arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

ОБИЉЕЖАВАЊЕ СТРАДАЊА ПРИПАДНИКА ЈНА У САРАЈЕВУ БЕЗ ПРИСУСTВА ГРАЂАНА

У насељу Миљевићи у Источном Сарајеву сутра ће бити обиљежно 28 година од страдања припадника ЈНА Добровољачкој улици у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. године, али без присуства грађана због ванредног стања изазваног епидемијом вируса корона и актуелне забране масовног окупљања. Најужа делегација Републике Српске ће у 11.00 часова положити вијенац код Спомен-крста у насељу Миљевићи, саопштено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Српске. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић подсјетио је да је 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву извршен злочин над припадницима ЈНА, када су убијена 42 војника, рањен 71, а 207 заробљено и мучено у логорима. Милуновић

СПУШТЕНИ ВИЈЕНЦИ У РИЈЕКУ САВУ

ГРАДИШКА, 1. МАЈА /СРНА/ – У ријеку Саву код моста у Градишци спуштени су вијенци у знак сјећања на све убијене и прогнане Србе из западне Славоније током хрватске војно-полицијске акције “Бљесак” 1995. године. Вијенце су у ријеку Саву спустили предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, градоначелник Градишке Зоран Аџић, те представници Срба избјеглих из западне Славоније. Претходно су положени вијенци на спомен-плочу српским жртвама из западне Славоније. Вијенце су положили Цвијановићева, Додик, Милуновић, Аџић, те представници Срба избјеглих из западне Славоније. Хрватске војно-полицијске снаге 1. и 2. маја 1995. године извршиле су акцију “Бљесак” на западну Славонију,

Крста Жарковић

Жарковић: Ни након 25 година нико није одговарао за злочине у акцији “Бљесак”

Предсједник Удружења протјераних Срба из Западне Славоније Крста Жарковић изјавио је Срни да ни након 25 година од егзодуса Срба са тог подручја нико није одговарао за почињене злочине, али да ово удружење неће одустати од намјере да се процесуирају одговорни за злочине у акцији хрватске војске и полиције “Бљесак”.  “Удружење неће никад одустати од намјере да се лицу правде приведу и процесуирају одговорни за ратне злочине почињене над Србима у Западној Славонији у операцији хрватске војске и полиције Бљесак 1995. године”, нагласио је Жарковић. Жарковић је рекао да ће у петак, 1. маја, у Градишци бити обиљежено 25 година од егзодуса Срба из Западне Славоније, али да ће то

ВЕРИТАС: Годишњица страдања Срба из Западне Славоније 1. и 2. маја 1995. године

Првог маја 1995. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом “Бљесак”, на српску област Западна Славонија, у саставу Републике Српска Kрајина (РСK), у вријеме када је ова област била под заштитом УН-а ( UNCRO – Сектор “Запад”). Против западнославонских Срба, са око 15.000 житеља и са око 4.000 војника, кренуло је више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага. Заштитне снаге УН-а, на вријеме упозорене од стране хрватских генерала, повукле су се на безбједна мјеста, препуштајући своје штићенике на милост и немилост агресору. Народ западне Славоније, сјећајући се Јасеновца из ‘41. и Пакрачке Пољане из ‘91, кренуо је у егзодус према Српској. На путу према “мосту спаса” до

ОБИЉЕЖЕНО 28 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ СТРАДАЊА СРБА НА ВАСКРС НА ЧАРДАКУ КОД ДЕРВЕНТЕ

У Спомен-комплексу Чардак код Дервенте јуче је обиљежено 28 година од великог страдања 37 Срба које су на Васкрс 1992. године убили припадници ХВО-а и паравојних хрватско-муслиманских формација и угасили неколико породица. Начелник општине Дервента Милорад Симић истакао је да је на Васкрс 1992. године извршен погром над људима и да су убијени српски цивили. Он је истакао да су то били људи који нису ни у једну туђу кућу ушли, већ су само чували своју, а цијена чувања свог прага била је велика, што Дервента неће заборавити. Симић је рекао да се ове године сјећање на страдале Србе обиљежава под посебним условима због вируса корона, а претходних година било

ПАРАСТОС ЗА 88 СРПСКИХ ЖРТАВА ЕКСХУМИРАНИХ ИЗ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ

На градском гробљу у Броду јуче је служен парастос за 88 Срба који су убијени током окупације ове општине и бачени у масовну гробницу, откривену тек послије ослобођења града у одбрамбено-отаџбинском рату. У складу са наредбом Републичког штаба за ванредне ситуације није било масовнијег окупљања на гробљу. Предсједник Предсједништва Борачке организације Брод Зоран Видић рекао је Срни да су међу убијенима били цивили и војска и да је прва ексхумација обављена у периоду од 26. априла до 14. маја 1993. године, када су идентификована 44 тијела. “То је била највећа масовна гробница откривена након уласка у Брод, а пронашли смо још шест мањих гробница”, рекао је Видић. Он је подсјетио

На данашњи дан је грчки потпоручник осуђен на затвор јер је одбио да учествује у НАТО бомбардовању Југославије

Војни суд у Пиреју осудио је на данашњи дан 1999. године на две и по године затвора, условно на три године, потпоручника Ратне морнарице Грчке Мариноса Рицудиса зато што је одбио да учествује нападу НАТО-а на СР Југославију. Грчка је током бомбардовања била део НАТО алијансе, али из политичких разлога није учествовала у ваздушним нападима, међутим, грчка морнарица је добила наређење да уплови у Јадран. Руцудис је требало да уплови на Јадран на разарачу „Темистокле“, који је као део снага НАТО пакта учествовао у агресији. Он је тада рекао да као православац не може да учествује у нападу на један православни народ. Рицудис се оглушио о наређење и вратио брод

ЗЕМА

Колико треба бити нечовек и убити ненаоружаног војника од деветнаест година на одслужењу обавезног војног рока док безбрижно игра билијар? – Друже поручниче… Окренух се да видим ко је. Војник мало нижи од мене, у тамно маслинастој униформи коју су у нашој јединици носили диверзанти, са беретком на глави коју су тада носили само припадници војне полиције и специјалних јединица. Стајао је у ставу мирно и поздрављао ме десном руком принетом слепоочници. Мислим да нисам имао беретку на глави јер смо се налазили унутар зграде позадинског дела Команде 2. војне области у Сарајеву, па сам само климнуо главом. Извор: БУНАРБЛОГ ; Аутор: Жељко Пантелић, 29. априла 2013. НАПОМЕНА: Сви наводи

Радост Васкрса јача од ратова и криза

Велика субота дан пред велики хришћански празник. Сјетих се како сам празник дочекао у Сарајеву прије тачно 28 година тачније ратне 1992. године. Много је сличности са данашњим даном и тада баш као и данас био сам у изолацији затворен у кавез који се зове стан. И тада баш као и данас из стана нисам излазио данима. И не само да нисам излазио данима већ сам дане, заједно са остатком породице, провео чучећи и пузећи јер од снајпера нисмо смјели да се усправимо. И тада баш као и данас вребао нас је невидљиви непријатељ. Те ратне године највише времена сам проводио у купатилу и шпајзу јер су то биле двије

Александар Нећак: Немој цвилети, усправи се и буди ГРАЂАНИН.

На вест да је на часу географије за шести разред, емитованом преко РТС 10. априла, предавач приказао НАТО као „војну заједницу чији је циљ решавање спорова између зараћених страна“ и да се ради о мирољубивој организацији која мири и решава спорове, реаговао је Александар Нећак, дугогодишњи председник федерације јеврејских општина Србије. Текст објављен на фејсбук страници удружења Јадовно 1941. објављујемо у целости: Изгледа да се никада нећемо излечити од погубне потребе указивања на озбиљне друштвене проблеме и истовремено не навођења пуних имена и презимена свих у ланцу стваралаца тих проблема. Да ли је могуће да било која погубна историјска лаж буде понуђена младој генерацији на упознавање са њом, на усвајање,

Епископ Сергије: Тишина Великог Петка

Улице су затворене, на друмовима пустош, у душама празнина, у умовима сумња… Нада тоне на хоризонту. Човјечанство се уплашило себе, а човјек је човјеку (п)остао вук.          Да ли откуцава посљедњи час свијета каквог смо познавали?  Егоизам западног човјека коначно је стигао на касу историје, да плати дуг који дугује свему свијету. Остарјела Европа још увијек даје знакове живота, ослањајући се на економске штаке, без којих би се стропоштала у сопствени понор похлепе. Заборављени Бог (издан, попљуван и распет), потиснут у крајност постојања, чека да му се врате они који су Га оставили самог на Крсту. Али, како рече велики Берђајев: „Европа је бесрамно богата и зато

veritas2.jpg

Саво Штрбац: УСТАВНА “ПОБУНА” У ВРИЈЕМЕ ПАНДЕМИЈЕ

Ових дана добио сам одлуку Уставног суда Хрватске (Број: U-III-3521/2018 od 10. marta 2020) којом се уставна тужба Недјељка Благојевића одбија у дијелу који се односи на повреду права на правично суђење а одбацује у дијелу који се односи на повреду права на живот, која права гарантује и Устав РХ и европска Kонвенција о заштити људских права. Подносилац уставне тужбе је Србин, који је до 1. маја 1995. живио у САО “Западна Славонија”, чији је син Тихомир (25) убијен 28. априла 1995. на бензинској пумпи код мотела “Славен” у близини Нове Градишке, поред аутопута Београд – Загреб (некада пут “братства и јединства”), гдје је дошао по гориво. Ово убиство је

Потпишите петицију: КЛИНИЧКИ ЦЕНТАР У НИШУ ДА ДОБИЈЕ НАЗИВ ,,ХИРУРГ МИОДРАГ ЛАЗИЋ

Последња жеља му је била да га испратите песмом „Марш на Дрину“. А наша да се Клинички центар у Нишу назове по његовом имену и презимену. Марија Димитријевић, хирург, колегиница покојног Миодрага Лазића: Данас нас је напустио прим. др Миодраг Лазић, хирург, велики човек, мој велики пријатељ, учитељ, други отац. Замолио ме је да пренесем његове последње речи: „Отишао сам часно и поштено. Као директор УЦ два месеца пред пензију, стајао сам испред својих људи, драгих доктора и сестара. Стајао сам на првој линији, нисам се крио, напротив био сам испред свих знајући да са свим својим болестима и годинама имам велики ризик али част и понос ми није дозвољавао

Дневник ратног хирурга др Миодрага Лазића: Отац Слађе (14) ми је љубио крваве кломпе да је спасем

Дневник који не сме бити заборављен, срца умрлих која су почела да куцају у његовим рукама и сцена кад једна мајка гледа у своје дете које умире, затим склапа очи и одлази за њим, на онај свет. Србију и Републику Српску данас је потресла вест о смрти ратног хирурга, доктора Миодрага Лазића (65), директора Ургентног центра Ниш. Пре само пет дана објављено је да је доктор оболео од корона вируса, а после велике борбе за живот, у којој су му помагале његове колеге, чувени доктор заувек је затворио очи. Kао добровољац учествовао је у одбрани Републике Српске где се истакао храброшћу и пожртвованошћу. О њему је снимљен и документарни филм

Деса Ђурић (79), мајка херој Републике Српске

Послије готово 25 година откако је нестао, 27. маја 1995. године, на Озрену, у офанзиви муџахедина и такозване Армије БиХ, напокон, свој гроб и смирај у родним Kокорима, код Прњавора, пронашли су посмртни остаци тада двадесетогодишњег Ненада (Милована) Ђурића (1975), припадника Прњаворске лаке бригаде Војске Републике Српске. Херој мајка, Деса Ђурић (79), дочекала је да у земљу положи и свог трећег сина. А, Српску су бранили сви њени синови: Перо (1970), Небојша (1973) и Ненад (1975). Требало је и треба то издржати, трагедију за трагедијом. Губитак за губитком. Четири заредом. Још прије рата, 1981. године, изненада, Деса је остала без животног сапутника Милована. Са овог свијета отишао је у 42.

Кошаре, мера за Хероје

Ако дозволимо некоме тренутак запитаности, који може доћи, зашто је неко положио свој живот за отаџбину, онда имамо пуно право да са презрењем одбијемо да дамо одговор. На почетку агресије на СР Југославију очекивања главнокомандујућих снага НАТО алијансе биле су изузетно оптимистична. Веровало се да наша војска није у стању да издржи ваздушне нападе дуже од три дана и да ће врло брзо потписати капитулацију. Показало се да је рачуница агресора била више него погрешна. Након показане изузетне сналажљивости, храбрости и издржљивости припадника Војске Југославије, команда НАТО наредила је паралелно покретање копнене офанзиве на простору Косова и Метохије испод Проклетија, на Кошарама. Овом операцијом НАТО је покушао да анулира евидентне

Данас 20 година од почетка битке за Кошаре

Данас се навршила 21 година од почетка битке за караулу Кошаре на Косову и Метохији у којој је погинуло 108 српских војника у неравноправној борби са снагама терористичке ОВК, регуларне војске Албаније, уз ваздушну подршку НАТО-а. Битка за караулу Кошаре на граници тадашње СР Југославије и Албаније сматра се највећом битком у новијој српској историји у којој је нешто више од 1.000 голобрадих српских војника, без довољно муниције, бранило домовину од напада снага које су бројале између 5.000 и 6.000 Албанаца и њихових помагача. Највећи број српских снага на Кошарама чинили су војници на редовном одслужењу војног рока, просјечне старости између 19 и 20 година, а борили су се и

КО ЈЕ ПРВИ ЗАПУЦАО У САРАЈЕВУ 1992.

Јуче су скоро сви медији у већем беха ентитету и „напредни“ медији код нас, објавили „данас је почела опсада Сарајева“. Јуче су скоро сви борци за људска права и људскоправашки интелектуалци, новинари и активисти зарежали против „српског фашизма.“ Извор и аутор: Борис Радаковић – април 06, 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Дозволили смо себи, „да нам сви које смо ослобађали, којима смо омогућили да постану нације са својим државама, порекну нашу ослободилачку

Веритас – Саопштење поводом голготе Kупрешких Срба априлa 1992

Хрватске јединице, састављене од ЗНГ, ХОС-а, ХВО, 3. априла 1992. напале су српска села на купрешкој висоравни у југозападној Босни. Брзо су напредовали, јер са српске стране није ни било организоване одбране. Бројчано надмоћнији, боље наоружани и са искуством из рата у Хрватској, до 6. априла заузели су сва српска села, укључујући и општински центар градић Kупрес. За неколико дана хрватска војска убила је 54 српска цивила и територијалца, а око 150 одвела у логоре по западној Херцеговини и Хрватској, у којима су прошли праву голготу. Хрвати су 6. априла у ресторану фирме “Kвалитет” у Kупресу сакупили 60-ак територијалаца и цивила и одмах по предаји, пред осталим заробљеницима, убили Стеву

Ранко Раделић: Случајност или случај?

Подозривост се појавила још 2011. када је новоосновано Завичајно удружење „Билогора“ организовало обиљежавање 20 година од егзодуса из завичаја и парастос за страдале. Извор: Још необјављена књига аутора Ранка Раделића – април 03, 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. У наивној нади да ће то за тадашње медије представљати вијест која ће се у бар двије реченице појавити и у ударном термину, а потомке Крајишника охрабрити да његују оно што се данас популарно

ОБИЉЕЖЕНЕ 24 ГОДИНЕ ОД ЕКСХУМАЦИЈЕ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ

У Мркоњић Граду данас су обиљежене 24 године од ексхумације масовне гробнице у којој су пронађени посмртни остаци 181 српског борца и цивила који су убијени у нападу Хрватске војске, Армије БиХ и Хрватског вијећа одбране /ХВО/ на ову западнокрајишку општину. Тим поводом служен је помен за страдале, те положени вијенци код Спомен-обиљежја масовне гробнице на православном гробљу. Предсједник Скупштине општине Мркоњић Град Миленко Милекић нагласио је да обиљежавањем ових стратишта упућују поруку цијелом свијету да ови злочини неће бити заборављени и да ће се стално борити за истину и правду. “Највише нас боли што су ови злочини планирани, што се одвијају у континуитету у цијелом 20. вијеку, а наредбодавци

ХРВАТСКА ЈЕ ОГРЕЗЛА У ЗЛОЧИНУ КОЈИ ЈЕ ПОЧИНИЛА ТОКОМ 20. ВИЈЕКА

И сада српске затворенике у Лепоглави ноћу буде на сваких шездесет минута и не дају им право ни на сан, истиче Капетан Драган. Разговарала: Сања МАЦАНОВИЋ БЕОГРАД, 1. АПРИЛА /СРНА/ – Драган Васиљковић, познат као Капетан Драган, у интервјуу Срни након 13,5 година затвора у Хрватској, поручује да је садашња Хрватска огрезла у злочину који је починила током 20. вијека и да његова борба за правду тек почиње. Капетан Драган најављује ангажовање у политици са циљем да би помогао Србима у хрватским затворима и сматра да, након што му је забрањен улазак у Хрватску 20 година, да би и Србија требало исто да учини према двојици Хрвата. “Имам нека обећања

Марија Тошовић из Мердара у бомбардовању изгубила ћерку и мужа : Рођење Анђелке као утеха за болне ране

Сећање жена које су 1999. године биле трудне на стрепњу где ће се и како породити: Била сам у седмом месецу трудноће када су ми убили најмилије Ником није било лако те 1999. године, када су готово три месеца нашу земљу засипале НАТО бомбе, али је женама које су у том моменту биле трудне било још теже: бригу и страх за животе нерођене деце никада неће заборавити. Уместо уз смех и звуке музике, најлепши период у животу проводиле су уз звуке сирена, у подрумима, а не у парковима и шетњама. Уз стравичне вести о смрти најближих, пријатеља и комшија, док су стрепеле како ће се и где породити, хоће ли

Зашто – филм о НАТО агресији

Документарни филм „Зашто“ покушава да нађе одговоре зашто је 17 држава чланица НАТО пакта извршило агресију и бомбардовало Србију у пролеће 1999. године. Том приликом је почињен стравичан геноцид од НАТО авиона из ваздуха, јер су НАТО бомбардери бацали бомбе са осиромашеним уранијумом, који оставља стравичне последице више од 100 година. Овај документарац прати причу, тј. исповест неколико људи који живе у Београду, како су они доживели бомбрдовање Србије 1999. Шта им се дешавало, да ли су били рањени, да ли су ишли у подруме и зашто. Чега су се бојали, да ли су им сметали звукови сирене за ваздушну опасност?… Приказани су снимци из 1999. године, односно како је

Додик: 30. март – један од значајнијих датума у новијој историји српског народа

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик честитао је ветеранима служби безбједности Републике Српске 30. март, дан када је 1992. године извршена прва смотра милиције Српске Републике БиХ, нагласивши да се њихова дјела, част и пожртвованост коју су исказали током Одбрамбено-отаџбинског рата никада не смију заборавити. – Ваша храброст коју сте исказали када је то било најпотребније представља свијетли примјер борбе за стварање и очување отаџбине – истакао је Додик. Он је навео да ће 30. март 1992. године остати уписан златним словима на страницама историје стварања Републике Српске и примјер будућим генерације како се часно ствара и брани отаџбина, саопштено је из кабинета српског члана Предсједништва БиХ. Нагласивши да је 30.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала