Žandarm Slaviša Matejić je 1998. u zasedi OVK ranjen sa sedam metaka, jedan terorista ga je uhvatio za kosu, podigao mu glavu i „overio“ ga u vrat. Svi su bili uvereni da je poginuo. Pripadnik niškog odreda Žandarmerije Slaviša Matejić (46) iz Svrljiga, koji je 28. februara 1998. u selu Likošanima na Kosmetu, u zasedi OVK, pogođen sa sedam metaka, dočekao je odlazak u penziju. U napadu na srpske policije tog dana stradala su četvorica pripadnika MUP. Matejić je uspeo da preživi pukom srećom, a jedan terorista ga je, već teško ranjenog, „overio“ metkom. Posle dugotrajnog lečenja vratio se u službu i radio još 18 godina. Matejić i njegovi drugovi

Funkcioner Nacionalnog fronta i francuski poslanik u Evropskom parlamentu Žan-Lik Šafhauzer osudio je podršku koju EU pruža “mafijaškoj državi Kosovo” i naglasio da ga je sramota zbog svih zločina koje je Evropa uradila Srbiji, NATO bombardovanja i otimanja dijela teritorije. “Ako želimo da ovaj izvještaj /o proširenju/ bude fer zašto ne spominjemo antisrpske i antipravoslavne poteze mafijaške države Kosovo? Zašto da zaboravimo našu dužnost da se sjetimo naše sramote, zločina koje smo počinili nad srpskim narodom za NATO propagnadu, lažne dokaze o etničkom čišćenju napravljenim od strane Njemačke da bi se opravdalo bombardovanje”, upitao je Šafhauzer. On je u govoru u Evropskom parlamentu naglasio da su svi ti lažni dokazi

Oduvek su mi simpatični ti razni beogradski centri, organizacije, fakulteti, nadzemni i podzemni biroi i kancelarije za – evroatlantske studije, integracije, situacije i organizacije i tome slično. Što bi rekao narod u mom kraju – ni stra’ ni obraza!                                                                            Zaseli juče u Beogradu na nekakvom skupu „o širenju ruskog uticaja u Srbiji“, pa samo što ne kukaju uglas. Potamneli u licu, k’o da su u tamnici, uvezani lancima, zabrinuti nad zvaničnom statistikom. A ona, tj. statistika – neumitna. Raste ruski uticaj u Srbiji, a podrška EU opada! Zastrašujuće! Vazdan promišljali šta da se čini da se to promeni. Izvesna gospođa, direktorka jednog od beogradskih centara za evroatlantske integracije i studije,

Srbi više nisu i da nikada više, nikada, neće dozvoliti da budu “loši momci” u globalnim medijima koji određuju globalni kasting u informativnim filmovima koje gledamo DA, istoriju treba ostaviti za sobom, i treba krenuti napred ka budućnosti. I da, naravno, nije mudro ložiti se na neprijatelje, nepravdu i staru mržnju. I, da, treba biti otvorenog uma i srca, i pokazati svetu da je nova stranica zaista okrenuta. Da Srbi više nisu i da nikada više, nikada, neće dozvoliti da budu “loši momci” u globalnim medijima koji određuju globalni kasting u informativnim filmovima koje gledamo. Da, u stvari, istina je nesaznatljiva i relativna, ali u ime stvarnosti i racionalnosti, ne

Kažu, „Vreme leči svaku ranu“. Da, ako se ta rana leči melemom. Rane roditelja čiji su sinovi zauvek ostali na Kosovu i Metohiji su sve veće i bolnije jer umesto melema čemerom se zalivaju. Piše: Lozanka Radoičić Tridesetog septembara 2015. počela je osamnaesta godina od kada je na patrolu VJ, u rejonu karaule Košare, otvorena minobacačka i mitraljeska vatra od strane albanskih terorista upadom iz Albanije. Ubijeno je pet vojnika samo zato što su Srbi, što su branili svoju zemlju. Ugasilo se pet nezasnovanih porodica. Miloš, vojnik po ugovoru. Hteo je da nasledi oca i u profesiji. Krenuo je na karaulu, na Košare sa nadom da će ga po povratku

U Finskom zatvoru “Kilmakoski”, sa bivšim načelnikom GŠ VJ koji služi hašku robiju: Sa advokatskim timom idem na apelaciju. Nije mi svejedno šta će pisati istorija MALO je reći da sam se obradovao kada sam se telefonom čuo sa generalom Lazarevićem, 3. decembra ove godine. Njegov glas, pun prkosa i životnog optimizma, uz žagor mojih prijatelja iz Prištinskog korpusa koji su se okupili u njegovom stanu, i meni je digao moral. Sve prođe, pa i nezaslužena kazna i robija. Pomislio sam, izaći ću i ja. Izdražaću. Moram, i mene će neko čekati. Ovako, u zatvoru “Kilmakoski” na severu Finske, počinje ekskluzivni razgovor za “Novosti” Nebojša Pavković, bivši načelnik Generalštaba VJ

Predstavnici nekoliko udruženja ratnih veterana protestovali su danas u Beogradu zahtijevajući da se poboljša njihov položaj i usvoji zakon koji će regulisati njihova prava. Ratni veterani zahtijevaju usvajanje zakona o pravima boraca, ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca, podjelu više desetine stanova izgrađenih japanskom donacijom koji su prazni, promjenu i primjenu zakona u oblasti ortopedskih pomagala. Izneseni su i zahtjevi za promjenu odnosa društva prema ratnim veteranima, kao i prekidanje nezakonite prakse oduzimanja statusa ratnih vojnih invalida, prenose beogradski mediji. Predstavnici ratnih invalida i veterana podsjetili su da imaju brojne probleme i protest su nastavili šetnjom do zgrade Vlade Srbije. Izvor: Vezane vijesti: Čovek koji je odbranio Srbiju od

Piše: Goran Jevtović Nakon skoro jedanaest godina tamnovanja, ponovo je na slobodi general-pukovnik Vladimir Lazarević, ratni komandant Prištinskog korpusa. Posle rata komandant Treće armije a zatim i prvi čovek Kopnene vojske. One Vojske koja to zaista beše… Nesuđeni načelnik Generalštaba. Uklonjen je voljom NATO moćnika. Egzekutor – Boris Tadić. Podrška – Milo Đukanović. Tokom suđenja u Hagu prošlo je nebrojeno svedoka odbrane. Komandant je, odmah po završetku svedočenja, svakome ponaosob, preko advokata, slao kraća pisma zahvalnosti. Sadržaj je bio različit, obraćao se lično i pisao ih je svojom rukom. Ljubomorno smo čuvali pisma i ponosili se njima. I još uvek ih čuvamo. Konačno je došao trenutak da ih obelodanimo. U

Vladika budimljansko-nikšićki Joanikije rekao je da je poziv u NATO crnogorski narod “doživio kao poziv na brisanje pamćenja i na zaborav svoje istorije, prošlosti, kulture i tradicije”. Vladika budimljansko-nikšićki Joanikije rekao je da je poziv u NATO podsjetio na bolna događanja od prije 15-ak godina kada je otadžbinu bombardovao NATO pakt. “Naš narod kaže, i ta poslovica nije od juče: `Ko me lani bio, nije mi ni ove godine mio”, rekao je vladika Joanikije. Vladika Joanikije je istakao da, ako se pogleda dublje u prošlost, još nisu preboljene rane iz prošlih vijekova i još se pamti teški jaram petovjekovnog turskog ropstva u Crnoj Gori i u svim srpskim zemljama, saopšteno

Nakon skoro jedanaest godina tamnovanja ponovo je na slobodi general-pukovnik Vladimir Lazarević, ratni komandant Prištinskog korpusa. Posle rata komandant Treće armije a zatim i prvi čovek Kopnene vojske. One Vojske koja to zaista beše… Nesuđeni načelnik Generalštaba. Uklonjen je voljom NATO moćnika. Egzekutor – Boris Tadić. Podrška – Milo Đukanović. Tokom suđenja u Hagu prošlo je nebrojeno svedoka odbrane. Komandant je, odmah po završetku svedočenja, svakome ponaosob, preko advokata, slao kraća pisma zahvalnosti. Sadržaj je bio različit, obraćao se lično i pisao ih je svojom rukom. Ljubomorno smo čuvali pisma i ponosili se njima. I još uvek ih čuvamo. Konačno je došao trenutak da ih obelodanimo. U pismu koje je

Ministar rada Srbije Aleksandar Vulin izjavio je, povodom državnog dočeka generala Vladimira Lazarevića po povratku iz Haškog tribunala, da Srbija više nije zemlja koja okreće glavu od svojih generala junaka, već država koja se njima ponosi. Vulin je rekao da je ponosan što je Lazarević konačno slobodan čovjek, jer se herojski borio za svoju zemlju. “Njega je država dočekala i tako treba da bude. Ovo nije više država koja je okretala glavu od svojih junaka, ovo je država koja se ponosi svojim generalima”, rekao je Vulin za Televiziju “Pink”. Vulin je juče na niškom aerodromu dočekao generala Lazarevića, koji je iz Haga stigao avionom Vlade Srbije, nakon odlužene dvije trećine

U Murinu zapanjeni moljakanjem za prijem Crne Gore u NATO. Svoje sinove su krili, a naše poturali krvnicima za odstrel ZLO i naopako. Pred silom ništa ne pomaže. Ali, nijedna sila ne traje doveka. Neće ni ovo. Ne stigle ih suze naše. Ni krvnike iz NATO, ni ove naše, što likuju po Crnoj Gori i sa belosvetskim protuvama slave poziv za ulazak u NATO. Ovim rečima nam se juče u Murinu, mestašcu šćućurenom kraj plahovitog Lima i natkrivenog surim gorama, obraća starina Mirko Knežević, zagledan u fotografiju raskomadanog tela svog sina Miroslava. Da ga kobnog 30. aprila 1999. nisu sustigle rakete ispaljene iz aviona NATO, danas bi imao 30 godina.

Ministri pravde i odbrane Srbije Nikola Selaković i Bratislav Gašić otputovaće sutra u Hag gđe će sačekati puštanje na slobodu generala Vladimira Lazarevića iz zatvora Haškog tribunala. Lazarević, koji je u zatvoru izdržao dvije trećine kazne od 14 godina, avionom će biti prebačen u Niš gđe će ga na aerodromu dočekati i ministar za rad, socijalna i boračka pitanja Srbije Aleksandar Vulin, javlja Tanjug. Lazarević je bio osuđen po komandnoj odgovornosti na 14 godina zatvora zbog zločina na Kosovu i Metohiji, kao komandant Prištinskog korpusa, a potom i komadant Treće armije Vojske Jugoslavije 1998. i 1999. godine. U Haškom zatvoru je proveo više od 10 godina, gđe se u međuvremenu