arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
Миломир Савчић, предсједник Борачке организације Републике Српске Фото: СРНА

БОРС: Потребан програм помоћи обољелим од ПТСП-а

Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске (БОРС) Миломир Савчић сматра да би Српска требало да донесе програм помоћи борцима Воjске Републике Српске обољелим од посттрауматског стресног поремећаjа (ПТСП) и да као држава стане иза тог програма. “Потребно jе да Министарство рада и борачко-инвалидске заштите, Министарство здравља и социjалне заштите Републике Српске, БОРС и друге организациjе коjе се баве овом проблематиком сагледаjу величину овог проблема, те да донесу одговараjући програм иза коjег ће стати држава”, изjавио jе Савчић. Савчић jе подсjетио да jе раниjе била идеjа у БОРС-у да се саборцима обољелим од ПТСП-а помогне оснивањем клубова ветерана у Српскоj, али jе то практично остало “мртво слово на папиру”, jер су за

Полагање вијенаца на гроб мајора Милана Тепића

ОДАТА ПОШТА ХЕРОЈУ МИЛАНУ ТЕПИЋУ

Полагањем виjенаца и прислуживањем свиjећа код породичне гробнице на мjесном гробљу у Комленцу, у општини Козарска Дубица, обиљежен jе Дан сjећања на народног хероjа Милана Тепића и 24 године од његове погибиjе у бjеловарскоj касарни у Беденику.  Виjенце су код породичне гробнице Тепића положили начелник општине Козарска Дубица Миле Злоjутро, предсjедник Скупштине општине Милован Баришић и делегациjа Општинске Борачке организациjе на челу са предсjедником Драгољубом Ћибићем. “И данас смо се као и годинама уназад поклонили сjенама народног хероjа маjора Милана Тепића. Његово дjело jе понос Козарске Дубице и треба да послужи као наук и инспирациjа новим генерациjама”, изjавио jе Злоjутро. Он каже да Скупштина општине Козарска Дубица прогласила 29. септембар

Тужилаштво БиХ

Срби напуштали Ливно из страха

На суђењу за злочине почињене над српским цивилима у Ливну, свjедок Тужилаштва БиХ Витко Дувњак рекао jе пред Судом БиХ да jе већина Срба у марту и априлу 1992. године напустила Ливно из страха. Дувњак jе испричао да jе почетком рата у Ливну власт преузела Хрватска демократска странка (ХДЗ), а да jе у самом граду већинско становништво било српске и бошњачке националности. Он jе рекао да jе у љето 1992. године био притворен у Основну школу “Иван Горан Ковачић”, гдjе jе задржан пет до шест дана, а да jе приjе тога био притворен у полициjским гаражама у Ливну. “Ишао сам уjутро да се приjавим у полициjу, било jе обавезно jављање

Измасакрирана па запаљена тјела госпићких Срба

Некажњене убице госпићких Срба на високим положајима

У jесен 1991. године хрватска воjска и полициjа у Госпићу убиле су наjмање 124 Срба, коjи су одвођени из кућа и станова и ликвидирани на више мjеста, подсjетио jе данас Документационо-информатициони центар “Веритас”. “Ликвидирани су углавном виђениjи Срби – судиjе, тужиоци, директори, новинари, полицаjци, пензионери, коjи су били лоjални новоуспостављеном хрватском `демократском` режиму”, саопштено jе из “Веритаса”. Према подацима “Веритаса”, међу ликвидиранима било jе 38 жена. Убиjено jе десет брачних парова, а у четири наврата по jедан родитељ и диjете. Скоро половина од 124 убиjених Срба убиjено jе 17. и 18. октобра 1991. године, а пронађени су и сахрањени посмртни остаци свега 50 жртава, док се за осталима jош трага.

Божица Живковић-Рајилић

Божица Живковић-Рајилић

Предсjедник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић-Раjилић изjавила jе Срни да jе завршена прва фаза израде монографиjе о страдању жена широм БиХ над коjима су у логорима, затворима, сабирним центрима и кућама злочине вршили припадници такозване Армиjе БиХ и Хрватског виjећа одбране (ХВО). Раjилићева jе навела да Удружење монографиjу израђуjе у сарадњи са Републичким центром за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. Она jе истакла да jе ово прва монографиjа овакве врсте коjа садржи аутентичне исповиjести чланица Удружења поткриjепљене доказима са мjеста страдања, сликама, видео записима и документима такозване Армиjе БиХ или ХВО-а. “Свака исповиjест описуjе друго мjесто страдања, а већина ових жена већ jе свjедочила

Polaganje_vijenaca_u_mjestu_Kukavice_kod_Rogatice.jpg

MEMORIAL SERVICE IN KUKAVICE FOR 26 KILLED SERB CIVILIANS

Ћирилица Commemoration at Kukavice, near Rogatica A memorial service was held in Kukavice near Rogatica on Thursday honouring 26 Serb civilians killed in an ambush on August 27, 1992 by members of the so-called Army of BiH while fleeing the Muslim offensive in Gorazde.   The oldest victim was Tankosava Gavrilovic, 82, while the youngest one was Milan Djurovic, who was only a few months old. Dragisa Andric, the head of the Regional Association of Camp Detainees from Visegrad, has said that the horrific crime occurred in the canyon of the river Rakitnica in Kukavice. He pointed out that a much graver crime was committed against the Serbs in Gorazde,

Poslije_zlocinackog_NATO_bombardovanja_Nisa_1999.jpg

Годишњица бомбардовања касетним бомбама

Послиjе злочиначког НАТО бомбардовања Ниша 1999. На данашњи дан 1999. године, Нато авиjациjа извела jе наjжешћи и наjкрвавиjи напад на Ниш касетним бомбама. “Тог дана, погинуло jе наjмање 15 и рањено више од 60 Нишлиjа”, преносе београдски медиjи. У наjстрашниjем нападу на Ниш, бомбардери Нато алиjансе у 11.20 часова избацили су товаре касетних бомби на простор око Универзитета, Тврђавске пиjаце и Клиничког центра. На мети Нато авиjациjе били су Клиничко-болнички центар (КБЦ) и Улица Љубе Ненадовића. Погођени су мртвачница и котларница. Страдало jе Одjељење патологиjе, а сви прозори на КБЦ-у су уништени. Око 20 возила на паркингу КБЦ-а jе изгорjело. У комплексу Центра направљено jе 50 кратера, а скоро све

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 03. мај 1999. Годишњица бомбардовања Радио-телевизије Нови Сад

3. маjа 1999. године зграда Радио-телевизиjе Нови Сад, данас Радио-телевизиjе Воjводине, срушена jе у Нато бомбардовању Србиjе. Таj датум jе и Светски дан слободе медиjа. Рушење телевизиjе на таj дан jе скандал планетарних размера и било би нормално да сви светски медиjи, Европска униjа и Уjедињене нациjе бруjе о томе. Не питаjте зашто свет ћути. Питаjте се зашто ћуте новинари срушене телевизиjе.   Везане виjести: Андреj Фаjгељ: Апел новинарима Радио-телевизиjе Воjводине  

Spomen_kompleks_Cardak_kod_Dervente.jpg

Обиљежено 23 године од страдања Срба у насељу Чардак

Спомен комплекс Чардак код Дервенте Служењем парастоса, полагањем виjенаца и цвиjећа, у спомен-комплексу на мjесту масовне гробнице гдjе су нађени посмртни остаци убиjених Срба, данас су обиљежене 23 године од страдања 37 Срба насеља Чардак. Предсjедник Удружења ратних заробљеника Драго Кнежевић рекао jе да jе већина Срба убиjена на Мали Васкрс 1992. године на кућном прагу, а злочине су починили припадници регуларне воjске Хрватске, потпомогнути паравоjним хрватско-бошњачким jединицама из Дервенте. Осим страдања Срба у самом насељу Чардак, помен парастос и сjећање jе одржано и за страдале мjештане у логорима Пољари, Томасово брдо, насеље Јасиковача-Гаковац. “На овом мjесту гдjе се гради спомен-комплекс после ослобођења Чардака нађена jе масовна гробница са 19

Zgrada_RTS-a_u_plamenu_poslije_bombardovanja_NATO_zlikovaca.jpg

Сутра 16 година од убиства 16 радника РТС-а

Сутра се навршава 16 година од убиства 16 медиjских радника у НАТО бомбардовању Радио-телевизиjе Србиjе (РТС), саопштено jе из Удружења новинара Србиjе (УНС). Бомбардовањем те медиjске куће, 1999. године установљена jе пракса употребе воjне силе против медиjа у међународним сукобима, упркос томе што су они цивилни обjекти и не смиjу бити воjни циљ, наводи се у саопштењу УНС-а. УНС истиче да су све значаjне глобалне организациjе за заштиту људских права осудиле убиjање цивила у РТС-у, а да Амнести интернешенел намjеран напад на зграду РТС-а, као цивилни обjекат и убиjање 16 медиjских радника, сматра ратним злочином. У саопштењу се додаjе да jе Европска федерациjа новинара (ЕФЈ) на Скупштини у Београду 2011.

Olupina_nevidljivog.jpg

НА ДАНАШЊИ ДАН ОБОРЕН “НЕВИДЉИВИ” Ф-117

Олупина невидљивог Ф-117 у близини Буђановаца 1999. На данашњи дан, приjе 16 година, jединице Воjске Југославиjе срушиле су мит о необоривом америчком “невидљивом” ловцу бомбардеру Ф-117, оборивши га изнад села Буђановци, током НАТО агресиjе на СР Југославиjу. Летjелицу Ф-117А оборили су припадници 3. дивизиона 250. бригаде противваздухопловне одбране 27. марта 1999. године у 20.42 часа. Они су, захваљуjући способности jединице, исправноj техници и “малоj техничкоj иновациjи” успjели да летjелицу погоде са земље. Авион jе пао у атар села Буђановци, пошто jе претходно гађан са двиjе ракете типа “нева”, а jединицом коjа га jе оборила командовао jе пуковник Золтан Дани. Ф-117А – “ноћни соко” репутациjу jе стекао борбеним летовима над Ираком

Spomenik_u_Tasmajdanskom_parku.jpg

Биста мале Милице Ракић опет на Ташмајдану

На инициjативу премиjера Вучића, у Београду се обнавља споменик деци жртвама НАТО агресиjе. На мермерно обележjе у парку, коjи су подигле “Новости”, биће враћена скулптура Милице Ракић. Биста из 2000. године нетрагом нестала Првобитни изглед споменика са бронзаном Миличином бистом СПОМЕНИКУ деци жртвама НАТО агресиjе, коjи су подигле “Новости” са читаоцима у Ташмаjданском парку у Београду – у наjкраћем могућем року биће враћен првобитни изглед. Онакав какав jе био пре децениjу и по, када jе 24. марта 2000. године и постављен. Са скулптуром девоjчице коjа jе имала лик малене Милице Ракић, jедне од болних, невиних жртава. Споменик ће бити обезбеђен, осветљен. Убележен у регистар споменика Завода за заштиту, као културно

Nato_zlocinci_su_bombardovali_i_zgradu_RTS-a.jpg

Вијенци за трогодишњу Милицу и раднике РТС-а

Делегациjа града Београда положила jе данас виjенац на гроб трогодишње Милице Ракић, коjа jе погинула у НАТО бомбардовању, а током протеклих 16 година постала симбол свих невиних жртава агресиjе. Замjеник градоначелника Андреjа Младеновић истакао jе да jе сваки 24. март дан туге и болних сjећања, али и датум коjи опомиње да се злочин не смиjе заборавити ни поновити. “Опростили jесмо, али не смемо да заборавимо велики злочин коjи се десио нашоj земљи и народу. Обновљени су путеви, болнице, мостови, неке зграде jош нису, али оно што не можемо да вратимо, то су људски животи. Они су заувек изгубљени”, рекао jе Младеновић. Делегациjа града Београда jе, осим гроба мале Милице, положила

Bombardovanje_Beograda_1999.jpg

ДАНАС 16 ГОДИНА ОД ПОЧЕТКА НАТО АГРЕСИЈЕ

Бомбардовање Београда 1999. Данас се навршава 16 година од почетка Нато агресиjе на некадашњу СР Југославиjу током коjе jе убиjено наjмање 2.500, више од 12.500 рањено, а кориштена jе и мунициjа са осиромашеним ураниjумом, као и графитне бомбе. Током 78 дана бомбардовања током операциjе коjу jе Нато назва “Милосрдни анђео” погинуло jе или нестало укупно 1.008 припадника воjске и полициjе – од коjих 659 припадника воjске, а 349 припадника полициjе, теже и лакше jе рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 дjеце. У бомбардовању jе уништено и оштећено 25.000 стамбених обjеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга, оштећено jе 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дjечjих

Бомбардовање зграде РТС-а

НИЈЕ БИЛО ПРОТЕСТА КАДА ЈЕ НАТО БОМБАРДОВАО РТС

Амерички професор и антиглобалиста Ноам Чомски упоредио jе терористички напад на француски сатирични недjељник “Шарли ебдо” са бомбардовањем зграде Радио-телевизиjе Србиjе /РТС/ 1999. године, истичући да таj НАТО напад ниjе изазвао масовне протесте у свиjету, нити згражање jавности. У коментару за телевизиjу Си-Ен-Ен, Чомски jе навео да поводом ваздушног удара на РТС ниjе било парола “Ми смо РТС”, нити истраге о кориjенима напада у хришћанскоj култури и историjи. Напоменувши да jе напад на српске новинаре поздрављен, Чомски jе додао да jе истакнути амерички дипломата Ричард Холбрук, тадашњи изасланик за Југославиjу, описао напад на РТС као “изузетно значаjан и позитиван развоj”, са чиме су се и други сагласили. “Њихови злочини против

Nema_dovoljno_zena_u_Pristini.jpg

„Шарли Ебдо“ ширио антисрпску пропаганду током НАТО бомбардовања 1999.

Сатиричари француског листа “Шарли Ебдо” су своjим карикатурама, поред исмевања Мухамеда и Исуса, оцрнили и Србиjу и српске снаге на Косову и Метохиjи током НАТО бомбардовања Србиjе 1999. Међу броjним насловницама француског сатиричног часописа, налазе се и оне у коjем су српска воjска и милициjа на Косову представљене као злочиначке хорде коjе силиjу и убиjаjу невине цивиле. Нема довољно жена у Приштини Тако српски воjници на “Пролеће у Приштини” остављаjу иза себе лешеве силованих жена и жале се како недостаjе жена у граду. Албанци на jедноj од насловница беже у тракторима, а ироничан коментар jе “На Косову све иде како треба”. На Косову све иде како треба Наjморбидниjа од свих

Miodrag_Linta.jpg

Загреб није показао стварну политичку вољу за рјешење проблема

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта оциjенио jе да у протеклих 19 година, од завршетка рата, Хрватска никада ниjе показала стварну политичку вољу да се пронађе правично и траjно рjешење броjних проблема стотина хиљада прогнаних Срба и Срба коjи живе у Хрватскоj. “Без рjешавања отворених питања из прошлости неће бити могуће говорити о потпуноj нормализациjи односа и успостављању поштовања између двиjе државе, а камоли о искреном помирењу између два народа”, навео jе Линта, поздрављаjући недавне изjаве шефова дипломатиjе Србиjе и Хрватске да у односима двиjе државе нема отворених питања коjа се не могу риjешити. Линта сматра да у Хрватскоj нема правне сигурности и владавине права из више разлога, те додаjе

novinarisahrana.jpg

23 године од убиства шабачких новинара на Банији

9. октобра 2014. се навршила тужна годишњица од смрти четири новинара из шабачког дописништва Радио Телевизиjе Србиjе, коjи су послати на ратиште на Баниjу, да направе репортажу. Тако су погинули:  Зоран Амиџић, уредник дописништва Бора Петровић, сниматељ Деjан Милићевић, асистент сниматеља Сретен Илић, уредник радиjа “Шабац”. На радном задатку тог дана ови споменути новинари су упали у заседу на путу између Петриње и Глине, тако да су убиjени под неразjашњеним околностима од хрватских паравоjника. Очевици коjи су пронашли лешеве кажу да су тела новинара била jезиво измасакрирана. Нико од државних органа Србиjе, односно тада Југославиjе, а и Хрватске ниjе се потрудио да испита околности под коjима су шабачки новинари настрадали. Српско и хрватско државно тужилаштво се понашаjу као да оваj случаj

Дервента: Логораши чекају изручење „крвника“

Логораши апелуjу на што брже депортовање Дамира Липовца, ухапшеног у Холандиjи ДЕРВЕНТА – Удружење ратних заробљеника из Дервенте задовољно је због недавног хапшење Дамира Липовца (44) у Холандији, некадашњег злогласног команданта логора „Пољари“, због ратних злочина над српским цивилима у Посавини 1992. Али, преживели сведоци његових бруталности упозоравају да његовим пуким хапшењем правда ни изблиза није задовољена. Наводе најсвежији пример класичне неправде у случају недавно преминулог логораша Милета Кузмановића (55) и његовог тамничара и мучитеља Азре Башић (55). Реч је, како је наш лист писао, о једном од кључних сведока који, нажалост, није дочекао суочавање и депортацију „крваве Азре“ из САД. „Новости“ откривају детаље злодела некадашњег заповедника логора у Пољарима.

milenko-pavlovic.jpg

Пуковник Миленко Павловић: “Нећете ви да гинете, ја ћу!”

Пре тачно петнеаст година на данашњи дан командант 204. ловачко авиjациjског пука Миленко Павловић извукао jе млађег колегу пилота из авиона и полетео ка НАТО авионима коjи су бомбардовали Ваљево. Летео jе право у смрт желећи да прекине бесмислено жртвовање своjих колега коjи су у полуисправним авионима били немоћни да се суспротставе броjниjем и технички надмоћниjем неприjатељу. Рат jе пуковника Миленка Павловића затекао на месту команданта 204. ловачко авиjациjског пука. Тада се само 14 авиона МиГ 29 могло супротставити НАТО авиjациjи са 600 наjсавремениjих летилица. Са упола мањим дометом радара и три пута мањим дометом ракета наши пилоти били су немоћни. Ипак, сви су беспоговорно извршавали задатке. Првог дана бомбардовања

voz-NATO.jpg

12. АПРИЛ 1999. ДАН 20: НАТО ИЗВРШИО МАСАКР НАД ЦИВИЛИМА-БОМБАРДОВАН ПУТНИЧКИ ВОЗ У ГРДЕЛИЧКОЈ КЛИСУРИ

Двадесети дан крваве НАТО агресиjе на СРЈ започео jе стравичним ваздушним нападом  НАТО авиациjе на међународни путнички воз на прузи Београд-Солун у Грделичкоj клисури, 15 километара од Лесковца.   Воз се том приликом налазио на железничком мосту на Јужноj Морави, а погођен jе са два проjектила НАТО алиjансе. Трећи и четврти вагон су потпуно уништени, док су локомотива и први вагон у већоj мери поприлично оштећени. Тачан броj рањених и погинулих до данас ниjе са сигурношћу утврђен. Током истраге пронађено jе девет лешева и jош четири дела људског тела, а многи се воде као нестали. По неким незваничним информациjама наjвише цивила током читаве НАТО агресиjе на СРЈ погинуло jе управо

andrej-fajgelj-8b3a877f.jpg

Андреј Фајгељ: Апел новинарима Радио-телевизије Војводине

Обраћам вам се као Новосађанин Новосађанима. Тражим да се 3. маjа сетите страдања наше и ваше куће. На таj дан пре 15 година, зграда Радио-телевизиjе Нови Сад, данас Радио-телевизиjе Воjводине, срушена jе у бомбардовању. Немоjте поновити мук од 24. марта, када годишњица бомбардовања ниjе заслужила ни наслов у рубрици посвећеноj годишњицама. Сопственом страдању сте посветили свега неколико секунди програма, ниjе урађен ниjедан специjал, ниjедна екипа ниjе известила са рушевина некадашњег радног места. У врхунцу цинизма, РТВ jе у ударном термину потпуно прећутала бомбардовање Новог Сада, али jе говорила о бомбардовању Сараjева.     Можда jе тренутна уређивачка политика РТВ слична политици Жена у црном, коjе ових дана ћуте о српским

nato-1999-naslovna.jpg

1999 – Сасвим лично

Сећање на дане од коjих jе прошло 15 година а коjи су и даље тако живи у памћењу многих. Мало jе тренутака коjе време на замагли или потпуно избрише из сећања. Ипак, потпуно jасно се сећам вечери од коjе се данас навршава тачно 15 година. Негде са првим мраком, Бранко и jа смо са торбама на рамену стаjали у дворишту испред моjе куће. Упорно смо убеђивали моjу маjку да нас пусти на тренинг. Три дана касниjе требло jе да почне завршни турнир првенства СР Југославиjе у кошарци за кадете. Моjи приjатељи и jа смо живели за таj дан. Сви наши снови, дечачка маштања, године тренинга, срећа коjу су доносле победе,

slovenija.jpg

Словеначка независност – За „Блиц“ говоре породице војника убијених у Словенији 1991.

„Никада нам нису рекли шта се догодило нашоj деци“ Зоран Јешић имао jе свега 18 година, а Горан Малетић 19 кад су заjедно са Антониjем Шимоњићем убиjени на словеначком граничном прелазу Холмец 1991. године док су држали руке увис, а што jе забележила и аустриjска телевизиjа. Породица Јешић живи у селу Сакуле код Опова, док Малетићи и даље живе у Новом Саду. Обе породице тврде за „Блиц“ да никада нису добиле званично обjашњење шта се догодило њиховим наjмилиjима. – Од поступка очекуjем бар толико да напокон, петнест година касниjе, сазнам како jе моj син погинуо – прво jе што у разговору за „Блиц“ каже Лазар Малетић отац Горана. Како причаjу Лазар

Парастос

Парастос на Глођанском брду

Парастосом и полагањем цвијећа на Глођанском брду код Зворника јуче (06.11.2013.) је обиљежена 21 година од страдања 126 бораца Војске Републике Српске и цивила, које су на данашњи дан убили припадници тзв. Армије БиХ. Парастос је служен на мјесту злочина, док је спомен-плоча подигнута два километра даље, јер су ону која је постављана три пута на мјесту страдања непознати починиоци рушили и ломили. Злочин се догодио у зору када су припадници муслиманских снага, након мучења, поубијали војнике из састава Зворничке и Шековачке бригаде Војске Републике Српске, као и цивиле који су се ту затекли. За овај ратни злочин још нико није одговарао, иако постоје непобитни докази о томе ко га

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала