arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
Др Душан Ј. Басташић фотографија: Фронтал.СРБ/ДХС

Душан Басташић: Не постоји холокауст над Србима

Образовање о холокаусту се најављује као саставни дио програма у основним и средњим школама Српске. Иако нема ништа против тога, наш саговорник сматра да је неприродно да српска дјеца уче о страдању других, али не и свог народа. Пише и пита: Дани(ј)ел Симић Душана Басташића знам откако сам сазнао шта је Јадовно. Седам година касније, гарантујем да 99% ученика у основним и средњим школама нема ни најблажег појма шта овај термин значи. А и овај један проценат сам натегнуто оставио, да се неко паметно и освијештено ђаче не увриједи читајући. Нада умире посљедња. Једина промјена у јавној сфери од тада, јесте што смо постигли да се у мејнстрим медијима, али

Одали пошту страдалима: Обележавање 75 година од масакра

У Дрину побегле од усташке каме

Крајем прошлог месеца на обали Дрине, у Старом Броду код Вишеграда, уз највише државне и војне почасти, обележено је 75 година од стравичног злочина из Другог светског рата када је у само неколико дана зверски убијено око 6.000 Срба. О овом догађају се све до 2008. године није знало апсолутно ништа, а захваљујући вишеградском свештенику Драгану Вукотићу то се променило. У разговору за “Вести”, јереј Вукотић каже да је у плану изградња Спомен-комплекса у оквиру кога би се налазила и стална изложба са фотографијама жртава и преживелих, али и бројна документа која говоре о стравичном злочину који су усташе извршиле марта 1942. Додик: Кога вређа истина На обележавању 75 година

У Чајничу је промовисана књига "Страх од гуштера" Драгана Ковачевића, која говори о страдању Срба на подручју Чајнича послије Другог свјетског рата.

Промовисана књига о страдању Срба послије Другог свјетског рата

У Чајничу је промовисана књига “Страх од гуштера” Драгана Ковачевића, која говори о страдању Срба на подручју Чајнича послије Другог свјетског рата. Аутор је објаснио да је у књизи писао о ономе шта је чуо од своје баке Јованке, која се цијели живот плашила униформи, а када су је питали због чега одговарала би “кога су змије уједале и гуштера се боји”. “То је страшна прича. Прича оних који су спознали како је то бити `државни непријатељ`, `непријатељ револуције` и `комунистичког поретка`”, рекао је Ковачевић на синоћњој промоцији у Дому културе “Филип Вишњић”. Рецензент књиге Бранка Малинић Чугаљ рекла је да Ковачевић није заборавио оно о чему су многи ћутали

Предсједник Републике Српске Милорад Додик у Старом Броду код Вишеграда, гдје је данас обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ.

Додик: Нисмо ми никакви босански Срби, ми смо Срби – део једног великог историјског народа

ГОВОРИО У СТАРОМ БРОДУ КОД ВИШЕГРАДА ГДЕ СУ УСТАШЕ И НЕМЦИ ПОБИЛИ 6.000 СРБА – „Ако Срби немају државу, немају ни слободу, зато постоји Република Српска као држава. Срби морају да буду окупљени данас око две државе у овом историјском тренутку – Србије и Републике Српске. Ако ми не прихватимо Републику као државу, нико нам је неће дати. Нама отимају државу” – Не смемо престати да говоримо о нашим страдањима да се други не би наљутили. Побили су нас Хрвати и муслимани, њихове јединице у Другом светском рату, побиле су нас овде и тукли где год су могле да би затрле све што је српско. И нећу да ћутим, не

Вишеград - обиљежено 75 година од усшког покоља Фото: ВН

О злочину се деценијама ћутало

Након синоћње изложбе и промоције трећег издања књиге “Стари Брод заборављени злочин”, у градској галерији, данас је код Спомен-капеле у Старом Броду настављено обиљежавање 75 година од усташког злочина у коме је убијено и у Дрину бачено 6. 000 Срба, муђкараца, жена и дјеце. Обиљежавању присуствовао и предсједник Републике Српске Милорад Додик. На мјесту овог страшног усташког злочина нашло се и неколико преживјелих чија су сјећања још увијек свјежа. Мара Суботић из Пала каже: – Имала сам само шест година кад смо стигли на Стари Брод, гђе ми је и отац погинуо. “Био је је то ужас, пуни су ми опанци крви били док сам газила поред закланих и убијених.

Стари Брод: Спомен капела за шест хиљада убијених Срба (Фото: wikimedia)

Обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба

У Старом Броду код Вишеграда данас је обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији. Тим поводом изасланик владике захумско-херцеговачког и приморског Григорија архимандрит Лазар служио је парастос испред Спомен-обиљежја, уз саслужење свештенства Митрополије дабробосанске. Парастосу су присуствовали потомци страдалих Срба, предсједник Републике Српске Милорад Додик, шеф Клуба Срба у Вијећу народа Српске Перо Петровић, предсједник Борачке организације Српске Миломир Савчић, помоћник и савјетник министра рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић и генерал Милан Торбица, начелници општина Рогатица и Вишеград, те представници бројних општинских борачких организација, те велики број грађана. Присутнима се

У Градској галерији у Вишеграду вечерас промовисано треће допуњено издање књиге "Заборављени злочин-Стари Брод", која је заједничко издање редакција Издавачке куће "Дабар" и Издавачке куће Српског соколског друштва "Соко" из Добруна.

Представљено треће издање књиге “Заборављени злочин-Стари Брод”

У Градској галерији у Вишеграду вечерас промовисано треће допуњено издање књиге “Заборављени злочин-Стари Брод”, која је заједничко издање редакција Издавачке куће “Дабар” и Издавачке куће Српског соколског друштва “Соко” из Добруна. “У ово треће допуњено издање уврштена су нова свједочења преживјелих и додатни спискови убијених које су појединци деценијама скривали од јавности, јер се о томе није смјело чак ни причати”, рекао је уредник књиге Славко Хелета. Он је додао да је први пут у овој књизи доступан податак да је, осим 300 српских цивила код Хан Пијеска, звјерски уморено и 50 Јевреја које су усташе довезле у Стари Брод. Хелета је истакао да књига са нових 90 страница додатно

У Старом Броду код Вишеграда данас је обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији.

Ђого: Историја Срба је вјечита историја страдања

Историја Срба је вјечита историја страдања и то је историјска судбина српског народа, рекао је декан Богословског факултета у Фочи Дарко Ђого у Старом Броду код Вишеграда гдје је обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији. “Ми смо овдје да би се сјећали, јер човјек умире два пута. Једном када оде пред лице Божије, а други пут уколико га људи завбораве. Пред лицем Божијим сваки човјек живи вјечно, али пред лицем свог рода оци су они који одређују ко смо ми”, истакао је Ђого. Он је додао да су Срби људи који памте,

Предсједник Републике Српске Милорад Додик у Старом Броду код Вишеграда, гдје је данас обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ.

Истина о страдању Срба у Старом Броду да допре до младих

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је у Старом Броду код Вишеграда, гдје је данас обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ, да је важно обилазити оваква мјеста како би истина о томе допрла и до младих генерација. Додик је рекао да то подразумијева савремене методе комуницирања са млађом генерацијом која мора да схвати и разумије обим страдања у Старом Броду. Он је изјавио новинарима да га је било срамота што раније није знао за ово мјесто, иако се сматра упућеним у историју српског народа у БиХ и уопште. “На ову причу о Броду нисам наишао ни у једној књизи, ни причи. Тек

Парастос Фото: РТРС

Обиљежавање 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба

У Старом Броду код Вишеграда данас се обиљежава 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији. У спомен-капели у Старом Броду јутрос је служена литургија, а затим је одржан парастос којем је присуствовао предсједник Милорад Додик. Историјском часу о злочину у Старом Броду присуствовао је велики број ученика основних и средњих школа из Вишеграда, Рогатице, Пала и других околних мјеста. Обиљежавање овог датума организује Црквена општина Вишеград, у сарадњи са општинама Рогатица, Соколац и Вишеград. Обиљежавање је почело синоћ у Градској галерији изложбом фотографија и докумената о страдању српског народа од Сарајева до Старог Брода током 1941.

Обиљежиће се 75 година од усташког покоља 6.000 Срба на Старом Броду

Вишеград-Црквена општина Вишеград, као и општине Соколац, Вишеград и Рогатица организоваће 21. и 22. марта обиљежавање 75 година од усташког покоља српског становништва у селима Стари Брод и Милошевићи на обали Дрине. Централни догађај обиљежавања биђе код Спомен-капеле у Старом Броду гдје је и урађен комплекс који подсјећа на овај догађај из априла 1942. године. Овог прољећа навршава се 75 година од страдања српског становништва из општина са подручја сарајевско-романијске регије у усташкој офанзиви са злогласним командантом Јуром Францетићем која је почела са романијског платоа одакле је становништво бјежало према ријеци Дрини код Вишеграда у намјери да нађу спас у Србији. У усташком пиру побијено је и бачено у Дрину

У Градској галерији у Вишеграду данас је отворена изложба фотографија и докумената поводом 75 година од стравичног злочина у Старом Броду и Милошевићима, у којем је побијено више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ.

Отворена изложба поводом 75 година од стравичног злочина над Србима

У Градској галерији у Вишеграду данас је отворена изложба фотографија и докумената поводом 75 година од стравичног злочина у Старом Броду и Милошевићима, у којем је побијено више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ. Изложбу су припремили свештеник Драган Вукотић и сликар хаџи Бранко Никитовић. Свештеник Вукотић рекао је да је изложба припремана последњих неколико година и да је на 16 паноа изложено више од 1.000 фотографија и докумената невиних српских жртава, која се не спомињу ни у једном уџбенику, ни у историји српског народа. Помоћник министра за борачко-инвалидску заштиту у Влади Републике Српске Душко Милуновић рекао је да је историја српског народа историја страдања. “Велики број злочина био

У Бањалуци промовисана фотомонографија "Страдање СПЦ у НДХ" Фото: СРНА

У Бањалуци промовисана фотомонографија “Страдање СПЦ у НДХ”

У Бањалуци је вечерас промовисана фотомонографија “Страдање Српске православне цркве /СПЦ/ у НДХ”, у којој историчар Јован Мирковић обрађује уништавање цркава, манастира, парохијских домова и гробаља, као и убиства и протјеривања свештенства СПЦ са тог подручја. Мирковић је рекао да је фотомонографија својеврстан наставак његове књиге “Злочини над Србима у НДХ” и садржи илустративни материјал о 685 порушених, оштећених, уништених и запаљених цркава, те 227 убијених свештеника. “Говори и о страдању Срба, јер они који су жељели уништити српски народ прво су уништавали његово духовно биће”, навео је Мирковић, који је некадашњи директор Спомен-подручја “Јасеновац”. Мирковић каже да је на фотомонографији радио годину и по дана и истиче да је

Савановић - прес Фото: РТРС

Савановић: Идеологија НДХ пробуђена деведесетих година

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је да је, због рехабилитације НДХ у Југославији и некажњавања за стравичне злочине почињене у Другом свјетском рату, идеологија заснована на убијању, протјеривању и присилном покатоличавању Срба пробуђена деведесетих година прошлог вијека у Хрватској, а потом и у селу Сијековац код Брода када је, у ствари, и почео рат у БиХ. “Тај процес још није завршен и то говори колико морамо бити опрезни, економски јаки, јединствени и спремни због, евентуално, нових сличних ситуација знајући нашу историју, наше комшије и њихове стратешке циљеве, а то је да ови простори буду без Срба”, поручио је Савановић, који је и предсједник Одбора Владе

Усташки покољ на Младенце

Овде се нису само криле жртве, овде су се првенствено крили злочинци, речено је у Старом Броду, где су усташке легије Јуре Францетића у пролеће 1942. године, 22. марта, на Младенце, побиле и у Дрину бациле око 6.000 Срба, цивила, жена и деце. Пуних пола века о овом нечувеном злочину се није ни причало ни писало, па су злочинци остали непознати и нико од њих никад није одговарао за своја злодела. У усташком покољу у суседном селу Милошевићима убијено је око 1.000 жена и деце. Преживело их је само неколико, а међу њима и тада 11-годишњи Ристо Боровчанин из Сокоца, који је пао међу лешеве и тако остао жив. –

У Бањалуци промоција књиге – Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској

У Бањалуци, 21. марта 2017.  одржаће се промоција књиге историчара Јована Мирковића “Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској – фотомонографија”, објављене у издању ИП „Свет књиге“ из Београда (Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia – photomonography). Промоција ће бити одржана у 19,00 часова у Академији наука и уметности Републике Српске, Бања Лука, Бана Лазаревића 1. О књизи ће говорити др Драган Давидовић, директор Секретаријата за вјере РС, др Драган Шућур, православни војни свештеник, Стево Ћосовић, уредник и директор ИК „Свет књиге“ и аутор. У књи­зи су презентовани ис­црп­ни по­да­ци о стра­да­њу срп­ских цр­ка­ва, све­штен­ства и срп­ског наро­да у Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској, од 1941. до 1945.

Стари Брод: Небо је плакало над зеленом гробницом

“Убијали су народ, па се уморе од убијања. Замијене се, наставе клати други, а они први се одмарају. Кољу, набијају на бајонете. Моју сестру од три године зграби усташа и баци је на онај нож на пушци, прободе је, и баци је у Дрину. Дрина је прогута. Пише: Зоран Јанковић Мога оца гони усташа око дрвениг кола, он бјежи, ако га стигне, заклаће га. Јааа… моја рано љута…” прича старина Милош Башевић. Питамо га колико има година. „Дваес’ девето сам годиште, па ти, ето, рачунај кол’ко ми је” каже Милош и послије станке наставља: „Како сам ја бјеж’о усташа ме је гађ’о оном бајонетом да ме убоде, није ме стиг’о,

У Бањалуци промоција књиге “Злочин над злочинима”

У четвртак, 23. фебруара 2017. у 19.00 часова у Банском Двору у Бањалуци одржаће се промоција нове књиге Мире Лолић – Мочевић под насловом “Злочин над злочинима”. У филму Злочин над злочинима, о логорима за дјецу основаним у Независној држави Хрватској  свједочила су дјеца логораши , и говорили академик Василије Крестић и историчар Јован Мирковић. Трагом тог филма и с кратким освртом на документарне записе о стратиштима српског народа током Другог свјетског рата, Мира Лолић Мочевић је припремила књигу под насловом: Свједочим Злочин над злочинима чији је саставни дио и ДВД са истоименим филмом. Поред аутора књиге на промоцији ће говорити: Добрила Кукољ, предсједница Удружења логораша Другог свјетског рата из Бањалуке,

Staro_Sajmiste_001.jpg

То је ствар свих нас

Присуствујемо ли, ових дана, још једној обмани намењеној српској глави тако наклоњеној светој истини о једнакости сваке невине жртве? И не само једнакости. Јер кад смо у групи са другима ми стајемо на зачеље, па и кад смо најбројнији не стављамо се на чело. Немам ни ја дилему, свака невина жртва је жртва вредна пијетета. Само имам неки осећај да српске невине жртве далеко заостају у том свеопштем изједначавању у свеколиком уважавању. Природно је разумети патњу других, али природно је, ваљда, да те ране и сузе твога рода највише боле. Или је то погрешно уверење. Погледам иза себе и око себе и шта видим? Споменик над највећим српским градом под

Крсна слава Спомен-капеле у Старом Броду

Спомен-капела у Старом Броду код Вишеграда обиљежиће данас крсну славу која је посвећена дабробосанским мученицима страдалим у Другом свјетском рату. Свештеник Драган Вукотић рекао је Срни да ће Света литургија бити одржана у 9.00 часова. Он је додао да је за вјернике обезбијеђен превоз бродићем “Соња”, са пристаништа код Новог моста. Црквена општина Вишеград ће истим поводом данас са почетком у 20.00 часова у Градској галерији одржати пројекцију документарно-аналитичког филма “Иродови синови”. “То је прича о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској, који је кроз минуле деценије прикриван, излаган политичком ембаргу, забранама и цензури”, рекао је Вукотић. Он је додао да филм посебну пажњу посвећује страдању дјеце. Извор:

Страдање Срба, Свирепо убиств 49 Срба у Кравици код Братунца

У Београду конференција о страдању Срба у Сребреници

Музеј жртава геноцида данас ће организовати конференцију “Страдање Срба сребреничког краја у 20. вијеку” на којој ће учествовати бројни познаваоци догађаја у и око Сребренице у јулу 1995. године и експерти који се шире баве српским страдањем у 20. вијеку. “На конференцији ће бити дат посебан осврт на политичку инструментализацију недовољно истражених чињеница о ратном злочину који се догодио у јулу 1995. године, а којој је, између осталог, циљ прећуткивање неспорног страдања припадника друге, у овом случају српске стране”, најављено је из Музеја жртава геноцида. Учесници конференције у београдском Медија центру ће изнијети податке о српском страдању у рату у БиХ од 1992. до 1995. године. Током, конференције ће бити

Нејач на живој ломачи

На месту где је пре 74 године, 27. априла 1942, била штала Које Ристановића из села Осова код Рогатице и у њој жива ломача у коју су усташе из Црне легије Јуре Францетића убациле 94 српске деце, жена и стараца из околних села издвојених из збега српског становништва које је бежало из општина Соколац и Пале према ријеци Дрини и Србији, служен је парастос и прислужене су свеће. У пламену су тада у најгорим мукама издахнула 24 члана продице Ристановић, седморо Томовића, по петоро Лубунића и Зековића и многи други. Милован Бојат каже да је на овом месту страдало много чланова његове фамилије, а сведок овог ужаса била је и

Помен на 6.000 Срба које су усташе убиле код Вишеграда

У Старом Броду код Вишеграда служен је парастос за 6.000 Срба које су усташе убиле у марту 1942. године. Више од 50 година о овом злочину на обали Дрине се ћутало. Данас ријетки преживјели свједоче о стравичним злочинима усташке “Црне легије”. Помену на мученике из Старог брода присуствовало је више стотина становника Рогатице, Вишеграда, Сокоца и Хан Пијеска. На православни празник Младенце 1942. године српску младост, дјецу, жене и старце из Источне Босне усташка „Црна легија и муслиманска милиција“ протјерали су до обале Дрине. За оне који су остали у Милошевићима и Старом Броду осванула је крвава зора. Зарад братства и јединства о стравичном злочину ћутало се пола вијека. Ни

Обиљежене 74 године од страдања 6.000 Срба у Старом Броду

У Спомен-комплексу Стари Брод, у кањону Дрине, између општина Вишеград и Рогатица, служена је заупокојена литургија и парастос за 6.000 Срба из источног дијела БиХ, које су у прољеће 1942. године звјерски убиле усташе “Црне легије” Јуре Францетића, међу којима су предњачили муслимани из подрињског краја. Након заупокојене литургије у Спомен-капели, којој је присуствовао велики број потомака убијених Срба, свештеник Рајко Цветковић, уз саслужење два свештеника и једног ђакона, служио је парастос на Спомен-обиљежју подигнутом крај Дрине у Старом Броду. “Ово мјесто је обитавалиште мученика, а гдје су мученици, ту су и побједници. Наша вјера православна и јесте у томе васељенска што тражи да без мучеништва нема спасења”, истакао је

Помен жртвама Фото: Бета

У Старом Броду помен страдалим Србима

У Старом Броду, код Вишеграда, данас ће бити служен помен за 6.000 Срба које су убиле усташе 1942. године. Света литургија биће служена у капели у Старом Броду, а потом и парастос за убијене Србе. Усташке јединице, предвођене Јуром Францетићем, покренуле су у прољеће 1942. године офанзиву у намјери да протјерају и побију српско становништво из источног дијела БиХ. Током офанзиве, усташе су мучки убиле Србе с подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда, који су покушали да пређу Дрину и потраже спас у Србији. Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: Злочин у Старом Броду – Покољ 6000 Срба на Дрини 1942. Сакрили масакр 6.000

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала