arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Мермерне одоре тамишких јунака

У Томашевцу обновљено обележје ратницима са Добруџе и Солуна из Великог рата Захваљујући финансијској помоћи Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, зрењанински Завод за заштиту споменика културе успешно је реализовао пројекат обнове споменика добровољцима са Добруџе и Солуна у Томашевцу, а споменик прати изузетно занимљива историја. Иницијатива за подизање потекла је од мештана овог подтамишког милитарског села, у намери да дају трајни белег својим добровољцима, учесницима и жртвама Првог светског рата. Оригинални споменик свечано је откривен у сеоском парку 30. децембра 1920. Красили су га мермерни двоглави орао раширених крила и два медаљона фотографије у порцелану краља Петра и регента Александра Првог Карађорђевића. Испод медаљона био је уклесан

Американци и за данашње ратове тактику уче од једног српског генерала (видео)

Колубарска или Сувоборска битка је, поред пробоја Солунског фронта и Кајмакчалана, једна од најзначајнијих победа војске Краљевине Србије над Аустроугарском у Првом светском рату. Операције су почеле 16. новембра 1914. године, а борбе су вођене на фронту дужем од 200 километара. Аустроугарски генерал Оскар Поћорек је на Србију кренуо са 400.000 војника и 400 топова. Супроставило му се 270.000 српских војника са 426 топова. После пораза на Мачковом Камену, српска војска се нашла у изузетно тешком положају и била је приморана на повлачење. Уз све то, у ноћи 14. новембра рањен је и генерал Петар Бојовић, командант Прве армије. На његово место именован је генерал Живојин Мишић. Лоше време је додатно отежало и напредовање Аустроугара, али и повлачење Срба, а додатни проблем је

ВИДЕО: Час историје – серијал Саве Самарџића и Немање Девића

Ауторска емисиjа историчара Саве Самарџића и Немање Девића на ТВ Јасеница (Смед. Паланка). У реализациjи емисиjе учествуjу и: Александар Божовић- Жишка (глас уводне шпице), Вељко Миљуш (монтажер) те ученици Паланачке гимназиjе: Сара Аранђеловић, Лазар Кузмановић и Алекса Стоjановић коjи су позаjмили своjе гласове у емисиjи. Емисиjа се бави темама из националне историjе и може се премиjерно погледати сваког четвртка од 21 сат на поменутоj телевизиjи.   Епизода 1. О циљевима емисије Епизода 2. Косовски бој Епизода 3. Свети деспот Стефан Лазаревић Високи Епизода 4. Светосавски народ Епизода 5. Сеобе Срба Епизода 6. Ратна 1914. Епизода 7. Српска ратна драма 1915/1916. године Епизода 8. Слобода 1918. Епизода 9. Хероји Првог светског рата Епизода

Откривено спомен-обележје у част 1.300 каплара

Спомен-обележје за хероје са Колубаре откривено поводом 16. новембра, Дана Копнене војске и Дана пешадије У присуству високих војних официра, градског руководства и представника војних и борачких удружења, спомен-обележје у част 1.300 каплара откривено је у истоименој касарни у Врању. Ово знамење је откривено поводом 16. новембра, Дана Копнене војске и Дана пешадије, а у знак сећања на боравак 1.300 каплара у Врању новембра 1914. године, на путу ка Колубари. Спомен-обележје на коме је урезан стих “Хеј, трубачу с бујне Дрине, дед затруби збор, нек одјекну планине Цер и Сувобор”, свечано су открили командант Копнене војске генерал-потпуковник Милосав Симовић и командант 4. бригаде пуковник Слободан Стопа. Говорећи о јунацима Великог

Улазак српске војске-најзначајнији догађај у историји Бањалуке

У БиХ је 1878. године било 1,16 милиона становника, од којих 42,8 одсто Срба, 38,7 одсто муслимана и 18,1 одсто Хрвата, док су у Великом рату страдала 1,3 милиона Срба, односно 28 одсто тадашњег српског становништва. Приредио: Миломир САВИЋ Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић истиче да је у 20. вијеку над српским народом три пута извршен геноцид – у Првом и Другом свјетском рату, као и у сукобима током деведесетих година. Поводом обиљежавања 21. новембра 1918. године – Дана уласка српске војске у Бањалуку, Савановић за Срну подсјећа да су Срби у пројекцијама Аустроугарске монархије били реметилачки фактор, који је требало, на неки начин, елиминисати. “Све

Изложба Албум сећања у Амбасади Републике Србије у Москви

Свечано отварање изложбе Албум сећања на наше претке из Првог светског рата у Амбасади Србије у Москви, 09. 11. 2017. У склопу обележавања јубиларних година Првог светског рата, у Амбасади Републике Србије у Москви 09. новебра 2017. године, са почетком у 18 часова,  отворена је мултимедијална изложба „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“. Изложбу је отворио амбасадор Србије у Москви г. Славенко Терзић. Отварању су присуствовали и представник Московске  патријаршије, удружења руско–српског братства, српско–руског клуба, представници историјских и музејских институција Москве, Московске организације ветерана, привредници  и Српска дијаспора у Руској Федерацији, студенти и учесници пројекта Албум сећања из Русије и Украјине. Изложба фотографија пројекта „Албум сећања на

Живојин Мишић Фото: МОНДО илустрација

Битка у којој је Мишић извео тактику за уџбенике

У тренутку када је цео свет очекивао капитулацију Краљевине Србије, вођена одлучним и енергичним Живојином Мишићем наша војска успела је да избори победу над Аустроугарима. Тог 16. новембра 1914. године, почела је Колубарска или Сувоборска битка, најзначајнији окршај између војске Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом светском рату. Окончана је након месец дана успешном противофанзивом коју су извеле снаге Прве армије под командом генерала Живојина Мишића, против бројније и боље опремљене аустроугарске војске, у тренутку када је читав свет очекивао вести о капитулацији Краљевине Србије. Пре Колубарске битке искусни стратег и ратникРадомир Путник је сумњао да српска војска може изаћи на крај са надирућим аустроугарским трупама. На то су утицали и поразни извештаји са

Обележено 99 година од ослобођења Суботице

Суботица свечано обележила 99 година од ослобођења у Првом светском рату. Српску војску дочекало више од 70.000 Срба и Буњеваца Суботица – Мој отац је солунски ратник, наредник по чину одликован Карађорђевом звездом и царском медаљом Романових. Због њега и свих осталих, ово је значајан датум и не смемо да заборавимо своје претке и све оно што су они урадили да бисмо ми данас овде живели – поручио је данас у Суботици 91-годишњи Рајко Вујиновић и положио венац на спомен-плочу на улазу у Железничку станицу, где је пре 99 година српска војска ушла у Суботицу и донела вести о крају Великог рата и дуго очекиваној слободи. Почаст свим саборцима његовог

Момчило Павловић

Момчило Павловић: Сретењски устав је узео најбоље што је могао из Европе

О том државном празнику и нашим светковинама, разговарали смо са Момчилом Павловићем, директором Института за савремену историју Прође још једна (не)мирна недеља, а са њом и Дан примирја у Првом светском рату. О том државном празнику и нашим светковинама, разговарали смо са Момчилом Павловићем, директором Института за савремену историју. * У чему је важност тог 11. новембра 1918. године? – Сећање на Велики рат данас у Србији учвршћује српску државност и српски идентитет. То су симболи страдања, наде и васкрсења. Нико није веровао да ће после 1915. године српска војска и српска држава васкрснути. * Симбол васкрснућа је цвет Наталијине рамонде? – Он је узет и за Албанску споменицу и

Фото: katera.news

Сјећање на 363 солунска добровољца

Представници Амбасаде Србије у БиХ, општине Соколац и Удружења потомака и поштовалаца српских добровољаца од 1912. до 1918. године положили су данас вијенце на споменик за 363 солунска добровољца на Сокоцу, поводом Дана потписивања примирја у Првом свјетском рату. На овом спомен-обиљежју, подигнутом 2008. године, уписана су 363 имена добровољаца са подручја општине Соколац, а сјећање на дјело солунских бораца са овог подручја његује Удружење потомака и поштовалаца српских добровољаца који су учествовали у ослободилачким ратовима Србије од 1912. до 1918. године. Замјеник амбасадора Србије у БиХ Дамир Ковачевић рекао је новинарима да Амбасада Србије сваке године обиљежава овај велики дан. Према његовим ријечима, солунски добровољци дали су живот, прије

Никола Селаковић у име председника положио венац на Споменик Незнаном јунаку на Авали (Фото Танјуг/Р.П.)

Обележен Дан примирја у Првом светском рату

Полагањем венаца и одавањем почасти код спомен-костурнице бранилаца Београда на Новом гробљу, данас је обележен Дан примирја у Првом светском рату у знак сећања на дан и тренутак када је 1918. године на снагу ступило примирје у Великом рату. Централну државну церемонију предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, који је поручио да најмање што наша и будуће генерације могу да учине јесте да негују успомену на претке и значај њиховог подвига. Ђорђевић је на церемонији рекао да се из пепела разарања у Великом рату, супротно очекивањима, није родио феникс „Златног доба” са почетка 20. века, већ су тек након незамисливих злочина и разарања у

Дан примирја у Првом светском рату

У знак сећања на 11. новембар 1918. године, када је у 11 сати на снагу ступило примирје, у свету се обележава Дан примирја у Првом светском рату. Дан примирја у Првом светском рату обележава се у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када је у Француској, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, потписано примирје у Првом светском рату. Припремиле Милица Пујкиловић и Вера Митровић Кулачин http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2017/11/10/10482663/dan-primirja-111117.mp4   Примирје, које је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају, 28. јуна 1919. године, обележава се у свим земљама које су потписале споразум. У Србији je овај празник први пут званично обележен 2012. године, на основу измена Закона

Спомен-плоча “мухамеданском батаљону” који је бранио Београд

Предсједник Одбора Скупштине Србије за људска и мањинска права и равноправност полова Мехо Омеровића поднио је Граду Београду иницијативу за постављање спомен-плоче “мухамеданском батаљону”, који је учествовао у одбрани Београда 1915. године. У иницијативи, упућеној градској Комисији за споменике и називе тргова и улица, Омеровић наводи да је, према доступним историјским подацима, у одбрани Београда 1915. године учествовало и 15 одсто војника који су били муслиманске вјероисповијести. “То је био 4. батаљон 10. кадровског пука, који је заједно са 7. пуком чинио кичму одбране Београда. Тим батаљоном је командовао каплар Шемсо Мидовић из Сјенице”, подсјећа Омеровић и истиче да је та јединица “пружила одсудну и најупорнију одбрану у центру Београда”.

Дан ослобођења Бијељине у Првом свјетском рату свечано је данас обиљежен молитвеним сјећањем на српске јунаке и полагањем вијенаца испред споменика краљу Петру Првом Карађорђевићу у центру града.

Обиљежен дан ослобођења – Слободан град у слободној земљи

Дан ослобођења Бијељине у Првом свјетском рату свечано је данас обиљежен молитвеним сјећањем на српске јунаке и полагањем вијенаца испред споменика краљу Петру Првом Карађорђевићу у центру града. Предсједник Удружење потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. године Петар Вујичић рекао је новинарима да је дан када је прије 99 година Бијељина постала слободан град у слободној земљи, до Другог свјетског рата био обиљежаван као Дан града. Он је изразио наду да ће на стоту годишњицу обиљежавања дана када је 1918. године Војска Краљевине Србије ослободила Бијељину и Семберију након вишевјековног ропства под Отоманском империјом и 40 година окупације, односно 10 година анексије Аустро-угарске монархије, овај датум поново бити уврштен у

Српска војска

Прећутани синови Србије

У новембру обележавамо Дан примирја као крај Великог рата. Сећамо се  подвига али и биолошког сатирања нашег народа чија је жртва поклоњена другима. Од пре неку годину на реверу се носи амблем сачињен по цвету Наталијина рамонда, узет као симбол због способности регенерације. Ендемска врста са Балкана налази се и на Кајмакчалану, на планини Ниџе којом се протезала граница Краљевине Србије. Његовим заузимањем српска војска је закорачила назад у државу из које је отишла  албанским повлачењем, у тешким борбама на јесен 1916.  погинуо је и Војин Поповић, познатији као војвода Вук. Кајмакчалан, као нагнута зараван уздигнута два и по километра, без заклона, ниска трава клизи под ногама, посетилац је у

Петар Вујичић

Сутра обиљежавање дана ослобођења града у Великом рату

Дан ослобођења Бијељине у Великом рату биће сутра свечано обиљежен историјским часом испред Споменика краљу Петру Првом Карађорђевићу у центру града, најављено је из Удружење потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. године. Предсједник Удружења Петар Вујичић каже да су 2010. године обновили обиљежавање овог значајног датума када је 1918. године Војска Краљевине Србије ослободила Бијељину и Семберију након вишевјековног ропства под Отоманском империјом и 40 година окупације, односно 10 година анексије Аустроугарске монархије. Ове године обиљежавању Дана ослобођења Бијељине у Великом рату придружиће се и чланови Удружења “Краљевина Србија”, повјереништво Бијељина, које дјелује под покровитељством престолонасљедника Александра Другог Карађорђевића. Предвиђено је да, након парастоса за српске војнике, буду положени вијенци

zaboravljene-svetinje.jpg

Заборављене српске светиње

Скопље – У налету према врелим грчким летовалиштима српски туристи углавном само протутње кроз Македонију. Ретко ко се сети крајпуташа српске историје, попут спомен-капеле код Удова, Доњег Караслара крај Велеса или Зебрњака надомак Куманова, који подсећају на сурову цену ратне голготе српских војника у минулим ратовима на поприштима у Македонији. Мало је оних, који се макар и на краткој паузи задржавају на некој од тих историјских тачака у транзиту кроз Македонију. Међу ретким изузецима у тој реци наших људи, који нарушавају уобичајену летњу туристичку слику били су Иван Раковић и Катарина Ристичевић. При повратку са одмора на обалама Егеја, они су се јавили Културно-информативном центру Срба у Македонији Спона са

Помен ослободиоцима Новог Сада у Првом светском рату

Помен ослободиоцима Новог Сада у Првом светском рату

Код споменика ослободиоцима Новог Сада у Првом светском рату, који се налази у порти Успенске цркве у Новом Саду, обележен је помен страдалима и борцима за ослобођење Новог Сада у том рату. Помену су присуствовалу представници Војске Србије, председник Скупштине Града Новог Сада Здравко Јелушић и градоначелник тог града Милош Вучевић, који су положили венце на споменик ослободиоцима Новог Сада који су пре 99 година умарширали у Нови Сад под командом српског мајора Војислава Бугарског. еститам грађанима Новог Сада 99 година од ослобођења након Првог светског рата и уласка победничке српске војске чиме је испуњен вишевековни сан наших предака. Ово је један од најсветлијих датума у историји града хероја и

Улазак српске војске у Нови Сад

Иницијатива за подизање споменика краљу Петру

Нови Сад данас обележава годишњицу ослобођења у Великом рату Пригодним манифестацијама Нови Сад данас обележава 9. новембар, дан када је пре 99 година у град умарширала српска војска после пробоја Солунског фронта и победоносног похода за ослобођење земље након четворогодишње окупације. Улазак у град јединица које је предводио мајор Војислав Бугарски, означио је крај патњама и страдањима које је Велики рат донео становништву Српске Атине. Поводом тог значајног датума, данас у девет часова у порти Успенске цркве, градоначелник Милош Вучевић и делегације Савеза удружења ратника ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1920. године, потомака и делегација Војске Србије положиће венце на Спомен-крст палим борцима. Како је исти датум проглашен и

Престолонаследник Александар са руским војницима и официрима у Београду 1914. године

Тамо далеко, у Одеси

Десет октобарских/новембарских дана “који су потресли свет” 1917. године уздрмали су и односе историјских пријатеља и ратних савезника Србије и Русије. Влада и војска балканске краљевине, која се спремала за повратак у отаџбину, скоро у дану је остала без заштите оних у чију се помоћ уздала од почетка Великог рата, а међу онима који су директно осетили утицај сукоба “црвених” и “белих” у Русији били су припадници Српског добровољачког корпуса у Одеси и руски војници на Солунском фронту. Када је Николи Пашићу, председнику Владе Краљевине Србије, 28. јула 1914. године достављен телеграм са аустроугарском објавом рата, предање каже да је устао од стола у нишком хотелу “Европа” и кратко прокоментарисао:

Цвеће за хероје: На церемонији и младе патриоте (Фото: О. Ђоковић)

Млади настављају традицију солунаца

У Тијеу, на гробљу српских солунаца, свечано је обележен 11. новембар – Дан примирја и победа у Великом рату. – Србин се осећа великим и поносним – речи су млађаних чланова КУД-а Бисери, Стефане Јовић и Милоша Мићаковића изговорене током првог доласка на војничко гробље па су додали: – Ово је догађај набијен емоцијама. Док је текла церемонија замишљали смо како је некад било ратницима у борби за слободу коју су нама подарили. Дивни су! Увек је присутна жеља дијаспораца да млади нараштај дође на место историје и продужи завет о наставку неговања славних јубилеја. Ова традиционална церемонија одржана је у организацији Савеза Срба Француске, на од Париза 20 километара

(Фото Википедија/ Историјски архив Србије)

Прва авијатичарка на српском небу

Међу малобројним познатим чињеницама из њеног живота је и то што је у историју ваздухопловства Србије ушла захваљујући огласу у „Политици” Не зна се када је и где рођена и умрла. Изузев чињенице да је била удата за војног пилота Миодрага Томића, њен приватни живот је такође обавијен тајном. Поуздано се зна једино да је ушла у историју српског ваздухопловства као прва жена у Србији с летачком дозволом, и по свој прилици друга у свету. И да је све почело од огласа у „Политици”, давне 1930. године. Међутим, и пре него што је посредством нашег листа конкурисала за пријем у цивилну пилотску школу у Београду – коју ће завршити 1933.

ТРИ “ВЕЛИКОСРПСКЕ” ЛАЖИ због којих ће доћи до новог рата на Балкану

У Србији се често чују мишљања међу обичним народом: “Нећемо ми гинути у новим ратовима, нећемо на Хрвата, на Муслимане… за све су криви политичари, они нас хушкају на рат, немојте дати да вас заведу…” Мени је јасно зашто просјечан Србин тако размишља, али просјечном Србину није јасно да Хрвати и Муслимани тако не размишљају. И није му јасно зашто не размишљају тако. Разлог је врло једноставан, однос Хрвата и Муслимана према Србима се заснива на три темеља, три лажи: 1. Великосрпска политика 2. Великосрпска хегемонија 3. Великосрпска агресија Великосрпска политика “Великосрпска политика” је лаж коју је 19. вијеку измислила Аустро-Уграска. Како није имала колоније по свијету, Аустро-Угарска је једино

Слава 1.300 каплара: Како је крем српске младости оставио све и дао живот за отаџбину

Један од 1.300 каплара остала је одредница коју су до краја живота истицали и којом су се поносили. Све остало у њиховим испуњеним биографијама, за њих је било мање вредно. Крајем августа 1914. шест годишта српске омладине, средњошколаца и студената, позвано је у Скопље на одслужење војног рока. Било их је око 1.300, а како су са Дрине стизале неповољне вести, обука им је потрајала свега два месеца. Командант батаљона, пуковник Душан Глишић 15. новембра 1914. потресним гласом саопштио је наређење Врховне команде: произвео их је у чин каплара и хитно упутио на фронт. Шест чета Скопског ђачког батаљона, касније познатог као батаљон 1.300 каплара, испраћено је са цвећем и

(Фото лична архива)

Крушевац–Солун–Марсељ 1915.

Неку седмицу по спасавању остатка вредности Народне банке управа је тражила да се сада целокупна имовина темељно среди и ваљано и прегледно спакује у јаке сандуке да у сваком тренутку буде у приправности за даљи пренос када то буде потребно. Годину дана доцније, с почетка септембра 1915, било је јасно да ће исцрпљена Србија ускоро пасти и да су Крушевац и Ниш први на удару, јер су се противничке снаге гомилале на граници са Бугарском. Мата Јовановић успева да се види са начелником Министарства финансија Аврамом Левићем, који је стално путовао преко Крушевца до Врњачке Бање да реферише претпостављеном др Лази Пачуу који је био на самрти. Левић је рачунао

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала