После две деценије поново иницијатива да се обнови Централно гробље наше војске у Великом рату. После Другог светског рата на месту 2.500 крстача посађена шума Прошло је пуних 18 година откако је Милослав Самарџић, главни и одговорни уредник “Погледа”, поднео крагујевачкој скупштини иницијативу да се обнови “српски Зејтинлик” – српско војничко гробље из 1914-1915. године, на простору Шумарица, између каменог лава и хотела, где су сахрањиване жртве са Цера, Колубаре и других битака. Ова иницијатива је својевремено прихваћена, али до данас није реализована. Самарџић је поново, скоро две деценије касније, преко медија иницирао обнову 2.500 старих гробова. – Срамота је да скоро нико не зна да поред старог српског гробља,

Служењем парастоса у бањалучком Храму Христа Спаситеља за нестале и погинуле српске борце Првог свјетског рата, данас је почело обиљежавање Дана уласка српске војске у Бањалуку 1918. године. Парастосу су присуствовали министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, потпредсједник Народне скупштине Српске Ненад Стевандић, амбасадор Србије у БиХ Станимир Вукићевић, генерални конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић, представници Републичког и Градског удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изјавио је да улазак Српске војске у Бањалуку 1918. године говори о великој и часној побједи српског народа у Великом рату.

Делегација Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. године данас је у Бањалуци положила вијенац на споменик жртвама велеиздајничких процеса на гробљу “Свети Пантелија”. Вијенац је положен у оквиру обиљежавања 21. новембра 1918. године, дана уласка Српске војске у Бањалуку. Предсједник Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918 године у Бањалуци Небојша Куштриновић рекао је да је повратак овог великог датума у град на Врбасу доказ да истина живи. Он је најавио да се ради на томе да се за двије године подигне споменик поводом 100 година од уласка Српске војске у Бањалуку. Предсједник Републичког удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918 године Владимир Шеварика рекао је да су српске

У Бањалуци ће у уторак, 22. новембра, бити обиљежен Дан уласка српске војске у Бањалуку 1918. године, а у организацији одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Републике Српске и Србије. Предсједник Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова Миленко Савановић истакао је да заједничко обиљежавање Републике Српске и Србије говори о значају тог догађаја. Он је подсјетио да су српске снаге, у којима је било око 25.000 српских добровољаца из БиХ, 21. новембра 1918. године ослободиле Бањалуку. “Данас постоје неке квазиисториографске снаге које покушавају ревизијом историје да жртву прикажу као агресора, односно окупирану земљу као агресорску и то је проблем који српски народ има у својој историји, а

Централном државном церемонијом полагањем венаца и одавањем почасти код Спомен костурнице бранилаца Београда данас је обележен Дан примирја у Првом светском рату БЕОГРАД – Централном државном церемонијом полагањем венаца и одавањем почасти код Спомен костурнице бранилаца Београда данас је обележен Дан примирја у Првом светском рату. Церемонију је, уз пуне војне и државне почасти, предводио министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин који је положио венац у име Владе Србије. “Када је пре 98 година најзад стигла добра вест да ће најстрашнија кланица у дотадашњој историји нестати, свет се обрадовао и помислио да се лудило рата више неће поновити”, истакао је Вулин. Када се на данашњи дан

Војвода Степа – У селу које је по њему добило име осликан је мурал посвећен чувеном војсковођи из Великог рата Степи Степановићу. Поред мурала написани су стихови Алексе Шантића: „Шта Србија може показо си свету, и њезине душе да су Бога део”, из песме написане 1919. године. Мурал је величине 25 квадратних метара и налази се на згради Дома културе, поред споменика војсковођи и његовим добровољцима из Првог светског рата, који су основали ово насеље. Мурал је израдио Андреј Јосифовски, асистент на Архитектонском факултету у Београду, познатији јавности као Пијаниста. Село смештено у општини Нова Црња, уз границу с Румунијом, основали су Срби добровољци са Солунског фронта, који су стигли

У знак сјећања на 11. новембар 1918. године, када је у 11 сати на снагу ступило примирје у свијету се обиљежава Дан примирја у Првом свјетском рату. У Србији, код Спомен-костурнице бранилаца Београда, биће положени вијенци и одата почаст свим страдалим војницима и цивилима. Претходно ће бити одата пошта француским војницима који су погинули у Србији а затим и руским, италијанским и војницима земаља Комонвелта, док ће на Споменик незнаном јунаку на Авали вијенац положити предсједник Србије. Прије 98 година, Велики рат окончан је потписивањем примирја у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, у шуми код града Компиењ. Тај дан данас обиљежава се у цијелој Европи, земље Комонвелта га обиљежавају као

Нови Сад данас обележава 99 година од ослобођења у Првом Светском рату. Хиљаде Новосађана 9. новембра 1918. одушевљено поздравило српску војску Пригодним манифестацијама обележава се 9. новембар, дан када је пре 99 година у Нови Сад умарширала српска војска и тиме означила крај четворогодишњим патњама и страдањима у Великом рату. Поводом Дана ослобођења града у Првом светском рату, који је проглашен и Даном Прве бригаде Војске Србије, у Српском народном позоришту синоћ је одржана свечана академија, на којој је градоначелник Милош Вучевић указао на велики значај овог историјског датума. Данас ће представници града и политичких странака у порти Успенске цркве положити венце на Спомен крст палим борцима 1912-1918. Историчар др

Јунаци сада сте прешли у нашу, лепу српску Војводину. Сваки од вас има да се понаша јуначки исправно и ниједном грађанину, без разлике вере и народности, не сме длака на глави да фали. Напред! Ово су речи капетана Петра Арачића, на Митровдан 8. новембра 1918. године на панчевачкој обали Дунава док је пристаништу прилазила лађа „Хаћу”, а први српски војници закорачили на панчевачко тло. Овоме је претходио читав низ догађаја. Најпре је првог дана новембра ослобођен Београд, а Панчевци се надали најскоријем преласку српске војске на банатску страну. Чекање се одужило, па Српско народно веће шаље неколико омладинаца да сазнају зашто војска не долази и када ће. Један од њих,

Опленац – У задужбинској цркви Светог Ђорђа на Опленцу служен је помен краљу Петру Другом Карађорђевићу, поводом 46 година од његове смрти, саопштено је данас из Белог двора. Како се наводи, у име принца Александра венац су положили чланови Крунског савета и кабинета Предраг Марковић и Зоран Живановић. Краљ Петар Други Карађорђевић последње године живота провео је у Америци, после дуге и тешке болести умро је у денверској болници 3. новембра 1970, а сахрањен је у манастиру Светог Саве у Либертивилу. Био је једини краљ сахрањен у Сједињеним Америчким Државама, а његови посмртни остаци су пренети у Задужбинску Цркву Светог Ђорђа на Опленцу. (Танјуг) Извор: ПОЛИТИКА   Везане вијести: Матић,

На данашњи дан, пре 98 година, српска војска у незадрживом налету ослободила своју престоницу у Првом светском рату. Под командом војводе Петра Бојовића, Прва армија је 1. новембра 1918. године умарширала у Београд После незадрживог налета елитних српских дивизија Дунавске, Моравске и Дринске, 1. новембра 1918. године, ујутру, на улицама Београда појавили су се први ослободиоци! Око 10.30 у град је продро коњички ескадрон Дунавске дивизије и избио на Калемегдан. Већ око 13 часова последњи немачки војници напустили су Београд под налетом Прве армије предвођене војводом Петром Бојовићем. Око 15 часова Моравска и Дунавска дивизија налазиле су се на линији Велики Врачар – Бањица – Топчидерско и Баново брдо. Овако

Уз највише почасти, кости храбре Љубице Чакаревић биће пребачене са сарајевских Бара на ужичко Доварје Срби су је знали као Љубицу Чакаревић (1894-1980), за Италијане била је Виолета де Сарно. Од заборава је све до данас не отргоше ни два имена, ни величанствена дела достојна дивљења. Ере сада враћају дуг носиоцу златне медаље за храброст “Милош Обилић”, дами која је једног дана скратила косу, главу покрила српском шајкачом, навукла војничке чакшире и цокуле – да би пешице отишла на Солунски фронт. Уз војне почасти, у суботу ће посмртни остаци хероине Великог рата, из Сарајева бити пребачени на Доварје, да вечно у миру почивају над обалама Ђетиње. Познати историчар Ужичанин Милорад

Ратови за ослобођење од 1912 до 1918 године изнедрили су многе јунаке. Неки од њих данас су познати широј јавности док је већи број нажалост још увек заборављен и засењен јунацима новог доба. Један од тих заборављених јунака је и лесковачки трубач Ахмед Адемовић, носилац Карађорђеве звезде из ослободилачких ратова од 1912 до 1918 године. Легенда о његовом брилијантном подвигу током Првогбалканског рата и данас живи, прича се са времена на време али недовољно. Недовољно јер нас свакодневно гуше ријалити програмима, кичом, шундом и црном хроником. Намећу се лажни идоли и узори. Сваки облик друштвене вредности је данас урушен и оскрнављен. Јунаци попут Ахмеда, били су само нормални људи тог

Потресне фотографије Плаве гробнице обишле су свет и репродуковане су у милионском облику у разним новинама домаћим и страним, монографијама, читанкама и музејским поставкама. Ове библијске сцене немају потписаног аутора и разумљиво је да мали број људи, осим архивско-музеолошке струке, зна да је њихов аутор Србин, фотограф-аматер, Милоје П. Игрутиновић. Његове фотографије нису сплет случајног присуства. Чудесан је животопис овог резервног наредника-болничара, учесника оба балканска и Првог светског рата. Милоје П. Игрутиновић је рођен у селу Шилопај, под обронцима Рудника, где је завршио основно образовање. Трговачки занат је изучио у Горњем Милановцу. Први балкански рат прекида његову жељу за даљим школовањем. Распоређен у пољску болницу, Милоје Петра Игрутиновић није био

Док су српски радници у Бечу добиjали отказе, други аустриjски поданици словенског рода присилно су мобилисани у аустриjску воjску. Пада у очи да се у извештаjима рушилачка маса назива „разjареном руљом” из „муслиманских и хрватских кругова” („Тилбурхсе курант”, 1. jул 1914) коjа je уништавала све пред собом уз певање аустриjске химне. Сходно извештаjима листа „Ниуве хазет” (6/7. jул 1914), одмах je кренуло и денунцирање. Један хрватски Сараjлиjа одмах je предао аустриjскоj полициjи списак са именима двеста Срба коjи су, наводно, били умешани у заверу против Фрање Фердинанда. Завади пa владаj – пo ко зна коjи пут у историjи Балкана. Посебно je тежак био положаj Српске православне цркве. Тон у неким

Убиство владара Југославије Александра Првог Карађорђевића у Марсељу и даље је мистерија. Одговор су покушали да дају многи историчари, али нико се до сада није детаљније бавио непосредним начином извршења убиства, односно пропустима у обезбеђењу краља Александра Ујединитеља. Милан Богојевић, бивши припадник Кобри, батаљона војне полиције специјалне намене, и некадашњи телохранитељ породице Карађорђевић у Београду у својој књизи “Атентат 1934” године сагледао је све аспекте овог трагичног догађаја. – Имамо јаснију слику шта је то кренуло по злу. Марсељ је био најнебезбеднији град у који је могао да оде краљ. Када сам мало боље проучио цели догађај, на основу снимака, података из архива, књига, па и новинских чланака, на мене

Мој отац ратовао је седам година, а ја четири. Мобилисан сам, као последња одбрана регрута 1915. године. Шеснаесте отац ми давао задушнице: мислио да сам умро у Албанији – тако му рекли. А ја сам за то сазнао у Солуну у једној француској болници, где сам носио млеко и лекове: нису мене тако младог хтели одмах да пусте на фронт. Ту сретнем неке моје сељаке из Печенога и кажу ми да ми је отац пустио браду и да ми је давао све редом за душу. Отац ми је био још пре рата у 11. пуку, па сам мислио да је још тамо. Пишем му једном, други пут, трећи пут –

Дан ослобођења Прокупља у Првом светском рату обележен је данас у центру града полагањем венаца на спомен обележје ослободиоцима Дан ослобођења Прокупља у Првом светском рату обележен је данас у центру града полагањем венаца на спомен обележје ослободиоцима. Венце су положили делегација француског града Епон, председник општине Прокупље Александар Симоновић и председник Савеза удружења Срба у Француској Ромео Милошевић. После полагања венаца, гостима из Француске приказано је идејно решење будућег спомен-парка у Прокупљу у коме ће бити споменик Гвозденом пуку српске војске “Књаз Михајло” и спомен рељеф са ликом команданта француске војске који је ослободио Прокупље, генерала Шарла Транијеа. Прокупачки гимназијалци и хор под руководством професора музике Тање Цветановић припремили

Да Стојан Стаменковић у младости није изучио за терзију, ко зна да ли би преживео четири логорашке године Да фрулаш Радован из села Мачкатице код Сурдулице није свирао фрулу на Кочићевим данима, 23. септембра, у Дољевцу крај Ниша, не бисмо чули ни причу о Стојану Стаменковићу. Привукао нас је Моцартовом „Малом ноћном музиком” и Бокеринијевим „Менуетом” које је врсно изводио на инструменту „као створеним за народна кола”. А кад је још рекао да је чест ходочасник места из Великог рата (управо се спремао у Добруџу где су гробови и споменици бораца Првог српског добровољачког пука), прича је могла да отпочне. – Прадеда Јован је учесник оба балканска рата, рањен је

На надгробном белегу Михаила Жунића у Чачку пише: „Победио четири царевине, турску, бугарску, аустријску и немачку, носилац Албанске споменице” У бугарским рововима вода беше скоро до колена а с неба је пристизала стално нова суснежица, па је тешко разазнати да ли свиће или се смркава. Али, ни новембар 1915. на Власини, претећи и немилостив, није сломио сељаке са Овчара, предвођене резервним капетаном Радомиром Цвијовићем, учитељем из Дучаловића на врху планине. Баш су осоколили: њихова чета је на граници минуле ноћи и новог дана испунила задатак иако је, кад су га добили, изгледало да им једино чудо може помоћи. Разбила је бугарски пук. Ко од непријатеља није пао ничице, јесте у