Увод: Сваки народ има jедан или више националних митова. Митови су кохезивна сила народа и мотивациjа. Поготово у тешким временима, митови помажу да сваки припадник одређеног народа постане свjестан своjе припадности и свог мjеста у том народу, свог диоништва у jедноj великоj породици чиjа jе прошлост често била мукотрпна, али и славна, а очували су jе храброст, част и спремност поjединца на жртву за заjедницу. Тако Французи имаjу „Ивану Ореланску“, Срби „Kосовски мит“, итд. Мит ниjе лаж ни измишљотина него стварни догађаj коjи jе кроз стољећа попримио митске димензиjе у свиjести народа и постао централна точка у обликовању националног идентитета. Хрвати као и многе друге умjетно створене нациjе све до

Предсједник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изјавио је да су Срби у Хрватској деведесетих година прошлог вијека били изложени жестоким малтретирањима и нападима на њихову имовину и животе, што доказује и примјер из западне Славоније, из села Кип и Клиса, гдје су прије пада Вуковара били основани логори смрти као што су Марино Село, Рибњак и Пакрачка Пољана. Штрбац је рекао да је увод у такозвану Вуковарску битку био однос Хрвата и новоформиране сецесионистичке војске „Зенге“ према легалној војсци ЈНА и према Србима којих је тада било око 40 одсто на подручју Вуковара. „У изјавама хрватских званичника нигдје се не спомиње да су и у Вуковару страдали Срби и војници

Панчево – На споменик борцима општина Панчево и Ковачица погинулим у ратним сукобима од 1991. до 1999. године положени су венци и одржана церемонија сећања у присуству породица погинулих, представника удружења ратних ветерана Панчева и Србије, ратних војних инвалида, пензионисаних војних старешина, синдиката МУП Србије Полицијске управе Панчево, чланова СПС-а и Покрета социјалиста, борачких удружења, сабораца и пријатеља. „Тог 16. октобра 1991. године на источнославонском ратишту погинула су петнаесторица Панчеваца, зато се на овај дан окупљамо, а уклесана имена наших другова из 31. бригаде под командом генерала Енеса Таса морају нам бити наук да се овакви братоубилачки ратови никада не понове”, поручио је Тодор Стојановић председник Удружења бораца Панчева. Прошлог децембра

У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу идентификован је припадник Српске војске Крајине Миливој Максић, који је погинуо у хрватској војно-полицијској акцији “Бљесак” 1. маја 1995. године у западној Славонији, изјавио је Срни члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Милутин Мишић. Мишић је рекао да ће сутра поподне на граничном прелазу Градишка бити извршена примопредаја посмртних остатака породици ради сахране. Миливоје /Петар/ Максић рођен је 1956. године у Дарувару у Хрватској, а биће сахрањен у суботу, 8. априла, у 12.00 часова на Пердуовом гробљу у Бањалуци. Извор: СРНА Везане вијести: На гробљу у Шашу ексхумирано 13 српских жртава „Олује … Почела ексхумација српских жртава

Предсједник Савезa Срба из региона Миодраг Линта позвао је министра правде Србије Нелу Кубуровић да од министра правосуђа Хрватске Aнте Шпрље затражи да пресуда изречена десеторици Срба из Трпиње буде преиспитана због неправилности током суђења. Линта сматра да десеторици трпињских Срба, који су осуђени за ратни злочин, није омогућено право на праведно и поштено суђење, те да су они због погрешног приступа и атмосфере створене прије и за вријеме суђења унапријед били осуђени. “Створен је парадокс да су десеторица Срба из Трпиње морали доказивати своју невиност, умјесто да им је у скандалозном и политички мотивисаном судском поступку доказивана кривица”, указао је Линта. Он је подсјетио да је у кривичном поступку

Тенкови, два хеликоптера с ознакама ЈНА у ниском лету, војни камиони, професионални војници с тешким наоружањем, четници с кокардама и брадама, упали су првих мартовских дана у западнославонско село Гређане, уз одјеке детонација и пратњу тенковских борби. Иако је све личило на изненадну окупацију, било је то само снимање филма ‘Генерал’, о лику и дјелу хрватског генерала Анте Готовине, чији је режисер Антун Врдољак. Изненадни упад у село Гређане је шокирао малобројне српске повратнике, углавном старачке доби, који су слушали одјеке детонација за најављени филмски мегаспетакл сакривени у својим домовима. Након уласка Хрватске војске 6. септембра 1991. године је село кроз три дана девастирано, попаљено и убијено је 12 мјештана,

Посмртни остаци Жарка Милачића (23) из Мердара данас ће бити допремљени из Хрватске. Погинуо1991. Хрвати скривају масовне гробнице па жртве предају појединачно До сада сам свога Жарка сахрањивао двадесетак пута. Сваке године јављали су да ће бити ископавања масовних гробница у Хрватској, али сам тек јуче, када су нам јавили да ће допремити његово тело, схватио да ће мој син, данас коначно наћи мир у свом Мердару. Иако свестан да му је син настрадао на ратишту још 1991. године, где је као двадесеттрогодишњи младић отишао добровољно да брани свој народ, Братимир Баго Милачић (77) из Мердара, каже да му је сада теже него када је син отишао на пут без

Данас се навршава 25 година од убиства 55 људи из села Машићка Шаговина, код Новске, које су заробиле, а потом на свиреп начин убиле хрватске снаге, предвођене генералом Винком Штефанеком, приликом упада у село током обиљежавања славе Светог Николе. За злочин у Машићкој Шаговини још нико није одговарао ни пред домаћим, ни пред  међународним судовима, саопштено је из Документационо информационог центра “Веритас”. Међу заробљеним и убијеним житељима, био је 31 цивил и припадник Територијалне одбране из Машићке Шаговине, а остало су били добровољци из Србије који су са њима прослављали Светог Николу. У нападу на село, које су више од 90 одсто чинили Срби, учествовали су припадници 108. и 121.

На данашњи дан прије 25 година припадници Хрватске војске убили су 17 српских цивила и једно лице мађарске националности у Паулин Двору код Осијека. За овај злочин осуђена су само два извршиоца, док нико није одговарао по командној одговорности, као ни за премјештање посмртних остатака жртава и прикривање злочина, саопштено је из Документационо информационог центра “Веритас”. У ноћи 11. на 12. децембар 1991. године, више припадника 130. бригаде Хрватске војске упало је у кућу Андрије Буквића, у селу Паулин Двор код Осијека, у којој су се мјештани углавном српске националности налазили у некој врсти кућног притвора. Хрватски војници су због одмазде за смрт саборца, из аутоматског оружја и ручним гранатама

Видимо да Република Хрватска нуди своје „услуге“ и жељу да пренесе властита искуства Украјини како би им помогла у „мирној интеграцији“ подручја Новорусије. Новорусија је створена и питање њене интеграције, посебно мирне је хипотетичко питање. Ипак, уколико заједнички интерес свих заинтересованих покаже да је неки облик заједнице Новорусије и Украјине могућ и потребан можда би било интересантно из српског угла анализирати „искуства“ са односом Срба у Хрватској и њихове „реинтеграције“ како би се помогло представницима Новорусије да не направе грешке које је направила српска страна у процесу припреме, потписивања и имплементације споразума. Посебно јер су се српске власти показале веома успешне у препуштању територија настањених Србима у „уставноправни“ поредак других

Стеву Пантића (60) и још деветорицу Срба из Трпиње код Вуковара суд у Осијеку осудио на 139 година затвора на основу тврдње непоузданог сведока, локалног пијанца, “да се прича по селу да су они убијали хрватске цивиле 1991” А Главашу само осам година Исти суд који је десеторицу Срба осудио на 139 година робије, хрватског ратног злочинца Бранимира Главаша осудио је на само осам година затвора и поред доказа да је директно одговоран за убиство најмање десеторо Срба у Осијеку током 1991. године. Што је најгоре, Главаш је одлежао само три петине казне (око пет година), и то у затворима у БиХ, пре него што је пуштен на слободу марта

  Председник Штаба за одбрану хрватског Вуковара Томислав Јосић осуђен је у уторак у вуковарском Општинском суду на шест месеци затвора, условно на годину дана, због организовања нереда који су 2013. довели до разбијања двојезичних плоча у граду. Јосић је након изрицања неправоснажне пресуде изјавио да је она политичка и да се њоме наставља прогон бранитеља. – Ово је политичка пресуда, као и у случају Мерчепа. Ово свакако није крај и жалићемо се на вишим судовима. Оптужен сам без икаквих доказа, а терети ме се да сам као својим ауторитетом могао спречити да се неке ствари догоде у граду – изјавио је Јосић новинарима, пренела је Хина. Томислав Јосић се терети

Хрватски Врховни суд одбио је као неосноване жалбе десеторице оптуженика за злочин против хрватског цивилног становништва и ратних заробљеника у Трпињи 1991. Врховни суд је потврдио пресуду осијечког Жупанијског суда из децембра 2014. који их је осудио на затворске казне од пет до 20 година, преноси Хина саопштење Жупанијског суда. Хрватска агенција наводи да је тиме је постала правоснажна пресуда којом су Стево Пантић и Милисав Атанацковић осуђени на казну затвора у трајању од 20 година, а Миленко Пантић, Ђоко Стајић, Зоран Гајанин, Јерко Мичић, Симо Стевић, на 14 година затвора. Потврђена је првостепена казна Зорану Ранковићу и Жељку Вуковићу, који су осуђени на 12 година и Мирославу Ковачевићу, осуђеном

Mнoги су изгубили свoje нajмилиje, нисмo oствaрили eкoнoмски прoспeритeт, у нaшe крajeвe ниткo нe улaжe, млaди oдлaзe – дoвoљнo je рaзлoгa зa oтрeжњeњe oд нeтрпeљивoсти. Бригe су нaм свимa истe, сaмo штo су Срби oдaвнo нaвикли нa бoлoвe и кризe свaкe врстe, кaжe Зoрaн Прeрaдoвић o живoту у oкучaнскoм крajу Oвoг првoг мaja пoклaпa сe oбиљeжaвaњe стрaдaњa српскoг стaнoвништвa зaпaднe Слaвoниje у вojнo-рeдaрствeнoj aкциjи ‘Бљeсaк’ и слaвљeњe нajвeсeлиjeг хришћaнскoг прaзникa Ускрсa кao дaнa вjeчнe нaдe и живoтa. Koликo нa прoстoру рaтoм и кризoм дeвaстирaнe зaпaднe Слaвoниje дaнaс имa живoтa и нaдe? Бeз мoгућнoсти зaпoслeњa, a чeстo и бeз сoциjaлнe пoмoћи, eкoнoмски и нaциoнaлнo oбeзвриjeђeни, зaбoрaвљeни и нeзaштићeни, с тeшким успoмeнaмa

Камуфлирао се да га не препознају: Прослављени фудбалер у пратњи брата Дражена и кума Мирослава Тањге први пут након рата посетио град у Хрватској и околна места где је провео детињство Са сузама у очима, Синиша Михајловић је први пут после 25 година крочио на кућни праг у Борову. У тајности, камуфлиран да га не препознају мештани, прослављени српски фудбалер, а сада тренер, посетио је родни кућу у којој није био од рата 1991. године. Како сазнајемо, Синиша се на пут у Хрватску одлучио након што је три ноћи заредом сањао место у којем је провео детињство. Осим родне куће, актуелни тренер Милана је у пратњи брата Дражена и кума