arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Цивилне српске заробљенике из пограничних села у Србији и заробљене српске официре воде у загребачки посадни затвор

Српски заробљеници у Загребу 1914.

14.01.2025

“Илустровани лист“ су хрватске илустроване новине које су излазиле за вријеме Првог свјетског рата, а које су биљежиле догађања везана за рат и објављивале фоторепортаже. Новине су излазиле суботом од јануара 1914. до децембра 1918. године, када мијењају назив у “Освит“. У броју 41. од 10. октобра 1914. “Илустровани лист“ на насловној страни доноси слику српских заробљеника у Загребу, а на једној од страна и причу о томе, коју вам преносимо у цијелости. СРБСКИ ЗАРОБЉЕНИЦИ У ЗАГРЕБУ Све чешће сретамо у Загребу групе заробљених српских јадника што их под бајунетом тјерају у њихова одредишта, дакако у затвор. То су већином жене, старци и дјеца, догнани с пријека са границе, да

Милош Ковић: Два Маутхаузена, три геноцида

02.01.2025

Геноцид над Србима није био инцидент у историји Аустрије и Немачке. Није почео 1941, нити се окончао до данашњег дана. Од 1914. Поновљен је бар два пута. Градић Маутхаузен је пријатно место на обали Дунава, које одише типично аустријским спојем реда и лежерности. Све је ту на своме месту, сређено, поправљено, уобличено, очишћено. Посетилац може да у неком од кафеа поређаних дуж обале попије капућино и одмори поглед на великој, светлуцавој реци. Када је време лепо, може да гледа како Дунавом промичу једрилице и бродићи са релаксираним припадницима аустријске средње класе. На бреговима изнад ових пасторалних пејзажа налазе се два спомен обележја. Једно је гробље страдалника из Првог светског рата,

Милош Ковић: Јасеновац и „Олуја“ кључне су речи у историји две Југославије

02.12.2024

Навршило се 106 година од проглашења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, коју је прокламовао престолонаследник Александар Карађорђевић у кући Крсмановића на Теразијама у Београду, а Краљевина СХС је 1929. формално променила име у Краљевина Југославија. Свечаном проглашењу државног јединства Срба, Хрвата и Словенаца претходили су закључци Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба и одлуке о уједињењу Војводине и Црне Горе са Србијом. „Данас се на то уједињење најчешће гледа као на крупну историјску грешку. Они које су Срби спасавали и преводили на победничку страну у два светска рата касније нису показали ни захвалност ни лојалност. Цену такве грешке платили су, наравно, Срби. Јасеновац и „Олуја“ кључне су речи у историји

Кајмакчалан као капија слободе

01.10.2024

На данашњи дан пре 108 година победом Српске војске окончана је судбоносна битка на Кајмакчалану у којој су учествовали наши славни преци – носиоци Албанске споменице. Заузећем Каjмакчалана наше победоносне трупе први пут ступаjу на земљиште своjе отаџбине. Част за то припада Дринскоj дивизиjи. Овако jе у званичним српским извештаjима на Солунском фронту у септембру 1916. године обзнањено свету да jе „отворена капиjа отаџбине и слободе“, да jе планински ланац и наjjаче утврђење, за коjе су Бугари имали наређење да бране до последњег воjника, заузела воjска васкрсла после страдања у Албаниjи. Дринском дивизиjом командовао jе Златиборац, пуковник Крста Смиљанић. Крвава драма траjала jе 22 дана, уз грмљавину топова, гушање с

ПРОШЛОСТ НЕ СМЕМО ДА ЗАБОРАВИМО: Како су “браћа” преко Дрине у Србији убијала с мржњом и за то добијала титуле и одликовања

25.08.2024

Многи и најдобронамернији пријатељи Србије из целог света склони су да повремено упозоре да заборавимо прошлост. Да заборавимо шта нам се догађало у прошлом и претпрошлом веку, да заборавимо историју, да се окренемо будућности и да градимо нову и другачију Србију. Не сумњајући нимало у њихове добре намере понекад им је тешко објаснити да нажалост Срби и Србија не могу да побегну од историје, да је она испреплетена са свим оним што нам се и данас дешава. Сусрећемо се са њом на сваком кораку наше свакодневице. Међутим, много тога што се дешава у нашем окружењу не да само подсећа на прошлост, него наговештава и повратак на неке односе које смо

Немања Девић: Српска мајка

23.06.2024

Радојка Ристивојевић је у животу, погледом савременог човека, изгубила све у Великом рату. Пре рата имала је пет синова. Српска мајка – Радојка Ристивојевић из села Кусадак, срез Јасенички, округ Смедеревски. У сутону живота. Са букетом цвећа у рукама. И осмехом на лицу. Сећамо ли се оваквих наших бака, које су нас једноставно училе шта се у животу сме а шта се не сме? Шта је добро, а шта није? Пре него што нам је све постало релативно… И, промислимо о томе како ће изгледати баке наше деце и чему ће их учити. Радојка Ристивојевић је у животу, погледом савременог човека, изгубила све у Великом рату. Пре рата имала је

Никола Милованчев: „Нaшe jeдинo спасeњe Србиja“ или Кoмe je трeбaлa Jугoслaвијa 1918.

30.05.2024

Када се чита после 100 година, овај чланак из словеначке католичке Страже из 1919. делује и јако искрено, и луцидно. У вези са телевизијском серијом „Александар од Југославије“, треба указати на стварно политичко стање на југословенским просторима у време краја Првог светског рата, новембра 1918. У жељи да, посебно млади читаоци, сазнају истину о тим данима, одлучио сам се да преведем са словеначког изводе из чланка објављеног осам месеци после настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Реч је о два наставка чланка „Корошец нас је продао Србима“ („Korošec nas je prodal Srbom…“), која су објављена у мариборском католичком политичком листу Стража 18. и 22. августа 1919. Дакле, не ради се о

Биљана Васић: Данас сам из школе изашла потпуно поражена

05.03.2024

И не, није то дух времена. То је грешка, грешка у коду, грешка у васпитању, грешка у свему што наша деца живе, пише проф. српског  Може ли наставник бити неуспешан на неком часу чак и после тридесет година рада? Може. И те како може, нарочито ако није у споразумном сагласју са стварношћу, ако је обликује по личном моделу и живи у романтичарским визијама прошлости. Данас сам дошла из школе потпуно поражена. Можда бих то могла назвати културолошким шоком. Већ је ноћ, имала сам читаво поподне да схватим у чему је проблем, али решење немам. Само се осећам бедно и неуспешно. Питам се у чему је проблем, а знам да деца

Српски војсковођа Војвода Радомир Путник: По дјелима велик – по души скроман

24.01.2024

Војвода Путник творац је модерне српске војске. Заједно са Живојином Мишићем припремио је све ратне планове за Балканске ратове и за Први свјетски рат. На данашњи дан 1847. године рођен је велики српски војсковођа војвода Радомир Путник. Током своје богате војничке каријере био је два пута начелник Главног генералштаба, пет пута Министар војни и начелник Штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије у Балканским и Првом свјетском рату. У Балканским ратовима командовао је српском војском за вријеме све четири непријатељске офанзиве на Србију. После Кумановске битке унапријеђен је у чин првог војводе (фелдмаршала) српске војске. . У Битољској бици је одиграо кључну улогу и правилним распоредом снага је Турцима нанио велики ударац у Првом

Не заборавити страдање 45.791 Србина у аустроугарском логору у Добоју

23.12.2023

Архијерејски намјесник добојски Мирко Николић поручио је да је његовање културе сјећања једини начин да од заборава буде сачувано страдање 45.791 Србина интернираног у аустроугарски логор у Добоју током Првог свјетског рата, који је и први концентрациони логор у модерној Европи 20. вијека. У логор је, истакао је он, до 5. јула 1917. године интерниран 45.791 Србин, међу којим 16.673 мушкарца и 16.996 жена и дјеце из БиХ, те 12.122 српска војника и један број старијих људи, жена и дјеце из Србије и Црне Горе, од којих је око 12.000 страдало. Николић је навео да је страдање Срба у добојском логору и данас отворена књига која се дописује јер се

Злочин увод у Велики рат: Патријарх убијен и бачен у реку

22.12.2023

Патријарх Лукијан је убијен а иако је у питању високи црквени великодостојник, тај злочин је деценијама прећуткиван, све до премијере документарног филма „Последњи карловачки патријарх Лукијан Богдановић“ Стефана Димитрија Димића, за који је сценарио написао Жарко Димић Ликвидација патријарха Лукијана, последњег архиепископа карловачког и тада највишег српског црквеног великодостојника, у септембру 1913. године, била је припрема Аустроугарске за обрачун са Србијом и увертира у Први свјетски рат. Овим убиством Беч и Пешта покушали су да обезглаве Србе и одвоје их с једне и са друге стране Саве и Дунава. Убиство је уједно и врло интересатно с аспекта криминалистике јер, у идетификацији тијела брутално ликвидираног патријарха учествовали су његов зубар, шнајдер и

СРБИ ТРПЕЛИ СТРАШАН ТЕРОР, УБИСТВА И ЛОГОРЕ! Одреди злочинаца имали одрешене руке да реше “српско питање”

10.12.2023

Kратки документарно-едукативни филма из серијала “Минијатуре” може се погледати на Јутјуб каналу Министарства одбране и Војске Србије. Страдања Срба у Аустроугарској била су присутна од првих па до последњих дана Великог рата, а каква је све зверства правила аустроугарска војска тема је кратког документарно-едукативног филма из серијала “Минијатуре” који се може погледати на Јутјуб каналу Министарства одбране и Војске Србије. Уз сваку од минијатура, а биће их укупно 60 у продукцији “Застава филма”, на сајту министартва се може прочитати и пропратни текст, попут овог који је срочио потпуковник др Далибор Денда, научни сарадник београдског Институт за стратегијска истраживања.Kако наводи, страдања Срба у Аустроугарској отпочела су одмах након Сарајевског атентата. У

Забрањена репортажа о Милунки Савић

08.12.2023

На испуцалим зидовима једине собе има само неколико фотографија. На једној Милунка Савић као млади војник са расплетеним косама, на другој у униформи са ордењем. Затим су ту још две слике са војних свечаности и у једном раму неколико породичних фотографија. На зиду се виде трагови однетих рамова. У априлу 1971. године, новинарка Љиљана Банићанин посетила је Милунку Савић у њеној кући на Вождовцу, том приликом написала је репортажу коју ће стопирати уредништво које је проценило да је текст националистички и да велича српског хероја. Чланак ће бити објављен двадесет и четири година касније, 9. децембра 1995. године под насловом „Милунка Савић из Гвозденог пука“. Да ли је репортажа била

Епископ Сергије: Спомен прецима, слово потомцима

01.12.2023

Србија није само држава, већ идеја од које не смијемо одустати, никада и ни по коју цијену! Првог децембарског дана навршава се 105 година откако је регент Александар Карађорђевић (потоњи југословенски краљ-мученик) прогласио прву Југославију, под називом Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Тада је, након неколико стољећа разједињености, српски народ коначно уједињен у оквире једне слободне државе. И не само српски, већ и остали народи са којима смо вијековима дијелили добро и зло, трпећи туђински јарам и чезнући за слободом. Недуго након установљења Краљевине СХС, уједињују се српске епархије и формално-правно Српска православна црква доживаљава своје поновно уједињење. Шеснаест година након што је утемељио државу, убијен је краљ Александар Карађорђевић,

Ђурђица Драгаш: Не може тако, није цивилизовано скрнавити гробља и “дирати” мртве!

15.11.2023

О каквом помирењу, сада између Срба и Албанаца, се може говорити ако српски споменици, погинули војници и јунаци којима су се дивили француски генерали, немају мира, и то баш захваљујући некадашњим савезницима?! Када је, пре пет година у Паризу, на обележавању стогодишњице завршетка Првог светског рата, српског председника протокол “сместио” далеко од првог реда у којем је требало да буде, мислили смо да не може горе. Извињења која су уследила, а и каснија веома успела посета француског председника Србији, уливали су наду да слично понижење од оних са којима смо, раме уз раме, ратовали у Првом светском рату, нећемо више доживети. Нажалост, преварили смо се! Као да није било довољно

Бојан Вегара: Ја се мој прађеде и сад борим

13.11.2023

Нико се ко ти мој Јовице није борио и због твоје побједе у Великом рату, ни ми се до дана данас брукали нисмо. Тукао вас је Јовица, погани људске, са браћом Русима на Добруџи и гонио од Солуна па све до Беча. Кући дошао годину након рата и то у онај дан кад су му четрдесет дана давали и своје на гробљу нашао. Плакао је пијан ко мало дјете, са ратним орденом у руци и то од неке ратне муке, кад су створили Југославију и звао је Стрмоглавија. Није се ни у њој са комшијама мирио и крили су му пиштољ и свако јутро камење из џепова бацали. Имао је

Тројна инвазија на Краљевину Србију 1915. године

06.10.2023

На данашњи дан отпочела је Тројна инвазија на Краљевину Србију 1915. године, која представља један од кључних момената у Првом светском рату. Након успешне одбране и великих победа Српске војске 1914. године на Церу, Дрини (Мачковом камену) и Колубари, надмоћној, пораженој и пониженој аустроугарској војсци у четвртом нападу на Србију придружују се и Немачко царство, а који дан касније и Бугарска. Три велике, надмоћне и многољудне армије нападају синхронизовано Србију која се, уз помоћ црногорских трупа, сама носи са таквим нападом. Највећу катастрофу у овом нападу представља бугарско пресецање кичме Краљевине Србије, а то је моравско-вардарска долина и веза са савезничком Грчком и луком Солуном одакле је долазило снабдевање муницијом

Кајмакчалан као капија слободе

01.10.2023

На данашњи дан пре 107 година победом Српске војске окончана је судбоносна битка на Кајмакчалану у којој су учествовали наши славни преци – носиоци Албанске споменице. Заузећем Каjмакчалана наше победоносне трупе први пут ступаjу на земљиште своjе отаџбине. Част за то припада Дринскоj дивизиjи. Овако jе у званичним српским извештаjима на Солунском фронту у септембру 1916. године обзнањено свету да jе „отворена капиjа отаџбине и слободе“, да jе планински ланац и наjjаче утврђење, за коjе су Бугари имали наређење да бране до последњег воjника, заузела воjска васкрсла после страдања у Албаниjи. Дринском дивизиjом командовао jе Златиборац, пуковник Крста Смиљанић. Крвава драма траjала jе 22 дана, уз грмљавину топова, гушање с

Ђурђица Драгаш: Срећан вам дан српског јединства!

15.09.2023

Док су државе настале на тлу бивше СФРЈ брзо заборављале заједничку и стварале своју историју, у Србији је годинама трајао вакуум. Химна “Хеј Словени”, чије је интонирање на стадионима изазивало бурне реакције и салве звиждука, отишла је у историју тек 2006. када је нова-стара химна “Боже правде” постала један од симбола српске државности. Више од 10 година после крвавог распада СФРЈ у Србији се, као државни празник, обележавао дан кад је 1943. године у Јајцу ударен темељ Титове Југославије. Иако је деловало збуњујуће и потпуно ирационално, тај празник је укинут тек 2002. Србија је управо те године, коначно, као Дан своје државности установила Сретење. Нешто касније, уочи стогодишњице Великог рата,

Атентат на Франца Фердинанда у Сарајеву

Принципов пуцањ – пуцањ за слободу, а не повод или узрок великог рата

28.06.2023

На Видовдан, 28. јуна 1914. године, члан “Младе Босне” Гаврило Принцип извршио је атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда у Сарајеву, у којем је од посљедица случајног рањавања преминула и његова супруга Софија Хотек. Сарајевски атентат послужио је аустроугарским властима за војну инвазију на Србију, што је довело до Првог свјетског рата. Убијени Франц Фердинанд, познат по својој изразито антисрпској и антијужнословенској политици, а према мишљењу његовог оца, цара Фрање Јосифа, био је “сасвим неспособан и без икаквих државничких вриједности”, није био ни изблиза толико важан да би се због њега свијет нашао у рату. Атентат није био ни повод ни узрок рата. У то вријеме Европа је навикла на

ДУЧИЋ О ЈУГОСЛОВЕНСТВУ: Како су Срби постали странци у својој кући

05.04.2023

Југословенство је идеологија без идеолога, идеал поникао из интриге, утопија која је потисла идеју, закон који је брањен безакоњем. Југославизам је био странпутица и беспуће, вратоломија и самоубиство. Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА Аутор: П.О / Политика , април 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Срби нису знали да са заједничком државом узимају обавезе које су премашају њихове могућности, а за узврат не добијају ништа, сматрао је Јован Дучић. – Данашњи југоносталгичари се сећају само

Промоција књиге „Сећања“ Васе Чубриловића 07. марта у Београду

05.03.2023

Промоција књиге “СЕЋАЊА” Васе Чубриловића биће одржана у уторак, 07. марта 2023. у 18.00 часова у Задужбини Илије Коларца, Студентски трг 5. у Београду. Јединствен историјски документ у којем један од учесника Сарајевског атентата из 1914. године први пут износи сјећања на један од најважнијих и најдраматичнијих догађаја у српској и јужнословенској историји. „Сећања“ Васе Чубриловића, најмлађег атентатора, који је преживио само захваљујући околности што је био малољетан, док му је рођени брат Вељко објешен, у овим мемоарима износи нешто о чему за живота никад није проговорио: како је изгледало стање у БиХ пред атентат, како су се завереници спремали за овај чин, како је из сата у сат изгледало њихово кретање

КО ДАНАС ПЉУЈЕ ПО ПРЕКОДРИНСКИМ СРБИМА?

27.12.2022

Јасна је и недвосмислена чињеница да су Срби пречани чинили већинску ударну снагу у коначном пробоју Солунског фронта и ослобођењу, а међу њима је било 37% Срба са „чудним прекодринским презименима“. Пише: Ранко Раделић Ономад се на интернет порталима појавио текст КО ДАНАС ПЉУЈЕ ПО СЕНИМА ВИТЕШКОГ КРАЉА, чији је аутор извјесни Раде Велизаров Ерац, са стаништем, како сам наводи – „срез Краљевски“. Текст је углавном коректан и на више од 90 процената његовог садржаја се не може ставити озбиљна примједба, а са великим дијелом садржаја који чине опште и широко познате чињенице о историјској улози Александра Карађорђевића у 1. светском рату се можемо сложити. Текстописац у неколико наврата сугерише

Нови Сад – Предавање: Насељавање српских добровољаца из Лике у војвођанске области (1921- 1941.)

27.12.2022

У среду, 28. децембра 2022. године, у 19 часова, у Галерији Прометеј, ул. Светозара Милетића 16, у Новом Саду, биће одржано предавање на тему: Насељавање српских добровољаца из Лике у војвођанске области (1921 – 1941.) Из Лике у времену 1921 – 1941. године трајао је снажан колонизациони талас ка Банату, Бачкој, Барањи, Срему и Славонији, а његову основу чинили су добровољци српске војске у Првом светском рату. Колонисти нису добијали куће, сами су их градили, најчешће од „набоја“ и пролазили су дуг и тежак процес прилагођавања новом простору. Болести су их косиле, нарочито децу до две године и жене, услед тешких услова живота и становања. Виталност и снага колонистичких заједница учинили су да

Нова књига Ђорђа Бојанића: „СТРАДАЊА И ЖРТВЕ СРПСКОГ НАРОДА У 20. ВЕКУ“

09.12.2022

Овом историјском књигом проф. Бојанић свој српски народ чини бесмртним, упркос високо плаћеној цени, јер Србин може да буде срећан само када је здрав и слободан. У вечној тежњи ка слободи наш народ је трагично страдавао од памтивека и остао непокорен. Књига је писана да продре у суштину СРПСКОГ СТРАДАЛАШТВА И ПАТЊЕ. Ово сваки Србин мора да зна, на то нас обавезују убијени и измучени преци. РЕЦЕНЗИЈУ ЗА КЊИГУ написала је академик Радмила Тонковић Цена бесмртности и слободе је велика. Овом историјском књигом  проф. Бојанић свој српски народ чини бесмртним, упркос високо плаћеној цени, јер Србин може да буде срећан само када је здрав и слободан. У вечној тежњи ка

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала

Пријавите се
на наш билтен

Jadovno-logo-bijeli 1

Удружење

Комплекс Јадовно

ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ

Запратите нас на друштвеним мрежама:

Пратите нашу аналитику: