Крајем прошлог месеца на обали Дрине, у Старом Броду код Вишеграда, уз највише државне и војне почасти, обележено је 75 година од стравичног злочина из Другог светског рата када је у само неколико дана зверски убијено око 6.000 Срба. О овом догађају се све до 2008. године није знало апсолутно ништа, а захваљујући вишеградском свештенику Драгану Вукотићу то се променило. У разговору за “Вести”, јереј Вукотић каже да је у плану изградња Спомен-комплекса у оквиру кога би се налазила и стална изложба са фотографијама жртава и преживелих, али и бројна документа која говоре о стравичном злочину који су усташе извршиле марта 1942. Додик: Кога вређа истина На обележавању 75 година

ГОВОРИО У СТАРОМ БРОДУ КОД ВИШЕГРАДА ГДЕ СУ УСТАШЕ И НЕМЦИ ПОБИЛИ 6.000 СРБА – „Ако Срби немају државу, немају ни слободу, зато постоји Република Српска као држава. Срби морају да буду окупљени данас око две државе у овом историјском тренутку – Србије и Републике Српске. Ако ми не прихватимо Републику као државу, нико нам је неће дати. Нама отимају државу” – Не смемо престати да говоримо о нашим страдањима да се други не би наљутили. Побили су нас Хрвати и муслимани, њихове јединице у Другом светском рату, побиле су нас овде и тукли где год су могле да би затрле све што је српско. И нећу да ћутим, не

Након синоћње изложбе и промоције трећег издања књиге “Стари Брод заборављени злочин”, у градској галерији, данас је код Спомен-капеле у Старом Броду настављено обиљежавање 75 година од усташког злочина у коме је убијено и у Дрину бачено 6. 000 Срба, муђкараца, жена и дјеце. Обиљежавању присуствовао и предсједник Републике Српске Милорад Додик. На мјесту овог страшног усташког злочина нашло се и неколико преживјелих чија су сјећања још увијек свјежа. Мара Суботић из Пала каже: – Имала сам само шест година кад смо стигли на Стари Брод, гђе ми је и отац погинуо. “Био је је то ужас, пуни су ми опанци крви били док сам газила поред закланих и убијених.

Историја Срба је вјечита историја страдања и то је историјска судбина српског народа, рекао је декан Богословског факултета у Фочи Дарко Ђого у Старом Броду код Вишеграда гдје је обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији. “Ми смо овдје да би се сјећали, јер човјек умире два пута. Једном када оде пред лице Божије, а други пут уколико га људи завбораве. Пред лицем Божијим сваки човјек живи вјечно, али пред лицем свог рода оци су они који одређују ко смо ми”, истакао је Ђого. Он је додао да су Срби људи који памте,

Овде се нису само криле жртве, овде су се првенствено крили злочинци, речено је у Старом Броду, где су усташке легије Јуре Францетића у пролеће 1942. године, 22. марта, на Младенце, побиле и у Дрину бациле око 6.000 Срба, цивила, жена и деце. Пуних пола века о овом нечувеном злочину се није ни причало ни писало, па су злочинци остали непознати и нико од њих никад није одговарао за своја злодела. У усташком покољу у суседном селу Милошевићима убијено је око 1.000 жена и деце. Преживело их је само неколико, а међу њима и тада 11-годишњи Ристо Боровчанин из Сокоца, који је пао међу лешеве и тако остао жив. –

“Убијали су народ, па се уморе од убијања. Замијене се, наставе клати други, а они први се одмарају. Кољу, набијају на бајонете. Моју сестру од три године зграби усташа и баци је на онај нож на пушци, прободе је, и баци је у Дрину. Дрина је прогута. Пише: Зоран Јанковић Мога оца гони усташа око дрвениг кола, он бјежи, ако га стигне, заклаће га. Јааа… моја рано љута…” прича старина Милош Башевић. Питамо га колико има година. „Дваес’ девето сам годиште, па ти, ето, рачунај кол’ко ми је” каже Милош и послије станке наставља: „Како сам ја бјеж’о усташа ме је гађ’о оном бајонетом да ме убоде, није ме стиг’о,