Фотографска поставка изложбе “Сликари/ратници/сведоци”, на основу трогодишњег истраживања Милене Марјановић. У 107 снимака, 26 домаћих и страних аутора, згусло се целокупно страдање Срба Да једна слика вреди хиљаду речи, већ у првим данима Великог рата, спознао је војвода Радомир Путник, после масакра над цивилима у Мачви и Подрињу који су починили Аустроугари револтирани због пораза у бици на Церу. Зато је потписао Упут за употребу ратних сликара придодатих штабовима виших јединица на бојишту. Ово бележи Милена Марјановић, аутор сегмента о фотографијама, на репрезентативној изложби Музеја савремене уметности “Сликари / Ратници / Сведоци – сликарство и фоторафија у Србији 1914 – 1918”, отвореној пре неколико дана у Галерији САНУ. – Формацијско

Бојишта Сувоборско-колубарске битке и друга места страдања недостојно обележена. Бројне српске жртве нису се уклапале у владајућу идеологију југословенства Камен, најтрајнији природни материјал, људи од искона користе да у њему бележе сведочанства о значајним догађајима и људима. Тако су оставили и белеге о себи и вредностима које су поштовали. Димензије споменика увек симболизују величину дела, па су најмонументалнији подизани у славу бранилаца отаџбине. Србија је у 20. веку, у времену свог највећег страдања, направила изузетак судећи по скромности споменика на местима где је у децембру 1914. одлучивана славна Сувоборско-колубарска битка. Први је крст на постољу од црвеног камена пешчара подигнут на врху Сувобора, одакле пуца поглед на подрињске планине и

Лепосавић – У Сочаници на северу Косова данас је обележена 100-годишњица Топличког устанка, освећен споменик јунацима Топличког устанка, обављен помен жртвама страдања на КиМ и одржана свечана академија. Церемонији обележавања стогодишњице Топличког устанка присуствовао је државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Драган Поповић, који је претходно положио венац на споменик јунацима Топличког устанка. Поповић је подвукао да српски народ никад није освајао туђе, већ је увек бранио своје. „А кад браните своје, тад сте најјачи. А браните га оружјем, песмом, књигом, језиком и писмом, вером, браните га и овим што данас радимо овде – браните га сећањем на оне који су били много већи и поноснији

Ми ћемо за пет дана ући у Ниш – говорио је новембра 1914. аустроугарски официр поднареднику Богољубу Васиљевићу из Барича, а овај узвратио: „Свакако, али као заробљеник”. Тако и би, за непун месец Чачак – Чудноват је животопис ратника Богољуба Васиљевића из села Барича код Обреновца, а још необичнија судбина највишег одликовања тог доба – Карађорђеве звезде са мачевима – који је родољуб заслужио, и никад ставио на груди. Овако своју приповест за „Политику” почиње Антоније Ђурић, књижевник из Чачка, и ниже опис јуначких дана Србина из Барича, које је описао и у својој повесници „Солунци говоре”… Васиљевић је 15. новембра 1914. са командиром и још неколико војника био у

Етнолог Миодраг Алексић чува документе о сину Бранислава Нушића. Написао је опроштајно писму оцу и вереници За четири деценије рада етнолог Завичајног музеја у Јагодини Миодраг Алексић дошао је до разних занимљивих списа, докумената и фотографија. Али најпоноснији је, каже, на писмо Страхиње Бана Нушића, сина највећег комедиографа Бранислава Нушића, који је погинуо у Колубарској бици. Фотокопију писма и Банову фотографију преузео је из ауторског филма “Ага” редитеља Драгослава Лутовца. – Као да је предвидео своју смрт, Бан је написао опроштајно писмо оцу и вереници у Скопљу. На полеђини је била порука за онога који га буде нашао мртвог. “Зовем се Страхиња Нушић. Свршени сам матурант, рођен у Београду. Породица

Виктор Аспергер је био родом из војвођанског западнобачког села Дорослова у сомборском округу које је тада припадало Угарској. Рођен је крајем 19. века. Као аустроугарски официр, вероватно нижи, током војне службе пао је у немилост једног високог официра који га је систематски злостављао. Долази до сукоба и Аспергер скоро на смрт пребија овог официра. Знајући шта га чека по строгим војним законима Аустроугарске монархије, бежи преко Дунава у Србију, где му је, по његовој процени, било најбезбедније с обзиром на сталне затегнуте односе ове две земље. Бежи са нешто новца, најважнијим личним пртљагом и војним дурбином, ради осматрања, од кога се не раздваја до краја свог живота и који му

Полагањем венаца и цвећа данас је на Новом гробљу у Београду обележена годишњица смрти војвода Живојина Мишића и Петра Бојовића и армијског генерала Павла Јуришића Штурма Полагањем венаца и цвећа данас је на Новом гробљу у Београду обележена годишњица смрти војвода Живојина Мишића и Петра Бојовића и армијског генерала Павла Јуришића Штурма. Цвеће и венце на њихове гробове, у оквиру државне церемоније, положили су начелник Генералштаба Војске Србије Љубиша Диковић, помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милан Поповић и заменик градоначелника Београда Андреја Младеновић. Венце су положиле и делегације Војске Србије, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије од 1918. године, Савеза удружења потомака ратника Србије од

Обележавајући 100-годишњицу почетка 1. светског рата политичари, историчари, филозофи и сви они који се баве историјом настоје да свету наметну своје виђење узрока и повода избијања Великог рата у коме су страдали милиони људи. Користећи се данашњом ситуацијом и односима у свету, изазивачи овог рата покушавају да изврше његову ревизију и жртве прогласе за кривце. Нико се не бави узроцима и поводима атентата Гаврила Принципа, а то је у основи огорчење због нових патњи који је српски народ трпео под окупацијом Берлинском уговором (чл. 25) од 1. јула 1878. године, Аустроугарска је окупирала Босну и Херцеговину[1]. Њена војска је почела улазити у Босну 17. јула 1878. године уз вођење крвавих

На Ћипуру скривена гробница погинулих за уједињење са српском браћом. Власт је поплочавањем стазе показала да није спремна на помирење Док кости бројних окупатора који су марширали Црном Гором и чинили зверства почивају на овдашњим гробљима, оне братске још увек чаме дубоко у јамама и поплочаним трговима. Јован Б. Маркуш, бивши градоначелник престоног града подно Ловћена, упозорава да се историјско помирење у Црној Гори неће моћи постићи док се на цивилизован начин не сахране и обележе гробнице настрадалих у ратовима и братском сатирању током 20. века. – Из људских разлога требало би извршити ексхумацију и сахрану земних остатака, обележити гробнице и заштитити гробља, без обзира на то о којој се

МАРИНА ВУЛИЋЕВИЋ, ПОЛИТИКА Српски писци пролазили су албанску голготу, неки од њих још као гимназијалци. У својим писмима и делима оставили су потресна сведочанства Српски писци у Великом рату делили су судбину свога народа у повлачењу преко Албаније, а као гимназијалци, будући француски ђаци, добровољци, ратни дописници, у свом стваралаштву оставили су траг о српској голготи. Растко Петровић, Станислав Винавер, Раде Драинац, Душан Матић, Александар Вучо, Милутин Бојић, Владислав Петковић Дис, Драгиша Васић, Вељко Петровић… Неки су у рату изгубили живот, неки су се вратили скрхани сумњом у хуманост, а преживели гимназијалци су француским школским друговима причали о доживљајима при преласку Албаније. Они су и својим доживљајем рата обележили ново,

ИВАН ПЕТРОВИЋ Највеће заслуге за миран прелазак Срба преко Албаније 1915. године припадају скопском Србину Смаји Феровићу Смајо Феровић, познати скопски Србин мухамеданске вере, потиче из породице диздара Омерагића из Гусиња, једне од најстаријих и најугледнијих породица у том крају. Његово право презиме требало је да буде Омерагић, али узео је презиме својих ујака. Преци су му били Срби хришћанске вере, исламизовани након пропасти српских средњовековних држава. Смајо Феровић је национални радник још од „турског доба“. Војним вештинама обучавао се у четничкој школи у Прокупљу, а касније је био припадник Рудничког одреда под командом Воје Танкосића. Важио је за сталоженог и храброг ратника и, истакавши се у борбама, заслужено је

Обележавање 101 године од чувене ратне епопеје у Црној Гори Мојковац – Немојте се бојати јунаци, ако буду крвави бадњаци… овако је, пред Бадњи дан и Божић 1916, на положајима око Мојковца, чувени командант црногорске војске, дивизијар и сердар Јанко Вукотић соколио своје храбре, али измрзле и изгладнеле јунаке који су у та два дана срушили сан аустроугарске империје да уништи српску војску у повлачењу. – Преци зову у Мојковац – поручило је удружење грађана под називом “Мојковчани” поштоваоцима јуначког дела и позвало на други Мојковачки марш на Божић, у 11 сати испред храма посвећемог Христовом рождеству. – Наш пут је пут предака. Иако су њихови подвизи тешко достижни, дужни

Служењем Свете архијерејске литургије у Храму Светог Петра и Павла у Добоју јутрос је настављено обиљежавање 100 година од интернације Срба у први организовани логор у цивилизованој Европи гдје је 12.000 лица изгубило живот. Након литургије биће служен и парастос у Храму Светог Петра и Павла, док је за 12.00 часова планирано полагање вијенаца на споменик “Добојски логор 1915-1917”, који се налази на мјесту некадашњег логора у непосредној близини садашње жељезничке станице, а који је освештан 1. јула. У оквиру обиљежавања 100 година од интернације Срба у први организовани логор у цивилизованој Европи, јуче је у Добоју одржана духовна академија. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао

Над Србима је извршен први масовни геноцид у Европи чија је методологија настављена у усташким логорима током Другог свјетског рата, рекао је министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић на духовној академији посвећеној страдалницима добојског логора, у којем је од 1915. до 1917. године убијено 12.000 Срба. Савановић је подсјетио да је кроз добојски логор, који је формиран 27. децембра 1915. године, до 5. јула 1917. године интернисано 45.791 лице српске националности, међу којима и 17.000 жена и дјеце. – Добојски логор показује сву трагедију и страдања српског народа почетком двадесетог вијека када је Аустро-Угарска добила мандат да окупира БиХ на Берлинском конгресу – рекао је Савановић. Он

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је да је добојски логор у Првом свјетском рату био прво организовано масовно стратиште у дотадашњој историји цивилизоване Европе. “У том логору, према процјенама, интерниран је 45.791 Србин, од којих је било 17.000 жена и дјеце, док је у свему томе страдало 12.000 Срба”, истакао је Савановић на конференцији за новинаре у Бањалуци. Савановић је подсјетио да су офанзива Аустроугарске против Србије у првој години рата завршила потпуним сломом у биткама на Церу и Колубари, истичући да се те битке сматрају највећим побједама Српске војске у Првом свјетском рату. “Ови порази и реализација стратешких и политичких циљева Аустроугарске један је

Нико осим Срба своју државу није утопио у “вишенационалну задругу” Децембар је месец када се многи сећају некадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Првог дана овог месеца једна држава је формирана, а друга сахрањена. Након три узастопно добијена рата, Србија је престала да постоји. Неки историчари мисле да је нестала на врхунцу наше историјске висине, каквим се сматра почетак 20. века. Још мало па ће се навршити цели век како су Никола Пашић и краљ Александар ставили надгробну плочу на Србију: јесу ли то морали или су хтели, и шта би било да су поступили другачије? Нема примера у познатој, а озбиљној историји, да је неко, као Срби, добровољно своју

У Историјском музеју Србије у четвртак вече ће бити отворене две мултимедијалне изложбе Две поставке посвећене Великом рату биће свечано отворене у четвртак од 18 часова у Историјском музеју Србије: гостујућа изложба солунског Музеја византијске културе “Француско-српска болница у Седесу, Солун” и домаћа “Србија 1915-1916” . Аутори поставке која долази из Грчке су археолог др Анастасиос Антонарас и др Јоанис Моцијанос, који су уз помоћ богатог фотографског и видео материјала, али и уз оригиналне експонате Историјског музеја Србије, приказали Велики рат на Солунском фронту из угла обичног човека. За овај пројекат потакло их је ново откриће извесног броја предмета у некадашњем Седесу (данас Терми), надомак Солуна, где се налазила француска

Крвава је била прва година Великог рата кад се на малу Србију сручила моћна војна сила Аустроугарске царевине. Крајем лета снажно је напала и брзој победи се надала, али је на измаку јесени безглаво преко Дрине бежала. О тим данима кад је срце јуначко било јаче од окупаторских хаубица, писао је официр српске војске Иван С. Павловић, командант ужичке здружене бригаде у време кад су новембра 1914. српске снаге, материјално и бројчано слабије, својом одлучном офанзивом окупатора протерале из земље. Те Павловићеве записе штампао је ужички Историјски архив, поводом века од Великог рата, као репринт издање „Из наше офанзиве 1914. године: Заузеће Ужица, гоњење Аустријанаца 25–28. новембра 1914”. Реч је

У Мркоњић Граду, служењем парастоса и полагањем вијенаца обиљежена је 92-годишњица од подизања споменика краљу Петру Првом Карађорђевићу Мркоњићу. Споменик је подигнут 14. децембра 1924 године, а открио га је краљев изасланик војвода Јанко Вукотић Сердар. Након четири мјесеца, од откривања споменика 1.априла 1925.године Мркоњић Град је добио садашњи назив. Споменик су 28.априла 1941.године порушиле усташе уз помоћ њемачке војске. Обновљен је 1991.године, да би га 10.октобра 1995.године порушили припадници Оружаних снага Државе Хрватске и Хрватског вјећа одбране. Поново је обновљен 1996.године. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Данас 95 година од смрти краља Петра Првог Ослободиоца …

Музеј историје Југославије данас слави 20 година постојања Најпосећенији музеј у Србији, Музеј историје Југославије, који годишње обиђе 120.000 људи, започеће данас од 10 часова, уз своју публику, прославу 20. рођендана, изложбом једног предмета “Трчање кроз време”. У објекту Музеја 25. мај, наиме, биће изложена једна од четири соколске штафете које су у септембру 1940, поводом седамнаестог рођендана Петра Другог Карађорђевића, престолонаследника и старешине “Сокола”, стигле у Београд у организацији Савеза сокола Краљевине Југославије. Штафета је ношена од Скопља, Ниша и Крагујевца до Београда, а МИЈ је откупио ове године, током трајања изложбе “Ко је соко – тај је Југословен”. Музеј у чијем слогану пише “Ми чувамо сећање”, својим посетиоцима

Окупатор до ослобођења града није стигао да пренесе остатке свих аустроугарских војника из масовних гробница у Београду и Земуну Аустроугарски војници погинули током борби за Београд 1914–1915. сахрањивани су у провизорним гробницама широм града. Након окупације, од октобра 1915, рањеници преминули у резервним болницама сахрањивани су око објеката Војне болнице на Врачару и на привременој локацији уз градско „Ново гробље”. Војни генерални гуверман у Србији је убрзо покренуо питање формирања сталног, централног војног гробља. За ову намену одређено је дотадашње привремено аустроугарско војничко гробље поред североисточног дела „Новог гробља”. Аустроугарска парцела се граничила са српским војничким гробљем, на којој ће после рата бити подигнута спомен-костурница браниоцима Београда. До 9. октобра