Скочите на садржај
У Манастиру Светог Георгија на Равној Романији данас је служен парастос за све Србе страдале у одбрамбено-отаџбинском рату. Парастос је служен у оквиру обиљежавања 23 године од егзодуса сарајевских Срба, а претходио му је помен погинулим борцима и полагање вијенаца на Војничком спомен-гробљу „Мали Зејтинлик“ на Сокоцу. Парастосу, који су служили свештеници Митрополије дабробосанске, присуствовали […]
Двадесет три године од завршетка егзодуса сарајевских Срба биће обиљежене данас на Палама и Сокоцу. Планирано је да у подне на Војничком гробљу „Мали Зејтинлик“ на Сокоцу буде одата почаст погинулим борцима и положени вијенци. У 13.00 часова у Манастиру Светог Георгија на Равној Романији биће служен парастос за све страдале Србе у одбрамбено-отаџбинском рату, […]
Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик разговарао је данас у Источном Сарајеву са градоначелником Источног Сарајева Ненадом Вуковићем о обиљежавању 23 године од егзодуса Срба из Сарајева. Додик и Вуковић су оцијенили да је то био један од најпотреснијих догађаја у историји Републике Српске, јер су Срби из Сарајева, након неколико тешких година и одбране својих кућа у одбрамбено-отаџбинском рату, били принућени да напусте своја вјековна огњишта, не желећи да наставе живот са онима који их нису прихватали ни онда, као што их не прихватају ни данас након 23 године од егзодуса. У прилог тој тврдњи, констатовано је на састанку, говори и тренутно стање у Федерацији БиХ, у којој су Срби
Градоначелник Источног Сарајева и начелници општина у саставу града позвали су суграђане да у што већем броју у суботу, 16. марта, присуствују обиљежавању 23 године од завршетка егзодуса сарајевских Срба и тако пошаљу поруку да се никада неће и не смије заборавити жртва коју су сарајевски Срби поднијели за стварање, одбрану и верификовање Републике Српске. […]
Бивши командант Унпрофора у БиХ Луис Мекензи биће ангажован у раду Комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године, као и Комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године, пише данашњи Глас Српске. Лист наводи тврдње једног од блиских сарадника предсједавајућег те комисије и израелског стручњака за истраживање Холокауста Гидеона Грајфа, да је готово сигурно да ће Мекензи бити позван да, у најмању руку, изнесе своја сазнања о дешавањима у сребреничкој регији, али и у цијелој БиХ, са акцентом на Сарајево, зато што има неспоран кредибилитет да о томе говори. – Ако командант Унпрофора из тог периода није мјеродаван и кредибилан
У граду на Миљацки ствара се климе у којој су „сви Срби фашисти, а сви Бошњаци антифашисти”, оцењује Душан Шеховац Како се осећају и шта све преживљавају малобројни Срби који су након рата остали у Сарајеву, доказ је и случај Душана Шеховца, предратног предавача на сарајевском Факултету политичких наука, рођеног Илиџанца који је по завршетку […]
Дан сјећања на страдалу дјецу Српског Сарајева обиљежен је данас у дворишту Основне школе /ОШ/ „Свети Сава“ у Источном Новом Сарајеву, гдје је положено цвијеће на спомен-обиљежју убијеној дјеци, служен парастос и одржан историјски час. Вијенце су положили предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Соња Караџић Јовичевић, предсједавајући Клуба посланика […]
У дворишту Основне школе “Свети Сава” у Источном Сарајеву сутра ће пригодним програмом бити обиљежен Дан сјећања на страдалу дјецу Српског Сарајева. Директор Основне школе “Свети Сава” Данијела Мрда изјавила је Срни да су обиљежавање Дана сјећања на страдалу дјецу Српског Сарајева, као и култура сјећања која се развија и његује код ученика дуг најмлађим страдалницима у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Она је истакла да ће се 11. март памтити као датум када је на тај дан 1995. године, за вријеме примирја, снајперских хицима одузет живот српским дјевојчицама Наташи Учур и Милици Лаловић које су се безбрижно играле ластиша испред своје зграде, дјечије наивно вјерујући одраслима. “Оне су биле ученице наше
Референдум о сецесији БиХ, одржан 1. марта 1992. године, био је својеврстан муслиманско-хрватски пуцањ у Југославију и атентат на БиХ, као и политичко насиље над српским народом, изјавио је данас у Београду професор политичких наука Ненад Кецмановић. Кецмановић је на трибини “Референдум о сецесији БиХ 1992. и стварање Републике Српске – 27 година касније” рекао да су и једно и друго, односно и пуцањ у Југославију и атентат на БиХ, на неки начин успјели. Он је указао да је то довело до неке врсте суицида, јер послије тог референдума који је био политичко насиље над српским народом, БиХ није постала оно што је била некада. “БиХ није постала ни оно
Двадесеттри године од завршетка егзодуса сарајевских Срба биће обиљежене 16. марта, а програм ће почети на Војничком гробљу “Мали Зејтинлик” на Сокоцу одавањем почасти погинулим борцима и полагањем вијенаца, најавио је данас помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Радомир Граонић. Граонић је рекао да ће програм почети у 12.00 часова, а у Цркви Светог Георгија на Равној Романији у 13.00 часова биће служен парастос за све страдале Србе у одбрамбено-отаџбинском рату, првенствено за Србе Сарајевско-романијске регије који су страдали у одбрани својих простора. Он је навео да је на данашњем састанку са руководством града Источно Сарајево, начелницима општина у саставу града и борачких организација договорено да 16. марта у 14.00
Рат у Босни и Херцеговини није почео 1. марта, а није ни 4. или 6. априла 1992. године, како то желе казати разни „експерти“ опште праксе, политички и војни аналитичари који су све те догађаје посматрали са огромне просторне удаљености. Рат у Босни и Херцеговини званично је почео кад су војне и паравојне фаланге Републике Хрватске напале територију тадашње Босне и Херцеговине, односно подручје око Требиња /село Равно/ у Херцеговини 1.10.1991. године. Тај догађај се може и треба сматрати почетком рата у Босни и Херцеговини. Разни “свезнајући експерти” опште праксе и булумента разних аналитичара који су били далеко од свих догађаја и стварности из тог времена су највећи “фабриканти” неистина
Остаће забиљежено да нас више нема тамо гдје смо некада били и да нас више никад неће ни бити … Све је то живот и он траје… до када, е то нико не зна. Збогом Сарајево! Ових дана навршава се 23 године од егзодуса сарајевских Срба након потписивања Дејтонског споразума, када је око 150.000 Срба трајно напустило своја прадједовска огњишта и када су оставили своје домове и све што су прије њих генерације и генерације Срба вијековима стварале. “Фебруар и почетак марта 1996. године… Срби су напустили одбрањене општине и насеља тадашњег Српског Сарајева – Грбавицу, Неђариће, Илиџу, Илијаш, Хаџиће, Вогошћу, Рајловац – и савлађујући сњежну олују, у избјегличким колонама
Члан Управног одбора /УО/ Удружења антифашиста и бораца НОР-а /УАБНОР/ сарајевске општине Илиџа Душан Шеховац упозорио је да су чланови и руководство овог удружења изложени јаком притиску да га уклоне из Управног одбора, оцијенивши да је ријеч о “етничком чишћењу и оно мало Срба који су у руководствима стварних антифашистичких удружења”. Шеховац је истакао да се све то чини “под диригенском палицом” предсједника Управног одбора САБНОР-а Кантона Сарајево Ибре Чомића. “На челу свих општинских скупштина и управних одбора су Бошњаци. Мене желе казнити, разријешити чланства у Управном одбору, због мојих аргументованих ставова о грађанском рату од 1992. до 1995. године у БиХ, које нико није успио јавно да оспори”, рекао
Суд БиХ потврдио је оптужницу у предмету “Срабовић и други” у којој осам лица терети за почињени ратни злочин над српским цивилима у Лукавцу 1992. године. Оптужени су Зијад Срабовић, некадашњи замјеник директора Граничне полиције БиХ, Рефик Моранкић, Ахмет Бајрић, Сенаид Ћосић, Абид Арапчић, Пашага Чајић, Мирсад Жилић и Самир Џамбић, саопштено је из Суда БиХ. Они су за вријеме рата у БиХ и оружаног сукоба између Војске Републике Српске и Територијалне одбране тадашње БиХ, касније такозване Армије БиХ на подручју општине Лукавац у периоду од јуна до половине октобра 1992. године поступали противно правилима међународног хуманитарног права. Срабовић је оптужен да је у својству помоћника команданта за безбједност Штаба
Данас се навршило 25 година од масакра на сарајевској пијаци Маркале, за шта су окривљени припадници Војске Републике Српске, иако је утврђено да не постоје докази да су пројектили испаљени са српских положаја. Замјеник главног и одговорног уредника дневног листа „Вечерње новости“ Милан Бабовић рекао је за ТВ „Пинк“ да постоје чврсти докази у […]
У Хашком трибуналу систематски су прављене лоше, црно бијеле копије фотографија са мјеста злочина у рату у БиХ, које су, потпуно неупотребљиве за обарање тврдњи тужилаштва, достављане као доказни материјал одбранама српских оптуженика, тврди вјештак за балистику Миле Попарић, који је свједочио у неколико процеса у Хагу. Попарић за “Вечерње новости” истиче да је већина фотографија била замрљана, па чак и потпуно црна и бескорисна за анализирање, а радило се о смишљеном деградирању доказа, да би браниоцима отежали и онемогућили одбрану. За све то вријеме тужилаштво је имало оригинале у колору на којима се све јасно видјело, али, како наводи Попарић, оне нису достављане одбрани, јер би постали докази који
Вјештак балистичар Зорица Суботић, која је изучила доказе из предмета “Маркале један и два”, рекла је да нема сумње да је неко у хашком депоу силом и уз помоћ алата одвртао стабилизаторе мина, како би дискредитовао закључке који су донијели она и њен колега Миле Попарић. Суботићева и Попарић предано су изучили тај материјал, послије чега је написан обиман елаборат којим је указано на бројне неистине, недосљедности и злоупотребе Хашког тужилаштва. “Наша анализа урађена на основу серијског броја појединих компоненти, начина пуњења и других параметара, показала је да стабилизатор мине од 120 милиметара, који смо вештачили, не одговара документацији коју је Тужилаштво доставило”, рекла је Суботићева за данашње “Вечерње новости”.
Свједок Вељко Пекић рекао је у наставку суђења десеторици оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године да је његов брат Лука од посљедица мучења преминуо у логору у Доњој Махали, а да су Слободан Пантић и Цвијетин Максимовић касније спомињали да су Луку тукли и мучили Мато Живковић звани Ракијица, извјесни Марко и Пера Винцетић звани Коњ. Пекић, свједок Тужилаштва БиХ, испричао је да је Луку посљедњи пут видио 17. или 18. маја 1992. године, када су га на пункту у Доњем Ракићу заробили припадници ХВО-а и одвели у логор у Доњу Махалу. Он је додао да је од Слободана и Цвијетина, који су затворени неколико дана прије
У Хашком трибуналу плански су оштећени материјали који иду у прилог српским оптуженицима, а један од примјера је уништавање доказа, како би Србе осудили за екслозију на сарајевској пијаци “Маркале”, тврди адвокат Бранко Лукић, бранилац генерала Ратка Младића. “Тужилаштво и секретаријат суда су једна машинерија. Крију доказе, лажу уништавају и нико за то неће одговарати”, рекао је Лукић, наводећи да је један реп мине са Маркала уништен током суђења Радовану Караџићу, а други током суђења Ратку Младићу. Он је за “Вечерње новости” изјавио да су у Хаг донесена два репа мина као докази злочина на Маркалама, те да је један наводно пао 1994, а други 1995. године. “На њима су
Тужилаштво Србије за ратне злочине подигло је оптужницу против ратног управника логора у сарајевском насељу Храсница Хусеина Мујановића због ратних злочина против српских цивила у насељима Храсница и Соколовић колонија, потврђено је Срни у Вишем суду у Београду. Исти извор је навео да је суд примио ову оптужницу 25. децембра прошле године. Хусеин /Салиха/ Мујановић ухапшен је крајем јула прошле године на граничном прелазу Прибој-Увац, према потјерници МУП-а Србије. У бази београдског Центра за истраживање српских страдања у 20. вијеку Мујановић је регистрован као управник логора у Храсници од јула до краја септембра 1992. године. Према подацима овог центра, за вријеме управљања Мујановића овим логором, убијено је више од 10
Сутра ће се навршити 23 године откако је затворен посљедњи концентрациони логор у БиХ – „Силос“ у Тарчину из кога су на Светог Саву 1996. године изашла посљедња 44 преживјела логораша и то два мјесеца од парафирања Дејтонског мировног споразума и предвиђеног рока за распуштање логора у БиХ. Најзлогласнији логор у протеклом рату у БиХ […]
Бивши припадник Специјалне јединице Министарства унутрашњих послова /МУП/ такозване РБиХ Зоран Чегар рекао је данас у Суду БиХ да је, након убиства припадника ЈНА испред Дома полиције у Сарајеву у априлу 1992. године, на “коцкама” видио крв, комаде лобање, мозак и косу, те цистерну комуналне службе која је прала улицу. У наставку суђења команданту Специјалне јединице МУП-а такозване РБиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА, овај свједок Тужилаштва испричао је да је предвече, по доласку испред Дома полиције, затекао грозан призор. “Видио сам и нека тијела испред камиона. На улици су били неки непознати људи, те припадници Јукине јединице и наших специјалаца. Рекли су ми
Суђење команданту Специјалне јединице МУП-а тадашње БиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА 1992. године у Сарајеву, биће настављено Суду БиХ. У предмету “Велики парк”, осим Викића, оптужени су помоћник министра унутрашњих послова тадашње БиХ Јусуф Пушина, те Нермин Узуновић и Младен Човчић. Викић, Пушина, Узуновић и Човчић, према оптужници, били су информисани о заробљавању осам припадника ЈНА српске националности из транспортера у квару на подручју сарајевског насеља Добриња. У оптужници је наведено да су они били информисани о стављању заробљених војника ЈНА под контролу и надзор полицијских и безбједносних структура, који су потом изведени у Велики парк близу Дома полиције у центру Сарајева, гдје
За злочин у Добровољачкој 1992. још нико није одговарао. Недавно је саопштено да је Тужилаштво БиХ наредило ново отварање истраге против пет лица у предмету „Добровољачка улица“. Наведено је да је Тужилаштво донело одлуку по свим жалбама у предмету „Добровољачка“, а њом се ван снаге ставља наредба о обустављању истраге истог Тужилаштва од 17. јануара 2012. године. Али, поводом обележавања 23 године од злочина у Сарајеву, тамошњи медији су изнели податак да је том приликом погинуло, а не убијено, седам припадника ЈНА!?! А убијено је 42 по подацима ЈНА, именом и презименом. Колико ће жртава тог масакра остати кроз деценију-две, не зна се. Понижена истина Кад је 1. марта 2010.
У Суду БиХ сутра ће бити настављено суђење бившим припадницима Територијалне одбране и активног и резервног састава полиције такозване РБиХ који су оптужени за злочине над српским цивилима на подручју Чемерна 1992. године. Тужилаштво БиХ оптужило је Џемала Хаџића, Теуфика Турудића, Џемала Смолу, Сенада, Хариса и Бењамина Сикиру, Енеса Дурака, Мирсада, Нусрета и Мирзета Бешлију, те Хамдију Спахића да су крајем маја и у првој половини јуна 1992. године, заједно са другим њима познатим лицима, свјесно учествовали у удруженом злочиначком подухвату у селу Чемерно. Оптужница их терети да су 10. јуна 1992. године напали Чемерно у којем су убили 30 Срба, међу којима је најмлађа жртва имала 16, а најстарија
Да ли ће се ученици у Метаjни запитати ко су била та дjеца и те маjке и жене што су посљедње дане живота провеле у њиховим учионицама? Пише: Зорица Ћоковић
Страдања Срба Кусоњчана у Другом свјетском рату вежу се за 13. 08. 1942. године и то је најтужнији дан у историји овог мјеста у близини Пакраца. На тај дан је
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
