Кристофер Кларк ултиматум из 1914. назива„знатно блажим” од услова постављених у Рамбуjеу. У Рамбуjеу се унапред знало на шта се циљало. У листу „Хазет ван Антверпен” од 11. jула 1914. пише: „Од српске владе неће се тражити ништа што би повредило национална осећања или штетило суштинским интересима нациjе. Али ће jоj се свакако указати на то да у тоj земљи живе пацови коjи шире затроване клице. Уколико Србиjа изjави како jе спремна да се обрачуна с тим глодарима, уколико се сложи са уништењем тих легала гусеница, показаће на таj начин своjу жељу за правдом и доказаће своjу намеру да заузме беспрекоран став спрам своjих суседа.” Оваj цитат дочарава омиљену метафорику

По речима Лика де Воса, професора на Универзитету у Левену, постоjао jе план да се атентат на Фрању Фердинанда изврши jош 1913. у Бланкенберхеу. Један други пример jе Маринус ван дер Лубе, коjи jе своj отпор према надолазећем нацизму платио главом. Године 1931. кренуо jе пешице кроз Југославиjу у претпоставци да ће тако стићи све до Кине. Какав лик! Ниjе тада имао поjма да ће завршити на степеницама Раjхстага као његов наводни палитељ. Можда jе и он био jедан од броjних месечара коjи нису исправно сагледавали размере. Не могу да се не сетим и револуционарних шездесетих када су се провоси нагутали силног сузавца зарад бољег друштва. Природно jе очекивати, дакле,

Словенци често заборављаjу да за своjу независност добрим делом треба да захвале Србима, jугословенству, пa и Гаврилу Принципу Бечка глумица Тила Дириjе настанила се у Загребу и тамо je током Другог светског рата спасавала српску децу из усташких логора налазећи им усвоjитеље, односно замену за њихове поубиjане родитеље. Путуjући, дакле, Европом, човек открива разне унакрсне везе и схвата да je свет заправо jедно велико клупко неразмрсивих прича. Ako тo важи за свет, онда свакако у jош већоj мери важи за Балкан. Узмимо шизофрену пограничну луку Трст, духом средњоевропски али географски гледано италиjански. Притом, вероватно ни Тршћани попут Бечлиjа не воле да чуjу да су предворjе Балкана. С породицом сам недалеко

Глумица Тила Дириjе описала jе масовно националистичко певање по берлинским кафанама: Јело се хлади, пиво се млачи, нема везе – рат jе Ниjе рат одмах избио, али jесте подстицана еуфориjа. И то са много плех музике. Не треба преjудицирати питање кривице, али наjвеће весеље jе изгледа, ипак, владало у Берлину. Барем ако jе веровати речима немачке глумице Тиле Дириjе коjа jе описала масовно националистичко певање по берлинским кафанама: „Јело се хлади, пиво се млачи, нема везе – рат jе!” Више о томе може се прочитати у књизи „Столеће мог оца” холандског писца Херта Мака. Срби ван Србиjе су jош пре избиjања рата обрали бостан. Можда бисмо о томе могли да

Предсjедник Академиjе наука и умjетности Републике Српске Раjко Кузмановић отворио jе данас у Народноj и универзитетскоj библиотеци Српске у Бањалуци изложбу фотографиjа “Немоjте нас заборавити”, коjа jе инспирисана обиљежавањем стотину година од почетка Првог свjетског рата. Кузмановић jе рекао да изложбе, попут ове, говоре о историjи српског народа и свjедоче о величини љубави коjу су људи некада имали према домовини. “Камо среће да се данашње генерациjе односе према домовини, према Србиjи, са љубављу и жељом да живе и напредуjу”, рекао jе Кузмановић. Аутор изложбе Бранислав Станковић рекао jе да су на изложби представљене фотографиjе коjе jе Ристо Марjановић, званични фото-репортер Врховне команде српске воjске направио у Првом свjетском рату, те

  Принципово дело било je пример ината: пуцао je у колониjални, кастински принцип друштва коjи му je наметан као нормалан и усрећуjући. Субота, 28. jун 2014, Видовдан Синоћ je овде, у „Златноj моруни”, одржано представљање збирке приповедака посвећених Принципу, a вечерас се овде завршава туристичка тура посвећена Првом светском рату. Заправо je требало да овде отпочне, a заврши се у Сараjеву. Тамо се с обе стране етничке границе иначе прописно обнавља сећање, свако на своj начин: у западном делу се уз носталгичне звуке валцера и царских квартета Бечке филхармониjе може ускочити у улогу Фрање Фердинанда; у источном делу се уз звуке православне црквене музике може ускочити у улогу Гаврила Принципа,

Савез потомака ратника Србиjе 1912-1920. позива вас на изложбу фотографиjа “Албум сећања на наше претке из Првог светског рата” Изложба фотографиjа проjекта „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“ приказиjе фотографиjе, ратне дневнике, воjничка писма, дописне карте, споменице и осталу историографску грађу учесника Првог светског рата. То су jединствена сведочанства о ратним авантурама и страдањима српског воjника у ратним годинама, потиснутог са страница светске историjе. Изложба „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“ резултат jе напора да се данас, сто година касниjе, ода дужна почаст том малом човеку из Великог рата за цивилизациjу, и да се његово велико жртвовање за правду, истину, слободу и човечанство не

  Фламанске новине користе атентат за међусобно идеолошко вређање и препуцавање, користећи се притом запрепашћуjуће простим jезиком То што холандски часопис „Тукомст” средином 1917. године немачког цара jош назива „мирољубивим” заиста звучи комично, али знамо да су таj холандски недељник финансирали Немци како би ширили своjу пропаганду. Фламанске новине, пак, сместа користе атентат за међусобно идеолошко вређање и препуцавање, користећи се притом запрепашћуjуће простим jезиком. Католички лист „Ханделсблад” први почиње 30. jуна 1914, два дана после атентата: „Из либералне штампе послат jе сигнал у читав свет; прочитаjте неке либералне новине, у нашоj земљи, у Холандиjи, Енглескоj, Францускоj, Немачкоj или Италиjи, jедина замерка коjа се упућуjе пострадалом надвоjводи jесте његов католицизам.

Проjекат “Изучавањем историjе до помирења” Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске представљен jе данас у Музеjу града Зенице. Том приликом промовисане су публикациjе “Сараjевски атентат” Воjислава Богићевића, друго издање, “Сараjево 1914” Владимира Дедиjера, репринт издање из 1978. године и публикациjа настала у оквиру изложбе “Одjеци: европска штампа о Сараjевском атентату и Јулскоj кризи”, као и документарни филм “Сараjево 1914”, саопштено jе из Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске. У саопштењу се додаjе да су о проjекту, публикациjама и изложби говорили Жељко Вуjадиновић, Слободан Шоjа и менаџер проjекта Љиља Петровић Зечић, те да jе модератор програма био Слободан Наградић. Проjекат “Изучавањем историjе до помирења” припремила jе Народна и универзитетска библиотека Републике

  Фламанце и словенске поданике Аустроугарске повезивао jе осећаj стида због социjалне и културне изопштености. Експлозивни потенциjал види се и код младих фрустрираних имиграната у Белгиjи, коjи немаjу много изгледа на запослење нити бољитак. Такве околности и ствараjу Принципе. Када се деси неко убиство из расистичких побуда, као што je то био случаj са убиством jедног Мароканца у антверпенском предграђу Борхерхаут (2002), онда се увек нађе неко као што je Абу Џаџа, оснивач Арапско – европске лиге, коjи користи ситуациjу да подстиче на масовне демонстрациjе. A онда, пак, следи противосвета, као што je убиство коjе je Белгиjанац . Ханс ван Темсе извршио2006. над недужном бебиситерком црне пути. Haши немачки суседи,

  Словени воле слободу, Германи стрпљиво трпе тираниjу. Код Словена преовладава осећаj за заjедницу, код Германа за државу, сматра Хендрик Волфганг ван дер Меj Холандски „Ханделсблад” од 29. jуна 1914. даjе приказ приликана Балкану: „Kao што je познато, у последње време je често долазило до ерупциjа фанатизма у словенским подручjима, коjе су пре свега подстакле недавне победе Срба, као и воjне мере коjе je Аустриjа досад двапут предузела против Србиjе и Русиjе. Досад су гувернери и истакнути чиновници пали као жртве тог фанатизма.” Kao што je то и раниjе у историjи био случаj – сетимо се аустро-турских ратова – Аустриjа ниjе имала намеру да дозволи ширење руског утицаjа. У Холандиjи

Европа се спасила Турске инвазиjе захваљуjући углавном Србима. Они су били месо коjе jе ишло у кланице за спас других. (Габриjел Миjе, 1919) – Србе више ценим од Хрвата али су ме Срби више пута уjели за срце. (Адолф Хитлер) Можда нисте знали, али према званичноj историографиjи назив „Србиjа“ се први пут помиње код Грка средином 10. века, и то наjпре као „Сервлиjа“, „Серблиjа“, а затим и „Сервиjа“, „Сербиjа“, што значи „земља Срба“. Срби су међутим су jедноставно за оваj простор говорили „српске земље“. Постоjе многе теориjе о настанку имена „Срби“, а наjвероватниjе jе да jе оно изведено из старе словенске речи са кореном „серб“, што значи „исто“. Друге теориjе

  Понесени примером Србиjе, балкански народи под страном влашћу почели су да дижу главу, рачунаjући у своjим слободарским тежњама и на помоћ Русиjе. Још почетком шездесетих година, 25. априла 1960, холандски „Телеграф” поставио jе знак питања уз носталгичну слику Двоjне монархиjе „коjа се сада у благоj светлости накнадног премишљања представља као идеално стање, а заправо ниjе било нимало ружичасто”. Штета што нисмо могли да упознамо Бена Барнарда са Владимиром Пишталом, некадашњим становником Босне, а сада становником света. Као Барнардов савременик и он пише о каканиjскоj носталгиjи, али са мање ружичасте тачке гледишта огромних социjалних разлика: „У доба комунизма у Централноj Европи, Двоjна монархиjа, коjа jе комунизму претходила, изгубила jе своjу

  Оправдан jе закључак да ризичност државништва ниjе занемарљива, поготово у земљама где политичка страст лако плане у фанатизам. Ha смени 19. и 20. столећа на десетине знаменитих личности пале су као жртве атентата, од тога више од половине у Европи. Осим већ споменутих Карлоса I и Умберта I, не можемо a да не споменемо српски краљевски пар Обреновић, затим грчког краља Ђорђа, аустриjску царицу Елизабету, француског председника Карноа… Што би рекао холандски новинар и историчар Хом Ведман: „Владарски je живот понекад рискантан.” У свом чланку у „Ниусблад ван хет Норден” од 4. jула 1989. он набраjа разна политичка убиства, од Вилема Оранског до Алда Мора и Улофа Палмеа: „Већина

Преовлађуjе стереотип: Србиjа jеднако рат. Од генерациjе испитаника само зависи на коjи рат мисле Изгледа да jе холандски новинар Стан ван Хауке гледао на историjу кроз неке друкчиjе наочаре од мене. Или jе jедноставно био селективан у свом згражавању? Можда jе сматрао да починиоци имаjу мање права на славу од подстрекача и налогодаваца? Од њихових имена врви у свим градовима света. Ко се данас jош узбуђуjе што су улице и тргови названи по Робеспjеру, Бениту Хуарезу, Ататурку или Стаљину. Можда они нису никога убили лично, али jе богами свашта рађено у њихово име, макар и начас занемарили питање да ли су њихови циљеви оправдавали средства. Или да узмемо нама присниjе

У Београду jе данас полагањем виjенаца и низом пригодних догађаjа обиљежено стотину година од хероjске одбране српске приjестонице. Члан градског виjећа Стево Таталовић изjавио jе да се обиљежавањем овог датума Београд не присjећа само славне прошлости, већ трасира пут у будућност, преносе београдски медиjи. У оквиру обиљежавања Дана одбране Београда, у цркви Ружица служен jе парастос маjору Драгутину Гавриловићу, чиjе jе дjело и порука упућена српским воjницима на данашњи дан приjе 100 година ушла у анале свjетског воjевања, чинећи од њега непролазну и личност достоjну дивљења. Он jе, издаjући српским воjницима заповиjест уочи борбе, поручио да наприjатељ мора бити разнесен и образ Београда мора остати свиjетао. “Воjници! Јунаци! Врховна команда

Од Гаврила, коjи jе у „Златноj моруни” сазнао вест да Франц Фердинанд управо на Видовдан спрема посету Сараjеву, нема ни трага ни гласа. Јелица Новаковић jе редовни професор и оснивач српске недерландистике у Београду. Као публициста и писац добила jе 2001. награду филаманског огранка ПЕН-а, као преводилац Хуга Клауса, Вилема Елсхота, Јана Волкерса и мнотх других. Примила jе 2014. преводилачку награду Низоземске литерарне фондациjе. Године 1999. у Амстердаму jе обjављен њен дневник бомбардовања под називом „Благо оном ко рано полуди”, а 2006. jе заjедно са Свеном Петерсом написала своjеврсни водич кроз Београд „Кафански трибунал”. Свен Петерс jе професор низоземског као страног jезика у Антверпену, члан jе фламанског ПЕН-а, одговоран за

У организациjи Удружења ратних добровољаца 1912-1918. од 07-14. октобра 2015. Ове године обиљежава се 100 година од хероjске одбране Београда и Великог рата. Удружење ратних добровољаца 1912-1918 позива на манифестациjе поводом обиљежавања ових значаjних годишњица. Снаге српских jединица коjе су 1915. године чиниле одбрану Београда jедва да су биле довољне да покриjу ширину фронта, а резерве су биле малоброjне. Насупрот њих, снаге коjе су нападале Београд биле у сачињене од Треће аустроугарске армиjе, као и 22. њемачког корпуса са преко 130 пjешадиjских батаљона, 136 артиљериjских батериjа, 4 авионска одjељења, као и од риjечне флотиле са 9 монитора и 20 других бродова. Напад аустроугарских и њемачких jединица jе почео 5. октобра

Уторак, 27. маj 2014. Дивно jе пролећно jутро после потопа коjи jе траjао неколико дана. Вероватно си на телевизиjи видео последице катастрофалних поплава. Чак су прављена поређења са Великом поплавом у Холандиjи из 1953! Београд jе по ко зна коjи пут препун расељених лица. Какво ли jе време било пре сто година када jе Принцип овде вршио последње припреме пред повратак у Сараjево? Овде jе дошао да пред пут попиjе кафу са своjим другарима и сапутницима Трифком Грабежом и Недељком Чабриновићем. Овде jе добио оружjе од Милана Цигановића, припадника Црне руке. Питам се да ли jе присутан био и Шарл Дусе, представник белгиjске фабрике „Херстал”, из чиjег ће оружjа Принцип

Михаилу Радмановићу су нанели петнаест рана. Имао jе тек четрнаест година. За свако пролеће по jедну, и jош убод за започето лето. И домови су запаљиви, треба само убацити ватру унутра У НЕКОМ jабучару спазише воjаци – дечак у бегу! Трчи. Заждио, већ прескочи високу ограду, хоће се шумарка дохватити из коjега су они, воjници, у насеље ушли. Ако утекне у честар, готово, побеже им! Двоjица прогонитеља запуцаше на тркача, не нишанећи, већ онако, одока. Као из шале. Момчић бежи у цикцак, час лево, час десно. Утом ти се за њим стушти jедан од наjбржих воjника. Дугачки су, дужи су воjнички кораци, краћи су дечачки. Када га висока воjничина скоро

Кревеље се црно-жути солдати, скачу око труднице, препаднуте, поцикуjу, са исуканим баjонетима. Убадаjу jе у раздрљене груди. Воjаку успи ракиjу, даj меса, понуди дувана, све си му дао АКО они, тежаци, умилостиве небеса те лине киша, и солдатима ће бити лакше у тоj нимало лакоj ратничкоj радњи… Напротив, тешко jе бити воjак, па и опасно, поготову у походу ратном, у туђоj земљи! Смрт ти jе, такорећи, сваког трена за вратом! Чим су пребродили Дрину и Саву заjаха их аветиња смртна. Она jе, покаткад и видна, и на плећима српских воjника. И не само ратника, већ, богме, и наjстариjих па и наjмлађих Јадрана и Мачвана. Тешко jе домаћинима, али ниjе лако

Састао се народ да стари преображењски обичаj обележи, не би ли кишу призвао. Све живо изгоре. Велика жега већ пресуши неколико извора. Стариjи ли jе живот од рата? Рађање од умирања! УОЧИ Преображења Господњег, 18. августа 1914. код записа се скупише мештани. Већаjу – да ли ће сутра, на Преображење, носити крста. На сутрашњи светац ишли су литиjу, с колена на колено, од памтивека, полазећи од записа. Зар да се сутрадан оранице и повртњаци, воћњаци и виногради, врела и водотоци не одбљесну у икони Преображења? Веруjу, ако преко домова и стаjа, сваке живуљке, усева, ливада, воћа и дрвећа не пређе сен изрезбаренога крста – наслутиће неку велику несрећу! Ако грђа

Српски артиљерац Радоjе Рака Љутовац ушао jе, пре тачно 100 година, у историjу авиjациjе као први човек коjи jе ватром са земље оборио авион. Рака jе немачки „румплер“, изнад Крагуjевца, оборио хицем испаљеним из пољског топа. Пре тачно 100 година, воjник Радоjе Рака Љутовац ушао jе у историjу ваздухопловства као први човек коjи jе хицем са земље оборио авион. Пуцао jе, из пољског топа, са Метиног брда код Крагуjевца и оборио аустриjски „румплер“, коjи jе пао у центар града. Посада: капетан-извиђач Курт фон Шефер и официрски кандидат Ото Кирш су погинули. Његов подвиг jе тим значаjниjи уколико се у обзир узме чињеница да Србиjа у то време ниjе имала организовану

Међу аустриjским солдатима круже карикатуре: краљ Петар I Карађорђевић уместо коња jаше овна и краљ са прутом у руци чува овце. Краљ – овчар.Наjстроже су кажњавани редови коjи су показивали милост ФОН ЛАСОТИЋ вади из торбака официрског фотографиjу некаквога сељака у шумадиjскоj ношњи. Кружи фото-снимак – смеjу се воjници ћесарски. Висок, мршав земљоделац на слици. Јаке обрве. Брци. Нос дугачак, сав у кости. Лице издужено, оштро. Очи широм отворене – оштрина у погледу. На глави шаjкача. Кошуља бела, без крагне, пуштена преко панталона до колена широких, одатле ужих ногавица, уз саму цеваницу. Преко кошуље припасан поjас о коjему су две кожне кесице и нож. Плећа огрнута шаjканим капутом. Руке му