arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Олуја нас донела на Косово и Метохију, сада нам прети нова! Преломни дани за Србе у Лепосавићу

Тридесет година чекам да поново имамо своју кућу, два рата и три места боравка су иза нас. Три деценије живота у једној соби по колективним центрима. Сада када ми је дете коначно прославило рођендан у правом дому, желе да нам отму кључеве нашег стана у Лепосавићу. Дома који смо годинама чекали, који нам је дала наша држава. Немоћни смо. Ово за Спутњик прича Драгана Аџић, избеглица из Глине у Хрватској, која од Олује живи на Косову и Метохији: „Лично је њихов председник општине Љуљзим Хетеми претио, рекао је мојој мајци да изађе из стана који је добила и пресели се код нас, или ће мене избацити са троје деце из мог стана“. Породица

Зоран Радосављевић

Авион Зорана Радосављевића, МиГ -29, према званичној верзији, оборен је у ширем рејону Лознице, али су олупина и тело пронађени одмах увече од 16 и 17 година старих дечака недалеко од места Теочак код Бијељине у рејону Мајевице, на територији Републике Српске. Зоран Радосављевић је рођен 26. фебруара 1965. године у Приштини. Будући да му је отац Светозар био војно лице при Југословенској Народној Армији, и да је због потребе службе често мењао место становања, Зоран се заједно са мајком Радојком и сестром Снежаном често селио. Детињство је провео широм старе Југославије, преко Скопља, Крушевца до Београда. Завршио је Основну школу „Старина Новак“ у Београду. Још као дете, маштао је да буде пилот, нешто касније

Дарко Ристов Ђого: Нема више било шта да се напише

Просто нема. Пишем овај текст у недјељу, 1.9.2024, након Свете Литургије, суочен са притиском сопствене савијести, немоћан као јединка да било шта учиним, немоћан да гледам коначне дане косовске издаје наше завјетне земље и најхрабријих од свих Срба – оних који су остали да живе на Косову и Метохији. Покушавао сам да живим достојно косовског завјета. Да изродимо Јелена и ја четворо дјеце, сви рођени на царски рез, сви – колико смо знали и умјели – васпитавани у духу свете вјере и завјетног Предања, сви окренути ослобођењу и уједињењу свих српских земаља а најприје Косова и Метохије. Покушавао сам – понекад само успјевао да стигнем и постигнем, да помогнем ријечју

ГОРАН ЛУЧИЋ: СВИЈЕЋА ЗА МИЛИЦУ

Вече користим да шетам Ташмајданом. То ми је врло драга београдска башта, још се чврсто вјерује да су заправо овдје спаљене мошти Светог Саве. Испод Ташмајдана су мреже подземних склоништа и тунела, овдје су и њемачке трупе имале своје заклоне током Другог св.рата. – Имате ли упаљач? – избаци ме из дубоког нутарњег лутања момак са спортском торбом. Изгледао је као да се враћа са тренинга. Киша сипи а он покисао на улици дјелује мало чудно. – Не пушим. – одговарам хладно. Пун ми је принцип оваквих ликова што дуван уживају а ватру траже по улици… Носи фрајеру ‘лулицу уз гузицу’, што би се сеоски доље код нас одбрусило. Заустављам

НЕ МОЖЕ ХАГ ДА ПИШЕ СРПСКУ ИСТОРИЈУ: “Новости” истражују – шта предвиђа водич за наставнике и како “кроји” градиво

Када је у питању историја, пресуде из Хага свакако нису довољан извор за историјску грађу. Историју не пишу судови, нити политички моћници какви су они који стоје иза хашког механизма. Овим речима историчари и адвокати који су добро упознати са суђењима у Хагу, коментаришу програм под називом “Водич за наставнике историје – како користити архивску грађу за подучавање историје о сукобима деведесетих” који је покренуо Механизам за кривичне санкције за бившу Југославију. У Механизму тврде да је приручник намењен наставницима историје који желе да унапреде своја знања и вештине у коришћењу архивске грађе Међународног кривичног суда за бившу Југославију, када припремају часове историје о сукобима из деведесетих. За Зорана Живановића

Миленко Павловић

“Нећете ви да гинете, ја ћу”: Годишњица погибије пилота Миленка Павловића, браниоца српског неба

На данашњи дан, 1999. године, командант 204. ловачко-авијацијског пука Миленко Павловић је из кокпита МиГ-а 29 извукао млађег колегу пилота, и полетео ка НАТО авионима који су бомбардовали Ваљево. Летео је право у смрт, знајући да је непријатељ далеко бројнији и технички надмоћнији. Са Батајничког аеродрома, винуо се у небо и одлетео у легенду. Његов последњи лет, трајао је 12 минута. Миленко Павловић је рођен је 5. октобра 1959. године у Горњем Црниљеву, општина Осечина. После војне гимназију у Мостару, завршио је Ваздухопловну академију у Задру. НАТО агресија на нашу земљу је пуковника Миленка Павловића затекла на месту команданта 204. ловачко-авијацијског пука. Упркос спознаји да са, упола мањим дометом радара,

СРБИ НИKАД НЕЋЕ ЗАБОРАВИТИ МИЛИЦУ

Пре 22 године од НАТО бомби погинула је трогодишња Милица Ракић. Мајка је ћерку спремала за спавање, али уместо у кревет, отишла је заувек. Те кобне вечери, 17. априла 1999, око 21 сат звук сирена запарао је небо над престоницом, што је значило само једно – почиње ваздушна опасност! Девојчица је погинула када ју је погодио гелер у кући у Батајници. Мала Милица спремала се за спавање, мајка ју је ставила на ношу и отишла у собу да јој припреми кревет за спавање. Уместо одласка у кревет, мала Милица отишла је заувек… Ракета погађа кућу породице Ракић, а гелери ломе стакло од купатила у коме је седела Милица. Врата на

Кошаре симбол јуначке одбране од НАТО силе

Годишњица почетка једне од највећих битака током агресије на СРЈ 1999. године. У жестоким окршајима погинуло 108 припадника Војске Југославије Извор: Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ ; Аутор: РАДЕ ДРАГОВИЋ/Ј. Л./Г. Ћ. , април 2019. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. У рано јутро 9. априла 1999. године, падинама Јуничких планина и Проклетија загрмела је снажна минобацачка и артиљеријска паљба. Киша граната која се просула по положајима на граници са Албанијом означила је почетак једног од

Ово су српски витезови који су НАТО зликовцима стали на пут…

Југословенско-албанска граница, 24. март 1999. Тачно у 18,40 дежурни у оперативном центру једне од јединица ВОЈИН Војске Југославије дао је трећу узбуну у последња 24 сата. Две минуте раније добио је све потребне податке путем аутоматизованог система ВОЈИН, АС-84, којег су радари ТПС-600 и С-600 на новим измештеним ратним позицијама нахранили свим подацима о долазећим авионима и крстарећим ракетама НАТО-а из подручја северно од Крфа. Четири холандска Ф-16 полетела су у тог 24. марта 1999. у 17,45 с аеродрома Амендола, Италија. Изнад Јадрана су имала прво танкирање горивом, да би затим преко Албаније ушли у ваздушни простор СРЈ. Потпуковник Јон Абма летео је на челу формације од четири Ф-16, када

Зоран Радосављевић

Авион Зорана Радосављевића, МиГ -29, према званичној верзији, оборен је у ширем рејону Лознице, али су олупина и тело пронађени одмах увече од 16 и 17 година старих дечака недалеко од места Теочак код Бијељине у рејону Мајевице, на територији Републике Српске. Зоран Радосављевић је рођен 26. фебруара 1965. године у Приштини. Будући да му је отац Светозар био војно лице при Југословенској Народној Армији, и да је због потребе службе често мењао место становања, Зоран се заједно са мајком Радојком и сестром Снежаном често селио. Детињство је провео широм старе Југославије, преко Скопља, Крушевца до Београда. Завршио је Основну школу „Старина Новак“ у Београду. Још као дете, маштао је да буде пилот, нешто касније

Последице разарања у Ћуприји, Фото Д. Миловановић

Рајко Петров Ного: Нек пада снијег Господе

Спавајте моји умрли / Без гроба и без биљега / Нека вас вјетар загрли / Завије покров снијега. Нек пада снијег Господе Из сјећања по очима Спавајте шумске јагоде Све моје с вама почима Спавајте моји умрли Без гроба и без биљега Нека вас вјетар загрли Завије покров снијега И нека мајку збодену И њену цркву јелику Бијелим рухом одјену За нашу тугу велику (Фејсбук страница Александра Мирковића) Извор: СТАЊЕ СТВАРИ

ГОРАН ЛУЧИЋ: СВИЈЕЋА ЗА МИЛИЦУ

Вече користим да шетам Ташмајданом. То ми је врло драга београдска башта, још се чврсто вјерује да су заправо овдје спаљене мошти Светог Саве. Испод Ташмајдана су мреже подземних склоништа и тунела, овдје су и њемачке трупе имале своје заклоне током Другог св.рата. – Имате ли упаљач? – избаци ме из дубоког нутарњег лутања момак са спортском торбом. Изгледао је као да се враћа са тренинга. Киша сипи а он покисао на улици дјелује мало чудно. – Не пушим. – одговарам хладно. Пун ми је принцип оваквих ликова што дуван уживају а ватру траже по улици… Носи фрајеру ‘лулицу уз гузицу’, што би се сеоски доље код нас одбрусило. Заустављам

Zoran Saponjic

Зоран Шапоњић: Децу вам, екселенцијо, не можемо заборавити

Амбасадор САД у Србији, господин Кристофер Хил, уверен је да колективно сећање Срба не сеже дуже од десетак година,  пар месеци, два дана или десетак минута, уверен је такође да је осећај самопоштовања у Срба заувек изгубљен, згажен, нестао, да овај народ нема више ни једну једину црвену линију, па  се Србима може попиш… у брк и то у сред Београда! А, шта друго човек да каже пошто прочита данашњи интервју његове екселенције једном београдском недељнику у коме Хил вели „да Србија мора да се окрене Западу и то због своје деце и због деце своје деце“, као и „због свих других разлога“! „Многи млади из Србије одлазе на Запад,

Коначно споменик херојима палим 1998. и 1999. у борбама са НАТО и шиптарским терористима

НА СПОМЕНИКУ СУ ИСПИСАНА ИМЕНА 470 ПАЛИХ А ОТКРИО ГА ЈЕ ГЕНЕРАЛ БОЖИДАР ДЕЛИЋ, РАТНИ КОМАНДАНТ 549. БРИГАДЕ Коначно је подигнут споменик у славу и част херојима, припадницима војске, полиције и руским добровољцима који су 1998. и 1999. погинули у борбама са НАТО пактом и шиптарским терористима. Над спомеником доминира тенк Т-55, у којем је 11. августа 1998. погинуо командир Треће тенковске чете – капетан Жељко Мартиновић. Идејно решење за споменик дао је руски добровољац и председник Београдског одбора Покрета Алберт Андијев, који је преминуо прошле године од короне. Споменик је откривен 23 године након окончања НАТО агресије. Тек када су из личних извора прикупљена довољна средства за његову изградњу.

КОШАРЕ (2): Рат на караули је почео 30. септембра 1998.

До 24. марта 1999. године нисмо предузимали никакве посебне нове мере, јер смо их предузели још 1998. године, објашњава пуковник Душко Шљиванчанин кога је почетак НАТО агресије затекао у Ђаковици Почетком 1998. године долази до ескалације сукоба у јужној покрајини Србије. Насртаји на границу су све жешћи, сукоби добијају обележја ратних окршаја. Војник Ђула Дорни из 74. граничног батаљона Подгоричког корпуса гине 7. маја 1998. године. Он је први граничар који је настрадао у сукобима 1998/99. године. – Отприлике у то време карауле „Кошаре” и „Морина” (суседна караула) су блокиране и управо тада се ВЈ први пут ангажује унутар Космета, и то због снабдевања ових караула. Сећам се да је

КОШАРЕ (1): Јачи од ОВК пешадије и НАТО авијације

У борбама учествовале многе јединице Војске Југославије, али су током прва два дана напад непријатеља зауставили припадници 53. граничног батаљона – младићи на одслужењу војног рока и неколико старешина Високо у Јуничким планинама, на око 1.000 метара надморске висине и око 30 километара од Ђаковице, налазила се караула „Кошаре”. Око 500 метара изнад ње била је југословенско-албанска граница. Сама зграда карауле изграђена је седамдесетих година 20. века, када и друге карауле на тој граници. Уочи почетка НАТО агресије у њој је боравило око 130 војника, младића на одслужењу војног рока, осим командира и његовог заменика, који су били подофицири. На данашњи дан пре двадесет година почела је битка на Кошарама,

23 године од злочина у Грделичкој клисури

Данас се навршава 23 године од невиђеног злочина у Грделичкој клисури када су авиони НАТО алијансе на железничком мосту преко Јужне Мораве погодили воз пун путника. Код спомен- обележја у пет до дванаест, у време гранатирања воза, почеће комеморативна свечаност на којој ће бројне делегације положити венце и цвеће. На други дан ускрса 12. априла 1999. године авиони НАТО-а гранатирали су међународни путнички воз бр. 393 пун путника. Тачан број погинулих није утврђен, други и трећи вагон потпуно су уништени. Зна се да је у возу било најмање 50 путника. Идентификовано је 15 погинулих међу којима шестогодишњи Бранимир Станијановић и једна трудница. И после 19 година мештани Грделице не могу

НАЈМЛАЂИ СТРАДАЛНИЦИ НАТО АГРЕСИЈЕ: 79 дечјих жртава за 78 крвавих дана

Подсећање на време када су, пре две деценије, бомбама убијани и мали анђели. У дневнику незаборава и опомене “вечерње Новости” у споменик на Ташмајдану уписале и редни број смрти Бомбе су им прекинуле загрљај са родитељима. Јединим уточиштем,последњу топлину. Пресекле први додир младалачке љубави и први пољубац. Прву сетву девојчице на очевој њиви. Игру на мосту. На путу до школе. У купатилу, погодиле малену Милицу Ракић. Зауставиле смех и радост детињства у подруму Милића, једне обичне сурдуличке куће. Отргле цурицу од мајке која ју је на свет донела после осам месеци борбе да у колевци заљуља једино потомство. Пројектили су их зауставили и у повратку кућама. То су албанска деца,

24. марта у својим молитвама поменимо невино пострадале у злочинима НАТО агресора 

Обавјештавамо вас да Управа храма Христа Спаситеља и Србско сабрање Баштионик у четвртак 24.3. у 11 часова организују молитвено сјећање – парастос за жртве НАТО бомбардовања Републике Српске Крајине, Републике Српске и Савезне Републике Југославије. Осим у Бањалуци парастоси ће бити служени и у Приједору, Невесињу, Лакташима, Брчком, Мркоњић Граду, Козарској Дубици, Теслићу… и многим православним храмовима широм Републике Српске. Позивамо све српске родољубе да 24. марта у својим молитвама помену невино пострадале  у овим злочинима НАТО агресора.  Такође, позивамо и све оне храбре и истинољубиве људе широм свијета да се сјете жртава једног бројчано малог, али својим вијековним доприносом у борби против зла, великог  европског народа који је крај

Пуцај ако си јунак: Херојска прича о Тибору и „Спартанцима“ с Кошара

Тибор Церна, чији су споменик јуна месеца 2017. у Дебељачи код Ковачице открили његова мајка Ката Церна и председник Србије Александар Вучић, један је од 108 припадника Војске Југославије који су страдали у одбрани рејона карауле Кошаре, када су их 1999. напале удружене снаге терористичке ОВК, регуларне албанске војске и НАТО снага. Он је уз, шесторицу официра, 13 подофицира и 88 војника Војске Југославије, који су у тој крвавој бици са агресором који је имао подршку 24 хеликоптера типа „Апач“, 30 тенкова, 24 оклопна транспортера и 24 вишецевних бацача, дао живот да заустави хиљаде албанских војника, да преко Кошара продру у метохијску равницу и Приштински корпус Војске Југославије пресеку на два дела. Бројна су сведочанства о херојству ових људи.

Ђурђица Драгаш: Ја, избеглица, и серија “Породица”

Одавно нека серија није дигла толико прашине као што је то био случај с “Породицом”. Дуго најављивана, ишчекивана и невероватно гледана, заталасала је помало умртвљену српску јавност и отворила старе ране. Веровали смо, очигледно погрешно, да су те ране одавно срасле, да нас на њих подсећају само ожиљци, неприметни и скривени испод наслага година, догађаја и промена. Мислила сам и ја да ме драма породице Милошевић и подсећање на све њене актере неће много узбудити, али признајем да је то била лоша процена. У уметничка достигнућа серије нећу улазити пошто за то нисам стручна, а некако верујем да је тема “Породице” просто и “прогутала” све остало. Гледајући серију, упорно сам

Геноцид над Србима никога не боли

Како се зове трговина људским органима, и то искључиво органима једне етничке групе на једном простору? Молим да ми кажу америчка Амбасада , и енглеска и госпођа Горјанц Прелевић! Пише: Божидар Ровчанин Слободна, правдољубива, истинољубива, гиздава Горо над свијем Олимпима, када једну НАТО АГРЕСИЈУ , један монструозни злочин против човјечности и свих ратних конвенција  преточиш у КОЛАТЕРАЛУ, онда је то ок, је л’ да? А када ГЕНОЦИД преточиш у НАЈВЕЋИ ЗЛОЧИН У Европи након Другог рата, онда то није ок, је л’ да? То није довољно, дабоме! Потребно је џелата промптно гиљотирати и обесправити до деветог кољена. Како се зове трговина људским органима, и то искључиво органима једне етничке групе

Душан Буковић: АНТИСРБИЗАМ ЈЕ СТРАШАН ГРЕХ!

Интересантно је да су се извесни Јевреји укључили y западно-европску и америчку антисрпску пропаганду тоталитаристичког, идолатријског, окултног, езотеријског, безбожног протестантско – римског католичког и завојевачког НАТО пакта , који су били доследни свом сатанском програму и сатанизацији нашег обесправљеног, обезглављеног, окупираног и пониженог несрећног српског народа, што је страшан грех! Аутор: Душан Буковић Ми Срби смо одувек имали поштовање и симпатије према јеврејском народу, нарочито из најтежих дана Другог светског рата, када смо морали да делимо и осетимо последице нацифашистичког антисрбизма и антисемитизма, који на нашу жалост траје и данас. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег

ЈУНАШТВО ПЕЂЕ ЛЕОВЦА У УЏБЕНИКУ ИСТОРИЈЕ У СРБИЈИ: Слава нашем бесмртном витезу

На крају 20. вијека Пљевља су добила двадесетчетворогодишњег јунака Предрага Пеђу Леовца, који је дао живот за отаџбину 14. априла 1999. године на Кошарама, а најмањи знак захвалности за његову храброст и оданост отаџбини СРЈ, коју су чиниле Србија и Црна Гора, јесте тај што је улица у којој је живио добила његово име. Историјске прилике су се пребзо мијењале, кројили су их и прекрајали многи онако како су жељели, а са њима се и друштво преобразило. Прије четири године у Пљевљима је основан Културни центар „Предраг Пеђа Леовац“ који његује сјећања на лик и живот Предрага Леовца и активности у форми хуманитарног рада, промоције књига, организовање пјесничких вечери, разних

Саво Штрбац: Сећање на НАТО злочин у Сурдулици

Они који су наређивали или убијали старце и децу по старачким домовима и избегличким камповима, за почињени злочин морају и одговарати. У току ноћи 30/31. маја 1999. НАТО авиони у „хуманитарној мисији”, названој „Милосрдни анђео”, у Сурдулици су бомбардовали Геронтолошки центар, Санаторијум за плућне болести и павиљон у којем су биле смештене избеглице из Републике Српске Крајине. Том приликом је убијено 20, а повређено 88 особа. У записнику о увиђају, који је трајао од 1. до 3. јуна 1999, заведеним код Општинског суда у Сурдулици, под бројем Кр.113/99, утврђен је идентитет 16 „скупова делова лешева”: Малобабић Милена, рођ.1979. у селу Горњи Сјеничак, општина Војнић; Малобабић Босиљка рођ.1946. у селу Кључ,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала