arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Заборав уместо пијетета

Мале државе можда немају могућности за скупе монументе али имају дужност да, макар и скромно али достојанствено, одају захвалност својим херојима На некадашњи логор „Топовске шупе”, на простору Аутокоманде, познат вероватно само најстаријим Београђанима, недавно је стављена нова меморијална плоча у знак сећања на страдање пет хиљада Јевреја и више од хиљаду Рома. Плоча је стављена на зид оронуле зграде, зарасле у шибље, јер је претходно обележје два пута раније већ украдено. И сви окупљени да Дан сећања на жртве Холокауста и борце против терора сложили су се да овај меморијал и даље не изгледа достојно места на којем је некада био логор. Нажалост, ово место није једино које смо

Владимир Ћоровић о аустријским злочинима према Србима у БиХ

Владимир Ћоровић је у својој књизи  „Црна књига – патње Срба Босне и Херцеговине за време светског рата 1914–1918“ забиљежио податке о страдању Срба из БиХ током Првог свјетског рата: „…Један лечник, Мађар, који је имао, по заповеди др Хоучока, да води надзор над купањем интернираца (иза појаве болести у доба ’рефорама’!), употребљавао је често ту прилику, да силује коју женску. Тако је, међу другима, обешчастио и једно недорасло дете, Љубицу Копривицу из Гацка, девојчицу од непуних 12–14 година. Кроз Добојски логор је прошло, од 27. децембра 1915. до 5. јула 1917. године, 16.673 мушких и 16.996 женских особа и деце из Босне и Херцеговине; 9.172 србијанских и 2.950 црногорских

ЗАБОРАВЉЕНИ ХЕРОЈ ВЛАДИМИР ФИЈАТ: Солунац оставио богат легат, а ни гроб му се не зна

Музеј у Самошу код Ковачице чува вредну, а мало познату заоставштину Владимира Фијата, хероја Великог рата. Због селидби и небриге, збирка остала без дела Тицијана, Модиљанија, Дирера Трговац, добротвор, добровољац-солунац, носилац Златне Карађорђеве звезде са мачевима, Крста светог Ђорђа и Обилићеве медаље и службеник у двору краља Александра. Уз то, и колекционар који је свом родном Самошу, код Ковачице, оставио врло вредан легат са делима Дирера, Тицијана, Модиљанија, Паје Јовановића, Марка Мурата, Лукијана Бибића, као и колекцију фотографија српске војске у Првом светском рату. Ово је само зрно импресивне биографије Владимира Фијата, хероја и патриоте, за кога данас у Србији мало ко зна. Осим Самошана и уметника, на помен његовог

На Крфу обележена годишњица и одата пошта српским војницима

На Крфу је обележена 155. годишњица присаједињена Јонских острва Грчкој, а свечаности су присуствовали градоначелник Крфа Константинос Николоузос, високи војни и државни функционери Грчке као и многи грађани, званичници и делегације из других земаља међу којима и члан Градског већа Београда Фадиљ Еминовић. Николоузос је истакао значај повезаности градова у области културе, привреде, образовања као и продубљивању пријатељских односа међу њима, саопштио је градски Секретаријат за информисање, преноси Танјуг. „Крф је за нашу историју од великог значаја јер је био „острво спаса” када су ту нашли уточиште српски војници након повлачења преко Албаније у Првом светском рату. То је град којем много дугујемо”, рекао је том приликом Еминовић. Он је

Сутра 102 године од потписивања Крфске декларације

Сутра се навршавају 102 године од потписивања Крфске декларације о стварању заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Крфску декларацију су 20. маја 1917. године на грчком острву Крф потписали премијер Србије Никола Пашић и Анте Трумбић, предсједник Југословенског одбора са сједиштем у Лондону, који је представљао Словенце, Хрвате и Србе под аустроугарском влашћу, а одредбе из те декларације прихватио је и Црногорски одбор за народно уједињење. Декларацијом су јужнословенски народи у Аустроугарској затражили уједињење са Краљевином Србијом у заједничку државу под називом Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, на челу са династијом Карађорђевића. Срби, Хрвати и Словенци означени су као троимени народ у тексту декларације, која је гарантовала равноправност имена, симбола,

На командном месту кад је најтеже

Неумитна судба све више нам проређује и иначе већ јако проређене редове наших хероја из минулих ратова – пише помен свом саборцу, ратном другу Петру М. Мартиновићу, пуковник у пензији Живојин Благојевић, а објављује „Лист народне захвалности”, штампан у Београду на резмеђи 1939/40. године. Пише и да бригадни ђенерал Мартиновић, измучен тешком болешћу, прекрати себи живот – „тај јунак од оца Мила, артиљеријског командира и из породице која у минула два века даде низ знаменитих људи”. „Тај државни питомац, на војној академији школовани официр, који прође Балканске ратове, а по објави Првог светског, 1914. године, одређен би за шефа штаба Санџачке војске, највећег и најважнијег оперативног тела војске, којом је

Ратни дневник славног генерала: Сведочанство јуначке борбе наших војника

Објављене белешке o пробоју Солунског фронта – век касније записане од стране генерала Душана Додића (1884-1955) из Милутовца Ратни дневник бригадног генерала Душана Додића (1884-1955), пореклом из Милутовца, код Трстеника, управо је објављен, читав век након последњег унетог датума. Заједничко издање Завичајног музеја Јагодине и Народног универзитета Трстеник, доноси фототипију оригиналног дневника, који је приликом пробоја Солунског фронта водио славни официр, уз многобројне прилоге, фотографије и сведочења о породичним успоменама, унука генерала, проф. др Вељка Милутиновића. Историчарка Јелена Вукчевић, која води музејску збирку при трстеничком универзитету, напомиње да је генерал Додић дневник у континуитету водио од 24. новембра 1918. до 23. јуна 1919. године. – То је историјски извор првог

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

Живојин Мишић: Децо, остављам вам само част

Господин Случај, који је, заправо, увек све, само не случај… удесио је да ове среде, 27. марта, чије последице ни до данас нисмо схватили… у једном престоничком ресторану проведем поподне са праунуком српског војсковође који је претечу те трагедије, кажу многи, видео две деценије пре него што је до ње и дошло. Уморан од посла и помало малаксао од неког вируса који ме је дрмао, дошао сам некако напет, изгледа ни не схватајући каква је то крв која тече у венама мог саговорника – и шта то уистину данас значи. Каснио сам, по злој својој навици, али није ми замерио; крупан и крепак, стиснуо ми је руку, и добронамерно ме

Велики рат записан у камену

Без споменика су први погинули војник и официр у Првом светском рату, па и заслужни странци који су се борили за Србију, као што је британски адмирал Ернест Трубриџ Уз Цркву Свете Тројице у Кумодражу налази се мало гробље на којем се налази једно важно, а данас заборављено, сведочанство о Првом светском рату. Реч је о првом споменику подигнутом палим српским војницима, и то онима који су страдали приликом ослобођења Београда после краткотрајне аустроугарске окупације крајем 1914. године. На овом меморијалу, подигнутом на месту на којем се 1914. и 1915. године налазила команда одбране престонице Србије, а који се данас налази међу надгробним споменицима, нема натписа. Реч је само о

Вукосављевић: Снимити филм о страдању Срба у логору Јиндриховице током Првог свјетског рата

Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић и делегација Посланичког дома Чешке разговарали су о могућности снимања дугометражног документарног филма о страдању Срба у логору Јиндриховице током Првог свјетског рата. Постоје подаци да је у овом логору, који је био највећи на територији цијеле тадашње Аустроугарске, током Великог рата страдало 7.100 Срба, саопштено је из Министарства културе и информисања Србије. На састанку Вукосављевића са чешким посланицима, које је предводио предсједник Одбора за науку, образовање, културу, омладину и спорт Вацлав Клаус, једна од тема била је његовање културе сјећања и иницијатива постављања спомен-плоча заслужним Чесима у Србији, односно Србима у Чешкој. На састанку је најављена изложба поводом обиљежавања 30 година од

ВУКА ПОПАДИЋ – Жена чије је срце било веће од Београда

Када су на Београд у Првом светском рату пале прве бомбе, које су сејали аустроугарски монитори са Саве и Дунава, већина жена и деце спас је потражила у унутрашњости Србије. Они који су остали у Београду скривали су се у подрумима, па чак и у ташмајданским пећинама. Вука Попадић, попут вучице која брани свој чопор, бранила је свим својим бићем свој Београд. Остао је упамћен и један стих који су Београђани тих дана често понављали: „Сад ће Шваба дум – дум – дум. Беж’ те жене у подрум!“ сврха ових стихова била је да у најстрашнијим тренуцима код преплашених жена, а нарочито код деце, измами осмех и поправи расположење. И

Откривена спомен-плоча српским војницима у Тунису

Министар спољних послова Ивица Дачић открио је данас у Бизерти у Тунису спомен-плочу страдалим српским војницима у Првом светском рату, који су се у јануару 1916. године, после повлачења преко Албаније, искрцали у старој луци у том граду. Шеф српске дипломатије је потом обишао и положио венце на српско војничко гробље. Дачић је рекао да се откривањем спомен плоче одаје пошта и чува трајна успомена на храбру српску војску и цивиле који су се после велике голготе искрцали у старој луци града Бизерте 9. јануара 1916. године. „Овим чином желимо да захвалимо властима и грађанима града Бизерте на неизмерној помоћи нашој војсци и грађанима у тим тешким временима када је

Девић: Лице Србије, тако различито од Србије сто година касније

Народни музеј Ваљева чува једну од најбољих слика Србије и Срба 1914-1918. На њој: брат држи у наручју свог рођеног брата, мртвог брата, погинулог септембра 1916. на Кајмакчалану. Не знамо им имена, а као да их знамо, јер у њима препознајемо и наше чукундедове на које чувамо успомене. Онај што је мртав, као да је још увек у јуришу, само заспао или дословно остао на вечитој стражи. А овај што је жив… на његовом лицу нема туге и нема плача. На њему видите један грч, који описује ратника с којим се није било добро срести у окршају. Како су се срели – тако су и прошли, и Бугари и Швабе

ПОЗИВНИЦА: У Београду премијера документарног филма “Засијаше гробови Солунаца”

У досадашњем раду Удружење за неговање и чување српске баштине „Кајмакчалан“ и Удружење „Од стећака до крајпуташа“ су постигли завидне резултате на плану неговања културе сећања на пале српске војнике у ратовима 1912-1918. Блискост обрађених тема резултирала је тиме да, у нови подухват, уђу са заједничким снагама. Наиме, Министарство за рад, борачка и социјална питања је, на прошлогодишњем конкурсу, препознало важност теме и одобрило пројекат Удружења „Кајмакчалан“ (које је са партнером Удружењем „Од стећака до крајпуташа“) припремило филмско остварење под називом „Засијаше гробови Солунаца“. Ради се о документовању традиционалне активности чланова Удружења „Кајмакчалан“ на уређењу српских војничких гробаља у подножју планине Ниџе, коју прате изјаве еминентних историчара, као и непосредних

Потомци о прецима: Радојка Ристивојевић из Смедерева

Српска мајка. И бака-нана. Радојка Ристивојевић из села Кусадак, срез Јасенички, округ Смедеревски. У сутону живота. Са букетом цвећа у рукама. И осмехом на лицу. Радојка Ристивојевић је у животу, погледом савременог човека, изгубила све у Великом  рату, тачно сто година раније. Пре рата имала је пет синова. Прво јој је, на Мачковом камену, терајући Швабе, пао син Милош, 23 године стар. Па Марко, са 19 година, у повлачењу преко Албаније, да му се ни гроб не зна. Па муж Живота, отац двојице хероја, на Крфу 1916. Отишао био на некакав извор и наточио воде у чутуру, замотао дуван који је после дуго времена добио кроз следовање, сео на један

Бура због мајица у ОШ „Никола Тесла”

Шта се тачно догодило у осмолетки када је неколико ученика дошло у мајицама са тенковима, авионима и натписом „Догодине у Призрену” и са ликом Гаврила Принципа утврдиће инспектори Просветна инспекција посетиће данас Основну школу „Никола Тесла” у Раковици. Разлог за долазак инспектора је инцидент који се догодио прошлог петка, када су четворица ученика осмог разреда дошли у школу у мајицама са тенковима, авионима и натписом „Догодине у Призрену”, док је један од њих носио мајицу са ликом Гаврила Принципа. Проблем је настао јер је директор осмолетке Станислав Стевуљевић, како се наводи у саопштењу Уније синдиката школа у Београду, дечаке натерао да скину те мајице уз речи да је Принцип „мајмун

Коме смета Гаврило Принцип

Унија синдиката школа у Београду саопштила је данас да директор ОШ „Никола Тесла” у Раковици Станислав Стевуљевић натерао ученике те школе да скину мајице са ликом Гаврила Принципа и мајице са натписом „Догодине у Призрену” уз оптужбе да тиме позивају на насиље и националну провокацију. У саопштењу се наводи да се догађај десио у петак, 1. марта када је Стевујевић натерао момке да скину мајице уз речи да је Принцип „мајмун који је започео Први светски рат”, преноси Бета. „Након што су скинули мајице, малтретирање се наставило у његовој канцеларији тако што им је одузео мобилне телефоне и инсистирао да из њих избришу фотографије са спорним мајицама. Читав процес испитивања

Ленка, храбра ратница са Таре

Ленка Пјевић Рабасовић, хероина Првог светског рата, прикључила се чети којом је командовао њен брат Цвијо, док су све њене заробили и мучили. Рањена је 1918.године, али је брзо опет опасала пушку и војевала до ослобођења Девојка из села Биоска, на обронцима Таре, сањала је само једно – венчаницу. Сан јој се и остварио, али тек пошто се, како је говорила, прво венчала са пушком. Ленка Пјевић Рабасовић је најпре постала ратница, па тек онда супруга и мајка. “Мој девојачки сан о срећи, прекинули су ратови. Најпре два Балканска, па онда онај велики, светски. Они су из основа, и у најлепшим годинама, пред удају, променили мој живот и бацили ме

Херој међу анђелима

У групи првих српских ваздухопловаца и јунака Првог светског рата изузетно важно место припада Ђорђу Рошу. Помагао у оснивању прве домаће авио-компаније, спасавао Грачаницу, Жичу, Хиландар… Историју Србије током 20. века обележили су многи јунаци и херојства која не бисмо смели да заборавимо. Само један од таквих људи је Ђорђе Рош, зачетник нашег цивилног и ратног ваздухопловства, бранилац Београда у Првом светском рату када је стекао ране које је зачудо преживео… Рош је човек који је сачувао и забележио легендарни говор мајора Гавриловића, да би у међуратном периоду учествовао у оснивању прве домаће авио-компаније. Касније прискаче у помоћ како би била спасена Грачаница, потом Жича, а посебно пожртвовано учествује у

Vjesanje_Srba_u_Gacku_1914.jpg

Срби из Босне и Херцеговине у вртлогу Првог свјетског рата

Вjешање Срба у Гацку 1914. године У расправама о Гаврилу Принципу, карактеру Младе Босне и улози Србиjе у избиjању Великог рата, судбина Срба у Босни и Херцеговини за време Првог светског рата остаjе заборављена. Ми слободни грађани, коjима jе заjамчена била лична слобода установом, нашли смо се као преко ноћи лишени свиjу људских права, понижени више него животиње, у праху, мемли и мраку, коjи ниjе био намjењен да даjе скровиште људима, него акрепима и змиjама. – Интернирци Земаљскоj влади у Сараjеву Данас, на прагу обиљежавања стогодишњице избиjања Првог свjетског рата, духови прошлости поново лебде над нама. У публицистичким круговима и научноj заjедници широм Европе све су чешће расправе о карактеру

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПРЕД ПУБЛИКОМ: Поставка у Историјском архиву Ужица

Поставка је осветлила период на крају Великог рата и тријумфални поход српске војске, која је од окупатора ослободила крајеве насељене православним, католичким и муслиманским становништвом  Изложба докумената “Бањалука 1918” Историјског архива Републике Српске уприличена у Историјском архиву Ужица, привукла је велику пажњу публике: поставка је осветлила период на крају Великог рата и тријумфални поход српске војске, која је од окупатора ослободила крајеве насељене православним, католичким и муслиманским становништвом. Публика тако има прилику да се подсети на то да је Бањалука, као и друге босанске вароши, пет дана и формално била део Србије. Уз овај и сличне бројне и документоване податке, поставка сведочи како је српска ослободилачка војска са радошћу дочекана

baba-visnja.jpg

ЗАБОРАВЉЕНА ХЕРОИНА: Рат баба Вишње против Аустроугарске

Међу именима заборављених српских хероина сигурно се налази и баба Вишња Мосић из вишеградског села Горње Дубово коjа jе десетак година пре Сараjевског атентата и почетка Првог светског рата била припадник организациjе Млада Босна. Ова виспрена и писмена српска сељанка, коjа jе 1906. године остала без мужа Пера, не само да се бринула о броjноj фамилиjи него jе преко увек немирне границе између Босне и Херцеговине и Србиjе, чиjа jе гранична линиjа пролазила на стотинак метара од њене куће, преводила све оне коjи су jе за помоћ замолили. Аустроугарске власти у предвечерjе Првог светског рата поjачале су контролу границе између села Дубова у БиХ и Заовина у Србиjи, али то

Дачић: Миро, пронађи ваше новине из 1918.

Дачић поручио хрватском званичнику да се боље информише о улози Срба у ослобађању Далмације Уместо што ме оцењује, велики познавалац “повијести” Миро Ковач нека потражи у архивама наслове из хрватске штампе 1918. па ће се уверити шта је истина. Овако је за “Новости” шеф српске дипломатије Ивица Дачић одговорио на речи председника Одбора за спољну политику Сабора да “српска војска није дошла у Далмацију 1918. да спасе Хрвате, већ да осигура велику Србију” и да министар спољних послова Србије “манипулише, не зна историју и мора на поправни”. Он је реаговао на недавну Дачићеву изјаву да је српска војска 1918. спречила да Далмација постане италијанска. – Нешто није у реду. Ако

Горан Шарић: Ипак сте ви идиоти!

О изјави предсједника европског парламента да је Далмација талијанска и нападу на ватерполисте у Сплиту У новембру 1917. руске новине “Извјестија” објавиле су сензационалан чланак, садржај тајног Лондонског уговора који је 25.04. 1915. потписан између Антанте (Велика Британија, Русија и Француска) и Италије. У замјену за напуштање табора Централних сила (Њемачка, Аустро-Угарска и Турска), Италији је обећана готово цијеле источна обала Јадрана. Србија је требала добити остатак далматинске обале, Славонију и БиХ, док је одлука о томе хоће ли Хрватска припасти Мађарској или ући у неку смањену Аустро-Угарску остављена за крај рата. Међутим, српским војницима тај уговор није пуно значио, ослободили су цијелу Далмацију и дошли све до Ријеке где

НАЈАВА: Изложба „Спашавање Србије: америчка мисија и епидемија тифуса у Србији 1915.“

Центар за примењену историју и Историјски музеј Србије Вас са задовољством позивају на отварање гостујуће изложбе аутора др Милована Писарија „Спашавање Србије: америчка мисија и епидемија тифуса у Србији 1915.“ Изложбу отварају: др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије др Милован Писари, директор Центра за примењену историју представник Амбасаде САД у Србији Понедељак, 11. фебруар 2019. године у 18:00 часова Историјски музеј Србије, Трг Николе Пашића 11 Извор: Центар за примењену историју CPI

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала