arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Србија и РС данас обележавaју Дан српског јединства

Датум 15. септембар изабран јер је тог дана 1918. године пробијен Солунски фронт Фото: Фејсбук страница Град Бања Лука Србија и Република Српска данас први пут обележавају заједнички празник, Дан српског јединства, слободе и националне заставе. У свим општинама у Србији и Републици Српској тргови и централне улице бити окићене заставама. Овај празник ће бити заједнички обележаван у Србији и Републици Српској и у свим срединама у којима Срби широм света, симболизујући јединство српског народа. Датум 15. септембар је изабран јер је тог дана, 1918. године, пробијен Солунски фронт, преноси Танјуг. Опрема: Стање ствари (Политика, 15. 9. 2020)

Споменик комити хероју

Димитрије Беговић, једини је комитски командант Топличког устанка коме није подигнут споменик. – После 100 година, група грађана и Музеј Прокупља, а уз подршку Министарства културе, покренули су акцију да се гроб хероја најзад достојно обележи. Поручник Димитрије Беговић један је од најзначајнијих вођа Топличког устанка који је избио у окупираној Србији у фебруару 1917. Народ Топлице и Јабланице га сматра херојем. Томе је допринело не само Беговићево јунаштво, већ и његово приношење живота целе породице на олтар слободе. Ипак, о ратним заслугама овог великог комитског јунака ништа се не зна изван уско локалних оквира, а није му ни до дан данас подигнут споменик. Тек ове године је на иницијативу

Прослава Дана српског јединства, слободе и националне заставе тек би требало да буде озваничена

Србија и Република Српска славиће убудуће заједнички празник – 15. септембар, који ће се обележавати као Дан српског јединства, слободе и националне заставе, недавно је најавио председник Србије Александар Вучић после састанка са врхом Републике Српске у Београду. Како „Новости“ сазнају, још није донета дефинитивна одлука да ли ће се већ овог 15. септембра званично обележити дан када је пробијен Солунски фронт у Првом светском рату. – Много је обавеза пред Србијом у наредном периоду попут борбе за Косово и Метохију, па је логичније да се нови празник обележава од наредне године – потврђено је за „Новости“ у институцијама РС. Ипак, како наводе из институција Републике Српске, не искључује се

Скандал: Лежаљке, сунцобрани поред Плаве гробнице

Почасни конзули Србије и Русије траже да се са острва Видо под хитно уклони плажа која је формирана у луци, на месту где почиње прилаз Спомен-костурници српским војницима из Првог светског рата. Лежаљке и сунцобране поред Плаве гробнице поставио је ресторан који је у власништву америчког ланца хотела. Лежаљке су постављене у самој луци, на месту где се искрцавају ходочасници који желе да се поклоне сенима предака, испод српске и грчке заставе поред споменика који је српским страдалницима подигао град Крушевац, иначе побратим Крфа. Купачи који вероватно и не знају да увала поред ове крије кости више од 4800 српских војника који су умрли од тифуса и исрцрпљености. Жељко Поповиц́,

Спомен плоча Милану Гачићу

Као да је јуче било, а давно је, средина прошлога века. Отварам ову масивну, лепу, капију, па из ходника улазим у претсобље куће пред којом данас стојимо. Висок, стасит, усправан, са одлучним, а топлим погледом, у дотрајалом сивом, дугом капуту, стоји пред кухињским вратима Милан Гачић, отац мог друга Саше. Човек који је у Првом великом рату све изгубио, дочекује дечака који је у Другом великом рату све изгубио. Ја у његовом оку видим и оца и мајку, а он у мом, можда, налази прерано угасли сјај његова три брата који су своје младе животе узидали у штит за Србију.                     И тако из генерације у генерацију. Готово да нема

РТС – Мала Србија у Великом рату

Редакција Општеобразовног програма, Образовно-научног програма програма РТС, у оквиру своје дугогодишње серије научних интервјуа “Европа и Срби”, почиње емитовање циклуса “Мала Србија у Великом рату”. У седмичном ритму, гледаоци ће видети 28 интервјуа с најугледнијим српским историчарима који осветљавају дубинске узроке, мотиве и контраверзе водећих европских сила тога времена, дугогодишње чекање правог тренутка и уверљивог повода за почетак рата, те интересну логику великих сила у односу на Србију и Балкан која је условила њихово веома специфично понашање према малој Србији пред рат и за сво време његовог трајања. Мало је познато да Србија никада, током Првог светског рата, није званично имала статус савезника, а поднела је, пропорционално броју становника највеће

Маре Петровић: Заборављена хероина Великог рата

Маре Петровић је награђена са чак дванаест одликовања, колико је задобила и рана Досад је у домаћој историографији тврђено да је чувена Милунка Савић најодликованија и жена са највећим војним чином. Случај анонимне Маре Петровић то демантује. Ова ратница преузима њен пиједестал. Без обзира на то њихова ненадмашна и непоновљива дела вечно их крунишу дивљењем и поштовањем. Оставши рано без једног родитеља, мајчине нежности, солидарности, Мара се нашла у окружењу мушкараца који су и од ње очекивали подједнака пожртвовања. Ни теже послове на њиви није одбијала. Породична хармонија изгубљена је одласком мушких чланова у четничке редове. Мара се суочила са новим искушењем оставши сама и без подршке. Све ове тегобе

Споменик краљу ујединитељу: Статуа монарха коњаника налазиће се у парку између Старог и Новог двора у Београду

Споменик краљу Александру Карађорђевићу биће подигнут између Старог и Новог двора на Теразијама, односно између Генералног секретаријата председника Републике и Скупштине града, одлучио је Одбор за подизање споменика на првој седници, којој је председавао академик Душан Ковачевић. Пише: В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ Скулптура трагично настрадалог српског и југословенског монарха на коњу неће се налазити у центру цветне ронделе, као што се размишљало, већ ближе Пионирском парку, а техничке детаље утврдиће Урбанистички завод Београда. Наиме, испоставило се да је на месту цветне ронделе живот скончао краљевски пар из династије Обреновића, краљ Александар и краљица Драга, када су их завереници бацили са дворске терасе током Мајског преврата 1903. Зато је Одбор, да би

Положени вијенци за Србе страдале у првом европском логору

Код Спомен-костурнице у Добоју положени су вијенци у оквиру обиљежавања 104 године од интернације Срба у први организовани логор у цивилизованој Европи, у којем је 12.000 људи изгубило живот. Вијенце су положили делегација Народне скупштине Српске, помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Зоран Јањић, представници Конзулата Србије у Бањалуци, делегација града Добоја и припадници Трећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ. Претходно је код Спомен-костурнице служен парастос, а у Храму Светих Петра и Павла у Добоју служен помен, чиме је почело обиљежавање 104 године од интернације Срба у аустроугарски логор у Добоју. Кроз логор у Добоју од 1915. до 1917. године прошло је више од 45.000 Срба, о чему

Не заборавити страдање 45.791 Србина у аустроугарском логору у Добоју

Архијерејски намјесник добојски Мирко Николић поручио је да је његовање културе сјећања једини начин да од заборава буде сачувано страдање 45.791 Србина интернираног у аустроугарски логор у Добоју током Првог свјетског рата, који је и први концентрациони логор у модерној Европи 20. вијека. Николић је рекао Срни да ће у петак, 27. децембра, у Добоју бити обиљежене 104 године од доласка првог транспорта Срба у добојски логор. У логор је, истакао је он, до 5. јула 1917. године интерниран 45.791 Србин, међу којим 16.673 мушкарца и 16.996 жена и дјеце из БиХ, те 12.122 српска војника и један број старијих људи, жена и дјеце из Србије и Црне Горе, од

Злочин увод у Велики рат: Патријарх убијен и бачен у реку

Патријарх Лукијан је убијен а иако је у питању високи црквени великодостојник, тај злочин је деценијама прећуткиван, све до премијере документарног филма „Последњи карловачки патријарх Лукијан Богдановић“ Стефана Димитрија Димића, за који је сценарио написао Жарко Димић Ликвидација патријарха Лукијана, последњег архиепископа карловачког и тада највишег српског црквеног великодостојника, у септембру 1913. године, била је припрема Аустроугарске за обрачун са Србијом и увертира у Први свјетски рат. Овим убиством Беч и Пешта покушали су да обезглаве Србе и одвоје их с једне и са друге стране Саве и Дунава. Убиство је уједно и врло интересатно с аспекта криминалистике јер, у идетификацији тијела брутално ликвидираног патријарха учествовали су његов зубар, шнајдер и

Заборављени српски маузолеј: Јиндриховице

За острво Видо и војничко гробље на Зејтинлику где су сахрањени српски ратници сви су чули, али за Јиндриховице мало ко зна. У шуми надомак овог места које се налази на самој граници Чешке и Немачке почива 7.100 српских војника, официра и цивила.  …Постали сте страшно незахвални. Тако ваш главни град, Београд, некада град мученик, ни дан – данас, десет година након ослободилачког рата, нема ни најмањи крст, ни најмањи камен који би чувао сећање на жртву оних који су вас ослободили. Многи међу вама су веома богати и немилице троше да би се истакли и из забаве, али кад ваља показати захвалност према онима који су се жртвовали, ништа

У Шиду служен парастос Јовану Шумановићу и Шиђанима учесницима Првог светског рата

Шид је у Првом светском рату ослобођен на дан Светог Арсенија Сремца, 10. новембра 1918. године кад је из Сремске Митровице у Шид ујахао коњички одред Четвртог пешадијског пука Дринске дивизије војске Краљевине Србије под командом капетана Алексића. Пре тога је у Шиду, као и у осталим крајевима Аусто-угарске где су Срби чинили већину, формирано Народно веће, као привремени орган власти. Председник Већа  био је апотекар и земљопоседник Јован Шумановић, магистар фармације, из чувене породице Шумановића, рођен у Шиду 1873. године од оца Светозара и мајке Катарине, где се 1930. и упокојио. Сву своју имовину, кућу и земљу, завештао је Српској краљевској академији (садашњој САНУ) у Београду. Око 40 Срба

Бојанић: Дан примирја или Дан победе или још боље Дан капитулације Аустро-угарске монархије и Немачке царевине

Не могу а да се не сетим срамног чина који се десио прошле године на стогодишњицу од примирја у Великом рату, у ствари, тачније и прецизније капитулације Аустро-угарске монархије и Немачке царевине!!! Тако морам да почнем ово моје излагање. Прво да се присетимо шта се то десило прошле године… Прође и тај јубилеј стогодишњице 2018. али, тај сраман чин мора да се забележи и не сме да се заборави… када је Косово* било међу земљама победницама у Првом светском рату… е, стварно велика срамота за ту и такву Европу. Али то и није много чудно, баш ти исти наши савезници Французи и Енглези су захтевали да им се сва помоћ

“Насиље на сваком кораку”

Убиство аустријског надвојводе Франца Фердинанда и његове супруге Софије је изазвало насилне антисрпске демонстрације гневних Хрвата и муслимана тог истог дана, 28. јуна 1914, и већим делом сутрашњег дана. Ово је довело до дубоке међуетничке подељености каква није забележена у дотадашњој историји. Руља је усмерила свој бес ка пословном простору у власништву знаменитих Срба, Српској православној цркви, школама, Српском културном друштву “Просвјета”, које је имало своје просторије у готово свим већим градовима, банкама и редакцијама српских новина. Током насиља у многим местима било је и мртвих. Предвече, 28. јуна 1914. године у Загребу је била несносна спарина. Али то не спречава неколико стотина Загрепчана, после вести да је у Сарајеву

Четничка повест нестала у селима око Чачка

Рукопис Драгише Васића „Историја Равне горе”, откуцан у три примерка, завршио је у магацину Титове тајне полиције, објављује ових дана чачански историчар др Милош Тимотијевић. Чачак – Знаменити српски мислилац и националиста, адвокат Драгиша Васић (1885–1945), саставио је у ковитлацу Другог светског рата темељну историју Равне горе, која је прекуцана у само три примерка, али данас нико не зна где су. На то изворно дело подсетио је недавно историчар Народног музеја у Чачку др Милош Тимотијевић, у студији „Драгиша Васић и српска национална идеја”, чији је издавач „Службени гласник”. Ево како др Тимотијевић за „Политику” описује та збитија и личности, при чему историја бележи да је Васић био десна рука ђенерала

Нови Сад – Премијера филма „Српски добровољци Великог рата“

Документарни филм „Српски добровољци Великог рата“ (Споменици Српским добровољцима Великог рата) биће премијерно приказан у Историјском Архиву Града Новог Сада, Филипа Вишњића 2а, у четвртак 3. октобра 2018. године, у 19 часова. Овај филм реализовало је Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца  “Обилић 1912-1918” – Нови Сад уз финансијску подршку Градске управе за културу града Новог Сада. Поздравну реч даће Петар Ђурђев, директор Историјског архив Града Новог Сада, Братислав Николић, публициста и Батрић Ћаловић, потпредседник Удружења „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад. Водитељ програма ће бити Дарко Милојковић, председник Удружења „Обилић 1912-1918“. У уметничком делу програма наступиће Женска певачка група „Источник“ из Новог Сада. Организатори приказивања филма су Удружење

Додик данас на обиљежавању пробоја Солунског фронта

Из БиХ је у пробоју Солунског фронта учествовало 48.000 српских добровољаца, док их је само са подручја Крајине било од осам до десет хиљада. Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик присуствоваће данас на острву Видо обиљежавању годишњице повлачења српске војске преко Албаније, битке на Кајмакчалану и пробоја Солунског фронта. Додик ће положити вијенац у Маузолеју гдје ће бити обављен вјерски обред, на Морнаричком крсту и у „Плаву гробницу“. Додик ће са представницима града Крфа, обићи „Српску кућу“. Пробој Солунског фронта био је одлучујући за слом централних сила у Првом свјетском рату и његово окончање. Представља најдуже припреману војну акцију у историји ратовања која је, бриљантно изведеним стратешким предвиђањима и операцијама,

ЈОВАНКА СИМИЋ: Век чекања да се српским херојима одужи дуг

Нације које немају „црно на бело“ пописане своје жртве имају муку да другима докажу да су жртве уопште и имали. На свим ратиштима 20. века наши су преци херојски положили свој живот за добробит потомака. На нама је било да, с пуно пијетета, све њихове жртве саберемо, поименце и бројчано, и похранимо у архиве и неизбрисиве претинце колективног српског сећања. Ни столеће доцније тај дуг нисмо у потпуности одужили. Ни према нашим ратницима, а нарочито према цивилима. Тим пре што је Србија била једина земља која је у Великом рату имала готово троструко више пострадалих цивила него војника. Српски народ је изгубио 900 000 жена, деце и стараца. Њихове кости

Официри са Колубаре умирали у беди

Ако је проглашена велика победа, ратна слава је многе заобишла у новоствореној Краљевини СХС – борци са Цера и Кајмакчалана брзо су заборављени, а тешка судбина стигла је и небројену ратни сирочад и војне инвалидеВелики рат – велике победе и велики хероји славом овенчани. Историја за уџбенике, сто година по завршетку и даље интригантна. Саговорник „Магазина” етнолог Димитрије Вујадиновић поводом јубилеја, сто година од завршетка Великог рата позабавио се „другом страном медаље”. Каква је послератна судбина бројних знаних и још бројнијих незнаних ратника који су имали среће да преживе страхоте рата? ЈУНАЦИ У БОЈУ, НАДНИЧАРИ У МИРУ Тако је настала и изложба „Заборављени хероји” која је недавно одржана у Дому

Заборав уместо пијетета

Мале државе можда немају могућности за скупе монументе али имају дужност да, макар и скромно али достојанствено, одају захвалност својим херојима На некадашњи логор „Топовске шупе”, на простору Аутокоманде, познат вероватно само најстаријим Београђанима, недавно је стављена нова меморијална плоча у знак сећања на страдање пет хиљада Јевреја и више од хиљаду Рома. Плоча је стављена на зид оронуле зграде, зарасле у шибље, јер је претходно обележје два пута раније већ украдено. И сви окупљени да Дан сећања на жртве Холокауста и борце против терора сложили су се да овај меморијал и даље не изгледа достојно места на којем је некада био логор. Нажалост, ово место није једино које смо

ЗАБОРАВЉЕНИ ХЕРОЈ ВЛАДИМИР ФИЈАТ: Солунац оставио богат легат, а ни гроб му се не зна

Музеј у Самошу код Ковачице чува вредну, а мало познату заоставштину Владимира Фијата, хероја Великог рата. Због селидби и небриге, збирка остала без дела Тицијана, Модиљанија, Дирера Трговац, добротвор, добровољац-солунац, носилац Златне Карађорђеве звезде са мачевима, Крста светог Ђорђа и Обилићеве медаље и службеник у двору краља Александра. Уз то, и колекционар који је свом родном Самошу, код Ковачице, оставио врло вредан легат са делима Дирера, Тицијана, Модиљанија, Паје Јовановића, Марка Мурата, Лукијана Бибића, као и колекцију фотографија српске војске у Првом светском рату. Ово је само зрно импресивне биографије Владимира Фијата, хероја и патриоте, за кога данас у Србији мало ко зна. Осим Самошана и уметника, на помен његовог

На Крфу обележена годишњица и одата пошта српским војницима

На Крфу је обележена 155. годишњица присаједињена Јонских острва Грчкој, а свечаности су присуствовали градоначелник Крфа Константинос Николоузос, високи војни и државни функционери Грчке као и многи грађани, званичници и делегације из других земаља међу којима и члан Градског већа Београда Фадиљ Еминовић. Николоузос је истакао значај повезаности градова у области културе, привреде, образовања као и продубљивању пријатељских односа међу њима, саопштио је градски Секретаријат за информисање, преноси Танјуг. „Крф је за нашу историју од великог значаја јер је био „острво спаса” када су ту нашли уточиште српски војници након повлачења преко Албаније у Првом светском рату. То је град којем много дугујемо”, рекао је том приликом Еминовић. Он је

Сутра 102 године од потписивања Крфске декларације

Сутра се навршавају 102 године од потписивања Крфске декларације о стварању заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Крфску декларацију су 20. маја 1917. године на грчком острву Крф потписали премијер Србије Никола Пашић и Анте Трумбић, предсједник Југословенског одбора са сједиштем у Лондону, који је представљао Словенце, Хрвате и Србе под аустроугарском влашћу, а одредбе из те декларације прихватио је и Црногорски одбор за народно уједињење. Декларацијом су јужнословенски народи у Аустроугарској затражили уједињење са Краљевином Србијом у заједничку државу под називом Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, на челу са династијом Карађорђевића. Срби, Хрвати и Словенци означени су као троимени народ у тексту декларације, која је гарантовала равноправност имена, симбола,

На командном месту кад је најтеже

Неумитна судба све више нам проређује и иначе већ јако проређене редове наших хероја из минулих ратова – пише помен свом саборцу, ратном другу Петру М. Мартиновићу, пуковник у пензији Живојин Благојевић, а објављује „Лист народне захвалности”, штампан у Београду на резмеђи 1939/40. године. Пише и да бригадни ђенерал Мартиновић, измучен тешком болешћу, прекрати себи живот – „тај јунак од оца Мила, артиљеријског командира и из породице која у минула два века даде низ знаменитих људи”. „Тај државни питомац, на војној академији школовани официр, који прође Балканске ратове, а по објави Првог светског, 1914. године, одређен би за шефа штаба Санџачке војске, највећег и најважнијег оперативног тела војске, којом је

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала