arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Ђурђица Драгаш: Знате ли ко је Стојадин Мирковић?

Имао је Цоле избор. Могао је, као и остали војници са којима је био у војном складишту Барутана крај Бјеловара, да послуша наређење мајора Милана Тепића и повуче се у заклон. Први пут се оглушио о наредбу. Децембар 1990. године. Крај скромне куће у селу Горње Лесковице на Повлену мешају се музика, песма, понос и сузе. Породица Мирковић, њихови рођаци и комшије прате у војску свог Стојадина. Цолету (како од миља зову овог веселог младића) се испунила жеља. Биће тенкиста и после овог славља креће пут Бањалуке, до Центра за обуку возача војних возила. Док весело и прилично пијано друштво слави Цолетов тест зрелости, мајка Аница крије сузе. Бринула би

Хрватски напади на ЈНА 1991. године

Пре тридесет и једну годину, у септембру 1991. године, хрватске паравојне снаге и наоружани цивили напали су касарне и остале објекте Југословенске народне армије стациониране у Хрватској. Најжешћи напад је уследио након што су из јединица ЈНА отпуштени војници најобученије септембарске генерације војника и морнара на одслужењу војног рока. Хрватска власт је већ 27. 12 .1990. године направила план напада на објекте ЈНА, под називом „Заробити војарне”. Операционализација тог плана предвиђала је оружане нападе на касарне са већ спремних 60.000 наоружаних и обучених људи уз пропагандно доказивање свету да је Хрватска нападнута, како би Хрвати добили морално и политичко оправдање и подршку за оружану сецесију. У плану је процењено да

Ђурђица Драгаш: Не питајте колико нас има

Наша је крв на класју што зри у касно лето, на кућним праговима где нас нађоше звери.Наш пепео самује на згариштима. Питате колико нас има…Има нас више него вас!!! Са нама спавају нерођена деца и пресахле мајчине груди. Иза нас осташе пуста села, изгубљена стада и неузоране њиве.Из наших костију расте трава по којој газите.Из наших очију побеже небо под којим ходате. Наша је крв на класју што зри у касно лето, на кућним праговима где нас нађоше звери.Наш пепео самује на згариштима. У сваком смо дрвету, листу, цвету, ветру што вам милује лице.У свакој смо капи мирисне кише, у пахуљи што се леди на прозору. Наша душа је у

Веритас: Саопштење поводом годишњице страдања Срба у агресији хрватске војске на РСК у августу 1995. године („Операција Олуја“)

Четвртог августа 1995. године оружане снаге Републике Хрватске, уз одобрење САД-а и подршку НАТО-а, у садејству са снагама Хрватског вијећа одбране (ХВО) и Армије БиХ (А БиХ), извршиле су агресију на Српску аутономну област Крајина (с. Далмацију, Лику, Кордун и Банију),  у саставу тадашње Републике Српска Крајина (РСК). Агресија је извршена упркос чињеницама да је та област била под заштитом УН-а, под називом сектори “Југ” и “Сјевер”, и да су представници РСК дан прије у Женеви и Београду прихватили приједлог међународне заједнице о мирном рјешењу сукоба. Против крајишких Срба (око 230.000 житеља са око 30.000 војника) ангажовано је око 200.000 војника, од којих је директно у операцији учествовало 138.500 припадника

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: Звао се Слободан Стојановић и само је хтио да нађе свог пса

Имао је само једанаест година када су га, једне дубоке јунске ноћи 1992. године, родитељи шапатом пробудили и руком му дали знак да је вријеме да крену. У збјег. У бијег пред смрћу. Зору нису смели да дочекају у својој кући, у свом селу Доња Каменица, у братуначко-зворничком крају. Разуздано и крволочно зло се спремало да у то своје уобичајено “радно време” дође по њих. Као што је претходних зора долазило по друге сељане српске вере и нације. Искрадали су се на прстима, погнути, у страху да не нагазе на неку грану и све остало што од себе звук даје. Плашили су се властитог кашља… Чуо се само псећи лавеж,

veritas2.jpg

“Веритас”: Навршила се 31 година од некажњеног злочина над Србима на Купрешкој висоравни

Навршила се 31 година од злочина хрватске војске над купрешким Србима која је убила 54 цивила и територијалца, 150 их спровела у логоре, а заузела сва српска села и сам Купрес, саопштио је Документационо информациони центар “Веритас”. Веритас; Фото: РТРС За голготу купрешких Срба, иако се знају имена свих жртава и више од стотину учесника у њиховом страдању, још нико није одговарао. “Веритас” подсјећа да су Хрвати 6. априла 1992. године у ресторану фирме “Квалитет” у Купресу сакупили око 60 територијалаца и цивила и одмах по предаји, пред осталим заробљеницима, убили Стеву Лугоњу и Драгана Челебића. Наредног јутра – 7. априла су их натјерали да полуголи, по снијегу и хладноћи

НАЈАВА: Изложба ,,СЛИКЕ СЕЋАЊА“ у Београду

Обавештавамо Вас да ће се изложба радова породица несталих и погинулих лица под називом “Слике сећања”, отворити у 12 часова, 28 марта, Кућа Краља Петра I, Београд. У раду је учестовало 15 породица чији су чланови нестали/убијени на простору Хрватске и једна породица чији је нестанак везан за простор Косова и Метохије. Позивамо Вас да пропратите догађај и дате подршку породицама као и допринос убрзању процеса тражења несталих лица који предуго траје. Осликани радови су резултат пројекта „Подршка породицама несталих – меморијализација“ који је реализован у сарадњи са Међународним комитетом Црвеног крста, МКЦК. Изложба „Слике сећања“ се реализује уз подршку и сарадњу удружења Грађанске иницијативе кроз пројекат „Траговима сећања“, МКЦК-а,  Градском

Како би Цвета уводила вербални деликт

Прекјуче сам имао прилику да прочитам комад публицистике потписан од стране Флоренс Артман, а насловљен са Крв реалполитике: Афера Сребреница. Пише: Дани(ј)ел Симић Како је углавном позната као гласноговорница естрадне квазисудске установе из Хага, већину неће изненадити што је урадак ненаучан, необјективан, препун острашћености и патетике, гдје ауторка ни једног тренутка не скрива да љубавно подржава једну страну у сукобу. Ипак, све оне који се труде приступити свакој књизи без предрасуда, мора озлоједити основа на сасвим изопаченој, неиманентној логици и кориштење непристојних термина. Покушати укључити логику, више углова гледања, базичне принципе правде, те расправљати на нивоу аргумената у телевизијском студију са ауторком или особама које у таквом погледу на свијет

Промовисани зборници „Кад чекање и неизвјесност успоре ритам живота“

Удружење породица Суза представило је јавности 8. марта 2023. у галерији Жад у Београду два двојезична српско-енглеска зборника свједочанстава о страдању српског народа у Хрватској у периоду 1991–1995. године под називом „Кад чекање и неизвјесност успоре ритам живота“. Удружење породица Суза представило је јавности 8. марта 2023. у галерији Жад у Београду два двојезична српско-енглеска зборника свједочанстава о страдању српског народа у Хрватској у периоду 1991–1995. године под називом „Кад чекање и неизвјесност успоре ритам живота“. У оба издања објављено је 30 прича у којима породице свједоче о својим несталим и погинулим члановима, о борби за голу егзистенцију, о свом болу, неизвјесности и дугогодишњем чекању да пронађу посмртне остатке својих

СВИ СЛОВЕНАЧКИ ЗЛОЧИНИ 1991. – Убијање цивила, младих ненаоружаних војника, мучење лекара и медицинских сестара…

Јуна месеца 2012. године, Окружно jавно тужилаштво из Мурске Соботе подигло jе оптужнице за наводне ратне злочине против пензионисаних старешина ЈНА – генерала Владе Трифуновића и пуковника Берислава Попова. Пише: Радисав Т. Ристић (Одломак из необjављене књиге „Медиjски порази ЈНА – Истина о Кадиjевићу) Подизањем оптужнице Словениjа је подгрејала ружна сећања на сопствене злочине почињене над деветнаестогодишњим и двадесетогодишњим воjницима бивше Југословенске народне армиjе. Политичко руководство Словениjе, односно Тужилаштво Мурске Соботе, поткрепљуjући лажне изjаве коjе су у то време давали Милан Кучан, Јелко Кацин и други разбиjачи СФРЈ, заборављаjу, изгледа, мучка убиства, масовна малтретирања и остале облике нељудског деловања према свему и сваком ко jе носио сивомаслинасто обележjе ЈНА –

Момчило Диклић: Срби су у 20. веку изгубили 30-40 одсто својих територија

У свему има и наше кривице и несналажења. Рецимо, ми нисимо умели на прави начин да објаснимо геноцид који је извршен над нама у Другом светском рату и етничко чишћење у рату деведесетих. Ми немамо музеј геноцида. Право питање, које нико не потеже, је: колико су Срби изгубили својих терторија у 20. веку? Оквирно, између 30 и 40 одсто! Изгубили смо све територије у Славонији, Далмацији, у остатку Хрватске, а ваља подсетити да је чак 91 општина у Бановини Хрватској, пред Други светски рат, имала већинско српско становништво, а свака је имала бар по неколико хиљада становника. Срби су изгубили општине у Босанској Крајини и у Херцеговини. Изгубили смо косовскометохијске

ПОЖЕШKА KОТЛИНА: Сећање на 42-оје жена и стараца које су 1991. побили Хрвати

Навршила се 31 година од масовног злочина над 42-оје цивила српске националности у Пожешкој котлини. До данас нико није одговарао за овај масакр. У том етничком чишћењу 23 села потпуно су уништена, а, према још непотпуним подацима „Веритаса“, убијена је 71 особа српске националности, од којих су 33 биле жене, а 42 је било старијих од 60 година. Најстрашнији покољ се догодио се 10. децембра 1991. када је хрватска војска масакрирала 42 цивила – 25 жена и 17 стараца српске националности. За овај масакр још нико није процесуиран ни пред међународним ни пред домаћим судовима. „Веритас“ подсећа да су тачно у подне 29. октобра 1991. године припадници цивилне заштите и

Нисмо заборавили: Страдање породице Зец у Загребу

Александра Зец била је кћи загребачког месара Михајла Зеца, и вјеројатно сасвим обична дванаестогодишњакиња, која по ничем не би заслужила да се о њој пише, – да је нису свирепо убили. Увече око 23 часа, 7. децембра 1991. у њен дом у Пољаничкој улици 22. на загребачкој Трешњевци, банули су Синиша Римац, Муниб Суљић, Игор Микола, Небојша Ходак и Сузана Живановић (припадници Мерчепове јединице) са намјером да ухапсе Михајла Зеца, због његових наводних веза са побуњеним крајинским Србима. Он је некако успио је истрчати на улицу, и покушао побјећи, али га је Синиша Римац устријелио на удаљености од тридесетак метара.[1] Након тог су свезали 12 годишњу Александру и њену мајку

Данас комеморација поводом 31 године од убиства српске породице Зец

Антифашистичка лига Хрватске и Српско народно вијеће /СНВ/ организоваће данас у Загребу комеморацију поводом 31 године од убиства чланова српске породице Зец, које хрватско правосуђе никада није процесуирало. Комеморација ће бити одржана у 18.00 часова код Адолфовца на Сљемену, локалитету гдје су у ноћи са 7. на 8. децембра 1991. године убијене дјевојчица Александра и њена мајка Марија Зец. У саопштењу се наводи да ће на мјесту злочина, на којем ни 31 годину послије не постоји обиљежје на убиство мајке и кћерке Зец, говорити градоначелник Загреба Томислав Томашевић, након чега ће бити положене руже у знак сјећања на загребачку породицу Зец. Према подацима Информационодокументационог центра “Веритас”, припадници специјалне јединице МУП-а

Штрбац: Хрватска породицама убијених Срба наплаћује огромне судске трошкове

Предсједник Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац рекао је Срни да породице страдалих Срба у рату у Хрватској масовно губе судске спорове за накнаду ратне штете, јер, према пресудама хрватских судова, жртве су “криве што су биле тамо у погрешно време” на погрешном месту”. Штрбац наводи да су случајеви сестара Радмиле и Мирјане Вуковић и Милана Смолић, које је у Хрватском сабору поменуо заступник Самосталне демократске српске странке /СДСС/ Борис Милошевић и назвао срамотном овакву праксу хрватских судова, само врх леденог брега. Он каже да Вуковићи морају да плате 8.000 евра за судске трошкове спора који су покренули због убиства родитеља и сестре, док је Смолићу прети одузимање куће због трошкова

Генерал Бајић: Хрватски суд је средство за фалсификовање историје

ПОСЛЕ ОДЛУКЕ ДА СЕ У ЗАГРЕБУ СУДИ ПИЛОТИМА ЈНА У ОДСУСТВУ Бивши командант Петог ваздухопловног корпуса, првооптужени за ракетирање Банских двора 7. октобра 1991. године, доставио је доказе из хрватских архива о злочинима тамошње војске, због којих, све до пре два дана, оптужница није могла да буде потврђена У дејствима против ЈНА у Хрватској, по наређењу Фрање Туђмана, до 1. октобра 1991. године убијено је 178 војника и старешина. Од последица рањавања умрло је још 18, рањено је 709, а заробљене су 3.042 особе. Из Хрватске је избегло 3.583 члана породица активних војних лица због терора који се према њима спроводио. Заузета су 94 војна објекта. – Само до тада

svijece-pomen.jpg

Служен помен убијеним Србима у Гређанима код Окучана

У Гређанима код Окучана данас је , поводом славе Цркве Свете Петке служена литургија и помен Србима из овог села које су од 1991. до 1995. убиле хрватске снаге, као и Србима које су убиле усташе у Другом свјетском рату. Литургију су служили свештеници Епархије пакрачко-славонске. Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован освештао је 2016. године у старом дијелу Цркве Свете Петке спомен-плочу у знак сјећања на 18 Срба из Гређана убијених од 1991. до 1995. године. На спомен-плочи исписана су имена убијених мјештана – Драгиња и Ђуро Чалић, Милка и Рада Гаћеша, Рајко Гљивица, Саво Јагличић, Милан и Синиша Кесер, Рајко Савић, Обрад Ковачевић, Никола Кузмић, Илија Кужета, Игњатија Ружић,

Забрањују филм Малагурског, а нису га ни погледали: „Република Српска – борба за слободу“ на удару

Широм Европе, Бошњаци потписују петицију за забрану филма Бориса Малагурског „Република Српска – борба за слободу“ под оптужбом да филм негира геноцид над Бошњацима и да је редитељ „познати националиста у блиским везама с бившим председником Српске Милорадом Додиком који негира геноцид у Сребреници“, пишу швајцарски медији. Малагурски негира ове оптужбе и каже да не разуме то што људи желе да забране његов филм, а да га нису ни погледали. Документарни филм Бориса Малагурског „Република Српска – борба за слободу“ нашао се на удару бошњачких удружења широм Европе, која траже забрану овог остварења – након премијере у Бањалуци – више од 20 000 људи на порталу цханге.орг потписало је петицију

Далматински Јасеновац

“Кад си писао о Луки требао си мене да питаш. Ја данас не бих био жив да Лука није преузео део моје тортуре, рекао ми је овај одважни човек, након Лукине сахране. Пише: Мишо Вујовић У Морињу је откривена спомен плоча на згради у којој су боравили хрватски бојовници. У том затвору нико није убијен, нико тешко повређен, а за један (не)доказани шамар заробљеном хрватском борцу, Которанин Иво Мензалин добио је од државе Црне Горе четири ипо године строгог затвора. Нечувено. Срамно прање одговорности главних виновника рата за мир и ратних јастребова са чијим благословом су мобилисани резервисти на Дубровачком ратишту. Ратове воде политичари док су официри и војска извршиоци

Обележена годишњица смрти мајора Милана Тепића

Јуче је обележена 31. годишњица смрти мајора Милана Тепића. Храбром мајору почаст је одата полагањем венаца на споменик у улици у Београду која носи његово име. Министар одбране Небојша Стефановић предводио је државну церемонију полагања венаца и одавања почасти мајору Милану Тепићу, преноси се у саопштењу. Поручио је да су људи као што су били Тепић и војник Стојадин Мирковић „уткали своје животе у темеље наше отаџбине и били одани војничкој заклетви до последњег даха“. Дужни смо, навео је, „да градимо и јачамо Србију сваког дана, како би будуће генерације и Мирковића и Тепића и свих других породица у овој земљи живеле у миру и благостању“. Стефановић је положио венац

РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА У ХРВАТСКОЈ: Остали су само трагови од Срба – ћирилица више није проблем

Срба за трећину мање него прије десет година. Зато овај попис доноси и политичке реперкусије јер уставни закон право на службену употребу језика и писма гарантује само припадницима националних мањина који у општинама и градовима у којима живе чине више од 30 посто укупног броја становника. У Хрватској се током последњих десет година у највећем проценту смањио број хрватских држављана српске националности као и број вјерника, највише католика и православаца, пренио је Јутарњи лист, пред данашњу објаву нових података прикупљених у прошлогодишњем попису становништва. Удио Срба у становништву Хрватске пао је у посљедњих десет година са 4,36 на 3,2 одсто, показали су резултати пописа 2021. Државни завод за статистику Хрватске

ИЛИЈА ПЕТРОВИЋ: Како смо трагањем за истином о страдању српског народа добили цензуру?

Повремено се овом потписнику омакне да напише штогод о злочинима над србским народом – злочинима увек геноцидне природе јер је оној другој страни, геноцидној, врло стало да Србе, почетни народ-мајку, творце људске цивилизације, чуваре праве вере, сатру до последњег, не би ли тако прикрили своју јаловост, и духовну и сваку другу, што их упорно држи на зачељу оне управо поменуте цивилизације. Пише: Илија Петровић Подоста папира са таквим забелешкама скоро да се већ и убуђало, да би пре неки дан, при њиховом “проветравању”, изронио и један с краја 2008. године, прикладан да се и данас понуди читаоцима на увид – не би ли се видело колико званична Србија “не воли”

ПОКОЉ У ГРЕЂАНИМА И ЧОВЦУ – ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ

Хрватско правосуђе и послије 31 годину ћути о злочину над српским цивилима и припадницима Tериторијалне одбране у селу Гређани код Окучана. Да би прикрила злочин у западној Славонији, Хрватска је многим српским повратничким продицама за њихове убијене признала статус цивилне жртве рата уз образложење да су их убили “четници”, а не хрватске паравојне групе и војници. Пише : Миломир САВИЋ Припадници хрватских паравојних Формација “Tигрови” су на данашњи дан, 05. септембра 1991. године у селу Гређани код Окучана, у западној Славонији, извршили стравичан злочина над десетинама српских цивила и српским територијалцима од којих се многи још воде као нестали, а одговорни ни данас нису приведени правди. Предсједник Удружења протјераних Срба

Сјећање на убијене на Миљевачком платоу

У Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос за 40 Срба које су припадници хрватске војске и полиције убили 21. јуна 1992. године на Миљевачком платоу код Дрниша. Након помена убијенима на Миљевачком платоу, положени су вијенци и цвијеће у Ташмајданском парку на споменик Србима погинулим у ратовима деведесетих година. Из Удружења породица несталих и погинулих лица “Суза” подсјетили су да се прије 30 година на подручју Миљевачког платоа десио монструозан злочин над припадницима српске територијалне одбране у присуству Унпрофора. Према подацима Документационо-информационог центра Веритас, на Миљевачком платоу ликвидирано је 40 српских територијалаца, а већина их је масакрирана. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта је истакао да у Хрватској

konjic-stari-most-300x199.jpg

Коњиц 1992. – Злочин чека казну

Петнаестог jуна 1992. године у спортскоj дворани „Младост“ на Мусали у Коњицу од двиjе минобацачке гранате погунило jе 13 заробљених српских цивила коjи су у оваj обjекат доведени након што су припадници муслиманских и хрватских jединица све мушкарце из српских села, Доње Село, Брадина, Брђани и Бjеловчина насилно привели у логоре Челебићи и спортску дворану „Младост“. Од минобацачких граната, када су Муслимани пуцали из топа у дворану са оближњег брда, док jе у дворани било преко 200 заробљених Срба ,jедан броj логораша jе погинуо на лицу мjеста, док jе jедан дио рањен и пебечен у медицинске установе у Коњицу. Према свjедочењима , сви су уз страшне муке подлегли ранама, jедан

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала