arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Музеј жртава Геноцида: Изражавамо забринутост због изнетих тврдњи

Музеј жртава Геноцида реаговао је на део јучерашњег обраћања Емира Суљагића, директора Меморијалног центра у Поточарима. Фото: Снимак екрана – Фејс страница Музеја жртава Геноцида Спорно Суљагићево обраћање догодило се током конференције посвећене колективном сећању одржане 10. јула ове године у Сребреници. Музеј жртава Геноцида изражава забринутост због низа тврдњи директора Меморијалног центра у Поточарима г. Емира Суљагића, саопштених током конференциије посвећене култури сећања одржане 10. јула ове године у Сребреници, којима је покушао да изврши кривотворење и злоупотребу Холокауста и Геноцида, догађаја који су на најтрагичнији и најдраматичнији начин обележили раздобље Другог светског рата. Наиме, упућујући речи извињења Јеврејима због злочина које је над припадницима тог народа током Другог

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: Звао се Слободан Стојановић и само је хтио да нађе свог пса

Имао је само једанаест година када су га, једне дубоке јунске ноћи 1992. године, родитељи шапатом пробудили и руком му дали знак да је вријеме да крену. У збјег. У бијег пред смрћу. Зору нису смели да дочекају у својој кући, у свом селу Доња Каменица, у братуначко-зворничком крају. Разуздано и крволочно зло се спремало да у то своје уобичајено “радно време” дође по њих. Као што је претходних зора долазило по друге сељане српске вере и нације. Искрадали су се на прстима, погнути, у страху да не нагазе на неку грану и све остало што од себе звук даје. Плашили су се властитог кашља… Чуо се само псећи лавеж,

Ђурђица Драгаш: Пустило нас је наше Дивосело да се пронађемо, дотакнемо и радујемо плачући

Спавајте мирно, рођени моји!!! Пронашла сам вас, рођени моји, под зеленим покровом, међу дивљим травама, у шуми израслој из ваших костију. Водило ме срце, рањено и жељно. Водила ме крв ваша што тече мојим венама. Дозивали сте ме, знали сте да вас тражим, у мраку дивосељачком, у муци нашој заједничкој. Знам да сте ми се радовали! Радовала сам се и ја вама! Осетили сте моју руку на вашем хладном узглављу, мој дрхтави пољубац, моје сузе на црној, крвавој земљи дивосељачкој. Смиривали сте моје лудо срце, брисали тугу, радовали се мом животу. Тешили сте ме из своје мрачне, самотне постеље. Препознали сте мој осмех, ватру у очима и белег на левом

Ђурђица Драгаш: Мирисало је Дивосело на јутарњу росу, на јабуке и покошену траву

Силно се намучих пре пар дана покушавајући да, на Гугл мапи, пронађем, бар приближно, место где је некад била наша породична кућа у Дивоселу. Kажем место зато што од куће, после неколико напада хрватске војске почетком 90-их, није остао ни “камен на камену”. Kад у претраживач упишете Дивосело, једино што добијете као резултат је велика зелена пустош. Нема кућа, нема пута, нема ораница… Само зелено “море” које гута све пред собом. Тражила сам, увећавала, покушавала да пронађем неки траг живота према којем би се оријентисала… После много муке, успела сам (бар тако мислим) да некако лоцирам парче зеленог прекривача испод којег би требало да су остаци наше куће. Успут сам

Да ли знате ко је беба са фотографије? Мајка је држала у наручју док беже од „Олује“, а данас…

Беба у завежљају бјежи од злочиначке Олује, данас поносна супруга, мајка, ћерка, најбољи Срби 21. века. Два пута је Наталија Јокић била на насловној срани „Новости“. Пре 28 година и ових дана. Први пут као беба, нешто мало млађа од њене малене кћерке Огњене, а ових дана као супруга славног Николе Јокића, најбољег кошаркаша планете. Момка који је прославио Денвер, Србију и померио границу спорта, који ће се, од сада, мерити по резултатима „дерана из тег Сомбора“. Репортери Новости „упознали“ су Наталију у дану ужаса за српски прогнанички народ из Крајине. Био је 6. август 1995. године. У наручју мајке бежала је од „Олује“. Врео дан. Танка линија између живота и смрти испред

СИТУАЦИЈА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ КРОЗ ЗВАНИЧНЕ ФАКТЕ

Српски народ на Косову и Метохији налази се у веома тешкој ситуацији и од велике је важности да им пружимо подршку и покажемо да нису сами. Администрација тзв. државе Косово изазвала је брутални терор и огољено насиље према српком живљу у Звечану на северу Косова и Метохије. Арно Гујон; ФОТО: Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Сведоци смо да се путем медија и друштвених мрежа шири лажна слика о догађањима на северу Косова и Метохије са циљем да се Срби са Космета означе као агресори и кривци за новонасталу ситуацију. Само заједничким снагама и јединственим деловањем можемо да станемо на крај стварању погрешне слике стварности о дешавањима на Косову и Метохији

РАЗБИЈАЊЕ МИТА: „Бијеле траке“ у Приједору 1992. године

Манифестација „Дан бијелих трака“ у Приједору сваког 31. маја, из године у годину, привлачи све већи број људи и све већу медијску пажњу. Њоме се жели обиљежити 31. мај 1992. године, када су, наводно, власти у Приједору наредиле муслиманима и Хрватима да носе бијеле траке око руке. Траке су, наводно служиле, како би се ове групе становништва обиљежиле и лакше биле уочљиве приликом ликвидације. Ипак, историјски извори оповргавају ову теорију. Овдје ћу изнијети доказе који побијају ову теорију, али и дотаћи се још неких чињеница око сукоба у Приједору 1992. године. Пођимо редом… Не постоји наредба о стављању бијелих трака на руку Заговорници „бијелих трака“ често истичу да је 31.

Ђурђица Драгаш: Било их је 12!

Отишли су памтећи једино откуцаје мајчиног срца и топлину њеног тела. Журили су да виде свет, да га чврсто обгрле ручицама, да га удахну, да му се осмехну. Желели су да полете ка сунцу и трче шареним ливадама. Сањали су мирис кише, први снег и додир мраза на образима. Питали су се колико је слано море и може ли се прегазити толика вода. Маштали о игри, несташним дечјим увојцима, о љубави и стидљивим погледима испод трепавица. Радовали су се мајчином крилу и очевом снажном длану. Потрчали су ка животу верујући да ће га загрлити, осетити, оживети…. Али… овај свет није био спреман за њих! Отишли су, не угледавши га, без

НЕ МОЖЕ ХАГ ДА ПИШЕ СРПСКУ ИСТОРИЈУ: “Новости” истражују – шта предвиђа водич за наставнике и како “кроји” градиво

Када је у питању историја, пресуде из Хага свакако нису довољан извор за историјску грађу. Историју не пишу судови, нити политички моћници какви су они који стоје иза хашког механизма. Овим речима историчари и адвокати који су добро упознати са суђењима у Хагу, коментаришу програм под називом “Водич за наставнике историје – како користити архивску грађу за подучавање историје о сукобима деведесетих” који је покренуо Механизам за кривичне санкције за бившу Југославију. У Механизму тврде да је приручник намењен наставницима историје који желе да унапреде своја знања и вештине у коришћењу архивске грађе Међународног кривичног суда за бившу Југославију, када припремају часове историје о сукобима из деведесетих. За Зорана Живановића

Миленко Павловић

“Нећете ви да гинете, ја ћу”: Годишњица погибије пилота Миленка Павловића, браниоца српског неба

На данашњи дан, 1999. године, командант 204. ловачко-авијацијског пука Миленко Павловић је из кокпита МиГ-а 29 извукао млађег колегу пилота, и полетео ка НАТО авионима који су бомбардовали Ваљево. Летео је право у смрт, знајући да је непријатељ далеко бројнији и технички надмоћнији. Са Батајничког аеродрома, винуо се у небо и одлетео у легенду. Његов последњи лет, трајао је 12 минута. Миленко Павловић је рођен је 5. октобра 1959. године у Горњем Црниљеву, општина Осечина. После војне гимназију у Мостару, завршио је Ваздухопловну академију у Задру. НАТО агресија на нашу земљу је пуковника Миленка Павловића затекла на месту команданта 204. ловачко-авијацијског пука. Упркос спознаји да са, упола мањим дометом радара,

Кристална ноћ у Задру

02. маја, се навршило 32 године од првог великог егзодуса српске заједнице у Хрватској – задарској Кристалној ноћи, када је за 24 сата протерано око 10.000 Срба, а сва њихова имовина, и пословна и приватна, уништена или минирана. Мада је у овом злочину учествовало неколико стотина локалних Хрвата, укључујући и полицајце, нико још није одговарао пред судом Овај догађај се може упоредити са Кристалном ноћи из новембра 1938. године, у којој је 15.000 Јевреја пољског порекла протерано из Немачке, каже за “Вести” Саво Штрбац, председник Документационо-информационог центра Веритас. – У Задру је као повод искоришћено убиство хрватског полицајца у близини места Полача код Бенковца. Међутим, каснији догађаји ће показати да

Саво Штрбац: Рудолф Перешин – витез или дјецоубица

Скарадно је човјека који из авиона убија уснулу дјецу у насељеном граду називати „витезом и херојем” И овога 1. маја, 28 годинe касније, док се западнославонски Срби широм света поменима и парастосима сјећају својих мртвих рођака, пријатеља и сабораца, дотле Хрвати у Окучанима, некад главном центру те српске области, славе једну од најзначајнијих побједа у домовинском рату извојевану над „мрским агресором” у акцији коју су назвали „Бљесак”. И овога маја Хрвати одају почаст пилоту Рудолфу Перешину „витезу домовинског рата”, како га је посмртно назвао његов врховни командант, Фрањо Туђман, и чије име је исписано на споменику страдалим припадницима хрватске војске у тој акцији, подигнутом прошле године у Окучанима. Ко је

У паклу Скендерије

Ово је део приче о ратном злочину за који нико није одговарао, у судским списима названим ,,Случај Добровољачка”. Извор: БУНАР БЛОГ ; НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Телефон у канцеларији у приземљу помоћног објекта Војне болнице Сарајево тог 2.маја 1992. зазвонио је нешто пре 13 часова. Капетан I класе Марко Лабудовић знао је ко са тог телефона зове и пре него што је подигао слушалицу. – Хало-изговорио је са зебњом. – Генерал Кукањац-представио

На данашњи дан почео егзодус Срба из Западне Славоније

Из Западне Славоније је на данашњи дан прије 28 година у хрватској злочиначкој акцији “Бљесак” за само 36 сати протјерано 15.000 Срба, а убијено 283, саопштио је Документационо-информативни центар “Веритас”. Хрватске оружане снаге су под кодним називом “Бљесак” 1. маја 1995. године извршиле агресију на српску област Западна Славонија, у саставу Републике Српска Крајине, у вријеме када је ова област била под заштитом УН /УНЦРО – Сектор “Запад”/. Против западнославонских Срба, односно око 15.000 житеља и око 4.000 војника, кренуло је више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага. Заштитне снаге УН, на вријеме упозорене од хрватских генерала, повукле су се на безбједна мјеста, препуштајући “штићенике” на милост и немилост агресору,

Обиљежено 28 година од егзодуса Срба из западне Славоније; Убијање цивила и избјеглица није побједа (ФОТО)

У Градишци је обиљежено 28 година од егзодуса Срба из западне Славоније у хрватској акцији “Бљесак”, у којој је погинуло 283 људи српске националности, од којих 114 цивила, међу њима 56 жена и 11 дјеце до 14 година. Градишка – парастос (Фото: РТРС) Код Спомен-обиљежја погинулим српским цивилима и војницима из Западне Славоније, служен је парастос и положени вијенци. Обиљежавању је присуствовао и предсједник Републике Српске Милорад Додик. Додик је изјавио да убијање цивила и гранатирање избјегличких колона не може бити побједа, како то представља друга страна док се Срби сјећају својих погинулих. Додик је подсјетио да све док се Срби сјећају својих погинулих у ратовима деведесетих година, на другој

ПОЗИВ: Парастос Србима убијеним у Западној Славонији 1995. године

Вашим присуством изражавате саосјећање са нашим породицама које су изгубиле своје најмилије. И ове године породице несталих и погинулих Крајишника обeлежиће Парастосом 28. годишњицу страдања српског народа у акцији хрватске војске „Бљесак“, на подручју Западне Славоније. Парастос ће се служити у цркви Св Марка у Београду, 1. маја 2023. године, (понедељак) с почетком у 11 часова. Након парастоса у ташмајданском парку, биће положено цвеће на спомен плочу страдалим Србима. Вашим присуством изражавате саосјећање са нашим породицама које су изгубиле своје најмилије. Удружење СУЗА, Београд

СРБИ НИKАД НЕЋЕ ЗАБОРАВИТИ МИЛИЦУ

Пре 22 године од НАТО бомби погинула је трогодишња Милица Ракић. Мајка је ћерку спремала за спавање, али уместо у кревет, отишла је заувек. Те кобне вечери, 17. априла 1999, око 21 сат звук сирена запарао је небо над престоницом, што је значило само једно – почиње ваздушна опасност! Девојчица је погинула када ју је погодио гелер у кући у Батајници. Мала Милица спремала се за спавање, мајка ју је ставила на ношу и отишла у собу да јој припреми кревет за спавање. Уместо одласка у кревет, мала Милица отишла је заувек… Ракета погађа кућу породице Ракић, а гелери ломе стакло од купатила у коме је седела Милица. Врата на

Ђурђица Драгаш: Кошаре – петнаесторица на једнога!

Такав је био однос снага 9. априла 1999. године када је нападнута караула Кошаре. Око стотинак голобрадих младића, махом на одслужењу војног рока, бранило је тог дана своју земљу, своју породицу, све нас који смо били иза њихових херојских леђа! Верујем да нико од њих, када су само пар месеци раније кренули у војску, није могао да претпостави у каквом ће се паклу наћи. Били су то обични младићи, махом из скромних породица које нису имале ни пара, ни утицаја да их “преко везе” сместе у неки безбеднији део земље или их пошаљу у иностранство како би избегли рат. Били су то младићи који су иза себе оставили детињство, прва

Кошаре симбол јуначке одбране од НАТО силе

Годишњица почетка једне од највећих битака током агресије на СРЈ 1999. године. У жестоким окршајима погинуло 108 припадника Војске Југославије Извор: Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ ; Аутор: РАДЕ ДРАГОВИЋ/Ј. Л./Г. Ћ. , април 2019. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. У рано јутро 9. априла 1999. године, падинама Јуничких планина и Проклетија загрмела је снажна минобацачка и артиљеријска паљба. Киша граната која се просула по положајима на граници са Албанијом означила је почетак једног од

veritas2.jpg

“Веритас”: Навршила се 31 година од некажњеног злочина над Србима на Купрешкој висоравни

Навршила се 31 година од злочина хрватске војске над купрешким Србима која је убила 54 цивила и територијалца, 150 их спровела у логоре, а заузела сва српска села и сам Купрес, саопштио је Документационо информациони центар “Веритас”. Веритас; Фото: РТРС За голготу купрешких Срба, иако се знају имена свих жртава и више од стотину учесника у њиховом страдању, још нико није одговарао. “Веритас” подсјећа да су Хрвати 6. априла 1992. године у ресторану фирме “Квалитет” у Купресу сакупили око 60 територијалаца и цивила и одмах по предаји, пред осталим заробљеницима, убили Стеву Лугоњу и Драгана Челебића. Наредног јутра – 7. априла су их натјерали да полуголи, по снијегу и хладноћи

Тајна “Жуте куће” ужаса: Потресна свједочења о трговини органима на Космету (ВИДЕО)

Премијера документарно-играног филма “Досије Косово – Жута кућа” поново је отворила болну тему страдања Срба са Космета, посебно оних за које се сумња да су жртве трговине органима. Иако је о трговини људским органима својевремено писала бивша хашка тужитељка Карла дел Понте, извјештавао Дик Марти, чији извјештај је усвојила и Парламентарна скупштина Савјета Европе, а случај истраживао и тужилац Клинт Вилијамсон – ови догађаји још нису добили судски епилог. Породице отетих и несталих Срба са Космета, који већ 24 године трагају за истином о њиховој судбини, страхују од најболнијег одговора. Извор: РТРС

Саво Штрбац

Саво Штрбац: Крвави Ускрс на Плитвицама

Почетком 1991. године руководство тадашње СФРЈ покушава да арбитрира у решавању насталог конфликта између Книна и Загреба, али сви покушаји остају без резултата. Почетком 1991. године руководство тадашње СФРЈ покушава да арбитрира у решавању насталог конфликта између Книна и Загреба, али сви покушаји остају без резултата. Хрватска се све више наоружава, вишеструко повећава број полицајаца, формира Збор народне гарде (ЗНГ) као властиту војску, иако је још формално у саставу СФРЈ. Почетком и средином фебруара Хрватска доноси одлуку “да на њеној територији не важе савезни закони” као и одлуку о раздруживању од СФРЈ, а САО Крајина крајем фебруара доноси “Резолуцију о раздруживању од РХ”. Половином марта ЈНА тражи од Председништва СФРЈ

Ово су српски витезови који су НАТО зликовцима стали на пут…

Југословенско-албанска граница, 24. март 1999. Тачно у 18,40 дежурни у оперативном центру једне од јединица ВОЈИН Војске Југославије дао је трећу узбуну у последња 24 сата. Две минуте раније добио је све потребне податке путем аутоматизованог система ВОЈИН, АС-84, којег су радари ТПС-600 и С-600 на новим измештеним ратним позицијама нахранили свим подацима о долазећим авионима и крстарећим ракетама НАТО-а из подручја северно од Крфа. Четири холандска Ф-16 полетела су у тог 24. марта 1999. у 17,45 с аеродрома Амендола, Италија. Изнад Јадрана су имала прво танкирање горивом, да би затим преко Албаније ушли у ваздушни простор СРЈ. Потпуковник Јон Абма летео је на челу формације од четири Ф-16, када

Зоран Радосављевић

Авион Зорана Радосављевића, МиГ -29, према званичној верзији, оборен је у ширем рејону Лознице, али су олупина и тело пронађени одмах увече од 16 и 17 година старих дечака недалеко од места Теочак код Бијељине у рејону Мајевице, на територији Републике Српске. Зоран Радосављевић је рођен 26. фебруара 1965. године у Приштини. Будући да му је отац Светозар био војно лице при Југословенској Народној Армији, и да је због потребе службе често мењао место становања, Зоран се заједно са мајком Радојком и сестром Снежаном често селио. Детињство је провео широм старе Југославије, преко Скопља, Крушевца до Београда. Завршио је Основну школу „Старина Новак“ у Београду. Још као дете, маштао је да буде пилот, нешто касније

Обиљежена 31. година од злочина над Србима у Сијековцу(ФОТО)

У Цркви Свете великомученице Огњене Марије служен је парастос убијеним српским цивилима у Сијековцу у оквиру обиљежавања 31. година од злочина над Србима у том мјесту. Парастос је служило свештенство Епархије зворничко-тузланске. Помен у Сијаковцу (Фото: РТРС) Обиљежавању 31. године од злочина над Србима у Сијековцу присуствовали су предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић и министар рада и борачко-инвалидске заштите Данијел Егић, в.д. директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић, шеф посланичког клуба СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Игор Жунић, као и начелници општина Брод, Теслић и Шамац. Вијенце су положили Стевандић као предсједник НСРС и изасланик предсједника Српске Милорада Додика

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала