У Источној Илиџи почела је манифестација “Дани одбране Илиџе”, којом се обиљежава 26 година од напада такозване Армије БиХ на овај крај, гдје је српски народ био већина. 22. априла 1992. године погинуло је 12 српских родољуба, а за одбрану Илиџе живот су положила 1.064 борца Војске Републике Српске. Исељени су дејтонском неправдом, а сјећање на подвиг бораца и жртве цивила чува и његује Борачка организација “Илиџански борац”. Мој Бојан и његови саборци нису били агресори, говори Јованка Пејић, мајка погинулог борца. Бојан се за Илиџу борио од првог напада, а у мају 1994. године за постојбину својих предака и живот је положио. “Тог јутра су побили нашу омладину, мјештане,

У Цркви Светог великомученика Ђорђа у Миљевићима данас је служен парастос, а испред Спомен-костурнице у Источном Новом Сарајеву положено је цвијеће поводом обиљежавања Дана несталих Срба Сарајева и Сарајевско-романијске регије у одбрамбено-отаџбинском рату. Прије 26 година у Аеродромском насељу у Сарајеву заробљено је осам војника резервног састава ЈНА, и то Миливоје Лаловић, Ђорђе Бјелица, Зоран Марковић, Драгомир Ђерић, Стеван Ђокановић, Влајко Голубовић, Недељко Вујичић и Миладин Вукмановић. До сада су пронађени посмртни остаци само двојице војника, док је судбина других и даље непозната. Представник Регионалне организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево Невена Шиљеговић, која је и дијете погинулог борца, истакла је у обраћању да породице

Делегација Регионалне организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево и породица убијених резервиста ЈНА требало би данас да положи вијенац на локацији Великог парка у Сарајеву и ода дужну пошту члановима групе “Транспортер”. “Даровати живот, створити слободу, обезбиједити будућност – могу само храбри синови, родитељи, да њихове слике заблистају испред нас, да пламен свијеће озари њихова лица, а да дјела не остану заборављена. Част нам је да се сјећамо са поносом шта смо имали”, порука је ове организације поводом Дана несталих Срба Сарајева и Сарајевско-романијске регије. Тог 22. априла 1992. године, за само један час, живот је изгубило осам припадника бивше ЈНА који су прво заробљени

У Сарајевском кантону ће се из историје учити о ратним злочинима, етничком чишћењу, „геноциду у Сребреници“ и „опсади Сарајева“! То су допуне за горенаведени наставни предмет. Извор за информације од којих ће бити скрпљене ове лекције јесу хашке пресуде! Дакле, опет су Срби криви за све. Некад се заиста замислим над чињеницом да ли ми причамо исти језик којим се прича у БиХ и да ли заиста постоји босански, јер видимо да на договор о помирењу и на ову саму ту реч не гледамо исто! Онда сам размислио још једном и ипак закључио да је у питању чист безобразлук. Такозвани „сарајевлук“. Из тих уџбеника сазнаћемо кога смо још протерали, силовали,

У Сарајеву подигнута оптужница за злочине над Србима у Илијашу 1992. године. Нехруа Ганића терете за ратни злочин против цивилног становништва Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против Нехруа Ганића (61), бившег команданта Територијалне одбране Бреза, због ратног злочина почињеног над Србима у селу Чемерно код Илијаша 1992. године. Ганић се терети да је за време рата у БиХ као командант ТО Бреза и надређени командантима ТО Бреза и Какањ знао за припреме и извршење напада на село Чемерно у општини Илијаш. Циљ напада, како се наводи у оптужници, био је убиство свих Срба, без разликовања војника и цивила, те уништење и паљење имовине и објеката, што је за резултат имало

Јуни 1992. Рањени српски борац, младић, име му никад нисам сазнао, негде код Модриче: „Докторе, Србијанац, где је Београд?“ „Тамо, јуначе“, показах руком у правцу Београда. „Окрени ме тамо, хоћу да умрем гледајући према Београду, тамо је сунце“. Умро је после неколико тренутака… незнани јунак. Сећам се мртвих српских младића који су тог месеца пробијали „пут живота“, спајали Крајину са Србијом. Умирали су поносни као Обилићи. Отварали су својим животима „пут живота“ за своје у Крајини, затворене усташко-муслиманским обручем смрти. Смрт беба у бањалучкомпородилишту, глад деце у Крајини, нису им допуштали други избор. Борили су се каовукови, гинули као хероји. Сведок сам њиховог уласка у легенду. О писцу Др Миодраг

Чланови Удружења ветерана војне полиције Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске данас су на Сокоцу положили вијенце на спомен-обиљежја команданта Четвртог батаљона војне полиције овог корпуса капетана Недељка Лиздека и војника Сретена Кнежевића поводом 24 године од њихове погибије. Прије 24 године, Лиздек је повео дио јединице којом је командовао у шири рејон Рогоја да би “очистили” тај дио територије Републике Српске од диверзантско-терористичке групе која се пробила из линија Војске Републике Српске, саопштено је из Удружења ветерана војне полиције. Након што је ова диверзантска група откривена и након жестоког ватреног обрачуна са њима, животе су изгубили Лиздек и Кнежевић, а непријатељска страна је претрпјела жестоке губитке. Лиздек је на мјесто

У наставку суђења команданту Специјалне јединице МУП-а такозване РБиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА 22. априла 1992. године у Сарајеву свједок Тужилаштва БиХ Шефик Делалић рекао је данас да је чуо да је Мишо Жмиро са својим људима довео војне заробљенике у Дом полиције у Сарајеву и убио их. “Чуо сам да су тај Жмиро и његови људи довели ратне заробљенике у Дом полиције, а да им је командант Викић рекао да они немају ништа са заробљеницима и да их воде у СЈБ”, изјавио је Делалић. Он је рекао у Суду да је био возач специјализованих возила Специјалне јединице МУП-а, али да је из

Почетком априла, прије 26 година на Палама је основана ратна војна болница “Коран” у оквиру Четвртог Санитетског батаљона Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске. Почетак грађанског рата у БиХ, многе здравствене раднике онемогућио је у доласку на њихова радна мјеста, посебно у Сарајеву. Све болнице које су тада постојале остале су у граду под муслиманском контролом. Због ратних дејстава и прогона љекара српске националности из Сарајева, осим болнице “Коран”, тада су на подручју Сарајевско-романијске регије основане и ратне болнице – “Подроманија” на Сокоцу, “Жица” на Илиџи и “Касиндол” у Лукавици. Угледни српски љекар, хирург Мирко Шошић рекао је Срни да је ратна болница “Коран” на Палама почела да ради 4. априла

У храму Светог Василија Острошког на Вељинама у Источном Сарајеву, служен је парастос поводом обиљежавања 4. априла- Дана формирања свих ратних јединица Источне Илиџе. Предсједник Предсједништва Општинске борачке организације Илиџански борац, Горан Шеховац, истакао је да су сви батаљони, бригаде и полицијске јединице на подручју општине Источна Илиџа дале велики допринос у стварању и очувању Републике Српске. – Хвала Богу, успјели смо одбранити територију Српске Илиџе. Данас смо овде поводом тога и у част свим борцима са територије Српске Илиџе – каже Шеховац. У Административном центру Града Источно Сарајево одржан је округли сто на тему “Запошљавање дјеце погинулих бораца”. – Покушаћемо да изнесемо одређене закључке и на основу њих покренемо ствари

Јеремији и његовом сину Александру остале су трајне посљедице од пребијања. Александар је стоодстотни инвалид којем је стално потребна туђа њега и помоћ. Приредио: Невенко ЕРИЋ Припадници НАТО и тадашњег СФОР-а, на данашњи дан прије 14 година, на Палама су готово на смрт претукли православног свештеника пароха Јеремију Старовлаха и његовог сина вјероучитења Александра, друге свештенике и њихове породице малтретирали, а зграду парохијског дома у којој су се налазили њихови станови оштетили. Срећу да су прошли са лакшим повредама имали су свештеници Миомир Зекић и Слободан Лубарда, те њихове породице. Припадници НАТО и СФОР-а, који су тада у име УН требали да штите мир у БиХ, ову агресорску, па и

У порти Манастира Свете Петке у Бијељини данас је парастосом палим борцима и погинулим цивилима одбрамбено-отаџбинског рата, полагањем вијенаца испред спомен-плоча на којима су златним словима уклесана њихова имена, те културно-духовним програмом обиљежено 22 године од егзодуса Срба из Сарајева. “Саборовања и овакви скупови веома су важни за нас како бисмо очували сјећање и успомене на све те догађаје. Десило се – нека се не понови, али и десило се – нека се не заборави. Зато, ми смо увијек ту да оживимо сјећање на важне датуме за историју српског народа, поготово у ближој прошлости”, рекао је Миленко Зупур, предсједник Удружења грађана “Пријатељи Илијаша”, којe сваке године организују овакво окупљање. Треба

Свједок Тужилаштва БиХ Фикро Спахић рекао је да су оптужени Самир Кешмер и Мирсад Мензиловић били војно ангажовани и да их је виђао 1993. године, јавља Бирн. Спахић је испричао да је до августа 1993. био командир истуреног одјељења тзв. Армије БиХ на линији одбране у мјесту Мењак код Вогошће, као и да оптужене Кешмера и Мензиловића познаје јер су одрасли на Мењаку, гдје их је током рата виђао у заједничкој војној кухињи. “Ко год се ту задесио морао је бити војно ангажован, па тако и њих двојица… Њихове породице по мом сазнању су биле у Велешићима”, додао је Спахић. За ратни злочин у Велешићима, уз Кешмера и Мензиловића, оптужен

У наставку суђења команданту Специјалне јединице МУП-а РБиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА 22. априла 1992. године у Сарајеву, свједок Тужилаштва БиХ Фахрида Мустафић казала је да је видјела да је Јука Празина довео у Дом полиције заробљене војнике ЈНА. Мустафићева, која је била технички секретар Специјалне јединице МУП-а, а којој је претпостављени био оптужени Викић, рекла је да је из своје канцеларије видјела да у ходнику испред рецепције стоји осам финих, здравих момака у ЈНА унифорни, које је увече довео Празина са двојицом момака. “Викић га је питао зашто их је ту довео када у Дому полиције нема ни затвора, ни притворске јединице.

Секретар Удружења логораша регије Бирач Винко Лале изјавио је да логораши и чланови породица оних који су преминули очекују да ће до средине године коначно бити завршен процес у предмету “Силос”, који се од 2011. године води у Суду БиХ. Он је рекао новинарима да се нада да ће жртве тортура у логору “Силос” код Хаџића доживјети одређену сатисфакцију изрицањем правичне пресуде осморици оптужених у овом предмету. Лале је, поводом данашњег завршетка главног првостепеног претреса у том предмету, навео да су за ратни злочин против цивилног становништва и ратних заробљеника оптужени Мустафа Ђелиловић, Фадил Човић, Мирсад Шабић, Незир Казић, Бећир Хујић, Халид Човић, Шериф Мешановић и Нермин Калембер. “Познато нам

Адвокат из Сарајева Фахрија Каркин изјавио је да је Неџад Херенда, који је осумљичен за ратни злочин над осам припадника ЈНА у сарајевском Великом парку, вољан да дође у БиХ како би “проговорио”, али су блокаду његовог изручења из Холандије излобирали наредбодавци злочина. Каркин, који брани првоптуженог у процесу за ратни злочин у Великом парку, некадашњег команданта Специјалне јединице МУП-а Републике БиХ Драгана Викића, каже да суд у Холандији није ни дао образложење због чега је одбио да Херенду изручи БиХ. “Херенда је осумљичен за ратни злочин и веома је чудно што га никад није саслушао Хашки трибунал, нити је дао исказ било гдје. Чудно је што га Холандија не

Одлука о одбијању молбе за изручење Неџада Херенде стигла је у БиХ пре два дана, готово годину од момента када је за њим званично расписана потерница Правосудни органи Холандије званично су одбили молбу БиХ за изручење Неџада Херенде, бившег припадника злогласне паравојне формације “Шеве”, за кога се сумња да је одговоран за убиство осам војника ЈНА 1992, јавила је РТРС. Позивајући се на своја сазнања у Министарству правде БиХ, РТРС наводи да ће више детаља о разлозима одбијања захтева саопштити Тужилаштво БиХ, након што ова институција и званично заприми одлуку холандског министарства правде. Одлука о одбијању молбе за изручење Херенде стигла је у БиХ пре два дана, готово годину од

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић рекао је да је егзодус сарајевских Срба, који је започео 17. фебруара 1996. године, а окончан половином марта исте године, највећа жртва узидана у темеље Републике Српске, која је трајни завјет и обавеза свим изабраним и именовним званичницима да штите и бране њене интересе. “Они који су у рату својим животима одбранили границе Републике Српске, послије потписивања мира поднијели су највећу жртву. Одлучили су да оду из града, не пристајући да прихвате власт ратног противника. Потресне слике напуштања домова сарајевских Срба у дугим колонама, у којима су са собом понијели и своје мртве, заувијек ће остати опомена и завјет Републици Српској о голготи