arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
ratko-tribina.jpg

Срамно бежање српских уметника од једне теме

Већ децениjама сведоци смо да се српски уметници домаћоj и посебно међународноj jавности препоручуjу отклоном од jедне велике теме, злочина над народом из кога потичу, из разлога коjи се само делимично могу рационално обjаснити   Буде ли све ишло како jе планирано, свет би кроз годину-две могао да види чак два филма о логору „Јасеновац“, jедан домаћи, српски, други у продукциjи „Холивуда“. Први кроз причу о Диjани Будисављевић, наjхуманиjоj жени двадесетог века (ниjе претеривање), а други са инфраструктуром коjу би требало да обезбеди Бранко Лустиг, чувени холивудски продуцент, jевреjског порекла, двоструки оскаровац, иначе рођен у Хрватскоj. Уметничку верзиjу готово невероватног подухвата Аустриjанке Диjане, удате Будисављевић, коjа jе од усташке каме отела и спасла

Ратко Дмитровић

„Олуја“ се из Книна полако сели у уџбенике

Овогодишњом појавом од сваке кривице ослобођеног Анте Готовине, на прослави у Книну, додирнут је максимум, сви циљеви су испуњени, све енергије потрошене и „Олуја“ губи код Хрвата значај који је имала, али је баш овогодишње славље у „граду краља Томислава“ отворило један други процес  Обележаваће Хрвати „Олују“ и даље, али никада више као ових година иза нас. Сви инати и набоји почели су да бледе после онога што се пре неки дан догађало у центру Книна, на обележавању 18 година од протеривања Срба из Крајине. У Београду парастос, болна сећања, упаљене свеће и сузе. У Книну још једно народно весеље које се на крају претворило у скандал и тај скандал

ratko-tribina.jpg

Дежева и Туцовић

ИМАЈУ ли Срби право да замере икоме ишта, антисрпско деловање, на пример, пре него што сами себе упитаjу шта су учинили и шта чине да им сећање на сопствену историjу не избледи, да им деца, уз савршено познавање биографских података разних jеца, цеца, гоца, сазнаjу ко су биле Јефимиjа и Оливера? Како замерити jедном Французу или Британцу што поjма нема да су Срби, у двадесетом веку, уз Јевреjе, jедини народ у Европи коjи jе био изложен планском и систематском уништавању, истребљењу, кад сами Срби ништа не чине да ту истину изнесу у свет.   Колико jе Срба до пре месец, два знало за село Дежева, у духовном, државотворном, националном смислу свакако наjважниjе место у Србиjи. Ниjе

Како је ЕУ добила”Хрвате” Руђера Бошковића и Николу Теслу, који са Хрватском никада никакве везе нису имали

Видело се то и на случајевима Бугарске и Румуније, али нисмо обраћали пажњу, није нас додиривало Бог зна како, али улазак Хрватске у ред пуноправних чланова Европске уније принео је још један доказ да у међународном поретку прошлост не значи апсолутно ништа. Код великих сила, моћних империја, можда. Код малих народа, и то у односу на оне велике, владајуће, можеш мачку о реп да окачиш. Постоји, траје и уважава се само једно – интерес. Да, и Немачка унутар тих интереса, као земља која своје савезнике не оставља на цедилу; какви год да су, у каквим год приликама да их је стекла. То посебно важи за Хрватску. СВЕ ЈОЈ ЈЕ ОПРОШТЕНО

Ратко Дмитровић

Српске снајке у животу два најпознатија Хрвата

Једна из Лике вуче корене, друга је рођена у Лици, биле су сличне по скромном образовању и огромној амбицији, једној је природа подарила раскошну физичку лепоту, другој страст према послу за који није била талентована; Лепосава Бела Кангрга и Јованка Будисављевић, супруге Мирослава Крлеже и Јосипа Броза  Он Хрват, она Српкиња, он омален, али од народа уздигнут до висина божанства, она лепа, путена, пршти од здравља и сензуалности, од дотичног млађа неколико деценија; пола бивше Југославије веровало је да је Јосип Броз оженио Јованку  Будисављевић зарад ширења братства и јединства. Али, није било тако. Она и данас тврди да га је волела, била заљубљена, док се Броз у вези са

ПОЛЕМИКА ДМИТРОВИЋ-ЂИЛАС Драганче, хоћеш ли оптужити и Зорана Ђинђића да је био Милошевићева ратнохушкачка песница

Стечајни управник Демократске странке, Драган Ђилас, узимао је прошле недеље моју маленкост два пута у уста. Први пут на конференцији за новинаре, поводом историјског успеха ДС-а на локалним изборима у Зајечару а други пут у „Сведоку“. Пре тога је натоциљао веселу Александру Јерков и Боривоја Бору Стефановића да ме нападну, што пред новинарима што у Парламенту. Питају себе и друге како је Ратко Дмитровић дошао на чело Компаније Новости. Цитираћу Ђиласа, он је на челу ове оперативне тројке. Каже: „Ко је поставио Ратка Дмитровића на место првог човека Новости? Држава? Богићевић? Фармаком, или су то заједно урадили. Ко је човеку који је био ударна песница Милошевићеве ратнохушкачке политике дао да

ratko-tribina.jpg

Нови Бенелукс за ново искоришћавање Србије

Од најбогатијег Хрвата, Ивице Тодорића, стигла је ових дана идеја/предлог да се простор бивше Југославије интегрише по принципима Бенелукса. И површним посматрањем јасно је да би од тога корист имале само Хрватска и Словенија као чланице ЕУ, а штету Србија  Почело је, ако смо заборавили, са паролама. Увек тако почиње. У теми коју отварам на улазу је писало: Неће развијени запад Југославије да храни остатак државе; Словенија и Хрватска би процветале да су самосталне; Србија троши више него што производи. Та економска вербална припрема разбијања Титове државе кренула је знатно раније са истока. Опет кроз паролу. Гласила је: „Трепча ради, Београд се гради.“ Деведесет три, односно четрдесетак година касније нашли

Зашто „Јутарњем листу“ на невиђено смета „Равна гора“

Изненада, крајње непрофесионално, дилетантски, супротно основним принципима критике и стручне расправе, најутицајнији хрватски дневни лист напао је једну серију „Радио-Телевизије Србије“ и поред тога што иста још није снимљена до краја, нити је ико у Хрватској прочитао сценарио.  Ништа се ту неће мењати док год је историчара и повјесничара, да не кажем Срба и Хрвата. Пошто су присвојили изворно српски антифашистички устанак и борбу, вођену у Другом светском рату на просторима данашње Хрватске, повјесничари, публицисти и новинари те новостворене државе, чија је специјалност историја, загазили су преко Дрине да у Србији оспоре антифашизам, посебно двојни антифашизам Срба, забележен у партизанском и четничком покрету. Стара југословенска комунистичка школа, изведена из формуле

Ратко Дмитровић

Магнетизам црне хрватске униформе

Упркос чињеници да је данашња Хрватска уставно дефинисана као држава настала на антифашизму у Хрватској ни случајно нећете наћи младог човека који би се подичио партизанском униформом; љубитеља црне усташке униформе има безброј Пре неколико дана у центру Бање Луке појавио се Јуре Францетић, злогласни командант усташке Црне легије. Без страха, није се повампирио, није се вратио кроз неку глумачку креацију, скеч, перформанс, не, појавио се на насловној страни загребачког магазина „Војна повијест“. То се слободно продаје у центру главног града Републике Српске. У СТИЛУ НАРЕДНИКА АЈРОНСАЈДА Фотографија Францетића је ретуширана, са благом фотомонтажом, све у стилу наредника Ајронсајда, ако се неко сећа тог лика из цртаних романа о неустрашивим

Хаг је оборио хрватску дефиницију рата у СФРЈ

У само два дана, пресудама босанскохерцеговачким Хрватима, односно Станишићу и Симатовићу, Хашки трибунал jе потпуно разорио двадесет година старе антисрпске поставке по коjима jе Југославиjа срушена агресиjом Србиjе и Срба Прича каже да jе 1993. године Томислав Мерчеп позвао телефоном Анту Нобила, окружног тужиоца – човека коjи jе против њега покренуо и водио поступак због убиjања Срба у Вуковару, Пакрачкоj Пољани, Загребу и стрпао у притвор 16 његових сабораца – да дође на Сљеме (шумовиту планину изнад Загреба) на разговор. Онаj ко jе тада живео у Хрватскоj зна шта jе позив од таквог човека значио. Већина би већ после пола сата збрисала из Хрватске, преко Словениjе или кроз Мађарску, само

Форсирање православаца у обрачуну са Србима

У данашњој Хрватској, у разговору међу обичним људима, национално одређење Срба замењује се њиховим верским предзнаком и ту би требало тражити разлоге обнављања „Хрватске православне цркве“  Има томе већ пет година како сам у разговору са двојицом Хрвата, иначе неоптерећених национализмом, доказано благонаклоних према Србима, схватио да је у Хрватској у примени нови/стари начин поништавања, брисања српског имена и постојања. На спомињање одређене личности један од мојих саговорника је казао: А, знам га, он је православац. Значи Рус или Бугарин, можда Грк, питам га. Не, човек је Србин, одговара он. Зашто онда не кажеш Србин, питам даље. Па, ми Србе у Хрватској углавном зовемо православци, мада искрено да кажем ни

Пети мандат Милана из села Погана Влака

На управо завршеним локалним изборима у Хрватскоj, Сплит jе гласове ХДЗ-а, своjевремено посуђене локалном лакрдиjашу Жељку Керуму, вратио старим власницима, док jе у Загребу по пети пут триjумфовао човек коjи иза себе нема ни партиjу, ни медиjе, ни снажне финансиjере Да jе српско питање у Хрватскоj решено, заувек и без остатка, показали су и управо одржани локални избори у тоj држави. Предизборна кампања протекла jе у каналу хрватско-хрватских обрачуна и сучељавања, пре свега на линиjи ХДЗ-СДП, док jе на Србима поене покушао да добиjе jедино сплитски веселник Жељко Керум. Он jе на jедном скупу певао усташку будницу „Јасеновац и Градишка Стара…“ што jе у медиjима имало велики одjек, али jе

Мрачне сенке  Првог хрватског католичког конгреса 

У сагледавању и тумачењу деловања Католичке цркве на простору Балкана, тачниjе на подручjу коjе jе некада покривала Аустро-Угарска монархиjа, а касниjе Краљевина СХС, односно Југославиjа, често се занемаруjе, бар код публициста и новинара, jедан догађаj из 1900. године, чиjе се деjство осетило малтене сутрадан, а осећа се и данас. Ради се о „Првом хрватском католичком конгресу“, одржаном у Загребу, од трећег до петог септембра споменуте године. О том скупу се зна готово све, али се, кажу историчари, не зна ко jе у персоналном смислу идеjни творац доктрине донете на Конгресу, да се католицизам чврсто повеже са хрватским домољубљем. Наjвероватниjе надбискуп сараjевски Јосип Стадлер, мада jе то мање важно када су

Нити између „Химне Св. Сави“ и друштва „Привредник“

Колико је значајно преношење знања, ширење истине и рад са другима, говори један сусрет у Карловцу, у другој половини 19. века, коаутора Светосавске химне и младића чије ће животно дело оставити дубок траг међу Србима  Комоговина, место у којем сам рођен, налази се у центру Баније, подједнако удаљено од три највеће банијске вароши: Петриње, Глине и Костајнице, а носи име за које постоји једно прилично логично објашњење. То је у ствари спојена реченица; ко-мог(а)о-вина, из времена када су по обронцима изнад Комоговине били расути виногради, а један дан у години, каже предање, насред села постављала се огромна бачва са вином, за сељане и путнике намернике, из којег је пио ко

Ратко Дмитровић

„Чудо“ у Међугорју и језива истина у Пребиловцима

Више од тридесет година траје и развија се прича настала у главама двојице сеоских фратара, прича која је добила планетарне размере, а смишљена је са циљем да заувек потопи сећање на један велики злочин почињен над Србима Пре два месеца, први пут после шест векова, један папа, централна фигура Католичке цркве, поднео је оставку. Разлози ни данас нису јасни, службено објашњење каже да је „свети отац“, Бенедикт XVI, изгубио животну енергију, да се ради тога повукао, али слободне теорије иду тако далеко да се може чути тумачење о присилном одласку, о повлачењу из страха. Као многе друге тајне које чаме иза зидина Ватикана, тако ће и ова заувек остати недокучива.

Ратко Дмитровић

Како је „Ферал“ васкрснуо у „Новостима“ и шта с тим има „друга Србија“

Звучи нелогично и чудно, али је истина; једино гласило Срба у Хрватској, недељник „Новости“ о Србији пише горе и грђе него већина хрватских штампаних медија што, сложићемо се, не иде руку подруку са здравим разумом. Зашто је тако? Средином јуна 2007. године редакција сплитског недељника „Ферал“ обавестила је јавност да лист више неће излазити, јер нема новца. Био је то крај једног изузетно значајног и по много чему посебног пројекта у новијој историји хрватског журнализма, крај готово апсолутне слободе става и мишљења о свему и свачему. Никада пре „Ферала“ и никада после њега Хрватска није имала тако слободан медиј. Настао крајем осамдесетих, као подлистак за политичку сатиру „Недељне Далмације“, у

Ратко Дмитровић

Нови суноврат Хрватске у глиб мржње према Србима

Откуд сада, кад jе Хрватска на корак до равноправног чланства у Европскоj униjи, провала мржње према Србима у тоj држави, има ли ту система, одређених циљева и ко попушта ланац привезаног зла коjе jе мировало неко време  Ситуациjа jе била толико усиjана да jе председник Владе Зоран Милановић сазвао ванредну конференциjу за новинаре и тоном коjи за њега ниjе карактеристичан саопштио да се Хрватском шири мржња према Србима и да ће његова влада учинити све што jедна држава може како би се зло зауздало. Инициjална петарда био jе Здравко Мамић, председник НК „Динамо“, из Загреба. Таj jе, наjблаже речено, манит. Пуних десет година забавља хрватску jавност, вређа новинаре, псуjе им

Ратко Дмитровић

Ратко Дмитровић: Мамић се само мало занео, понело га опште расположење према Србима у Хрватској

Здравку Мамићу је требало мање од два минута да народу хрватском, и осталима у Региону, покаже како изнутра изгледа семенка из које избијају мржња, нетрпељивост, национална искључивост, презир, фашизам…Оно што се нису усуђивали јавно да кажу најекстремнији кербери Фрање Туђмана, још тамо почетком деведесетих, изговорио је марта месеца 2013. године председник НК Динамо, Здравко Мамић. Али, Мамић је будала, шизофреничар, манијакални егоцентрик, поцепана личност чији се делови тек с времена на време скупе у целину… покушавају да га бране они којима је симпатичан. Други, и њима је симпатичан, кажу како Мамићев говор истина није прикладан, увредљив је, антиепропски, али Јовановић је, тврде они,  све то заслужио. За неупућене, Јовановић је

Нити је Дијана Шиндлер, нити је Станић Лустиг

Упркос наjавама изгледа да се прича о наjхуманиjоj жени двадесетог века, Диjани Будисављевић, неће наћи на филмским тракама. Проблем jе у чињеници да jе Диjана спасавала српску децу, што значи да су Срби били жртве, а то у овом свету, као неспорна чињеница, одавно не може да прође Таj 28. дан месеца маjа 1945. године у Загребу био jе сунчан и топао. Мирисао jе на лето. Двадесет дана раниjе партизанске jединице ушле у главни град Хрватске. Усташка воjска, сахиљадама наjстрашниjих ратних злочинаца, тражила jе спас горе на падинама словеначких планина, бесомучно покушаваjући да се докопа енглеских и америчких положаjа. Веровали су да их ту чека опрост или бар отклон од могућности да заврше пред

Ratko-Dmitrovic.jpg

Како је хрватство на силу ушло у Дубровник и Конавле

Хрватска се – написао jе недавно jедан загребачки професор – уласком у ЕУ враћа себи, своjим европским коренима, Хрватска се враћа кући. Звучи добро, али ниjе истина. Прецизна дефинициjа могла би да гласи; Хрватску у своjе коло узимаjу они коjи су jе и направили. И географски, а богме и национално. Без Европе или да будемо прецизниjи, без Ватикана, аустриjског царства, и у новиjе време без Немачке и групе демохришћанских партиjа централне Европе, Хрватска данас не би ни постоjала. Наравно, велике силе, утицаjна царства, неке династиjе нису помагале Хрвате из разлога велике љубави према том народу и његовоj будућности. Таман посла. Ту jе дошло до готово невероватног склопа околности коjи jе

Ратко Дмитровић

„Олуја 2“ и „Меморандум 2“ или чињење и нечињење

Један скуп у Загребу, од пре неколико дана, отворио је,  не зна се по који пут, потребу разговора, расправе, о правим разлозима ћутања САНУ пред једном подметачином која ту институцију већ две деценије држи приковану на стуб срама,  о ћутању САНУ уопште, упркос свему што се догађа Прошлог викенда, у суботу 23. фебруара ове године, одржан је у Загребу скуп у организацији „Домовинског стожера“, невладине организације чије се активности могу лако наслутити из самог имена. „Стожер“ предводи пензионисани генерал (адмирал) Хрватске војске, Давор Домазет звани Лошо, а скуп о којем је реч имао је циљ да се промовише документ под именом „Олуја 2“. У великој дворани центра Глобус окупило се,

Ћурке из сенке Добрице Ћосића

Ћурка jе jедно мирно створење и ретко се оглашава, шета двориштем, кљуца, тражи храну, гнезди се по угловима и, рекох, углавном ћути. Али…довољно jе да почнете звиждукати и ћурке се узнемире, фиjучу, галаме из све снаге. Не знам због чега. Ако поновите звиждук то код њих производи ефекат аларма и претвара се у хистериjу. Једва се смире. Онаj ко jе одрастао на селу (а таj сам) зна о чему говорим. Сличан ефекат код jедне групациjе српског друштва, код другосрбиjанаца, „грађаниjанаца“ неокомуниста, кроатофила, производи спомињање Добрице Ћосића. Чим то име изговорите ови скачу са места, урлаjу, поплаве па поцрвене, вратови им се напну, колаче очи ко барске жабе. Њима jе Ћосић

ЈДП – одбрана уметности или барикада југословенства

Поводом недоумица око статуса и финансирања овог театра, многи постављаjу питање: Како позориште са jугословенским префиксом – после свега што се овде догодило у последњих 20 година – може да буде кућа  важна за „српски национални интерес”? Државна комисиjа Републике Србиjе, основана са циљем да сачини списак институциjа културе коjе ће убудуће имати национални значаj, а тиме ваљда и буџетско финансирање или буџетску помоћ за опстанак, урадила jе први део посла и, како то обично бива кад се праве спискови, дошла на удар критике одређених делова друштва. Замерено jе што на списку нису „Филмске новости“, „Музеj жртава геноцида“, „Филмски центар Србиjе“… као ни два веома значаjна позоришта „Атеље 212“ и

Ратко Дмитровић

Чудне године Љубомира Петковића и Хинка Драгића

Једно од наjболниjих понижења у новоj jужнословенскоj држави, Краљевини СХС, Срби су доживели на воjном плану; доjучерашњи неприjатељи постали су њихови команданти, губитници су, уз унапређења, прешли међу победнике Били су то дани набиjени догађаjима коjе ће будуће генерациjе изучавати као необично важне, историjске. Испод плашта димног – од топовских салви, и спаљених насеља – коjи се растакао и нестаjао, те 1918. године назиру се нове границе Европе и нове државе. Обичан свет видао jе ране, сахрањивао очеве и децу, тражио начин да започне нови живот, а они коjима jе било додељено или су мислили да им jе додељено да праве нову конфигурациjу Балкана, радили су своj посао. Краљевина Србиjа

Вуковарци, шта ћемо са „рвацком ћирилицом“

Медиjи су jавили, позиваjући се на полициjску процену, да се на антићириличном митингу у Вуковару окупило 25.000 људи. Хрвата, дакако. Ниjе истина ово за процену броjа, за Хрвате jе истина Извештавао сам пре почетка рата у Хрватскоj са наjмање педесет масовниjих окупљања и великих митинга, српских и хрватских, наставио у Београду, у периоду од 1995. па до смене Милошевића, и могу, веруjте, са врло ниским прагом толеранциjе, горе или доле, да проценим броj окупљених. У Вуковару нисам био, али по снимцима три хрватска ТВ канала – а знамо како се заузимањем одређене позициjе за камеру броj окупљених привидно увећава, што jе овде сигурно чињено, у Вуковару ниjе протестовало више од

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала