Био jе то Милановићев плес на оштрици ножа. И преживео jе. Пре неколико месеци, председмник Владе Хрватске казао jе jавно, пред новинарима, на jедном од брифинга, да референдума о употреби ћирилице у Хрватскоj неће бити све док jе он премиjер. Не интересуjе ме броj прикупљених потписа, да их jе дупло више, основна људска права мораjу се поштовати, казао jе Зоран Милановић. Недуго након тога Сабор jе инициjативу из Вуковара, да се у том граду забрани употреба ћирилице- оснажену са преко шесто хиљада потписа Хрвата, широм државе-упутио Уставном суду на оцену. Та оцена обjављена jе пре неки дан. Укратко, захтев „стожераша“ из Вуковара ниjе прошао на Уставном суду, инициjатива jе означена

Свештеним лицима Српске православне цркве никада ниjе било лако на простору где се данас пружа држава Хрватска. То jе место жестоког, понекад перфидног, често бруталног обрачуна Католичке цркве с православљем ПОЧЕЛО jе добро, али то у датом простору и околностима, ништа не значи. Пред новог митрополита загребачко-љубљанског, Порфириjа, у Загребу су прострли црвени тепих. Свечани чин устоличења наследника владике Јована организован jе у строгом центру главног града Хрватске, у Цркви Преображења Господњег, православном храму саграђеном у другоj половини 19. века. Церемониjу устоличења водио jе патриjарх СПЦ, Иринеj, а на другоj страни своjим присуством поштовање jе исказао први човек Католичке цркве у Хрватскоj, кардинал Јосип Бозанић и представници осталих верских заjедница

Нешто крупно догађа се на линиjи Београд – Ватикан. Таjна дипломатиjа затегнута jе као наjтања жица на тамбури и све се последњих месеци убрзава. Министар иностраних дела државе Србиjе, Ивица Дачић, примио jе прошле недеље у Београду секретара Свете столице за односе с државама, надбискупа Доминика Мамбертиjа, и након састанка изjавио да jе папин долазак у Србиjу државни интерес ове земље.     Председник Николић, на изненађење многих, такође се састао с Мамбертиjем и након тога отишао корак даље од Дачића; казао jе да ће му бити драго да као председник Србиjе пожели добродошлицу папи. Значи, готова ствар: ето папе међу Србима! Не. Да би дошао у Србиjу, папа претходно мора да добиjе благослов

Ова jедначина има само jедну непознату: какви су они коjи ће доћи на место смењених? Ако наследници смењених следеће године оду до на одмор до Ибице, онда смо џаба фарбали ограду   Смењени су изузетно важни људи у МУП-у Србиjе. Председник Владе, Александар Вучић, тврди да се ради о поштеним полицаjцима коjи ипак нису одговорили на jедан од наjвећих изазова данашњице – борбу против нарко-мафиjе – и зато су морали да оду. Наjвећи нарко-бос с ових простора, Дарко Шарић, завршио jе пре одређеног времена иза браве и закономерно могло се очекивати да ће његово хапшење довести до пада крупних кадрова МУП-а. Зашто? Зато што jе Шарић постао оно што jе доскора био

Сећате се: Албанци су тог дана у Приштини, на седници коjа jе почела у 15 часова, прогласили независност, уз директан пренос на Си-Ен-Ену, Би-Би-Сиjу и Јуроњузу   МНОГО jе, готово неиздрживо много, лоших, ирационалних, катастрофалних српских поступака и одлука у протекле две и по децениjе о коjима се може полемисати, на њихову тему организовати панеле и семинаре, писати књиге, бранити докторате. Нема у том смислу међу Србима jединствених ставова, нити ће их бити. Што се моjе маленкости тиче, држим да ми jе много тога jасно, да знам одговоре (то никако не значи да сам бистриjи од оних коjи тврде супротно, напротив) али jедна одлука српских властодржаца из 2008. године ни данас ми,

Вучић у Берлин путуjе с кофером пуним велике стрепње и малих надања. Шта год отуда донесе, а да то нису нове уцене и ултиматуми, добро jе прошао. Маневарски простор мањи jе од бакарне површине националне валуте   У уторак, 10. jуна, након скоро стотину година паузе, у Берлину ће поново за политички астал сести представници немачке и српске државе. Лицем у лице. Негде у прашњавим архивама постоjи, нема сумње, забелешка о последњем сусрету представника власти царске Немачке и краљевине Србиjе. Беше то у време пред Први светски рат. С jедне стране, био jе канцелар Теобалд фон Бетман с друге Милован Миловановић или Марко Трифковић. Вероватниjе оваj други. Овога пута немачко-српске разговоре водиће

Избори за Европски парламент донели су Хрватскоj сасвим нову политичку ситуациjу, убедљиву победу Хрватске демократске заjеднице, додатно урушавање владаjућег СДП-а и све тежу ситуациjу за политичке снаге коjе припадаjу хрватскоj левици   Хрватска ових дана пролази кроз jош jедну политичку мену чиjе се краjње последице тек назиру али да ће у тоj земљи до краjа године, на политичком плану, бити интересантно, то jе апсолутно извесно. На изборима за Европски парламент владаjућа Социjалдемократска партиjа Зорана Милановића (СДП) претпела jе тежак пораз; ХДЗ jе поново, поjединачно гледаjући, наjjача странка у Хрватскоj, с тенденциjом раста. Освоjили су шест мандата, наспрам четири СДП-а и нема сумње да су ванредни парламентарни избори у Хрватскоj неминовни. Пре свега због

Пишу новинске текстове, даjу изjаве из коjих кипи примитивизам, завист и мржња према Ћосићу. Имаjу потребу да пљуну на нешто велико, високо, недостижно, без обзира што им се то враћа у лице. За образ не брину, никада га нису ни имали   ПОСЛЕДЊИ Србин у коjем су били обjедињени воjевање, литература, политика, отпадништво, стална потреба за слободом, уважавање саговорника и страх од гордости, Добрица Ћосић, отпутовао jе заувек с овоземаљског мучилишта. Испраћен jе у данима водених мука, сахрањен скромно, по сопственоj вољи, далеко од алеjа великана и заслужних грађана. Срби jош не знаjу, и не размишљаjу, шта су и кога изгубили. Они коjи су му име изговарали с поштовањем, ћуте. Неки не

Четрнаест година након октобарске револуциjе коjа jе ваљда, циљ jе био такав, разбила мрак у Србиjи и донела слободу и независно новинарство, добили смо новог борца за слободу jавне речи и исто такво новинарство. Зове се Срђан Шкоро. Ко jе Срђан Шкоро? Да ли сте, одговорите себи, искрено, да вас други не чуjу, ви из руководства УНС-а, НУНС-а, НСПМ пре овог случаjа икада чули за тог човека?   Има више од 50 година живота. Коjи његов текст памтите, коjу уредничку функциjу, jуриш на барикаду “државног новинарства”? Како jе, мученик, пропустио силне прилике да се у годинама иза нас докаже као борац за слободно новинарство и слободу мишљења? Откуд сад та храброст достоjна народног хероjа.

Нисам, признаjем, гледао “Тешку реч” Драгана Ј. Вучићевића са своjим сталним гостом, председником Владе Србиjе. Знао сам шта ће да каже!   Гледао сам Ољу Бећковић, “Утисак недеље” и њене госте: Срђана Шкора, БИВШИ шеф ДЕСК-а Новости, Небоjша Крстић, БИВШИ саветник Бориса Тадића, БИВШИ члан бенда “ИДОЛИ” и Небоjша Спаић, БИВШИ новинар Новости, БИВШИ главни уредник НИН-а, БИВШИ саветник генералног директора, убудуће – бивши, jер свуда где jе био – постао jе бивши. Оправдано! Тема: смена Срђана Шкора после гостовања у jутарњем “прелиставању” на РТС и по много чему бесмислено саопштење Српске народне странке, издато на дан кад jе лидер напредњака постао – председник Владе Србиjе и кад jе Србиjа у

Уместо очекиване стабилизациjе на свим пољима друштва, као последице уласка Хрватске у Европску униjу, ова земља тоне у све већу економску кризу, с новим политичким потресима, растом реjтинга ХДЗ-а и отвореном могућношћу ванредних парламентарних избора коjи ће на власт вратити хрватску десницу Хрватска ниjе саставила ни годину дана од уласка у Европску униjу а политичка и економска ситуациjа у тоj земљи усложњава се, компликуjе и довешће, то jе сигурно, до ванредних парламентарних избора. При пут у последњих пет година истраживања показуjу да jе Хрватска демократска заjедница популарниjа од тренутно владаjуће Социjалдемократске партиjе Зорана Милановића. Надлежне службе у Европскоj униjи изнеле су податак да jе привреда Хрватске наjгора у целом систему ЕУ, да

Немам ниjедну лепу реч за Кристиjана Голубовића, нити ме интересуjе његов живот. Ни с jедним од таквих кафу нисам попио, у медиjе коjе сам водио (и водим) улазили су и улазе само преко црне хронике   Али, ово што се последњих дана у медиjскоj сфери догађа око Голубовића диже ми џигерицу, што би рекао народ. Опет двоструки стандарди и лицемерjе од коjег пуца образ. Дижем обе руке да сада и заувек све мале екране у Србиjи затворимо за људе из криминалног миљеа, осуђиване, осумњичене, проблематичне, али и за оне коjи су незапослени а возе кола вредна 80.000 евра, оне с вилама на Дедињу и Сењаку а нико не зна чиме

„Стожеру за хрватски Вуковар“ ниjе било доста што jе поскидао све ћириличне табле по граду и што jе сакупио 630 хиљада потписа широм Хрватске за расписивање референдума о забрани ћирилице, па jе недавно, по угледу на Хитлерове нацисте, обjавио списак локала и трговина чиjи су власници Срби. Историjа нас учи да иза овога следи „Кристална ноћ“ У нацистичкоj Немачкоj локале и куће Јевреjа обележавали су Давидовом звездом. У Вуковару ће, нема сумње, некретнине тамошњих Срба лоцирати с четири С или само словом С. У Немачкоj jе након обележавања следило одвођење Јевреjа у концлогоре, или директно на стрељање. Србима у Вуковару судбина jош ниjе jасна, али стрељање ће вероватно избећи; друго

Они коjима jе било и jесте важниjе све што jе туђе, а прљаво, затуцано, примитивно оно што jе домаће, српско, не могу Капору да опросте што jе деведесетих, с оловком и свеском, обилазио ратишта по разним Краjинама и бележио страдања народа из чиjег корена jе никао. Не ради се ту о лакоj прози нити он, Момчило Момо Капор, беше лак писац. Било jе то нешто ново у књижевности бивше државе, правац за многе, укључуjући оне коjи су Капора касниjе оспоравали, али нико од њих ниjе додирнуо ни греду таванице на коjоj су романи Моме Капора. Данас, четири године након што се преселио у одаjе из коjих никада више неће изаћи

Ниjе проблем кад неко из међународне заjеднице фалсификуjе историjу и лаже на рачун Срба и Србиjе, навикли смо, али jесте проблем кад то ради у Београду, или комшилуку, а београдски медиjи лажи преносе без осећаjа и потребе да их демантуjу Ниjе проблем кад неко из међународне заjеднице фалсификуjе историjу и лаже на рачун Срба и Србиjе, навикли смо, али jесте проблем кад то ради у Београду, или комшилуку, а београдски медиjи лажи преносе без осећаjа и потребе да их демантуjу, или неком другом пруже прилику да то учини. Јелко Кацин, словеначки европарламентарац, дао jе интервjу порталу „Аналитика“ – чиjе jе седиште у Подгорици, а Тањуг пренео – у коjем износи

Мечку с Косова пустили су 2008. године да лута светом и ево jе сада на Криму. Ако су Албанцима на Косову допустили да разбиjу Србиjу, ко jе таj ко ће спречити Каталонце, на пример, да jеднога дана направе своjу државу ХОЋЕ ли Украjина остати у границама скроjеним далеке 1954. године, у кабинету шефа комуниста СССР-а, Украjинца Никите Хрушчова, све са Кримом (отетим од Русиjе) унутар украjинске државне авлиjе? Тешко. Ко ће отерати руског воjника с те стратешки можда наjважниjе тачке у Црном мору? Да неће неки НАТО двоjац, сличан Солани и Кларку, подићи авионе и крстареће ракете, и послати их, уместо ка Београду, овога пута према Москви? Неће, наравно, све