе Јевропу. Јер…. Јесте ли знали да је први концентрациони логор у Јевропи, и то оној цивилизованој, оној двадесетог вијека, био напуњен Србима? Знам, помало смо уморни од свих тих страдања, од триптиха злочина двадесетог вијека , над нама, јер смо Срби. Па ће многи од нас уморно одмахнути руком – ништа ново, рећи ћемо. А од тог, првог у низу сличних и горих, ако горе може бити, прошло је већ стотину година. Довољно за заборав. Довољно за утапање

Нацистички робовски логор за Србе у руднику Трепча 1941-44.

16.12.2022

О концентрационом логору ,,Трепча”, у којем је вршен геноцид над српским народом, врло мало се зна. Као да је неком било стало да се униште трагови о постојању логора. Истраживачи у Меморијалном музеју холокауста су документовали све нацистичке концентрационе логоре, гета, места на којима се одвијао робовски рад, као и фабрике смрти које су постојале широм Европе. Документовано је чак 42.500 локација. Бројка укључује 30.000 кампова с робовском радном снагом, као и 980 концентрационих логора. Ранији подаци су показивали да је логора широм Европе било око 7.000. Истраживачи сматрају да је око 20 милиона људи умрло или су били затворени у логорима. Међу местима насиља су били и центри у

Усташке жртве су плутале Савом

19.11.2022

Београђанка која је 1943. као петнаестогодишњакиња присуствовала вађењу тела српских страдалника из НДХ из престоничких река, сведочи за наш лист о овим потресним догађајима. Тог лета 1943. године, у јеку окупације Београда, Душанка Поповић је имала петнаест година. Због полицијског часа који је ноћу био на снази, она и њени вршњаци су дневне сате користили да се друже напољу. Душанка, која је тада живела у Улици Страхињића бана на Дорћолу, спустила се до Куле Небојша на доњем граду Београдске тврђаве. Тамо, код бедема, окупљала су се деца свих узраста. Свима њима, пажњу је тог дана привукао језив призор стотинак метара даље, код ушћа Саве у Дунав. На том месту, аласи

БЕОГРАД (ЛИСИЧИЈИ ПОТОК), 5. НОВЕМБАР 2022. ГОДИНЕ: Помен жртвама комунистичког терора

04.11.2022

У суботу 5.новембра 2022. године са почетком у 13 часова  код Краљеве чесме у Лисичијем потоку биће одржан помен жртвама комунистичког терора у Београду. На овом мјесту и ближој околини су непосредно по ослобођењу Београда припадници тајне полиције ОЗН-е ликвидирали више хиљада Београђана  без суђења. Заједно са појединим кривцима страдале су стотине невиних људи или оних који нису заслужили смрт. Овогодишњи помен ће по први пут бити одржан уз присуство Његовог Краљевског Височанства престолонаследника Александра Карађорђевића, представника Цркве као и градоначелника Београда Александра Шапића. За све заинтересоване је обезбеђен аутобуски превоз испред Народне скупштине у 12 часова (стајалиште код Пионирског парка) Поред верског обреда скупу ће се обратити: Проф. др

Отворена изложба “Ледена тишина” о сјећању на жртве Новосадске рације

02.11.2022

Његова светост патријарх српски Порфирије отворио је вечерас у Београду изложбу под називом “Ледена тишина – сећање на жртве Новосадске рације” поводом 80 година од погрома над Србима, Јеврејима и Ромима у Бачкој 1942. године. Патријарх Порфирије истакао је да без сјећања на невино пострадале жртве свог народа није могуће познавати себе, а самим тим ни градити односе, нити заједницу са било којим другим народом, ма колико трошили милозвучне ријечи о демократији и међусобним разумијевању. – Ево нас пред поставком изложбе “Ледена тишина – сећање на жртве новосадске рације”, подијељене у три цјелине. Једна су мјеста масовних егзекуција током рације, друга страдање православних свештеника Шајкашко-новосадске рације и трећа је 80

Патријарх Порфирије говори на отварању изложбе поводом 80 година од погрома у јужној Бачкој

31.10.2022

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије говориће на отварању изложбе коју под називом „Ледена тишина – сећање на жртве Новосадске рације” поводом 80 година од погрома над Србима, Јеврејима и Ромима у Бачкој 1942. године организују Епархија бачка, Културни центар Новог Сада и Историјски архив Новог Сада. На свечаном отварању изложбе у Конаку кнегиње Љубице у уторак, 1. новембра 2022. године, у 19 часова, поздравну реч ће упутити Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј, док ће се уводним словом обратити мр Петар Ђурђев, директор Историјског архива Града Новог Сада. Од устоличења на катедру епископа бачких 1990. године Преосвећени г. Иринеј упорно деценијама настоји да се поред молитвеног сећања на пострадале

Осветник крагујевачких ђака: Витез православља – Никшићанин Веселин Шијаковић

22.10.2022

Данас је још једна тужна годишњица од најтужнијег „прозивања V-3“ и стријељања ђака у Крагујевцу. А чини се, да је Србија потпуно заборавила свог хероја, који је пале ђаке осветио! Данас је још једна тужна годишњица од најтужнијег „прозивања V-3“ и стријељања ђака у Крагујевцу. А чини се, да је Србија потпуно заборавила свог хероја, који је пале ђаке осветио! Марта 1943. године, у Врњачкој бањи, Веселин Шијаковић је убио гестаповског официра, једног од најодговорнијих за нацистички злочин у Крагујевцу 21. октобра 1941, када је стријељано 3.000 цивила, од којих 300 ученика. Веселин Шијаковић је рођен 1924. године у Никшићу где су се његови родитељи доселили из Андријевице. Са бивше

„Пуцајте, ја и сада држим час!”: Херојски непревазиђени професорски узор – симбол отпора

22.10.2022

Изговорио ју је Милоје Павловић, директор Крагујевачке гимназије, а иако је аутентичност ове информације касније оспоравана, реченица је остала симбол отпора нацистичком терору. Реченица из наслова изговорена је прије 80 година на данашњи дан, када се за вријеме Другог светског рата у Крагујевцу одвијала Крвава бајка. Изговорио ју је Милоје Павловић, директор Крагујевачке гимназије, а иако је аутентичност ове информације касније оспоравана, реченица је остала симбол отпора нацистичком терору. У савременом добу којем свједочимо ова реченица дјелује као хипербола из епске народне поезије, но уједно је зато ваља понављати и дозволити да дјелује „васпитно“ на данашње професоре. Разлог томе је више него очигледна деградација професорске струке, која у вријеме политичких

Distressing messages to loved ones before the execution in Kragujevac: Goodbye, my heart, today I…

21.10.2022

Those from Kragujevac who were shot wrote their last messages to their loved ones immediately before their execution, and some of their last words are preserved in Museum “21. October”. SERBIAN Those from Kragujevac who were shot wrote their last messages to their loved ones immediately before their execution, and some of their last words are preserved in Museum “21. October”. * High school student Ljubiša was only 17 years old when he was taken before the firing squad, and he left a message for his parents: “Dear dad and mom, greetings, for the last time. Ljubiša”. Unfortunately, his father never read the message, because he too, unknown to Ljubiša, was captured and

СЕЋАЊЕ НА МАСАКР У КРИВОЈ РЕЦИ: Палили људе, дигли цркву у ваздух, најмлађа жртва беба Вера

17.10.2022

Средина октобра 1942. године најужаснији је период у сећању мештана Криве Реке и Копаоника, а први попис жртава који је урадио судија Радован Марковић исте године сведочи о размерама трагедије: фолксдојчери су тада побили више од 300 мештана поткопаоничких села у масакру у коме су пекли људе, палили читаве породице у колибама, стрељали на ливади, ампутирали им руке и ноге. Остало је упамћено да су 70 цивила угурали у претходно минирану Цркву Светог Петра и Павла и дигли је у ваздух. СС дивизија „Принц Еуген”, у чијим редовима је било око 1.500 војника, подунавских Немаца, под командом пуковника бивше војске Краљевине Фрање Кодра и са Бугарским 36. пешадијским пуком од

Хитлерова одмазда према четницима и партизанима: Краљевачки покољ је неправедно у сијенци крагујевачког

12.10.2022

У заједничкој акцији четника и партизана убијено је 14, а рањено 10 њемачких војника а Њемци су у знак одмазде извршили стријељања . Адолф Хитлер издаје наређење војном заповједнику Југоистока Вилхелму Листу “да се најоштријим мјерама за дуже вријеме успостави поредак”. 14. октобра 1941. године, њемачке окупационе снаге су у Краљеву узеле прве таоце и у наредним данима су стријијељали 2.190 жена, дјеце и стараца У заједничкој акцији четника и партизана убијено је 14, а рањено 10 њемачких војника а Њемци су у знак одмазде извршили стријељања . Адолф Хитлер издаје наређење војном заповједнику Југоистока Вилхелму Листу “да се најоштријим мјерама за дуже вријеме успостави поредак”. Начелник Врховне команде Њемачких

Бојанић: Сви данас знамо за сурови Крагујевачки октобар… када су страдала и деца. А за Драгинац?

12.10.2022

Злочин у Драгинцу, претходио је зверствима немачких нациста у Краљеву и Крагујевцу током октобра 1941. год, велико је питање зашто је у претходним деценијама постепено заборављан, зато и врло мало људи зна о овом злочину. Питам се зашто злочин у Драгинцу код Лознице нема у уџбеницима и медијима, а и слабо ко зна за тај нацистички злочин који има исте размере као и злочин (масакр) у  Краљеву (од 15. до 17.октобра) и Крагујевцу (од 19 до 21.октобра). То је злочин када су стрељани становници Јадра који су извршили немци у периоду од 14. до 19. октобра 1941. год. Тада су убијана деца (више од 300), жене, мушкараци и стараци, спаљена

ПОСМРТНЕ ОСТАТКЕ ЖРТАВА БАЦИО НА ДЕПОНИЈУ? ПОКС поднео кривичну пријаву против Чанковог функционера: Прикрио доказе ратног злочина

11.10.2022

Покрет обнове Краљевине Србије (ПОКС) поднео је кривичну пријаву против бившег директора Музеја града Новог Сада Илије Комненовића, кадра Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ) Ненада Чанка јер је, како тврде, наложио да се посмртни остаци 80 људи који су чувани у просторијама музеја баце на депонију, како би се прикрили докази за ратни злочин из 1944, на локалитету Рајине шуме у Новом Саду, који је починила 11. Војвођанска ударна бригада под командом хрватског генерала, Ивана Рукавине. – Ово незапамћено, антицивилаизацијско недело мора бити кажњено од стране нашег правосуђа, јер се овде не ради само о прикривању ратног злочина, него и о ускраћивању права потомцима жртава да их достојанствено сахране. Прошло је

Страшне исповести српских жртава згрозиле Аустријанце: Чуле се у Београду где је суђено зликовцима

06.10.2022

Овај филм је био потребан Аустријанцима, јер о злочинима које су чинили њихови сународници током Другог светског рата нису ништа знали, каже за Спутњик аутор документарног филма „Два лица рата“ Зоран Добрић. Филм који је снимио у продукцији аустријске државне телевизије ORF, премијеру је имао данас у Србији, а у петак ће бити емитован и на РТС. Пише: Сенка Милош У организацији Музеја жртава геноцида, стручњацима који се баве овом тематиком, приказан је премијерно у Југословенској кинотеци, у Узун Мирковој улици у Београду. Премијера на месту где је био Војни суд И не случајно баш на том месту. У овој згради заседао је Војни суд, ту је суђено генералу Александру

КАКО ЈЕ УБИЈАЛА УДБА: Југословенска индустрија смрти за два месеца ликвидирала 59.000 људи!

25.09.2022

Агенти Озне, од ослобођења Београда до краја 1944. ликвидирали су више десетина хиљада грађана Србије, без суда, ваљаних доказа и сведока, по нахођењу револуције. Агенти Озне, од ослобођења Београда до краја 1944. ликвидирали су више десетина хиљада грађана Србије, без суда, ваљаних доказа и сведока, по нахођењу револуције. Како открива Експрес наследници Озне – Удба, ДБ, БИА следе и данас неке трагове “славне праксе” у њиховом рату у огледалу са непријатељима народа Срби су прваци света у многим дисциплинама, али своје савршенство, по којем би се заиста могли звати небески народ, досегли су оног трена кад су направили механизам за ликвидације, тортуре, производњу савршеног страха и омразе. То “савршенство” се

Златибор – из другог угла

23.09.2022

Док на врху шеталишта и даље стоји комунистички споменик, јама у коју су комунисти бацали своје жртве ни до данас није обележена. Штавише, комунисти попут Милана Радановића оспоравају откриће ове јаме, минимизирајући, истовремено, све српске жртве, почев од Јасеновца. Пише: Александар Милутиновић Шта људи на Златибору траже? Мислим оно да буду “кући сам и нисам код куће”. Просечан туриста иде  дању с друштвом у шетњу око хотела и центра, евентуално на Рибничко језеро на купање и роштиљ. И то је лепо. Ноћу се иде у Вендом ко је млаћи, у кафане ко је старији. Јака храна, гласна музика све се  врти око центра “града”. То је активни одмор. Јер само најактивнији ту

ДОКУМЕНТА ОЗНЕ НЕДОСТУПНА И ПОСЛЕ 80 ГОДИНА: Петицију којим се тражи отварање архива потписали Матија Бећковић и Душан Ковачевић

09.09.2022

Неки од најпознатијих домаћих историчара и јавних личности у Србији иницијални су потписници петиције Удружења “У име народа за слободну Србију”, којом се тражи једнак приступ грађана историјској грађи Службе безбедности са које је скинута ознака поверљивости. Иза петиције “Једнак приступ за све” први су стали академик Матија Бећковић, проф. др Ратко Ристић, проф. др Леон Којен, др Коста Николић, проф. др Предраг Ј. Марковић, др Бојан Димитријевић, проф. др Чедомир Антић, проф. др Јовица Тркуља, проф. др Милош Ковић, академик Душан Ковачевић, проф. др Радош Љушић, историчар Горан Давидовић, Милош Павковић, др Срђан Цветковић и др Немања Девић. “Захтевамо од законодавних органа и државних институција да се одредбе закона

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала

Пријавите се
на наш билтен

Jadovno-logo-bijeli 1

Удружење

Комплекс Јадовно

ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ

Запратите нас на друштвеним мрежама:

Пратите нашу аналитику: