Српски добровољачки корпус је била српска војна јединица из Првог светског рата, коју су чинили бивши припадници аустроугарске војске српске, хрватске и словеначке националности који су ратовали на Источном фронту, а који су прешли да се боре на страну Србије. На ове готово заборављене војнике данас у Румунији подсјећа споменик подигнут за вријеме краљевине Југославије, у облику Бијеле пирамиде, на узвишењу православног гробља у Меџидији. Открио га је 7. септембра 1926. краљ Александар I Карађорђевић заједно са својим тастом краљем Фердинандом I од Румуније. До споменика води „Алеја српских јунака“, а направњен је у облику пирамиде од бијелог венчачког мермера који је донесен из Србије. Јунацима Прве српске добровољачке дивизије

Војсковођу из Балканског и Првог светског рата Божидара П. Терзића од заборава спасава серија изложби широм Србије. Био је ађутант краља Петра Првог, а и начелник Штаба Прве армије… ГАЛЕРИЈАМА Србије “ступа” ђенерал Божидар П. Терзић, заслужник, из националног сећања незаслужено скрајнут у заборав. Серијом изложби по градовима Србије одужује му се Музеј рудничко-таковског краја, Терзићевог завичаја. Њени аутори су кустоси тог музеја, историчари Ирена Мандић и Александар Марушић. – Тражили смо сваки податак из историографски богатог живота војсковође Терзића у фонду Војног музеја, Историјског музеја Србије, Народнoг музеја у Чачку, Архива Србије, Архива САНУ, Војног архива, Центра за библиотекарство и Војне академије – објашњава Марушић. Сада целовит и детаљан,

Ноћ је. Стојим пред својом кућом. Дрхтим… Стрепим: да ли су живи? На мени француска униформа, шлем, карабин, две бомбе. Све више дрхтим… Ипак куцам на врата и чујем мајчин глас: „Ко је?“. Војник, кажем, отвори… Врата се отворише и ја на кућном прагу угледах мајку, три сестре и најмлађег брата … … Сестра Зорка ми полете у загрљај. Виче: „Живојине, брате…“. Пољубих мајку у руку и образ. Она плаче. Пољубих остале… Знам: двадесет трећи је октобар 1918. Из овог дома сам отишао пре више од четири године… А дошао сам на дан, само да их видим, јер рат траје… … А нешто раније, уочи оног судбоносног јуриша, ја, редов

Историчар Жељко Вујадиновић вечерас је на јавној трибини “Добојски логор – затајени геноцид” истакао да се страдалништво Срба у Аустро-Угарској монархији назива и скривеним геноцидом, те да је аустроугарски логор у Добоју један од најтежих и највећих и да је примјер класичног концентрационог логора на балканском простору. Вујадиновић је да је српски народ један од првих који се суочио са страхотама концентрационих логора, који је производ 20. вијека. Страдалништво српског народа је толико велико да је питање да ли је суштина народа остала иста након 1914. године. “Како по тешкоћама којима су заточеници били изложени, тако и по самој његовој намјени и суштини постајања, добојски логор био је дио система

Наши планинари на путу кроз Албанију наишли на остатке старих бункера и камених мостова од пре једног века, али нема других трагова који сведоче о страдању нашег народа у зиму 1915/1916. После пакленог успона од села Тамаре ка удолини Скадра, српски планинари настављају експедицију кроз Албанију појачаним темпом. Са великим искуством и добром опремом, навикнути на екстремне услове, без проблема су прошли најтеже гудуре, за разлику од српске војске пре 100 година. – Нико не зна шта су муке тешке, ко не прође Албанију пешке – понављали су деценијама преживели Солунци. – Од 40.000 војника који су ишли правцем којим ми идемо, само 8.000 је стигло у Скадар, највише зато

У Умјетничкој галерији добојског Центра за културу и образовање вечерас је отворена изложба “Немојте нас заборавити” аутора Ристе Марјановића, на којој 59 фотографија приказује српске добровољце у Првом свјетском рату. Кустос и историчар Народног музеја у Шапцу Бранислав Станковић, који је коаутор изложбе, каже да је ријеч о фотографијама првог ратног фоторепортера Шапчанина Ристе Марјановића посвећеним српским добровољцима у Великом рату. Станковић је рекао да су ови радови били изложени 1916. године на заједничкој савезничкој изложби у Павиљону “Марсан” у Паризу као најбоља могућа пропаганда на дешавања у тадашњој ратној Србији, додајући да изложба може да се гледа и као “сликовница Великог рата”. Он наводи да назив изложбе “Немојте нас

У Српској академији наука и уметности (САНУ) представљено је тротомно издање академика Драгољуба Живојиновића “Ватикан и Први светски рат: 1914-1918”, у којем је путем докумената из бројних свјетских архива показано да је Ватикан рат против Србије сматрао неопходним и био на страни Аустроугарске. На промоцији, којој је присуствовао и Његова светост патријарх српски Иринеј, указано је да је Ватикан иступао у одбрану старог поретка, а да су методе које је користио при остваривању својих намјера биле веома разноврсне и нису се разликовале од метода којима су се служиле свјетовне власти. Дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске Никола Поповић рекао је да су књиге окупљене у тротомно издање резултат

Рођени Краљевчанин, новинар, полиглота, потомак солунског ратника, наследник је Ђорђа Михаиловића, који је дуже од пола века чувар српског војничког гробља Зејтинлик Од нашег специјалног извештача Солун – Први пут нас на Зејтинлику, српском војничком гробљу, није дочекала старина хитрог хода, која зна сваки камен, сваки гроб и сваку причу везану за сене више од 7.000 српских војника палих на Солунском фронту. Уместо чика Ђорђа, који је ушао у 88. годину и последњих месеци има великих проблема са плућима, па силази на гробље само у току преподнева, у сусрет нам иде Предраг Недељковић (47), Краљевчанин, полиглота, некадашњи новинар… Чекамо да се заврши званични део посете, да Предраг исприча оно што

У Беранама одржан округли сто поводом стогодишњице Мојковачке битке. Председник општине Горан Киковић: Важно је прозборити о огромним жртвама БЕРАНЕ – Цео један век од мојковачке битке, а у славу њених хероја, СО Беране и Епархија будимљанско-никшићка организовали су округли сто у кући војводе Гавра Вуковића, где су угледни историчари, генерали, публицисти, политичари, књижевни критичари дали допринос обележавању славне епопеје. Тема скупа је била “Операције Црногорске санџачке војске крајем 1915. и почетком 1916. године, њихов значај и одјек”. Последњих дана 1915. око пола милиона аустроугарских, немачких и бугарских војника напало је Србију, па се њена војска, уз тешке губитке, повлачила преко Косова и Метохије, Црне Горе, Албаније све до Крфа.

На данашњи дан 1918. године проглашена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, прва заједничка држава Јужних Словена. Стварање нове државе у палати Крсмановић на Теразијама у Београду прогласио је регент Александар Карађорђевић, који је 1921. године постао краљ. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца заузимала је територију данашње Србије, БиХ, Македоније и Црне Горе, те највећи дио данашње Хрватске и Словеније. На челу монархије била је династија Карађорђевића. Краљевина Србија је још почетком Првог свјетског рата званично објавила да су њени ратни циљеви уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, што је потврђено Нишком декларацијом Скупштине Краљевине Србије 7. децембра 1914. године. Формирање Југословенског одбора услиједило је 1915. године, а сачињавали су га

„Сломили смо сваки отпор непријатеља, а онда кренули у јуриш који ниједна сила није могла да заустави… “ “Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Треба дрско продирати – без починка до крајњих граница могућности људске и коњске снаге. Са непоколебивом вољом и надом у бога – јунаци, напред у отаџбину”. Овако је гласила наредба српске Врховне команде издата уочи почетка једне од највећих операција у Првом светском рату – пробоја Солунског фронта. Резултат те операције, која је почела у зору 14. септембра 1918. године, били су капитулација Бугарске, Аустро-Угарске и Немачке, ослобођење Србије, прелазак српске војске у прекодринске

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин рекао је данас у Бањалуци да је српска војска у овај град 1918. године ушла као побједничка, а не као осветничка. Вулин је истакао да су Срби увијек били и да ће увијек бити побједници, а не осветници, јер слободу цијене више од свега и држе до ње изнад свега. “Тражи Србину шта год хоћеш и добићеш и више него што тражиш и мислиш, само му никада и нипошто не тражи да ти преда своју слободу. Само тада ћеш осетити одговор и видети да то није само народ песника, сликара, пастира, већ народ упорних, тврдоглавих и непобедивих бораца”, истакао

Предсједник Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца од 1912. до 1918. године Бањалука Небојша Куштриновић рекао је вечерас у Бањалуци да не смије бити заборављено 156 Срба који су страдали у Велеиздајничком процесу 1915. и 1916. године. “У Велеиздајничком процесу тадашња аустроугарска власт прогонила је Србе, а поготово интелектуалце и трговце. О историјским чињеницама не смије се ћутати”, рекао је Куштриновић на округлом столу о теми “Сто година од судских процеса у БиХ и Велеиздајнички процес у Бањалуци”. Према његовом мишљењу, веома је битно што је у обиљежавање значајних историјских датума у Републици Српској уврштен и улазак српске војске у Бањалуку. “И Србија овај датум обиљежава као један од значајнијих

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић истакао је да је Бањалука 21. новембра 1918. године доживјела да Српска Крајина први пут буде под чизмом српског војника, након 500 година туђинске власти. Због те чињенице, тврди Савановић, посебно је значајан Дан уласка српске војске у Бањалуку 1981. године, који ће Влада Републике Српске и Влада Србије заједно обиљежити у петак, 20. новембра. Он је подсјетио да је током Првог свјетског рата требао ријешити српско питање у времену кад су бројни непријатељи хтјели да униште српски корпус или да га сведу на минимум. “У Првом свјетском рату страдало је 1,3 милиона Срба, од чега 28 одсто укупног становништва Србије,

Русија је барем у Великом рату на делу, без резерве, показала наклоност Србији, пружајући јој кључну војну и материјалну помоћ без обавезе надокнаде, те приморавајући уценом западне савезнике да предузму акцију евакуације њене војске из Албаније. То је беспримеран доказ пријатељства у политици, која данас, о стогодишњици приспећа првих руских конвоја, није кадра ни да ода дужну пошту њиховом команданту, контра-адмиралу Михаилу Михаиловичу Весјолкину, за ког су српски официри веровали да је брат по оцу цара Николаја Другог. У данима када Србија, скромније него што се очекивало, прославља стогодишњицу почетка Великог рата и недавно, изненађујуће слабо посећано, откривање Споменика цару Николају Другом Романову у Београду, један други руски херој остаје

Стручњаци Завода за заштиту споменика у Краљеву раде на конзервацији и рестаурацији родне куће Милунке Савић (1890-1973) у Копривници код Јошаничке Бање. Реконструкција дома где је рођена славна српска хероина одвија се у брдовитом пејзажу планине Жељин, а кућа је саграђена још у првој половини 19. века као типичан објекат традиционалног, народног градитељства тог периода. Обнова куће Милунке Савић, која је све донедавно била у очајном стању, представља идеју враћања њеног култа у српски народ. Име ратнице и хуманитарке, напомињу саговорници „Новости“ који воде овај амбициозан пројекат од првокласног значаја, довољно је велико за покретање приче о ревитализацији њеног родног краја. Пројекат „Социокултурна ревитализација Јошаничке Бање“, ауторке др Марије Марић,