Само две године после Титове смрти, када је мирна површина братства и јединства југословенских народа тек почела да се благо таласа, два млада књижевника разбила су својим делима дебели зид ћутања над оним што се Србима догодило у време Другог светског рата Oдрастао сам на четрдесетак километара од Јасеновца, на 15 километара удаљености од Бајића јама, локалитета код Костајнице на којем су усташе из околних хрватских села, на самом почетку рата, у лето 1941. године, убиле око хиљаду Срба; својих комшија, пријатеља, кумова, познаника, али никада за време тог одрастања, формирања моје будуће личности, у породици нисам чуо ниједну реч о Јасеновцу, Бајића јамама, покољу у мојој родној Комоговини. Никада

Висило jе о концу, Хрватска jе била одлучна да узме Срем, са Земуном, комунисти у Београду су ћутали, и данас би ушће Саве у Дунав вероватно била погранична зона да се у ту причу, у Загребу, ниjе умешао jедан Србин из Обровца Кад су оно комунисти, дошавши на власт, цртали „административне линиjе“ између шест тек успостављених република, упакованих у Федеративну Народну Републику Југославиjу, Србиjа jе добро и прошла, имаjући у виду ко jе бранио њене интересе. Осим што су jоj натоварили два тега у виду аутономних покраjина – Воjводина и Косово и Метохиjа – Србиjа jе замало остала без jедног дела данашње Воjводине, упркос томе што jе већ било припремљено

Прошло је осам деценија од једног скупа југословенских комуниста, који је у политички живот тадашње државе увео мржњу према Србима и нацртао границе држава које ће се родити почетком деведесетих. Улупао сам деценије, од тога преко тридесет у новинарству, наменски прочитао брежуљак књига, докумената, записника, историјских уџбеника, сећања учесника важних догађаја, анализа идеолошки протканих и анализа ослобођених идеологија, разговарао са људима, све трагајући за решењем једне мистерије, али … није вредело. Никада нисам докучио одговор на питање због чега се комунизам, са свим појавним облицима на простору бивше Југославије, најдубље укоренио код Срба, иако је та идеологија у бившој држави једино Србима донела огромна страдања, муке, протеривања, губитак територија. Односно,

У Центру за културу и образовање у Добоју, вечерас ће бити представљена књига Ратка Дмитровића „Крст на крижу“, која садржи прилоге за боље разумијевање српско-хрватских односа. Дмитровић је новинар-истраживач, поријеклом са Баније, територије данашње Хрватске. Аутор каже за књигу да је плод тридесетогодишњег истраживања и покушаја да објасни и себи и другима откуда толика мржња из дијела хрватског народа према свему што је српско. Дмитровић оцјењује да је будућност хрватско-српских односа у спознајама и суочавању са чињеницама које су неспорне. Представљање књиге „Крст на крижу“ у добојском Центру за културу и образовање биће одржано вечерас у 19.00 часова. Везане вијести: „Крст на крижу“ без ретка мржње | Јадовно 1941. Представљена

У Скупштини Београда недавно је промовисана књига Ратка Дмитровића у издању компаније “Новости”. Снажан покушај да се прикажу односи Срба и Хрвата РЕДАК и снажан покушај да се кроз два симбола – крст и криж – прикажу односи Срба и Хрвата, чије вође често забораве хришћанске поруке, књига “Крст на крижу” Ратка Дмитровића за кратко време изазвала је велику пажњу јавности. То је показала и промоција у препуној Свечаној сали Скупштине града Београда. Публика, у којој су били председник Републике Српске Милорад Додик, академик Драгослав Михаиловић, градски менаџер Горан Весић, историчар др Радош Љушић и друге угледне личности, пажљиво је слушала мишљење рецензената и аутора, који су говорили о односу

У бијељинској Библиотеци “Филип Вишњић” одржана је промоција књиге Ратка Дмитровића “Крст на Крижу” , који је својеврсни “водич за боље разумијевање српско-хртватских односа” . Дмитровић је донедавно обављао функцију директора Вечерњих новости , а у богатој новинарској каријери , између осталог, био је и дугогодишњи дописник београдске Политике из Загреба. За књигу “Крст на Крижу” Ратка Дмиторвића, Милован Витезовић је, као један од рецензената, навео да то није књига оптужби, већ књига истина. Писана је ,каже, да се сачувају за оне “који заборављају брзином свјетлости”, за оне склоне националној амнезији. Српско-хрватске односе Дмитровић тумачи првенствено кроз призму религије. “Крст на крижу” је врло обимна документација из богате новинарске биографије

У Народној библиотеци “Филип Вишњић” у Бијељини вечерас ће бити представљена књига Ратка Дмитровића “Крст на крижу”, која садржи прилоге за боље разумијевање српско-хрватских односа. Дмитровић је новинар-истраживач и генерални директор српске компаније “Новости”, а поријеклом је са територије данашње Хрватске. Аутор каже за књигу да је плод тридесетогодишњег истраживања и покушаја да објасни и себи и другима откуда толика мржња из дијела хрватског народа према свему што је српско. Дмитровић оцјењује да је будућност хрватско-српских односа у спознајама и суочавању са чињеницама које су неспорне. Представљање књиге “Крст на крижу” у бијељинској Библиотеци биће одржано у 19.00 часова. Извор: СРНА Везане вијести: „Крст на крижу“ без ретка мржње |

Предвечерје касног јула, 1940. године. Дан се лагано гасио у долини испод Петрове горе. У кафану на периферији чувене Бање Топуско, смештене на простору који спаја Банију и Кордун, ушла су четворица младића и поседала за сто код зида, супротно од шанка. На другој страни просторије, где је било десетак столова, двојица старијих људи играла су карте. Два стола даље, према оној четворици, леђима окренут ка зиду, седео је човек педесетих година, с косом пуштеном до рамена и брадом какву виђамо код православних свештеника. Четворка је најпре шапутала а како је време пролазило и на столу се повећавао број кригли од пива, њихов разговор био је све гласнији. На човека

Да, сви они су на ову тему ћутали почетком деведесетих и сви, већ деценијама, понављају да је Србија разбила Југославију У Сарајеву је пре два дана промовисана Декларација о заједничком језику. Тридесетак особа, с простора бивше СФРЈ, овим папиром подсећа да је језик којим говоре Срби, Хрвати, Бошњаци, Црногорци, један језик. Колосално откриће, равно тврдњи да испод савског моста тече река Сава. Мали је простор, тема широка ко сиње море, па ћу економисати речима, како је говорио покојни Ристо Кубура. Крећемо од Људевита Гаја, вође Илирског покрета. Он је илирце убеђивао да је српски језик, штокавица, савршен, те да га Хрвати морају узети, а кад га узеше захваљивао је “браћи

Није Брана Црнчевић Франце Розман, Иван Левстик, Јозо Ћурле или, далеко било, Штросмајер, па да има улицу у Београду Идете преко Улице Матије Гупца, затим Отона Жупанчича и кроз Сињску, а пошто је она до ње једносмерна вратите се на Славка Колара, можда и до Станка Враза па све до Улице Јозе Шћурле, она је двосмерна. Ако ни тамо не нађете ово што тражите, вратите се Улицом Аугуста Шеное па до Далматинске. Малчице даље имате једно скретање које води у Задарску улицу, па онда возите до Госпићке, е ту бисте могли да завршите посао, осим ако оно што тражите нису пребацили у Улицу Франца Розмана, можда и у Сплитску или

Хоће ли Македонци у Ђорђу Иванову, у данима пред нама, добити свог Карађорђа, или новог Питу Гулија. По ономе што гледамо последња два-три дана, изгледа да је Балкан добио новог Карађорђа. Претерујем, наравно, али је мени та асоцијација заиста севнула када је објављено да је председник Македоније, Ђорђе Иванов, одбацио захтев Брисела да погне главу и додели мандат премијера Зорану Заеву, који је скупштинску већину обезбедио тако што је прихватио антиуставни захтев Албанаца (срочен у Тирани) чији карактер конфедерализује Македонију и ставља на њу посмртни покров. Иванов се дигао против моћне, страшне империје зване НАТО и Европске уније приде. Одбио је Хана, Столтенберга и сињору Могерини, односно њихов захтев да

Ни Давидовић, ни Шљиванчанин нису моји фаворити, хероји, јунаци… апсолутно не, али у овом случају њих двојица су готово неважни Готово несношљива количина лицемерја – подигнутог искључиво на политичком ставу и убеђењу, одавно регистрованог код неких новинара, политичара, писаца, ангажованих интелектуалаца, јавних личности Србије – доказана је по ко зна који пут и овог јануара, а темељи се на два случаја временски удаљена 11 година. Први се одиграо у Новом Саду, други у Бешки, селу инђијске општине, лепој вароши на десној страни Дунава. Старији инцидент регистрован је на новосадском Филозофском факултету, где су самозвани антифашисти држали трибину на коју је упала група предвођена Гораном Давидовићем. Наводно, звекнуо је и један

Уз сва додатна питања и дилеме, које су векови унели у хришћанство, само једна Исусова лекција, она о давању, довољна је да га славимо Нема неверних, атеизам је само квалификација за оне који одбијају да прихвате религијске поставке, догме, почев од неупитности постојања бога. Кад чујете “неверника” како објашњава да је вера измишљена ради колективне контроле група, заједница и народа, наглашавајући да је његов ум слободан, ванрелигијски, да не верује у бога већ у доброту, поштење, љубав, људскост… знајте да испед себе имате дубоковерујућу особу. Религиозну не, верујућу да. Нема суштинске разлике између онога који слепо верује у бога (шта год под тим подразумевао) и онога ко верује, узмимо, у

Просечном Европљанину преостаје још само нада да ће стари континент од ислама заштитити иста сила која је то учинила и 1683. године Хоће ли Свевишњи серијом чуда, у овом времену, раног 21. века, сачувати Европу од ислама као што се, верују и неки историчари, догодило крајем лета 1683. године, за време Друге опсаде Беча? Тада је све било на страни Турске; бројност војске, опремљеност, залихе, савремено наоружање, пре свега артиљерија… На другој страни, Беч није у потпуности био спреман за одбрану, коалиционе војске нису се окупиле на време, залихе су биле мршаве а градом је владала куга, косећи редом и ширећи језиви страх. И онда се догодило нешто необјашњиво; жариште

Срби овде не треба да се мешају, на Хрватима је да одлуче да ли је “За дом спремни” њихова национална легитимација. Судећи по свему постојећем јесте, али сачекајмо Кад у Хрватској више не буде живео ниједан Србин (то време није далеко) мржњу ће усмеравати на споменике културе и постојања “хрватских Срба”, на Србију као државу и Републику Српску, свакако. Тако су одгојени; на мржњи, нетрпељивости, најблаже речено резерви према Србима. Ово је – да не испадне као наша тврдња – бивши градоначелник Сплита, Жељко Керум, јавно признао, пре неколико година, у камеру ХРТ. Хрватска државотворна идеја артикулисана од стране Анте Старчевића, настала је на мржњи према Србима, делимично према Угарској

Ово је изнад тактике “држите лопова”, превазилази и понашање проститутке која иде около и држи предавања о моралу То је једна од оних ситуација кад човек заћути јер све што би рекао бива у старту бесмислено, беспотребно, чак смешно као реакција. Европски парламент усвојио је Резолуцију у којој осуђује деловање руских медија “Раша тудеј” и “Спутњик”, изједначавајући их, пазите сада, са пропагандом “Исламске државе”. Ово је изнад тактике “држите лопова”, горе од цинизма, превазилази понашање проститутке која иде около и држи предавања о моралу. Исти они који деценијама путем сопствених или на туђем терену дотираних, плаћених медија шире своје идеје, идеологију па меку и на крају крваву окупацију држава (подразумева