Полагањем вијенаца на централни крст у Војничком спомен-гробљу на Сокоцу почело је обиљежавање 22 године од егзодуса око 150.000 Срба из Сарајева и околних општина, а парастос је служен у православним храмовима у Источном Сарајеву. Вијенце су положили изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, делегација Народне скупштине, Града Источно Сарајево, Борачке организације Републике Српске, регионалне и општинских борачких организаиција, делегације општина Сарајевско-романијске регије, Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и Фудбалског клуба “Славија” из Источног Сарајева. Драгичевић је рекао да се расељени Срби сјећају тих дана и времена када су сарајевски Срби одлучили да се покрену са својих огњишта након што су их херојски одбранили. “Све што

Некадашњи предсједник Владе Републике Српске Гојко Кличковић изјавио је Срни да до егзодуса сарајевских Срба не би дошло да је међународна заједница показала више слуха и гарантовала Србима безбједност да би могли да остану на својим огњиштима. “Безбједносни разлози су били пресудни. Становништво се није могло убиједити да стекне било какво повјерење према међународној заједници која је у Сарајеву показала право лице – безобразлук, дрскост и непознавање стања. То је пресудило да Срби крену у егзодус”, рекао је Кличковић, некадашњи предсједник Кризног штаба за исељавање Срба из сарајевских општина. Он сматра да би бар двије трећине српског становништва остало да је било више слуха представника међународне заједнице која је требало

Градска управа Источно Сарајево обиљежиће данас 22 године од егзодуса Срба из Сарајева. Обиљежавање ће почети полагањем вијенаца на Српском војничком спомен-гробљу “Мали Зејтинлик” на Сокоцу у 10.00 часова, саопштено је из Градске управе Источно Сарајево. У 11.00 часова у Цркви Успења Пресвете Богородице на Палама биће служен парастос погинулим борцима Сарајевско-романијске регије, а у 17.00 часова у градској управи Источно Сарајево биће уприличен пријем за предсједника Институтa за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоја Иванишевића, аутора књига о страдању српског народа у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Током пријема, Иванишевић ће представити своју књигу “Геноцид над Србима – Сарајево 1992-1995”, која садржи потресна свједочења 80 људи о томе како су

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић рекла је Срни да је неприхватљиво да ни 22 године након рата још нико није одговаро за прогон сарајевских Срба, што само показује да “ратна политика” траје и данас. “Крајње је неприхватљиво да двије деценије након рата нико од бошњачког и хрватског ратног руководства није крив и да није одговарао за прогон десетина хиљада сарајевских Срба”, поручила је Рајилићева, поводом 22 године од егзодуса Срба из Сарајева. Она је истакла да у БиХ нема правде када је ријеч о процесуирању ратних злочина почињених над Србима и извођењу најодговорнијих пред лице правде, јер се на све могуће начине настоји да се

Савез логораша Републике Српске затражиће од кантоналних власти у Сарајеву дозволу за постављање спомен-крста на Казанима у знак сјећања на све страдале Србе у овом граду у протеклом рату, изјавио је предсједник Савеза Бранислав Дукић. Поводом 22 године од егзодуса сарајевских Срба, Дукић је подсјетио да је у Федерацији БиХ током протеклог рата било 536 логора за Србе, од чега само 126 у Сарајеву. “Власти у Сарајеву нису нам дозволиле постављање спомен-крста на Златишту изнад Сарајева, спомен-плоче у касарни `Виктор Бубањ`, у Добровољачкој, као и на многим другим мјестима гдје су звјерски мучени и убијани Срби, али нећемо одустати од намјере да поставимо спомен-крст на Казанима”, поручио је Дукић. Егзодус

Ученици основних школа са подручја Источног Новог Сарајева и Источне Илиџе присуствовали су данас на гробљу у Миљевићима помену за дјевојчице Милицу Лаловић и Наташу Учур које су убијене снајперским хицима у сарајевском насељу Грбавица 1995. године. Директор Основне школе “Свети Сава” Данијела Мрда рекла је да ће ОШ “Свети Сава”, на иницијативу наставника и ученика, подићи спомен-обиљежје у дворишту ове школе за све страдале ученике у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Она је истакла у обраћању окупљенима да рат показује најгоре наличје човјека, а да је најтеже када страдају дјеца. “Ова дјеца нису била крива низашта. Оне су играле ластиша за вријеме потписаног примирја 1995. године, вјерујући у добро нас одраслих

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић сматра да је идентичан егзодус Срба из Сарајева и Хрватске, чије су посљедице етничко чишћење и ратни злочини над Србима. “Када се упореди егзодус Срба из Сарајева и егзодус Срба из Хрватске видљиво је да је то посљедица политика међународних фактора која је толерисала етничко чишћење и ратне злочине над српским народом и ништа није предузела да то спријечи”, рекао је Митровић Срни. Митровић је нагласио да је посебно проблематично то што је ратни злочин над Србима у Сарајеву настављен у другом облику – скрнављењем српских гробаља, отимањем приватне имовине, те спречавањем повратка Срба на вјековна огњишта. Он

У првој години протеклог рата у Сарајеву су муслимани убили 4.048 Срба, што је готово исто колико и /вођа фашистичког усташког покрета Анте/ Павелић у истом граду за четири године, од 1941. до 1945. године, тврди директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић. Он је навео да је у Сарајеву од 1992. до 1995. године убијено 7.432 Срба, од тога 6.188 мушкараца и 1.244 жене, истичући да су мртви Срби најубједљивији свједоци истине, да је њихове мошти могуће сакрити, али да трагове није могуће поништити. Иванишевић је за “Вечерње новости” рекао да српске жртве нестану када их злочинци пописују и да на свијету не постоји нечаснији

Ученици основних школа са подручја општина Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа присуствоваће данас на гробљу у Миљевићима помену дјевојчицама Милици Лаловић и Наташи Учур које су убијене снајперским хицима у сарајевском насељу Грбавица 1995. године. Директор Основне школе “Свети Сава” из Источног Новог Сарајева Данијела Мрда изјавила је Срни да прота Војислав Чаркић сваке године служи опело погинулим дјевојчицама код спомен-обиљежја у Миљевићима. “Ове године смо одлучили, с обзиром на то да су то биле наше ученице, да опелу присуствују и ученици основне школе. Циљ је да ученици који похађају наставу у овој школи, али и ученици из регије сачувају успомене на страдале дјевојчице”, истакла је Мрда. Она је

Према наводима свједока, девојчице је убио С.П, припадник 101. бригаде такозване Армије БиХ. Сарајка Фатима Бајрамовић свједочила је да је то учинио Сејо Пискић који је рођен 1956. године у Грачаници. Хицима испаљеним из снајпера из дијела Сарајева под муслиманском контролом, на данашњи дан прије 23 године, убијене су српске дјевојчице Милица Лаловић и Наташа Учур у сарајевском насељу Грбавица. За тај злочин, као и у многим другим случајевима убистава српских цивила, нико никада није одговарао. Снајпериста са зграде “Лориса” на тадашњем Тргу Пере Косорића, а сада Тргу хероја, убио је 11. марта 1995. године десетогодишњу Милицу и деветогодишњу Наташу које су се играле ластиша у Улици Раве Јанковић, испред

Предсједник Удружења породица несталих Сарајевско-романијске регије Милан Мандић затражио је да Институт за нестала лица БиХ приоритетно узме узорке 365 посмртних остатака Срба који су довезени из Сарајева и закопани у гробљу у Високом са муслиманским вјерским обиљежјима, иако нису идентификовани. Мандић је рекао да је од члана Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Николе Перишића затражио да узорци што прије буду узети. “Пренио сам Перишићу да у Високом треба откопати 10 гробних мјеста по случајном узорку и однијети их у Бањалуку, како би било провјерено да ли се у једној гробници налазе кости од само једног тијела, а затим од ИЦМП-а /Међународна комисија за тражење несталих лица/ затражити

У организацији Завичајног удружења “Срби сарајевске регије” у Братунцу јуче су обиљежене 22 године од егзодуса Срба из сарајевских општина након потписивања Дејтонског споразума у новембру 1995. године. Говорећи о српском егзодусу из Сарајева, предсједник Завичајног удружења Видомир Бандука рекао је да Срби нису жељели да буду грађани другог реда због чега су оставили вјековна огњишта и кренули за слободом која нема цијену. Он је нагласио да су сарајевски Срби жртвовали све, али су сачували понос и уздигнута чела кренули у неизвјесност, знајући да нису обрукали претке и да се неће постиди пред потомцима, јер нису поклекли у одбрани својих огњишта и свог народа упркос огромним жртвама у 36 одбијених

Ових дана навршава се 22. године од егзодуса сарајевских Срба након потписивања Дејтонског споразума, када је око 140.000 Срба трајно напустило своја прадједовска огњишта и када су оставили своје домове и све што су, прије њих, генерације и генерације Срба вијековима стварале.   Фебруар и почетак марта 1996. године … Срби су напустили одбрањене општине и насеља тадашњег Српског Сарајева – Грбавицу, Неђариће, Илиџу, Илијаш, Хаџиће, Вогошћу, Рајловац … и савлађујући сњежну олују, у избјегличким колонама напуштали куће и станове, њиве, воћњаке, очевину и дједовину… Егзодус је почео 17. фебруара 1996. године, а Сарајево не памти црње Задушнице од тадашњих. Моји хаџићани су у паници. Немају никога да питају шта

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица захтијеваће од Тужилаштва БиХ званичну информацију да ли је настављена истрага у случају “Добровољачка улица”, која је обустављена 2012. године. Тврде да је разлог застоја у истрази политички утицај на Тужилаштво БиХ. Богдана Томовић, мајка Здравка Томовића војника ЈНА и Гордана Гвозденовић сестра Обрада Гвозденовића поручника ЈНА који су убијени 2. и 3. маја 1992. године у Сарајеву у Добровољачкој улици, огорчене су што већ 26 година чекају правду. Кажу да је срамотно то што је Тужилаштво БиХ обуставило истрагу. “Самом овом одлуком о обустављању истраге још једном је убијен. Поново сам проживјела његово убиство и до дана данашњег

Неколико хиљада чланова породица, сабораца и пријатеља посјетило је данас Војничко спомен-гробље на Сокоцу, прислужило свијеће и помолило се за душе погинулих српских бораца и осталих упокојених вјерника поводом Великих /зимских/ задушница, рекао је Срни старјешина Цркве Светог пророка Илије на Сокоцу протојереј-ставрофор Илија Чупић. Чупић је нагласио да је неколико хиљада људи – родбине и пријатеља страдалих бораца, дошло из свих крајева Републике Српске и Србије да присуствује парастосу и чину преливања гробних мјеста, да се помоле за душе и прислуже свијеће за душе својих најмилијих. Јутрос су свештеници Црквене општине Соколац служили Заупокојену литургију у Цркви Свете Петке на Војничком спомен-гробљу и Цркви Светог пророка Илије на Сокоцу,

 У Цркви Свете Петке на Војничком спомен-гробљу и у Цркви Светог пророка Илије на Сокоцу данас ће, поводом Великих /зимских/ задушница, бити служена заупокојена литургија, а потом и помен за погинуле борце на Малом Зејтинлику и Градском гробљу. Старјешина цркве Светог пророка Илије протојереј-ставрофор Илија Чупић рекао је Срни да се сваке године на Војничком спомен-гробљу на Велике задушнице окупи велики број породица, родбине, пријатеља и сабораца који су након Дејтона напустили вјековна огњишта на простору сарајевских општина и земне остатке својих најмилијих пренијели на Мали Зејтинлик. Он је навео да ће свештенство Црквене општине Соколац заупокојену литургију служити сутра у 9.00 часова у Цркви Свете Петке и у Цркви

у суду Босне и Херцеговине oдржано суђење лицима оптуженим за убијање цивила у месту у општини Илијаш током 1992. године Суд БиХ потврдио је оптужницу против 11 лица за удружени злочиначки подухват над српским цивилним становништвом крајем маја, почетком јуна 1992. године у месту Чемерно, општина Илијаш. Оптужница за злочине терети Џемала Хаџића, Теуфика Турудића, Џемала Смолу, Сенада Сикиру, Бењамина Сикиру, Хариса Сикиру, Енеса Дурака, Мирсада Бешлију, Нусрета Бешлију, Мирзета Бешлију и Хамдију Спахића, саопштено је из Суда БиХ. – Реч је о команданту и припадницима такозване Армије БиХ, Територијалне одбране и активног и резервног састава МУП, чији је план и циљ био намерно убиство свих лица српске националности у