На споменик солунским добровољцима у Сокоцу данас су положени виjенци поводом Дана потписивања примирjа у Првом свjетском рату. Виjенце су положили замjеник амбасадора Србиjе у БиХ Гордана Божић, те делегациjе општине Соколац и Удружења потомака и поштовалаца српских добровољаца од 1912. до 1918. године. Божићева jе напоменула да се данас обиљежава jедан од вjечних датума не само из српске, већ и свjетске историjе, jер jе на данашњи дан 1918. године окончана велика трагедиjа и потписано примирjе у Првом свjетском рату. “Наша jе морална обавеза, као и свих будућих генерациjа, да се ови датуми обележаваjу и да се никада не забораве, као и да се сећамо свих оних на чиjим моштима

Бачки Јарак: У центру варошице, поводом прославе Дана места, те 69. годишњице колонизациjе – досељавања Краjишника из Босне у Бачки Јарак, откривена jе биста Гаврила Принципа, дело проф. др Владимира Јокановића. То jе била прилика да се мештани подсете своjих предака, те одаjу пошту погинулим ђацима коjи су страдали 1952. године у од заостале бомбе из Другог светског рата, као и троjици Јарачана коjи су погинули у последњим ратним сукобима. Поред мештана, црквених велиокодостоjника, представника Општине Темерин и  Месне заjеднице из Бачког Јарка, откривању бисте Гаврила Принципа присуствовао jе и министар за рад, запошљавање, борачка и социjална питања, Александар Вулин.  – Нису маjке рађале веће jунаке од Гаврила Принципа, и

У Биjељини jе данас свечано обиљежено 97 година од ослобођења града у Првом свjетском рату.У организациjи Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. одржан jе помен и положени виjенци испред споменика краљу Петру Првом Карађорђевићу, коjи се налази испред зграде градске управе. Предсjедник Удружења потомака Петар Вуjичић позвао jе окупљене, посебно младе, да се поштовање српских ослободилаца чува и преноси новим генерациjама. “Бакља слободе треба вjечно да гори, а патриотизам, правда и човjекољивост мораjу да буду обиљежjе сваког човjека и свакога дана у Републици Српскоj”, рекао jе Вуjичић. Према његовим риjечима, Удружење потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. основано jе у Биjељини 1998. године и има око 50 активних чланова.

Генерални конзул Србиjе у Бањалуци Владимир Николић положиће у сриjеду, 11. новембра, виjенац на бањалучком гробљу “Свети Пантелиjа” у знак сjећања и одавања почасти хероjима и свим невино страдалим у Првом свjетском рату. Николић ће виjенац положити поводом обиљежавања Дана примирjа у Првом свjетском рату у коjем jе улога Србиjе била изузетно значаjна. Србиjа jе изгубила 28 одсто укупног становништва, односно 52 одсто мушког репродуктивног становништва. О значаjу и улози Србиjе говори и допринос побjеди савезника и то – прва савезничка побjеда на Церу, битка на Колубари, битка на Каjмакчалану, пробоj Солунског фронта и слично. Николић ће виjенац положити у 11.00 часова, наjављено jе из Генералног конзулата Србиjе у Бањалуци

У Народноj библиотеци Сребреница данас jе представљен проjекат “Изучавањем историjе до помирења” у оквиру коjег jе отворена изложба, представљене три књиге и приказан документарни филм о Сараjевском атентату и узроцима почетка Првог свjетског рата. Оваj проjекат реализуjе Народна универзитетска библиотека Републике Српске у сарадњи са Агенциjом за едукациjу и развоj. “Проjекат траjе 18 мjесеци, а финансира га ЕУ у оквиру програма `Сараjево 2014` коjим се обиљежава сто година од почетка Првог свjетског рата с циљем да се широм свиjета пошаље порука помирења и солидарности”, рекла jе менаџер проjекта и директор Народне универзитетске библиотеке из Бањалуке Љиљана Петровић Зечић. Она jе поjаснила да се проjекат састоjи од три диjела, а то

  У Народноj библиотеци Сребреница сутра ће бити отворена изложба 22 паноа о теми “Одjеци: европска штампа о Сараjевском атентату и jулскоj кризи” и представљена истоимена књига, као и књиге “Сараjево 1914” Владимира Дедиjера и “Сараjевски атентат” Воjислава Богићевића. Након тога биће приказан филм “Сараjево 1914”, те одржана дебата о значаjу Сараjевског атентата. Наjављено jе да ће књиге и осталу документарни грађу представити више научних радника и историчара коjи ће учествовати и у дебати. Ова активност организуjе се у оквиру проjекта “Изучавањем историjе до помирења” коjи финансира ЕУ у саставу програма посвећеног обиљежавању стогодишњице од почетка Првог свjетског рата, а реализуjе га Народна универзитетска библиотека Републике Српске. Проjекат траjе 18

На 60. Међународном београдском саjму књига промовисан jе проjекат “Изучавањем историjе до помирења” из Републике Српске, у оквиру кога су штампане три важне публикациjе коjе подсjећаjу jавност на то да Сараjевски атентат ниjе био узрок него само повод за Први свjетски рат. Промовисани су репринт издање Владимира Дедиjера “Сараjево 1914.”, коjе jе амерички “Њуjорк таjмс” 1984. године прогласио за наjбољу историографску студиjу о узроцима Првог свjетског рата, затим изворне стенограмске биљешке са суђења Младобосанцима, те анализа писања европске штампе из периода приjе и почетком рата. Историчар Жељко Вуjадиновић рекао jе да књига “Сараjевски атентат: изворне стенограмске биљешке са главне расправе против Гаврила Принципа и другова, одржане у Сараjеву 1914. године”,

Наредбом српске Врховне команде од 31. децембра 1917. године Батаљон Срба добровољаца jе расформиран. Међу преживелим добровољцима Добровољачког одреда остало jе мишљење да су свесно жртвовани у наjтежим борбама 1916. године, jер су они, а нарочито њихови официри, били воjничка снага национално-револуционарне организациjе „Уjедињење или смрт”. Мирко Граховац, добровољац у Добровољачком одреду, тврдио jе да jе потпуковник Воjин Поповић два пута команданту Дринске дивизиjе одбиjао наређење да изврши jуриш на Сиву стену. Батаљон Срба добровољаца основан jе 1916. године од бивших добровољаца црногорске воjске из Херцеговине и Боке, коjи су се определили да наставе ратовање у српскоj воjсци. Наређењем Штаба српске Врховне команде од 29. марта 1916. године формиран jе

Драги приjатељи, Са радошћу вас позивамо на изложбу фотографиjа Албум сећања на наше претке из Првог светског рата, коjа ће у оквиру 60. Међународног београдског саjма књига бити отворена од 25. октобра до 1. новембра 2015. године, у хали 2ц. Изложбу ће пратити трибина Ми и они – да ли се разумемо? (Културноисториjски однос према прецима из Првог светског рата и њиховом наслеђу сто година после), коjа jе заказана за 27. октобар у 15 сати, у сали „Иво Андрић“. Учесници трибине су проф. др Мира Радоjевић, ванредни професор Филозофског факултета у Београду, презвитер др Оливер Суботић, Управник Центра за проучавање и употребу савремених технологиjа СПЦ и Александар Василић, аутор и руководилац

Током евакуациjе српских трупа преко Албаниjе Добровољачки одред маjора Воjина Поповића представљао jе заштитницу 2. српске армиjе. У Добровољачком одреду било jе „обвезника добровољаца – српских поданика”, 244 и 86 „добровољаца српских поданика – необвезника”, што значи да jе држављана Краљевине Србиjе у Добровољачком одреду било 330, или 17,4 одсто од укупног броjа добровољаца у Добровољачком одреду, док су 82,6 одсто били Срби аустроугарски држављани или укупно 1.564 људи. Од тог броjа, њих 153 се затекло у Србиjи и приjавило се у добровољце (осам одсто), 183 њих jе дошло из САД као добровољци (9,6 одсто), 708 су били Срби, аустроугарски држављани, српски ратни заробљеници (37,3 одсто), а 520 Срби, аустроугарски

Долазак добровољаца у штаб Одбране Београда дочекан jе са изненађењем jер jе команда била обавештена да jе цео одред изгинуо на Дунавском кеjу Сремски добровољачки одред после поноћи 7. октобра 1915. године прихватио jе борбу са неприjатељским трупама. У нападу на Дунавском кеjу „на нож”, од куле Небоjша до кафане „Шаран”, тешко jе рањен командант одреда Игњат Кирхнер, а jединица jе доживела тешке губитке од митраљеске и топовске ватре. Само од експлозиjе тешке гранате у Банатскоj улици бр. 40 погинуло jе 40 добровољаца. Током 7. октобра Сремски добровољачки одред тукао се против аустриjских и немачких трупа на београдским улицама и имао jе, од 360 људи, 223 избачених из строjа. А

Од Добровољачког одреда, после борби 1915. и повлачења у одступници српске воjске, jануара 1916. остало jе свега 500 људи способних за борбу Северно од Букове главе, на Гаџиноj пољани, Други добровољачки батаљон, оjачан jедном четом Првог добровољачког батаљона, водио jе борбу прса у прса са бугарским jединицама, тако да су ровови два пута прелазили из руке у руку. ,,Од 218 људи 1. чете Другог батаљона за три четврти сата не оста до 56, 3. чета се преполови, од 60 Херцеговаца из Америке оста 6-7 људи. Истовремено, крвио се Први и Трећи даље у лево. Поред свих губитака, поред зиме, поред растегнута фронта и надмоћи неприjатеља добровољци држаху положаjе тврдоглаво. Али

У ноћи између 13. и 14. октобра 1915. године Бугарска jе напала Србиjу на целоj линиjи фронта, а добровољци су заузели стратешке положаjе Милан Мицић jе историчар и књижевник. Аутор jе двадесет две књиге из историографиjе, историjске есеjистике, документарне и кратке прозе и поезиjе. Бави се темама везаним за историjу колонизациjе Воjводине у 20. веку и српским добровољачким покретом у Првом светском рату. Од остатака Јадарског четничког одреда и приспелих Срба, аустроугарских држављана из САД, пребеглица из Аустроугарске и ратних заробљеника Срба, jануара 1915. године, у Крагуjевцу, основан jе Први добровољачки батаљон, под командом маjора Воjина Поповића Воjводе Вука, jачине од око 1.000 људи. Брзо после формирања 1. добровољачког батаљона

Холандске болничарке биле су прве жене коjе jе за пожртвованост и храброст престолонаследник Александар одликовао орденом. Др Арчибалд Раjс и др Ариjус ван Тинховен, a нешто касниjе и публицисти М. Ј. Брусе и Хенри Хаберт, сусрели су се са последицама коjих су се у Србиjи прибоjавали чим су чули за вест о атентату. Ево шта Брусе каже у свом предговору Ван Тинховеновом дневнику: „Од свих народа Европе српски народ je наjстрашниjе пропатио. Од четири и no милиона становника милион je убиjено или умрло од глади и беде, скоро целокупно мушко становништво Србиjе одведено je на принудни рад у немачке и аустриjске фабрике и пољопривредна газдинства. И тим несрећницима je потребна

  Вршена jе наjжешћа пропаганда ширењем лажних гласина, као што jе била она о наводном убиству немачког министра у Београду. Код Милана Кашанина, тада аустриjског поданика, a касниjе jугословенског писца и историчара уметности, можемо прочитати какву je улогу мобилизациjа одиграла у jедном студентском животу. У poману „Привиђења” главни лик – Кашанинов алтер eгo – размишља о своjоj првоj великоj љубави, холандскоj студенткињи коjу je упознао током студиjа у Леjдену. Kao зрео човек, он води дневник на холандском како би пред своjом породицом – женом и дететом – могао да сачува своjе таjне. „Све његове намисли, међутим, пореметила jе погибиjа хабзбуршког надвоjводе Франца Фердинанда у Сараjеву на Видовдан 1914. Као и