arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Душан Бабац: Антрополошка и друга мудровања „фелдвебела“ Крлежe

16.08.2021

Писмо Аустријском фелдвебелу Мирославу Крлежи, из 1954. године, чека већ 58 година да буде објављено, као и дивна слика писца који је био краљев официр, једно време и на служби у Краљевој гарди у Дворцу на Дедињу. Пишчев унук, Душан Бабац, га је „Печату“ доставио, с напоменом: „Ових дана је мој отац сређивао документацију свога оца, наишао је на ово писмо упућено Крлежи. Писмо никада није објављено, што је и разумљиво, с обзиром на време када је настало“. Приредио Павле М. Бабац Господине Крлежа,У четвртом броју „Републике“, часописа за књижевност и уметност, за месец април 1954. године, штампали сте Ваше записе из 1916, 1919, 1920, 1921. и 1933. године. У

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: ЦАРСКИ МУЧЕНИЦИ – СВЕДОЦИ ХРИСТОВИ

17.07.2021

Године 1918, у ноћи између 16. и 17. јула, бољшевици су у Ипатјевском дому у Јекатринбургу умучили Царску Породицу Романових. Руска Загранична Црква их је канонизовала 1983, а Московска Патријаршија 2000. године. Тиме је Црква потврдила да светост последњег православног цара у историји: први је био равноапостолни Константин, а потоњи Николај Мученик. Какви су  били они које је Господ удостојио мученичког венца? ДОБРОТА И ПРОСТОСРДАЧНОСТ Цар Николај је настојао да буде Цар по угледу на Христа, Кротког и Смиреног Цара над царевима. О њему је генерал Дитерихс писао: „Господар је био уман човек, образован и веома начитан. Он је владао огромним памћењем, посебно имена, и бивао је неуобичајено интересантан саговорник.

ПОТРЕСНА ПОРУKА СРПСKОГ МИНИСТРА: Неко твој ти је запалио свећу – Бог да ти душу прости (ФОТО)

16.07.2021

“1914-1918 Рајфенсдорф преко 8.000 Срба, Маутхаузен преко 8.000 Срба, Ашах преко 5.300 Срба… Колико ли би деце изродили да су могли да поживе?! Најстарији брат мога деде Вилотије Селаковић окончао је свој 37-годишњи живот преко 1050 км од родног Златибора 15. марта 1916. године надомак Ашаха у Горњој Аустрији. Али чињеница да смо ми, потомци његове браће Велимира, Драгутина и Драгољуба живи, да славимо славу, да рађамо децу, да говоримо српским језиком и да се боримо за нашу Србију сећајући се њега и Радоша, који почива у Тунису, сведочи да је живот непрестана борба, јер је Христос победио смрт! Србија се данас развија и напредује, она се изграђује и образује

Милунка Савић

Буђење

08.07.2021

Дошла ми у сан Милунка Савић. Не знам ни како ни зашто. Био је обичан дан, мислио сам нестаће у обичној ноћи. Ни слутио нисам да ће ноћ осветлити дан.                  Стоји тако Милунка наслоњена на пушку са исуканим бајонетом, а прса јој се не виде, и нема их, само бљеште две Легије части и Карађорђеве звезде с мачевима, Свети Мајкл британски и Свети Ђорђе победоносац руски , па Ратни крст са златном палмом –орден који  ни једна жена, ни пре ни после ње, није носила. Гвоздена Милунка из „Гвозденог“ другог пешадијског пука „Књаз Михајло“. Крај ње још једна жена и она сва у одликовањима.                    „Не препознајеш је, а 

Како је српски народ умирао на Дрини: Вешали их, а они су викали ЖИВЕЛА СРБИЈА!

12.06.2021

Фотографија је вешање групе Копаоничана јула 1916 које је пратио песник Војислав Илић млађи, који се тада налазио у Крушевцу. Приказавши поворку осуђеника, везаних руку, пратњи окупаторских жандарма, описао је детаље извршење казне. “Kao највеличанственији тренутак из тешког страдања на Дрини, која је дуго времена текла мутна и крвава, споменућу дивно херојство Светозара Тешевића, тежака из села Дринска. Пријеки суд изрекао му је смртну казну. Морао је сам себи ископати гробницу. Чим се усправио, била му је наметнута омча око врата. Још је стигао да кликне пригушено: “Живио краљ Петар I ! Живила Србија!“… Тијело се заљуљало на вјешалима али само за један моменат. Конопац је пукао неким Провиђењем које

Никола Милованчев: „Нaшe jeдинo спасeњe Србиja“ или Кoмe je трeбaлa Jугoслaвијa 1918.

26.05.2021

Када се чита после 100 година, овај чланак из словеначке католичке Страже из 1919. делује и јако искрено, и луцидно. У вези са телевизијском серијом „Александар од Југославије“, треба указати на стварно политичко стање на југословенским просторима у време краја Првог светског рата, новембра 1918. У жељи да, посебно млади читаоци, сазнају истину о тим данима, одлучио сам се да преведем са словеначког изводе из чланка објављеног осам месеци после настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Реч је о два наставка чланка „Корошец нас је продао Србима“ („Korošec nas je prodal Srbom…“), која су објављена у мариборском католичком политичком листу Стража 18. и 22. августа 1919. Дакле, не ради се о

Петар Петровић Његош

Нестале српске жртве и Његошево родољубље: Нису само Свети Сава и косовски мит избачени из школе

28.04.2021

Реформе у последњих двадесет година изгурале су косовки мит из уџбеника. Врхунац је избацивање првог српског просветитеља из програма за осми разред – од Светог Саве ни трага ни гласа, а учи се о историји језика којим је писао! Градиво из српског не прати часове историје: у Другом светском рату, према књижевним делима, страдали су само Јевреји. Пише Сенка Милош Ово за Спутњик каже проф др Оливера Крупеж, професор књижевности и српског језика из Чачка која се годинама бави корпусом канонских дела српске књижевности у школском програму. То је и тема њене докторске дисертације у којој је, како каже, доказала да су се поједине тематске целине важне за духовне димензије

О Буњевцима и Шокцима

30.03.2021

Буњевци и Шокци су две посебне и специфичне етничке групе које данас настањују северне делове Републике Србије и њену околину мада су међу собом веома блиске уз напомену да стапање међу њима не постоји. И једни и други сматрају ону другу групацију као посебну, тј. одвојену од њих у етничком смислу. Буњевци живе у северном делу Бачке а Суботица се сматра њиховом незваничном престоницом. Буњеваца има и у мађарском делу Бачке (тзв. Бајски троугао) док Шокци углавном живе у Барањи а има их и у јужним деловима Бачке уз Дунав као и у мађарском делу Барање. Историјски, Шокаца је некада било много више него данас па су се тако нпр.

“Седам хиљада душа”: Филм о страдању Срба освојио прву награду у Лос Анђелесу

13.03.2021

Документарни филм српског режисера Сањина Мирића “Седам хиљада душа” награђен је првом наградом на Цреатион Интернатионал Филм Фестивал у Лос Анђелесу као најбољи дугометражни документарни филм. “Седам хиљада душа” је документарно – играни филм о страдању српских и руских војника и интернираних цивила у аустро-угарским логорима на територији данашње Чешке републике, у мјестима Јиндриховице и Броумов. “Логори су имали око 500 објеката гдје је било око 60.000 ратних заробљеника. Услови живота тамо су били изузетно тешки, без јела, без обуће и одјеће. Зиме су биле сурове а харале су заразне болести, и све то је утицало да логоре није преживјело 7.100 Срба. У Јиндриховицама је налази и маузолеј гдје су

Ђурђица Драгаш: Буди хуман као Србија!

19.02.2021

Невидљиви непријатељ! Тако, помало патетично, већ готово годину дана зовемо корона вирус. Многи се, међутим, понашају сасвим обрнуто. Kао да је у питању сасвим видљив, опипљив “страни и претећи” објекат, затварају границе, ангажују полицију и војску… Све помало личи на право ратно стање, а граничне рампе спустиле су се и тамо где нико није очекивао. Шенген и сан о Европи у којој се путује без пасоша озбиљно су уздрмани. Kао и у свакој невољи, свако брине своју бригу, покушава да се заштити и не мисли о другима. И Србија је, током ванредног стања, затворила границе, али тек када су се у земљу вратиле хиљаде наших људи из читаве Европе. Kолико

Милош Ковић: Завети Србе учинили борбенијим у суочавању са искушењима

16.02.2021

Необично трајно Косовско предање вековима је понављало да је боља смрт у јунаштву и слави, него живот у срамоти и ропству. Ратови су усуд српске историје. Срби су, понајвише због географских датости, ратовали више и дуже од многих нација. Ратови су доносили расуло и посрнућа, али су се, у њима, уобличавали српски култови и предања, са средиштем у Косовском завету. Ти култови, предања и завети учинили су Србе самосвеснијим и борбенијим у суочавању са искушењима. Срби се, међутим, не разликују од осталих нација по томе што су сећање на ратна јунаштва и страдања уградили у темеље свог националног идентитета. Од британских до пацифичких острва и од руских тајги до канадских

Народ сав у крпама, опљачкан до голе душе

09.02.2021

Био је Велики рат и Србија окупирана, уз страдања људи и терор окупатора. Завладала је пљачка и отимачина народног иметка. Оно стоке, хране, оруђа што се у кућама Срба затекло, непријатељ је немилице отимао. Као да није овамо дошао из богатих царских држава. „Чим је окупатор ушао у земљу, сместа је укинуо све земљорадничке задруге, пољопривредне станице, воћне и виноградске расаднике, а њихову имовину, која је износила стотине милиона у злату, просто је опљачкао и оставио без игде ичега. Приватним је лицима опљачкао њихову имовину: вршалице, плугове, дрљаче, тријере и ветрењаче… Затим је покупљена вуна из постељних ствари: а она је у нашој земљи била у душецима и јастуцима у

Цивилне српске заробљенике из пограничних села у Србији и заробљене српске официре воде у загребачки посадни затвор

Српски заробљеници у Загребу 1914.

26.01.2021

“Илустровани лист“ су хрватске илустроване новине које су излазиле за вријеме Првог свјетског рата, а које су биљежиле догађања везана за рат и објављивале фоторепортаже. Новине су излазиле суботом од јануара 1914. до децембра 1918. године, када мијењају назив у “Освит“. У броју 41. од 10. октобра 1914. “Илустровани лист“ на насловној страни доноси слику српских заробљеника у Загребу, а на једној од страна и причу о томе, коју вам преносимо у цијелости. СРБСКИ ЗАРОБЉЕНИЦИ У ЗАГРЕБУ Све чешће сретамо у Загребу групе заробљених српских јадника што их под бајунетом тјерају у њихова одредишта, дакако у затвор. То су већином жене, старци и дјеца, догнани с пријека са границе, да

Чекао их је преки суд због издаје у Аустроугарској, а они су се ипак борили за Kраљевину Србију

25.01.2021

Добровољци српске војске у Првом светском рату били су махом Срби који су били аустроугарски држављани. Они су се као печалбари у Америци или ратни заробљеници у Русији, Србији и Италији определили да се боре на страни Kраљевине Србије. Она је била њихова отаџбина коју пре тога никада нису видели. Били су унапред осуђени на смрт. Kао аустроугарске држављане у случају заробљавања чекао их је преки суд и конфискација имовине због издаје, а њихове породице одвођене су у логоре. Да би заштитили своје најближе у критичним ратним ситуацијама вршили су самоубиства. После окупације Србије 1915.године, па до краја рата били су последња и једина попуна српске војске. Пре почетка рата

Војвода Живојин Мишић

ВЕК ОД СМРТИ ВОЈВОДЕ ЖИВОЈИНА МИШИЋА: Ко не зна за страх тај иде напред

24.01.2021

Пре сто година, тачније 20.1.1921. године, после тешке болести у 66. години живота у Београду је умро прослављени српски војвода Живојин Мишић. Из ваљевског села Струганика у коме је рођен 7.7.1855. године као сеоско дете отиснуо се у официрске воде и као веома школован официр широког војног образовања напредовао је  од чина наредника до највишег чина војводе.  Постао је легендарни стратег с особинама великог војсковође. Красило га је то што је увек веровао у свој народ и моралну снагу своје војске. Учествовао је у два ослободилачка рата против Турске 1876. и 1877-1878. године као командант Колубарског батаљона Ваљевске бригаде. Као командант 1. батаљона 5. пука Дринске дивизије 1885. године учествовао

Краља Петра I Карађорђевића величали су сви градови у Хрватској

20.01.2021

И док данас Срби углавном доживљавају непријатне ситуације када се нађу у Хрватској, од скидања таблица до вређања на националној основи, некада је ситуација била потпуно другачија, а у градовима широм Хрватске били су подигнути споменици посвећени династији Карађорђевић. Скупина династичких споменика посвећених краљевима Петру I Карађорђевићу и његовом сину, Александру I Карађорђевићу из времена Краљевине СХС, настајала је подручјима свих бановина, данас независних земаља Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније. И док се данас Срби не осећају добродошлим у Хрватској, одакле се скидају табле исписане на ћирилици, некада је слика била потпуно другачија. Бројна спомен обележја била су подигнута оквирно од средине двадесетих година до краја 1940.

Да се усправимо!

31.12.2020

Године 1988. у листу ”Наш глас” објављиване су неиспричане приче – сећања савременика на године Првог светског рата у Шумадији и Поморављу. Милутин Младеновић, који је 1915, у години голготе српског народа, имао свега 10 година, сећао се сусрета са окупаторским војником. Немци су тих дана пробили одбрану на Дунаву, заузели Смедерево и ушли и у његово село. ”Мајка и ја смо побегли у Азању. Кад смо се враћали сусрели смо немачку војску која је ишла према Паланци. Један је војник одсекао парче хлеба, намазао нечим и пружио ми. Пажљиво сам гледао Немца. Био сам гладан. Кад је окренуо главу, бацио сам хлеб. Нисам хтео да једем због поноса”. Какав

Добој: Обележавање 105 година од првог транспорта Срба у аустријски логор

30.12.2020

Кроз концентрациони логор у Добоју прошла је укупно 45.791 особа, од којих 33.696 Срба са подручја БиХ, а умрло је око 12.000 Срба. У Добоју ће данас у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, бити обиљежено 105 година од интернације Срба у добојски логор. Аустроугарске власти 27. децембра 1915. године основале су концентрациони логор у Добоју који је затворен 5. јула 1917. године. Кроз овај логор прошла је укупно 45.791 особа, од којих 33.696 Срба са подручја БиХ, а умрло је око 12.000 Срба. Српски народ мора да буде окренут будућности, али да никада не смије да заборави своју прошлост, страдање и своје жртве, као и

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 27. децембар 1915. Годишњица формирања логора за Србе у Добоју

28.12.2020

27. децембра 1915. године стигла jе прва група Срба у аустроугарски логор у Добоjу. Довезли су их у отвореним жељезничким теретним вагонима. Прва група броjала jе око 600 стариjих мушкараца, жена и дjеце из општина Горњег Подриња и тадашњег Сараjевско-романиjског среза. Логор jе формиран на простору садашње Жељезничке станице у Добоjу, а заробљени српски цивили били су смjештени у дрвеним баракама у коjима су претходно угинули коњи аустроугарске воjске од заразне болести “сакагиjе”. Кроз логор jе прошло у периоду од оснивања 27. децембра 1915. године до 05. jула 1917. године укупно 45 971 лице од чега jе било 17 000 жена и дjеце, док jе 12 000 логораша страдало од

Прича о надљудском јунаштву: Поразили су 5 пута јачег противника и спасли Србију…

24.12.2020

Ово је прича о “Лесковачком маневру” подвигу о којем нисмо учили у школама а који је толико важан за опстанак Србије. Сви сада, мање-више, знају за тројну инвазију коју су октобра 1915. на Србију извршиле Немачка, Аустроугарска и Бугарска. И за повлачење наших предака, најпре кроз централне делове државе, а онда и кроз чувену Албанску голготу. До спасавања оно мало људи што се спасило – не би ни дошло да није било једног маневра, потпуно неочекиваног за непријатеље. Док су Немци и Аустроугари са севера продирали кроз Србију, али се трудили и да кроз Црну Гору пресеку одступање српске војске (што је у знатној мери нешто касније спречила Мојковачка битка

Генерал Симовић у свом стилу подсећа на непролазне вредности

23.12.2020

Поводом Дана Копнене војске, 16. новембра 2020. године, после читања честитки председника Републике Србије Александра Вучића, министра одбране Небојше Стефановића и начелника Генералштаба Војске Србије генерала Милана Мојсиловића, у присуству епсикопа нишког и војног г. Арсенија и заменице градоначелнице Града Ниша Душице Давидовић, припадницима Команде Копнене војске се обратио командант Копнене војске генерал-потпуковник Милосав Симовић. У видеу је коришћена музика са Свечаних академија поводом Дана Kопнене војске у извођењу Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станисалв Бинички”, Војног оркестра-Ниш, Црквено-певачке дружине „Бранко”, Данице Kрстић, заставника Николе Мијовића са појачком групом „Родослов” као и српска духовна музика у извођењу православних монаха из манастира Високи Дечани. Извор: СРПСКА ИСТОРИЈА

Хрватска се градила на рачун Србије

19.12.2020

Шта су Срби,Хрвати и Словенци уложили током стварања заједничке државе. У Словенији и Хрватској 1929. године било пет пута више фабрика него што су их имали у Аустроугарској Још од Трећег конгреса Комунистичке партије Југославије 1926. у Бечу почело се са наметањем осећања историјске кривице српском народу, наводно због његовог привилегованог економског положаја у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Порицани су, затим, ослободилачка историја овог пркосног народа и његов допринос у стварању заједничке државе Јужних Словена. Овакве тврдње, после Другог светског рата, када је на сцену ступила Комунистичка партија, постају саставни део историографије. Сам чин стварања Југославије није осуђиван, али је зато осуђивано вођство српске државе. Уједињење Срба, Хрвата и

Краљевина СХС

Прва деценија заједничког живота: Како су Срби и Хрвати упознали демократију

18.12.2020

Живот под заједничким државним кровом Срби и Хрвати су отпочели 1. децембра 1918. Крај последње ратне године није био само значајна прекретница за та два народа већ и за цео свет. Завршетак Првог светског рата означио је крај једног историјског доба и почетак новог времена. Са старим добом нестала су три велика царства – немачко, аустроугарско и руско. Ново време изнедрило је младе националне државе међу којима је била и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. У питању је била велика национална револуција спроведена у знаку „народног јединства”, процес супротстављен инерцији уситњавања и „балканизације” простора окупљеног у границама новонастале државе. Југословенско уједињење изведено је са закашњењем. Повезани истоветним јужнословенским етницитетом Срби

Манастирец, злочин коjи траjе и данас

16.12.2020

На jугозападу Македониjе пропада заборављена и оскрнављена капела наших страдалих предака. Тешко jе закључити где су кости убиjених Срба. Незапамћен масакр бугарских хорди 1916. године. Зарасла у шибље изнад села Манастирец, краj Македонског Брода, Спомен-капела са костурницом где почиваjу остаци жртава бугарских злочиначких хорди коjе су на Бадњи дан 6. jануара 1916. измасакрирале 103 наjугледниjа мештанина Пореча, заборављена jе и напуштена од свих. Понаjпре од отуђених потомака из тог забитог подручjа на jугозападу Македониjе. Препуштена зубу времана и скрнављењу нељуди, догодине ће дочекати “обележавање” века од злочина. Стравичан покољ уочи православног Божића пре 99 година, у народу овог подручjа познат jе као наjгрозоморниjи “чин одмазде” бугарских окупатора. А све зарад

Поносна сам што припадам овом победничком народу

11.11.2020

Данас обележавамо Дан примирја у Првом светском рату. Дан када је Немачка 1918. потписала капитулацију, у Србији се поново слави од 2012. године. Аутор: Ђурђица Драгаш Сада је и званично државни празник док се у Краљевини Југославији само обележавао као дан кад је склопљено примирје и тиме отворен пут коначном крају рата и потписивању Версајског мира крајем јуна 1919.године. Неки историчари сматрају да, у држави која је ујединила победнике и оне који су били с друге стране, није било пожељно славити победнички пут српске војске па тако ни овај дан. После Другог светског рата, Дан примирја избрисан је из календара важних догађаја и празника. Величале су се неке друге победе,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала

Пријавите се
на наш билтен

Jadovno-logo-bijeli 1

Удружење

Комплекс Јадовно

ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ

Запратите нас на друштвеним мрежама:

Пратите нашу аналитику: