Ратко Дмитровић Постоjе у политици, у историjи уопште, ситуациjе и догађаjи коjи се не уклапаjу ни у jедан образац правила понашања. То jе оно кад вам преостане само да слегнете раменима и кажете: Не умем да обjасним. Ко данас, на пример, рационално може да обjасни актуелни однос Немачке према Албанцима на jедноj и према Србима на другоj страни. Многи ће рећи, с пуним правом, да jе немачки став наспрам Срба већ стотину година неприjатељски – за ово постоjе страшни, крвави аргументи – и као такав разумљив jе и последњем Србину, што jе тачно, али како обjаснити чињеницу да упркос свему ова данашња, савремена, модерна, демократска Немачка, отима од Срба и

Сада jе на држави Србиjи да ћути и посматра, и да се не залеће у решавању оних 60.000 албанских захтева за српске документе. Србима се први пут пружа шанса да одиграjу на фактор времена и све ће доћи на своjе Ратко Дмитровић Албански писац, Исмаил Кадаре, коjи већ децениjама живи у Францускоj, огласио се поводом мистериозног исељавања Албанаца с Косова и Метохиjе. Ниjе му jасно, каже, о чему се ту ради, зашто одлазе “са своjе земље”. Кадаре процес коjи, истина, ниjе баш лако обjашњив, назива геноцидом – расељавање jе jедна од наjозбиљниjих форми геноцида и води ка уништавању нациjе, вели – изражаваjући страх да jе Косово на путу уништења. Шта

Пуне 23 године просторима Балкана и Европе кружи jедна густа, крвава лаж Ратко Дмитровић Пуне 23 године просторима Балкана и Европе кружи jедна густа, крвава лаж. Неко време становала jе у архивама Међународног суда за ратне злочине у Хагу, а након пресуде по тужби Хрватске и контратужби Србиjе ево jе поново овде: у Загребу, где jе рођена, и у Београду где се гнезди по потреби и где нико од српских званичника (из jош увек неутврђених разлога) већ 15 година не сме ни у очи да jе погледа, камоли да оспори њено постоjање. То jе лаж о рату деведесетих, о растакању Титове Југославиjе, а гласи: Југославиjу jе разбила Србиjа, предвођена Милошевићем,

Свет ћути, знаjу да jе Чомски, као и обично, у праву, али неће прика; скочило из брлога неколико српских првобораца против Милошевића. Њима то ниjе исто, њима jе убиjање запослених у РТС-у било нормално   Ратко Дмитровић Постоjали су у Титовоj Југославиjи људи коjи су се звали првоборци, носиоци Споменице 1941. То су они што су одмах по доласку Хитлерове воjске на капе ставили петокраке и узели пушке. Истина, било jе и других првобораца против Хитлера, с другачиjим ознакама на капама, но такви су уместо Споменице 1941. добиjали вишегодишње казне затвора. Али, то ниjе тема. Од Октобарске револуциjе у Србиjи, изведене 2000. године, имамо истоветну категориjу – првоборце. Овога пута против

Нема више ни забуне ни грешке; Колинда jе идеолошко чедо Анте Старчевића, Јосипа Франка и Фрање Туђмана. Они су тврдили исто, Колинда их jе готово цитирала Ратко Дмитровић Колинда jе женски облик хипокористика имена Николас, Николаос, Никола а ова, тренутно наjпознатиjа Колинда на свету, председница Хрватске, име jе добила по песми “Колинда”, коjу jе 1967. године певала Зденка Вучковић, у то време велика тинеjџерска звезда Титове Југославиjе. У ствари, ради се о препеву истоимене песме канадске певачице Лусил Стар (и данас jе жива) коjу jе ова снимила 1965. То jе чуо Ивица Шерфези и препоручио младоj Зденки. Годину дана касниjе, у Гробнику код Риjеке, у породици Грабар родила се кћерка

Партизани и усташе у БиХ 1942 (Црна легиjа и I Пролетерска) Последице четвртог конгреса КПЈ у Дрездену осећамо на своjоj кожи и дан данас. Да ли србофобиjа тадашње КПЈ одредила судбину Србиjе и народа коjи jу jе створио? Чини ми велику част што се налазим вечерас овде, као што сам био изузетно почаствован пре 22 године, када ме jе Киjук назвао и рекао о чему се ради (стварање енциклопедиjе Catena mundi ратне 1991. године) и предложио да напишем текст. Не могу да опишем како сам се осећао кад ми jе споменуо имена људи коjи ће ту да се нађу, мислим да сам наjмлађи међу тим ауторима, или сам jедан од

Не знам како ће се окончати ово с Бриселским споразумом, али знам да решење, какво год буде, неће траjати довека Не знам како ће се окончати ово с Бриселским споразумом, али знам да решење, какво год буде, неће траjати довека. Као што ниjе ово пре њега ни оно пре овога. Све дође и прође ко мутни Лаб, исти онаj поред ког су 1912. године с добровољачким одредом Српске воjске стаjали и плакали воjвода Вук и велики песник Милан Ракић, свесни да jе Газиместан, након скоро 500 година, поново српски. Пре неколико дана, о Божићу, више стотина Срба, протераних с Косова и Метохиjе, покушало jе да посети гробове наjближих и на

Писао сам у разна времена и у разним листовима о феномену саветника и блиских сарадника људи на власти, конкретно властодржаца у Србиjи. Ниjе вредело, вероватно неће ни сада, али… живот се састоjи од покушаjа Ратко Дмитровић Та сjаjна дефинициjа полтронства настала jе, кажу, овде код нас, у време социjализма, мада има универзално значење, а гласи: Врхунски полтрон jе онаj коjи свом директору напише говор, а онда хвата белешке док га директор чита. Писао сам у разна времена и у разним листовима о феномену саветника и блиских сарадника људи на власти, конкретно властодржаца у Србиjи. Ниjе вредело, вероватно неће ни сада, али… живот се састоjи од покушаjа. Укратко, саветник у озбиљним

Да ли се нешто мења и шта се мења у перцепциjи дела, делова или делића хрватске интелектуалне jавности према хрватскоj новиjоj историjи и српско-хрватским односима у њоj Последњих месеци у Хрватскоj jе неколико поjединаца, из круга млађе хрватске интелигенциjе, jавно изашло са ставовима коjи су пре само десетак година у тоj држави били незамисливи и опасни по живот, а њихова суштина почива на изворном антифашизму и, што jе посебно важно, истини. ДНЕВНОПОЛИТИЧКА НЕОПХОДНОСТ Како време одмиче, а одмиче брзо, односи Србиjе и Хрватске улазе у колотечину коjа води ка давно зацртаном циљу: нестанку Срба из Хрватске. И година иза нас, 2014, донела jе нове доказе за изнету тврдњу. Тих доказа jе

Мухамед Туњо Филиповић казао jе да су Муслимани бивше Југославиjе два пута имали шансу да бираjу савезника између Срба и Хрвата, да су два пута изабрали Хрвате и оба пута погрешили Ратко Дмитровић Мухамед Туњо Филиповић, у задњоj децениjи двадесетог и првоj децениjи 21. века, jедан од наjутицаjниjих Муслимана, Бошњака, како хоћете, казао jе да су Муслимани бивше Југославиjе два пута имали шансу да бираjу савезника (беше то 1941. и 1991. године) између Срба и Хрвата, да су два пута изабрали Хрвате и оба пута погрешили. Филиповићу треба веровати, нема ниjедан разлог да лаже. Из ове поставке, из додатних страшних историjских истина коjе су као оштро коље пободене у крваво

Срби у свом колективном сећању, и што jе важниjе кроз обиље материjалних доказа, могу да се хвале државотворношћу  Ратко Дмитровић Срби у свом колективном сећању, и што jе важниjе кроз обиље материjалних доказа, могу да се хвале државотворношћу. Имали су своjе династиjе и државе у време кад то код других, данас моћних, силних, богатих европских народа ниjе било ни у назнакама. Злом судбином, утемељеном на поделама, наивношћу, већом бригом за друге него за себе, Срби су доживели велике историjске сломове коjи су таj народ довели на ниво небитног у савременим међународним оквирима. Успут и проказаног. Са свега четрдесетак година искуства у сопственоj држави – нешто у 19. и jош мање

Постоjе у политици, у историjи уопште, ситуациjе и догађаjи коjи се не уклапаjу ни у jедан образац правила понашања. То jе оно кад вам преостане само да слегнете раменима и кажете: Не умем да обjасним. Ко данас, на пример, рационално може да обjасни актуелни однос Немачке према Албанцима на jедноj и према Србима на другоj страни. Многи ће рећи, с пуним правом, да jе немачки став наспрам Срба већ стотину година неприjатељски – за ово постоjе страшни, крвави аргументи – и као такав разумљив jе и последњем Србину, што jе тачно, али како обjаснити чињеницу да упркос свему ова данашња, савремена, модерна, демократска Немачка, отима од Срба и даjе Албанцима.

Шта год ко мислио, процењивао, очекивао, надао се, веровао у супротно… на хрватском политичком тржишту мржња према Србима и Србиjи и даље jе роба коjа се наjлакше продаjе. То увек има купца, потрошача, тако jе већ стотину и више година. Та мржња jе константна, посебном терапиjом одржава се у животу, преноси с колена на колено (сећате ли се речи Жељка Керума на ту тему: „Тако смо одгоjени“) користи у припремама злочина, као притисак за етничко чишћење, за ослобађање од сопствене кривице, у предизборним кампањама, на међународном терену… где год jе потребно. Стануjе у мрачним собама Католичке цркве, у просторима научних установа, повjесних института, у културним круговима, породичном предању… Активира се

Ви с jеднимпроблемом живите годинама, тврдећи да jе то тако и не може другачиjе, иако jе таj проблем решив за неколико дана, а нешто што се другима чини као катастрофа вама jе нормално стање, рекао ми jе странац. Kраjем прошле недеље док се први сумрак спуштао с околних планина, нас неколико седимо у зимскоj башти, с погледом на jезеро, у jедноj од земаља ЕУ. Моjа маленкост привукла jе посебну пажњу човека на прагу седамдесете – приметно добре кондициjе, бистрих и живих очиjу – чим jе сазнао да сам из Србиjе. – Ја се вама, Србима, дивим – била jе његова прва реченица. Осетих унутрашњу топлину, обли ме задовољство, помислих: оваj

Увек jе хрватска прича према Србиjи и Србима иста – зубошкрипећа, замућеног погледа – и остаће таква. Пуна резерви, наjблаже речено, или проткана мржњом, реално речено Ратко Дмитровић Цео државни механизам, власт и опозициjа, медиjи, Сабор, све се у Хрватскоj последња три дана дигло против Србиjе. Као да су тенкови из, шта знам, Сремске Митровице, кренули према Батровцима или Товарнику. Реторика равна оноj антисрпскоj, предратноj, из 1990. године, о великосрпским амбициjама, српском хегемонизму, коjа нас jе и увела у рат. Пршти од оптужби да Београд планира комадање Хрватске, да jе „тамо“ (у Србиjи) и даље све исто, да Србима не треба веровати ни кад се у европска одела пресвлаче. Срби

Само онаj ко jе био или jе сада на челу мале државе, малоброjног народа, зна каква jе мука кад такав седнеш насупрот онога ко с високе, наjвише позициjе представља, узмимо, Немачку, Енглеску, САД, Француску Само онаj ко jе био или jе сада на челу мале државе, малоброjног народа, зна каква jе мука кад такав седнеш насупрот онога ко с високе, наjвише позициjе представља, узмимо, Немачку, Енглеску, САД, Француску, а ти хоћеш да имаш некакву самосталност, суверенитет… Он теби може све, ти њему не можеш ништа. Може да ти затвори границу, тржиште, уведе визе, санкциjе, изолуjе и тебе и цео народ, може да те бомбардуjе, на краjу краjева. Ниjе вероватно да

Да будем потпуно jасан: какве везе данашњи гласни, самозвани, већ досадни београдски антифашисти имаjу с антифашизмом? Ако им jе до борбе, не треба да иду далеко као што су ишли њихови идоли, довољно jе да оду на Косово и Метохиjу и ту представе, докажу своj антифашизам. Без пушке у руци, далеко било. Пре НАТО напада на Србиjу, 1999. године, а таj напад jе Албанцима подарио другу националну државу, у Ђаковици jе живело на хиљаде Срба. Службени подаци кажу да их jе данас тамо свега 17. Живот каже да их нема ни десет; троше суморне дане иза затворених прозора, закључаних врата, не излазе на улицу. Чекаjу смрт. Пре неки дан у

Сећате ли се кад jе неки од енглеских политичара у Приштини или Тирани – тамо где се отворено говори о великоj Албаниjи – рекао да jе прекраjање граница на Балкану завршено? Не сећате се, наравно, jер тога ниjе било Прекраjање граница на Балкану jе завршено. Лепо звучи, посебно онима коjи би да задрже садашње плотове, али ко то каже? Енглези, пре неки дан у Сараjеву, кроз уста свог министра иностраних послова, Филипа Хамонда. Озбиљна адреса; без Енглеза на Балкану ништа се значаjно не догађа, ево дуже од jедног века. Свака чорба на овоj ветрометини, а све су вреле и крваве… има у себи британску мирођиjу, jош од Бенџамина Дизраелиjа, британског

Никада нико, осим поjединих следбеника Старчевића, Павелића и jугословенских комуниста, Буњевце ниjе третирао као Хрвате. Они сами – а ваљда jе jедино то релевантно – себе сматраjу посебним народом Када су оно 1991. године Хрвати обновили државност – након педесетогодишње паузе, проведене у „jугословенском мраку“ – ваљало jе створити и сопствену валуту. Наjпре jе то био хрватски динар а три године касниjе, 1994. уведена jе куна, валута усташке Независне Државе Хрватске. На свим апоенима хрватског динара беше портрет „хрватског знанственика Руђера Бошковића“. Какве везе Бошковић има с Хрватском? Никакве.   Рођен jе у Дубровнику 1711. године, од оца Србина и маjке Италиjанке. У то време хрватске државе ниjе било, ни

Та формула траjе скоро стотину година, примењуjе се рутински, предвидљива jе, делуjе моментално, „уређуjе“ односе међу народима Балкана и увек jе на штету jедне, исте стране Примењуjе се од 1918. године, кад су Словенци и Хрвати измолили од Срба милост да направе заjедничку државу. Срби пристаjу, непромишљено и потпуно непотребно, и само годину дана касниjе доживљаваjу да их Хрвати оптужуjу за хегемонизам, тражећи своjу самосталну, националну државу. Следи сериjа српских уступака. Окончано jе поделом Краљевине Југославиjе на бановине и рађањем Независне Државе Хрватске. Детаљи општепознати. У грађанском сукобу вођеном у арени Другог светског рата, jугословенски комунисти – предвођени национално свесним Словенцима и Хрватима, и анационалним Србима – опет активираjу ону

Пошто нико одавно државу Хрватску нити прозива нити пита за протеривање више од 400 хиљада Срба, службени Загреб jе решио да ради оно што њему, том Загребу, ниjе радила друга страна: на случаjу Буњеваца кренуо jе с оптужбама на рачун Србиjе, отвараjући „проблем“ положаjа Хрвата у Србиjи, и то на међунарoдноj сцени Не памти се да jе скоро, ако jе уопште, неко из Србиjе у Европском парламенту, на седници Савета Европе или сличноj адреси изнео проблем положаjа Срба у Хрватскоj. Док удруга добро организованих вуковарских фашиста дивља по граду, ево већ друга година, концентришући мржњу на ћирилицу (тако jе почело и 1990. године) уз нескривену подршку из других делова Хрватске,

Они коjи су данас шокирани одсецањем хришћанских глава пред камерама, занемаруjу да се то већ догађало али, пошто су тада у питању биле српске главе, то jе скривано од светске jавности Свет jе шокиран. Зар jе могућ такав степен дивљаштва, у времену кад jе човек на корак до телепортациjе, туристичких путовања по свемиру, кад производи возове коjи се крећу брзином од 500 километара на сат. Припадници организациjе коjа себе зове Исламска држава одсецаjу хришћанима главе, театрално, пред камерама. То свет ниjе видео, тога до сада ниjе било, одjекуjе с наjутицаjниjих ТВ-канала и мрежа. Богами jесте, било jе. Само онда кад jе било, то никоме не беше важно. Још горе; скривано

Предање каже да jе Јосип Броз звао Стаљина молећи га да допусти улазак партизана на челу ослободилаца у Београд, октобра 1944. године, скупа са jединицама Црвене армиjе Предање каже (писане трагове ове врсте комунисти нису остављали) да jе Јосип Броз звао Стаљина молећи га да допусти улазак партизана на челу ослободилаца у Београд, октобра 1944. године, скупа са jединицама Црвене армиjе. Стаљин се, каже ова прича, сложио, рекавши Титу да се jави Владимиру Ивановичу Жданову, гардиjском генерал-лаjтнанту тенковских jединица Црвене армиjе, хероjу Стаљинграда, коjи jе пре уласка у Србиjу, ослободио Бугарску и Мађарску од Немаца, а тих дана своjу армиjу већ распоредио на рубним деловима главног града сломљене Краљевине Југославиjе.

Неко ће рећи да поређење није примерено, адекватно, али слике униформисаних, постројених људи у Пазару подсетиле су неодољивом снагом на дефиле Туђмановог Збора народне гарде, 28. маја 1991. године Најбоље разумевање постиже се кроз примере, па хајде да применимо ту технику. Овако: замислите да је центром Београда, у формацији карактеристичној за војне јединице, продефиловало стотинак људи, у црним, сивомаслинастим, шареним униформама, свеједно је каквим, само да су биле идентичне; да су на главама имали шајкаче, беретке или шубаре, и то је свеједно, само да су на свим главама биле идентичне и да су витлали заставама, српским или организације Образ, Наши… мада ни то није пресудно. Дакле, да се то догодило

То jе деловало невероватно, тужно, застрашуjуће; свршени средњошколац, студент прве године, човек у зрелоj доби, девоjка на прагу тридесетих… и тако њих двадесетак не знаjу ко jе Нушић. То jе деловало невероватно, тужно, застрашуjуће; свршени средњошколац, студент прве године, човек у зрелоj доби, девоjка на прагу тридесетих… и тако њих двадесетак не знаjу ко jе Нушић. Анкета пред ТВ-камером спроведена jе на улицама Смедерева али ништа боље, убеђен сам, не би било у Краљеву, Вршцу, Неготину, Лозници, богами и Београду. У шта се претвара српско друштво? Каква нам jе будућност с оваквим степеном необразовања код младе популациjе? Куда то води? Знаjу ли они коjи одлучуjу и говоре у име Срба