arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Крста Жарковић: Та 1941. никада им није изашла из глава

07.04.2025

Хрватска новим законом о гробљима, који предвиђа уклањање српских споменика који су постављени послије 30. маја 1990. године, а које буду оцијенили као увредљиве, спроводи посљедњи чин етничког чишћења Срба. У тој држави, једној од чланица ЕУ, остали су, нажалост, само старија српска популација и гробови свих годишта, а сада је дошао ред и на њих. Пише: Ведрана Кулага Симић На то је упозорио предсједник Удружења Срба протјераних из западне Славоније Крста Жарковић који за “Глас Српске” истиче да је иницијатива за тај закон потекла ни мање ни више него из тамошње владе и да надлежни и у Бањалуци и Београду морају добро да простудирају ову ситуацију и шта се

Саопштење поводом годишњице ликвидације породицe Радосављевић у Дарувару

24.02.2025

Дана 25. фебруара 1992. године у Дарувару припадник Хрватске војске, тада двадесетогодишњи Јожица Мудри, ликвидирао је четверочлану српску породицу Радосављевић: Радета (36), његову супругу Јованку (32) и њихове малољетне синове Дејана (14) и Ненада(10). Тога дана, око 19.15 часова, у кућу Радосављевића навратио је Јожица Мудри у униформи војног полицајца и у току вишечасовног разговора са власником куће, мотивисан чињеницом да су Радосављевићи српске националности, извадио пиштољ из футроле и из непосредне близине у њих испалио 11 метака пуцајући им у главе. Пошто је Дејан и након пуцњаве давао знакове живота, Мудри му је кухињским ножем задао још осам убодних рана по грудном кошу и стомаку. Затим је тијела мртвих Радосављевића посложио по поду трпезарије једно до другога,

ВИНKОВЦИ: ГОДИШЊИЦА УБИСТВА ПОРОДИЦЕ ЗМАИЋ – ЗЛАТKО, БРАНKА И ЋЕРKА НИНА УБИЈЕНИ У СТАНУ

29.01.2025

30. јануара навршава се тачно тридесет и три година од злочина у Винковцима када су на тај дан 1992. у своме стану у центру града убијени су домаћин Златко Змаић (48), његова супруга Бранка (48) и ћерка Нинослава, која је имала само 19 година. Реч је заборављеном догађају који никада није био интересантан ни политичарима, ни представницима невладиних организација али ни правосудним институцијама. Ово су неспоменуте жртве грађанског рата који је вођен у периоду од 1991. до 1995. године а реч је о обичним људима, цивилима који су своју националност, нажалост, платили животом. Змаићи су одлучили да остану у свом граду и онда када су Срби масовно у избегличким колонама

Рeинтeгрaциja злoчинa

24.01.2025

У пoвoду гoдишњицe мирнe рeинтeгрaциje Зajeдницa пoврaтникa хрвaтскoг Пoдунaвљa дaлa je признaњe Брaнимиру Глaвaшу. Ниje их зaсмeтaлo штo je нeпрaвoмoћнo oсуђeн зa рaтнe злoчинe нaд Србимa, зaсмeтaлo их je штo су им збoг тoгa пригoвoрили Цeнтaр зa мир, нeнaсиљe и људскa прaвa и Дoкумeнтa. Пише: Паулина Арбутина Хрвaтскa jaвнoст и oвe би гoдинe jeдвa и примиjeтилa Дaн мирнe рeинтeгрaциje хрвaтскoг Пoдунaвљa, спoмeндaн прeмa Зaкoну o блaгдaнимa, a нe би сe ни сjeтилa знaчaja jeднe oд нajуспjeшниjих мирoвних инициjaтивa дa Зajeдницa пoврaтникa хрвaтскoг Пoдунaвљa ниje пoвoдoм oбиљeжaвaњa 27. гoдишњицe мирнe рeинтeгрaциje дoдиjeлилa признaњe ни мaњe ни вишe нeгo Брaнимиру Глaвaшу, нeпрaвoмoћнo oсуђeнoм зa рaтнe злoчинe пoчињeнe нaд српским цивилимa у Oсиjeку 1991.

veritas2.jpg

ВЕРИТАС: Саопштење поводом годишњице страдања Срба у Горњим Граховљанима 29.12.1991.

28.12.2024

Крајем 1991, након повлачења припадника територијалне одбране са ширег подручја пакрачке општине, у страху да им се не понови 1941, већина српског становништва напустило је своја огњишта склонивши се у Србију, Босну или дијелове пакрачке и окучанске територије, које су још биле под српском контролом. У неким селима, међутим, мањи број, углавном старијих мјештана, одлучио је да не напушта куће, надајући се да им нико неће наудити јер никоме нису учинили зло или какву неправду. Припадници Збора народне гарде (ЗНГ), паравојске у то време још непризнате државе Хрватске, 29. децембра 1991. у рано јутро ушли су у Горње Граховљане, опколиле село и сакупили све житеље, њих 18 (16 из Горњих

Неки погубљени пред очима родитеља: Међу жртвама рата у Хрватској 87 д‌јеце до 18 година

15.12.2024

Међу жртвама рата у Хрватској, као и у акцији хрватске војске у БиХ у регистру Документационо-информационог центра “Веритас” води се 87 д‌јеце до 18 година, а посебно је потресно то што су неки погубљени пред очима родитеља, који су потом убијени. Директор “Веритаса” Саво Штрбац је рекао да јавност највише зна о убиству дванаестогодишње Александре Зец и њених родитеља Михајла и Марије у Загребу у децембру 1991. године, али да то, нажалост, није усамљен случај. Осим породице Зец у којој је отац био Србин, а мајка Хрватица, погубљене су и четворочлане мјешовите породице Козбашић у Петрињи у новембру 1991, Ченгић у Ервенику код Книна у јануару 1992. и Олујићи у Церни код

Паулин Двор – мало место познато по великом злочину

11.12.2024

Злочин у Паулин Двору годинама је био прикриван, а ни сада се о њему не говори. Управо се ноћас навршава 33 године од убиства 19 цивила у овом месту. Место Паулин Двор данас територијално припада општини Шодоловци иако путно није директно спојено са местима ове општине. Да бисте до Паулин Двора дошли из било којег дела ове општине неопходно је да прођете кроз Ернестиново или Храстин. Ово место као и већина која припадају поменутој локалној самоуправи насељено је двадесетих и тридесетих година прошлог века породицама солунских добровољаца и колониста из различитих крајева новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, махом из Лике. Ранија пустара у времену Аустроугарске монархије имала је осамдесетак

Ноћ када су хрватске снаге убиле 18 цивила

10.12.2024

Посмртни остаци жртава побијених 1991. у Паулин Двору код Осијека, у покушају прикривања злочина после рата пребачени на Велебит, где су откривени 2002. године. У ноћи између 11. и 12. децембра, навршиће се 33 године од када је више припадника 130. бригаде Хрватске војске (ХВ) упало у кућу Андрије Буквића у селу Паулин Двор код Осијека и у знак одмазде због смрти саборца ликвидирали 18 цивила, 17 Срба и једног Мађара. Они су у поменутој кући били у некој врсти кућног притвора. Просечна старост ликвидираних била ј 64 година, а међу њима је било осам жена и четири брачна пара. Само из породице Катић убијени су Дмитар (82), његови синови Милан

Годишњица страдања Срба из села Кип и Клиса

29.11.2024

Недавно су се навршиле 33 године од страдања Срба из западнославоских села Кип и Клиса током рата у Хрватској 1991. године, који су одведени у импровизовани затвор у Марином Селу гдје их 18 није преживјело мучења, саопштено је из Документационо-информативног центра “Веритас”. У саопштењу се подсјећа да су у периоду од 12. до 18. новембра 1991. године припадници хрватске војне полиције похапсили 24 српска цивила у селима Кип код Дарувара, под сумњом да скривају оружје, и Клиса код Пакраца, ради “измјештања” становништва. Српски цивили су одведени у Марино село, гдје су затворени и држани у подруму импровизованог затвора “Рибарска колиба”, психички и физички малтретирани, а најчешће методе мучења су биле

Вуковар: Сећање на убијену српску децу и цивиле

18.11.2024

16. новембра навршило се тридесет и три године од стравичног злочина над српским цивилима у Вуковару. У једном дану је масакрирано 24 цивила, од чега девет жена и четворо деце. Према подацима документационог центра Веритас, на подручју Вуковара је за време рата убијено најмање 135 цивила српске националности. Само у периоду од 1. до 18. новембра 1991. хрватска војска је масакрирала 52 српска цивила. Најмасовнији злочин догодио се 16. новембра 1991. Нажалост, медији у Хрватској годинама прећуткују и заташкавају ове стравичне злочине. Главни разлог зашто Хрвати прикривају овај масакр, лежи у чињеници да би се отварањем тог проблема довео у питање мит који су Туђман и хрватска елита конструисали када

ПОЗИВ: Парастос Србима убијеним у Западној Славонији 1995. године

22.04.2024

Вашим присуством изражавате саосјећање са нашим породицама које су изгубиле своје најмилије. И ове године породице несталих и погинулих Крајишника обeлежиће Парастосом 29. годишњицу страдања српског народа у акцији хрватске војске „Бљесак“, на подручју Западне Славоније. Парастос ће се служити у цркви Св Марка у Београду, 1.  маја 2024. године, (среда)  с почетком  у 11 часова. Након парастоса у ташмајданском парку, биће положено цвеће на спомен плочу страдалим Србима. Вашим присуством изражавате саосјећање са нашим породицама које су изгубиле своје најмилије. С поштовањем, Председница: Драгана Ђукић

ВИНKОВЦИ: 31 ГОДИНА ОД УБИСТВА ПОРОДИЦЕ ЗМАИЋ – ЗЛАТKО, БРАНKА И ЋЕРKА НИНА УБИЈЕНИ У СТАНУ

30.01.2023

У понедељак 30. јануара навршава се тачно тридесет и једна година од злочина у Винковцима када су на тај дан 1992. у своме стану у центру града убијени су домаћин Златко Змаић (48), његова супруга Бранка (48) и ћерка Нинослава, која је имала само 19 година. Реч је заборављеном догађају који никада није био интересантан ни политичарима, ни представницима невладиних организација али ни правосудним институцијама. Ово су неспоменуте жртве грађанског рата који је вођен у периоду од 1991. до 1995. године а реч је о обичним људима, цивилима који су своју националност, нажалост, платили животом. Змаићи су одлучили да остану у свом граду и онда када су Срби масовно у

Зна се ко су злочинци а казне нема ни после 30 година

18.12.2022

Навршилa се 31 година од злочина хрватских јединица над Србима у Машићкој Шаговини, у Хрватској, када је ликвидирано најмање 55 Срба, а за овај злочин још нико није одговарао ни пред домаћим нити пред међународним судовима, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас”. У саопштењу се напомиње да су у ноћи између 18. и 19. децембра 1991. припадници 108. и 121. бригаде „Збора народне гарде” и специјалци из групе „Свилени”, укупно 363 војника, извршили пешадијски напад на српско село Машићка Шаговина код Новске, на обронцима Псуња. Село је бранило око стотинак припадника Територијалне одбране из овога и суседних српских села и добровољаца из Србије. Хрватске „зенге” су у току дана, захваљујући

Ноћ када су хрватске снаге убиле 18 цивила

11.12.2022

Посмртни остаци жртава побијених 1991. у Паулин Двору код Осијека, у покушају прикривања злочина после рата пребачени на Велебит, где су откривени 2002. године. У ноћи између 11. и 12. децембра навршава се 31 година од када је више припадника 130. бригаде Хрватске војске (ХВ) упало у кућу Андрије Буквића у селу Паулин Двор код Осијека и у знак одмазде због смрти саборца ликвидирали 18 цивила, 17 Срба и једног Мађара. Они су у поменутој кући били у некој врсти кућног притвора. Просечна старост ликвидираних била ј 64 година, а међу њима је било осам жена и четири брачна пара. Само из породице Катић убијени су Дмитар (82), његови синови Милан

Vukovarski_bluz.jpg

Вуковар: Сећање на убијену српску децу и цивиле

17.11.2022

16. новембра навршила се тридесет и једна година од стравичног злочина над српским цивилима у Вуковару. У једном дану је масакрирано 24 цивила, од чега девет жена и четворо деце. Према подацима документационог центра Веритас, на подручју Вуковара је за време рата убијено најмање 135 цивила српске националности. Само у периоду од 1. до 18. новембра 1991. хрватска војска је масакрирала 52 српска цивила. Најмасовнији злочин догодио се 16. новембра 1991. Нажалост, медији у Хрватској годинама прећуткују и заташкавају ове стравичне злочине. Главни разлог зашто Хрвати прикривају овај масакр, лежи у чињеници да би се отварањем тог проблема довео у питање мит који су Туђман и хрватска елита конструисали када

Годишњица страдања Срба из села Кип и Клиса

17.11.2022

Ових дана се навршава 31 година од страдања Срба из западнославоских села Кип и Клиса током рата у Хрватској 1991. године, који су одведени у импровизовани затвор у Марином Селу гдје их 18 није преживјело мучења, саопштено је из Документационо-информативног центра “Веритас”. У саопштењу се подсјећа да су у периоду од 12. до 18. новембра 1991. године припадници хрватске војне полиције похапсили 24 српска цивила у селима Кип код Дарувара, под сумњом да скривају оружје, и Клиса код Пакраца, ради “измјештања” становништва. Српски цивили су одведени у Марино село, гдје су затворени и држани у подруму импровизованог затвора “Рибарска колиба”, психички и физички малтретирани, а најчешће методе мучења су биле

svijece-pomen.jpg

Служен помен убијеним Србима у Гређанима код Окучана

27.10.2022

У Гређанима код Окучана данас је , поводом славе Цркве Свете Петке служена литургија и помен Србима из овог села које су од 1991. до 1995. убиле хрватске снаге, као и Србима које су убиле усташе у Другом свјетском рату. Литургију су служили свештеници Епархије пакрачко-славонске. Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован освештао је 2016. године у старом дијелу Цркве Свете Петке спомен-плочу у знак сјећања на 18 Срба из Гређана убијених од 1991. до 1995. године. На спомен-плочи исписана су имена убијених мјештана – Драгиња и Ђуро Чалић, Милка и Рада Гаћеша, Рајко Гљивица, Саво Јагличић, Милан и Синиша Кесер, Рајко Савић, Обрад Ковачевић, Никола Кузмић, Илија Кужета, Игњатија Ружић,

ПОКОЉ У ГРЕЂАНИМА И ЧОВЦУ – ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ

07.09.2022

Хрватско правосуђе и послије 31 годину ћути о злочину над српским цивилима и припадницима Tериторијалне одбране у селу Гређани код Окучана. Да би прикрила злочин у западној Славонији, Хрватска је многим српским повратничким продицама за њихове убијене признала статус цивилне жртве рата уз образложење да су их убили “четници”, а не хрватске паравојне групе и војници. Пише : Миломир САВИЋ Припадници хрватских паравојних Формација “Tигрови” су на данашњи дан, 05. септембра 1991. године у селу Гређани код Окучана, у западној Славонији, извршили стравичан злочина над десетинама српских цивила и српским територијалцима од којих се многи још воде као нестали, а одговорни ни данас нису приведени правди. Предсједник Удружења протјераних Срба

Парастос поводом обележавања двадесет седме године од страдања Срба у Западној Славонији

30.04.2022

Парастос за погинуле у хрватској војној операцији „Бљесак“ биће одржан у недељу 1. маја, с почетком у 11 часова у цркви Светог Марка, Београд. Као и сваке године, представници Удружења „Суза“, подсетиће на размере злочина и положити венце и цвеће на споменик српским  жртвама у ратовима на подручју бивше Југославије, у ташмајданском парку. Првог маја 1995. године, за само 36 сати, хрватске војне, паравојне и полицијске снаге, под руководством Фрање Туђмана, протерале су око 15.000 Срба. Тада су убијене или нестале 283 особе, међу којима је 57 жена и деветоро деце. У време напада, подручје Западне Славоније било је у саставу Републике Српске Крајине и под заштитом снага Уједињених нација.

Никола Милованчев: ТАКО ЈЕ ПОЧЕО РАТ – ХРВАТСКА, МАЈ 1991.

13.12.2021

Многи од младих људи не знају како су у ствари започели оружани сукоби и распад Југославије, и да је то било још прије сукоба у Словенији, који је почео 25. јуна 1991. Апстрахирајмо сада припреме на разбијање Југославије, које су, уз асистенцију неколико страних обавјештајних служби, трајале тридесетак година – о томе нпр. Ерих Шмит-Енбом, „Der Schattenkrieger. Klaus Kinkel und der BND«, Dizeldorf 1995, str. 211-236). А без познавања хронологије немa правилног разумевања историјских догађања. Стварну ситуацију у Хрватској на почетку маја 1991. можемо јако добро сагледати из чланка Радета Суботића, објављеног у љубљанским „Српским новинама“ 17. маја 1991. На жалост, велика већина и политичара, и људи уопште, у Србији

Миодраг Линта

Линта: “Колона сјећања” представља величање усташтва

19.11.2021

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је да “Колона сјећања” у Вуковару у суштини представља величање усташтва, а не истинско сјећање на жртве. Линта је у саопштењу за јавност истакао да се у “Колони сјећања” годинама носе црне заставе са натписом “За дом спремни”, барјаци са усташким грбом са првим пољем бијеле боје, као и они на којима поред усташког поздрава пише и Јасеновац. – У тој колони шетају људи у црним униформама и сличном усташком иконографијом. Потпуно је јасно да су идоли велике већине учесника у “Колони сјећања” поглавник Анте Павелић, командант по злу чувене “Црне легије” Јуре Францетић, командант фабрике смрти Јасеновац Макс Лубурић и њихови

28 година од некажњеног убиства Срба у возу код Глине

15.07.2021

Јуче се навршило 28 година од подметања мина под воз код Глине у Хрватској пун српских цивила када је убијено троје људи, а 28 људи, углавном жена и дјеце, тешко или лакше рањено, саопштио је Информационо-документациони центар “Веритас”. Из “Веритаса” истичу да до данас за овај злочин нико није одговарао ни пред домаћим, ни пред међународним судовима, а да је, како ствари стоје, мала вјероватноћа да ће за њега било ко икада одговарати “можда и због тога што су све жртве српске националности”. Експлозија воза, који је био пун путника, а највише је било жена и дјеце, који су од Вргинмоста путовали на пијацу, догодила се 14. јула 1993. године

Савo Штрбац: Боровоселски мајски уранци

19.05.2021

Око маузолеја Вукашина Шошкочанина готово четири године воде се расправе а последњу је повео Зоран Милановић. Општина Борово на својим фејсбук страницама 2. маја ове године објавила је два снимка на којима се види група младића како у праскозорје у пратњи полицијских кола пролазе улицама Борова села и скандирају „Ој Хрватска мати, Србе ћемо клати” и „Убиј Србина”. Све се то дешавало у недељу на православни Васкрс, који слави скоро 90 одсто становника тога места, и на 30. годишњицу погибије хрватских „редарственика” у том месту, а догађај многи узимају као почетак хрватско-српског сукоба деведесетих. Снимци су врло брзо постали вирални, а затим су уследили и коментари, укључујући и оне са

Обиљежавање 26-те годишњице страдања српског народа Западне Славоније у агресији хрватске војске под називом „Бљесак“

29.04.2021

Удружење породица „Суза“, обавјештава да се због Вскршњих празника помјера датум  обиљежавања  26-те годишњице страдања српског народа Западне Славоније у агресији хрватске војске под називом „Бљесак“. Тужна годишњица обиљежиће се у недељу, деветог маја, 2021. године са почетком у 11 часова и 30 минута Свештенство цркве „Свети Марко“ служиће ПОМЕН жртвама а послије тога положићемо вијенац и руже на споменик жртвама ратова деведесетих у Ташмајданском парку. Војну операцију „Бљесак” спровеле су хрватске војне и полицијске снаге, Првог маја 1995. године на територији западне Славоније, која је била у саставу тадашње Републике Српске Крајине. У вријеме напада, подручје западне Славоније било је под заштитом снага УН-а. За само 36 сати протјерано

Откривен споменик страдалима у злочиначкој акцији “Бљесак” (ФОТО/ВИДЕО)

24.04.2021

Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић и српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик открили су данас у Градишци спомен-обиљежје војницима и цивилима погинулим у злочиначкој хрватској војно-полицијској акцији “Бљесак” на Западну Славонију 1. и 2. маја 1995. године. Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић и српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик открили су данас у Градишци спомен-обиљежје војницима и цивилима погинулим у злочиначкој хрватској војно-полицијској акцији “Бљесак” на Западну Славонију 1. и 2. маја 1995. године. Додик је истакао да за ратне злочине у Западној Славонији нико није одговарао, али да страдања попут овог никада не смијемо заборавити и да она треба да окупе све Србе око националног

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала

Пријавите се
на наш билтен

Jadovno-logo-bijeli 1

Удружење

Комплекс Јадовно

ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ

Запратите нас на друштвеним мрежама:

Пратите нашу аналитику: