У куршумлијском селу Игришту постављен је темељ за изградњу спомен-собе посвећене Гвозденом пуку, најелитнијој јединици Српске војске из Првог светског рата У куршумлијском селу Игришту постављен је темељ за изградњу спомен-собе посвећене Гвозденом пуку, најелитнијој јединици Српске војске из Првог светског рата. Спомен-соба биће саграђена надомак споменика који је посвећен овој јединици, а који је откривен у октобру прошле године. Уз помоћ Војске Србије и мештана, наше удружење је завршило радове око темеља за изградњу будуће спомен-собе која ће бити отворена у част седамнаесторо младића, колико их је тада било у селу, који су тада с поносом и сложно отишли у рат – истиче Живота Јевремовић, председник Удружења “Гвоздени пук”.

Они који војску цене на основу марша или униформе, неће се најпохвалније изразити о српској војсци (мада, треба нагласити да је путна опрема српског војника једна од најбољих у Европи), но као борбена машинерија, обогаћена искуством последња два рата, не може се оспорити њен огроман значај, поготово имајући у виду да је то војска земље која има само четири милиона становника. Данас је све шире прихваћено мишљење да је Србија тријумфално одбранила своју позицију у редовима савезника, и да је изузетно допринела заједничком добру, у тој мери да има право да буде пуноправно размотрена у поравнањима којима се рат завршава. Шта онда значи српски успех за општу ствар? Најпре, Срби

На данашњи дан пре сто година на Крфу потписано стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца Уједињени народ Срба, Хрвата и Словенаца састављао би државу, која би бројала око 12 милиона држављана. Она би била гарантнија народне независности и свестраног народног културног напретка, јак бедем против германског надирања, неразлучни савезник свих оних културних народа и држава, које су истакле принцип права и слободе народа и принцип међународне правде, и достојан члан нове међународне заједнице.” Ово је закључак Крфске декларације, првог заједничког политичког акта Владе Краљевине Србије и Југословенског одбора, којим је договорено оснивање заједнице Срба, Хрвата и Словенаца. Декларација је у целости објављена у српским новинама, јула 1917. године, потписана

Позивамо вас да подржите иницијативу: 1) Да се у Пионирском парку, преко пута Народне скупштине, постави спомен-обележје ,,Чујте Срби“, у име сећања на др Арчибалда Рајса, једног од највећих Срба ,,не по рођењу, већ по опредељењу“, како би народ и народне представнике свакодневно подсећао на своје племенито дело, жртву и завештање. 2) Да се завештање др Арчибалда Рајса ,,Чујте Срби“, прожето бригом за очување српског бића и опстанак српског народа, уврсти у школски програм. 3) Да се кућа др Арчибалда Рајса у Булевару војводе Мишића 73, која је културно добро под заштитом Завода за заштиту споменика, обнови и уреди као спомен-дом. ИНИЦИЈАТИВУ МОЖЕТЕ ПОДРЖАТИ: – потписивањем путем линка на сајту: http://www.peticije24.com/137377

У сусрет стогодишњици победе у Великом рату, актуелизују се и приче о споменицима краљу Петру Првом Карађорђевићу, кога историја и народ памте као мудрог и племенитог владара. Београд још чека споменик којим би се одала пошта образованом и просвећеном краљу, а на Бабинама, на романијској висоравни, дуже од девет деценија његов споменик одолева ратовима и рушитељима. По смрти краља Петра Првог 1921. широм земље подижу му се споменици, а међу првима се забелео на пространој романијској висоравни, још измученој од ратних страдања. “Споменик на Борикама је постављен 1925. године. Градили су га сви тадашњи становници – Срби, Муслимани, Хрвати који су живели на овом подручју”, прича Миленко Шаренац из села

Док је током Великог рата српска војска крварила на Солунском фронту, покушавајући да пробије бедеме Аустроугарске монархије и коначно се из изгнанства врати кући, окупатор је, по опробаном принципу “завади, па владај”, од 12. до 14. августа 1917. у Сјеници организовао велики скуп муслиманских првака са циљем да се разбије тадашње јединство Србије и Црне Горе и Санџак припоји Босни, односно тадашњој Аустроугарској монархији. У августу ће се навршити 100 година од тог скупа у Сјеници, који је на наговор и под будним оком неколико високих официра војске Аустроугарске окупио 25 муслиманских представника из 12 срезова тадашњег Новопазарског санџака. – Прикључење Босни и Херцеговини наша је непоколебљива жеља и једино

Начелник општине Источно Ново Сарајево Љубиша Ћосић и предсједник Скупштине Града Источно Сарајево Мирослав Лучић посјетили су спомен-капелу Видовданских хероја и положили вијенце на мјесту, гдје је сахрањен Гаврило Принцип и остали чланови “Младе Босне”. Претходно је цвијеће положено и на споменик у парку “Гаврило Принцип” у Источном Новом Сарајеву. У Источном Новом Сарајеву одржава се манифестација “Принципови дани у Источном Новом Сарајеву”, а централна свечаност планирана је за вечерас, када ће бити организована Видовданска академија и концерт тамбурашког оркестра “Фијакер” из Новог Сада. На Видовдан, 28. јуна 1914. године, члан “Младе Босне” Гаврило Принцип извршио је у Сарајеву атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда, а од посљедица случајног рањавања

Испред Спомен капеле припадницима “Младе Босне” на гробљу Свети Арханђели Георгије и Гаврило у Сарајеву данас ће бити одата почаст свим учесницима Сарајевског атентата, на годишњицу овог судбоносног догађаја, саопштено је из Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета” Сарајево. Осим чланова “Просвјете”, почаст ће одати и представници Амбасаде Србије у БиХ, представници Српске православне цркве – Црквене општине Сарајево, Хуманитарног удружења “Добротвор”, као и чланови и симпатизери Друштва. Полагање вијенаца заказано је у 13.00 часова. У саопштењу се наводи да се овим жели подсјетити на важност памћења историјских догађаја како мјеста сјећања у будућности не би постала мјеста заборава. На Видовдан, 28. јуна 1914. године, члан “Младе Босне” Гаврило Принцип

Илија Влајић прошао кроз кишу метака и бомбом решио битку у Великом рату. Уништио рефлектор који је наводио артиљерију на Београд. Умро од муке у априлу 1941. године гледајући распад војске. Аустроугарски рефлектор на обали Саве наспрам Аде Циганлије био је почетком Великог рата ноћна мора Београда. Његов светлосни сноп је као аветињски прст обележавао мете аустроугарској артиљерији, која је 24 часа дневно тукла српску престоницу и положаје његових бранилаца. С друге стране, ноћна мора Поћорекове Балканске војске била је Ада Циганлија и данас непостојећа Мала ада или Занога. На речним острвима и Савском пристаништу одиграле су се прве битка Првог светског рата. У ноћи између 28. и 29. јула 1914.

У склопу обележавања јубиларних година Првог светског рата и Видовдана, у Крипти Храма Светог Саве  у Београду  23. јуна 2017. године, са почетком у 19 часова, биће отворена изложба „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“, у организацији:                 –    Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке   и                –     Савезa потомака ратника Србије од 1912. до 1920. Београд Пројекат „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“ За време Првог светског рата, до тада највећег сукоба у историји човечанства, наша отаџбина јe поднела огромне жртве за своју слободу. Посебно место припада такозваном „обичном, малом човеку“ из народа. Раме уз раме војници, грађани, сељаци, мушкарци и жене уградили

Тукући се са силама које су биле одлучиле да је поробе и униште као самосталну државу и тако је спрече да оствари своје националне циљеве – да сабере све Србе у свом крилу, а поврх тога окупи око себе све земље настањене Јужним Словенима у Аустроугарској, Србија је у рату 1914-1918. године изгубила силно људство. Имала је толико гробова да их све није могла ни побележити. Ни платна није било довољно да би се на свакој кући, из које је неко погинуо или био убијен, могао истаћи црни барјак, по прастаром обичају. Од 852.000 војника, колико је Србија позвала под ратну заставу, погинуло је на ратиштима или умрло од рана

Пре тачно 100 година наши сународници из царске Русије кренули на Солунски фронт и победили. У Велики рат кренуло је више од 60.000 добровољаца Када је Аустроугарска објавила рат Краљевини Србији у границама ове монархије живело је око милион наших људи. Срби који су живели на подручју данашњих Аустрије, Мађарске, Хрватске, Босне, Словеније, али и у деловима Словачке и Чешке, дакле на подручју Аустроугарске, нашли су се у Првом светском рату присилно мобилисани на Источном фронту. Не желећи да ратују за Хабзбуршку монархију, а против словенске браће на Балкану и у Русији, многи Срби су се предали руским бригадама. Историчари тврде да је око 100.000 Срба из Аустроугарске емигрирало у

Мачковог камен на планини Јагодњи поприште је најкрвавије и најтрагичније битке Великог рата. На платоу Мачков камен у септембру 1914. се у двомесечној бици на Дрини сломила друга аустроугарска офанзива. У борбама на Мачковом камену од 16. до 21. септембра је око 1.150 српских војника дневно избацивано из строја. Аустроугари су трпели двоструко веће губитке у безуспешним покушајима да сломе одбрану. Никада ни пре ни касније у Великом рату није погинуло толико људи за тако кратко време. У борбама од 16. до 22. септембра српска војска је имала 11.490 војника и официра избачених из строја – мртвих, рањених и несталих. Погинуло је више од 118 официра, од тога 17 команданата батаљона и

Завршни радови на обнови капеле у Вардишту код Вишеграда, изграђене 1932. Споменик сведочи о страдању око 400 бораца у Првом светском рату У Варадишту код Вишеграда у току су завршни радови на санацији и реконструкцији спомен-капеле изграђене далеке 1932. године у знак сећања на више од 400 српских бораца који су на овим просторима погинули у Првом светском рату 1915. године. Како наводи руководилац пројекта обнове спомен-капеле Мирјана Славковић, у Историјском архиву у Београду прикупљени су драгоцени подаци, који су били неопходни за израду комплетне документације. – Прва фаза радова реализована је 2016. и односила се на враћање првобитног изгледа овом споменику. Тренутно смо у завршној фази и ускоро очекујемо

Небојша Куштриновић, потомак солунског борца мајора Петра Куштриновића, сјећа се када је његов дједа Петар рекао његовом оцу: “Ми смо створили Краљевину Југославију, а ви то и не славите, већ говорите о неком 29. новембру”… Приредио : Миломир САВИЋ Петар Принцип, најближи потомак славног Гаврила Принципа, сматра да данашње вријеме у БиХ карактерише потпуна сличност са временима у којима су се догађали револуционарни процеси, попут Сарајевског атентата 1914. године. “Ову моју констатацију најбоље потврђују стихови покојног стрица Гаврила, које је, прије 100 година, на порцији у затвору сарајевског гарнизона написао: `Тромо се време вуче и ничег новог нема, данас све као јуче, сутра се исто спрема`”, каже Принцип. Поводом 103

Духовна академија поводом обиљежавања 100 година од затварања аустроугарског концентрационог логора у Добоју, првом концлогору у савременој Европи, одржана је вечерас у крипти Храма Светог Саве у Београду. Академија је одржана уз благослов патријарха српског Иринеја и епископа зворничко-тузланског Хризостома, те уз подршку Представништва Републике Српске у Београду. Хор “Богољубље” и драмски студио “Прота Славко Трнинић” из Добоја извели су композиције, као и читање текстова – одломака из “Споменице”, која је урађена 1938. године, а која описује мучеништво Добојског логора, оригинална свједочанстава преживјелих логораша. У сарадњи са Архивом СПЦ, припремљена је документарно-архивска изложба фотографија и докумената “Добојски логор-култура сјећања”, која приказује историјски развој сјећања и памћења локалне средине на добојско

Једна уличица у центру Лесковца носи име Ђорђа Цекића Лешњака и повезује улице које су назване по именима познатијих историјских личности – Светозара Марковића и Радета Кончара. На Лешњаковој родној кући у Улици Радета Кончара, у којој данас живе његови потомци, налази се спомен-табла са његовим именом, а кости му почивају у мермерном саркофагу у крипти Саборног храма Свете Тројице, где се такође налази спомен-табла коју су подигли захвални Лесковчани. Ко је он и чиме је заслужио да му се посмртни остаци, после три сахране, похране на овом светом месту? Осим имена скрајнуте уличице у самом центру града, многи Лесковчани нису знали каква значајна личност се крије иза тог имена,

Највећем српском авијатичару 20. века Тадији Сондермајеру данас су открили бисту и на њу положили венце градоначелник Синиша Мали, директор Ер Србије Дане Кондић и директорка Директората цивилног ваздухопловства Мирјана Чизмаров, а представник Српске православне цркве ју је освештао. Овом свечаном догађају, у парку на углу улица Косте Стојановића и Палмотићеве, присуствовали су и потомци великана, представници Удружења линијских пилота Србије ДЦВ, Ер Србије и Скупштине града Београда који су иницирали и организовали постављање бисте Сондермајеру. Тим поводом, градоначелник Београда Синиша Мали рекао је да је веома поносан што је имао част да открије спомен обележје пиониру српске авијације и, како је додао, најзаслужнијем човеку за оснивање цивилног спортског ваздухопловства

Село Бразиловица код Лазаревца. Према сеоском гробљу, смештеном на благој узвисини, журно и жустро корача сељак Слободан Маринковић. Његова шајкача промиче између споменика и заустави се код једног овећег. Сељак скиде капу, прекрсти се три пута и пољуби слику на споменику од црног мермера. – Био је велики српски јунак, добар човек и пажљив комшија. Никад се ни око чега нисмо завадили. Много доброг ми је у животу учинио. Зато, кад прођем поред гробља поменем га за покој душе – говори Маринковић стављајући на главу похабану шајкачу. На предњој страни споменика фотографија Чедомира Поповића (1896-1991). Испод натпис – солунац. Полеђину споменика краси мала црна мермерна плочица сафотографијом исцрпљеног српског ратника из Првог светског рата

Спомен-плоча на староградским бедемима посвећена српским ослободиоцима Будве, коју су прије неколико мјесеци вандали оскрнавили црном фарбом, потпуно је очишћена. Чишћење је финансирао градски менаџер Будве Мило Божовић, члан Демократског фронта. Спомен-плоча, која је 1931. године постављена изнад Вељих врата Старог града у Будви, годинама изазива контроверзе и често је на удару вандала. На плочи пише: “На успомену доласка храбре побједоносне Српске војске, која послије јуначних побједа ослободи Будву на Митровдан, 8. новембра 1918. године, поставља Општина Будва”. Изнад тог натписа уклесане су ријечи Петра Другог Петровића Његоша: “Покољења, дјела суде…”. Историјска вјеродостојност уклесаних ријечи подијелила је политичку и стручну јавност у Будви. Либерална партија, која се налази у актуелној

Оранизоване арнаутске чете настављају свој рад на ремећењу државног живота у српским новим крајевима и уништавању хришћанског становништва. Главни напад разбојника управљен је на Дебар и јужни део западне српске границе, на места која су од главних војничких центара одвојена тешко проходним планинама исто колико и километарском раздаљином.”  Из овог чланка објављеног у „Политици” 22. септембра (9. по јулијанском календару) 1913. године, лако се може закључити да се у новоприпојеним крајевима Краљевине Србије нешто крупно дешавало. И, заиста, само две недеље од прогласа краља Петра о присаједињењу нових крајева Србији, у њеним југозападним областима почели су немири, који су за српску државу представљали ново, озбиљно искушење. Они су били последица

Грађевинско предузеће „Петковић“ Ново Горажде приводи крају обимне радове  на обнови и ревитализацији капеле српским ратницима у Вардишту код Вишеграда. Комплетне радове, чија прва фаза је почела средином  2016. године, у износу од 90.000 евра финансира Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања владе Србије, а предходиле су им добровољне акције Грађевинске секције Српског соколског друштва „Соко“ Добрун-Вишеград током 2015. године. Градилиште око капеле посјетила је делегација „Сокола“, коју су предводили архимандрит Јован Гардовић, духовник овог друштва и предсједник одбора за обнову овог здања, Славко Хелета, предсједник „Сокола“ и Александар Савић, уредник у Соколовој издавачкој секцији. Они су се увјерили да се радови изводе изузетно квалитетно, под стручним надзором

У ауторском тексту „Муке по Срби“ Владан Ранаковић наводи податке који указују да је Немачка дужна Србији да исплати заосталу репарацију не само за Други светски рат већ и за Први. Ракановић наводи да је на име ратне одштете за Први светски рат Немачка била дужна да плати Србији сваке године у просеку око 2.100.000 рајхсмарака, и то све до 1966. године, док је исплата од 1967-1988 (када се завршавао по уговору рок за исплату ратне штетет из Првог рата) био нешто нижи, и износио је око 1.600.000 рајхсмарака годишње. Никаквог кашњења није могло бити. Дуг за преостали део ратне репарације за Први светски рат који Немачка није исплатила Србији