arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

У плану снимање филма о српским заробљеницима у Норвешкој

За Српску историју говори норвешки режисер Kjetil Palmquist. Планирамо снимање филма такође и у Србији. Циљ нам је да пронађемо преживеле заробљенике као и њихове потомке. Камером бисмо забележили њихова сведочења, која бисмо касније преточили у документарни филм. Сматрам да ова тема не сме бити заборављена већ желимо да филмом прикажемо будућим генерацијама, колика је жртва свих невино страдалих у другом светском рату. За сајт Српска историја говори познати Норвешки режисер Kjetil Palmquist, намера му је да сними филм о Српским заробљеницима у Норвешкој. Интервју води Бранко Димески У продукцији ваше филмске продукцијске куће PQS медиа публика је могла погледати преко четрдесет сјајних документарних филмова. Режирали сте филм „Ноћ Бомби“ који

БИТКА ИЛИ МАСАКР НА СУТЈЕСЦИ: Губици Немаца један одсто, четника 17 војника, партизана 12.000 бораца!

15. маја 1943. почела је операција Шварц. Да ли је баш све било као на филму? Извор: Погледи ; Аутор: Милослав Самарџић ; 16. март 2013. “Ви имате право да знате све“ – поручује нам РТС, док нам у ствари упорно намеће обавезу да не знамо ништа. Зато нам се некритички – без објашњења да је то све лаж и превара – репризира и филм “Битка на Сутјесци“, иако је до сада могао бити снимљен низ филмова са истинитим догађајима. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију

Тито и Степинац

Мало је позната једна веома занимљива и јако битна епизода из историје односа југословенских комуниста са усташама и поглавниковим нацифашистичким режимом у НДХ а односи се конкретно на надбискупа А. Степинца. Пише: Проф. др Владислав Б. Сотировић Вилњус, Литванија  Познато је да су комунисти настојали од покретања „устанка“ (и грађанског рата) прво у Србији (7. јула 1941.) а затим у осталим деловима окупиране Краљевине Југославије да придобију за сарадњу све патриотске и антифашистичке снаге без обзира на њихову политичку оријентацију, националну припадност или верско опредељење бар на основу формалних позива КПЈ али само под условом да дотичне структуре прихватају политичку платформу КПЈ и њену стратегију револуционарног преотимања власти. Међутим, око

У БУХЕНВАЛДУ УБИЈЕНО И НЕКОЛИКО ХИЉАДА СРБА

Америчке трупе су 11. априла 1945. године ослободиле заробљенике у нацистичком концентрационом логору Бухенвалд у коме је страдало око 56.000 људи, међу којима и неколико хиљада Срба. Логораши су углавном радили као принудни радници у фабрикама оружја. Међу њима је било Јевреја, Пољака, политичких затвореника, Срба, као и других особа са подручја Југославије, те Рома, Синта… До 1942. већина политичких логораша били су комунисти и анархисти, док се касније повећао број припадника разних фракција покрета отпора. Tу су били затварани, између осталих, писци, љекари, умјетници и бивше племство. Између јула 1938. и априла 1945, кроз логор је прошло око 250.000 логораша. Иако Бухенвалд није био пројектован као логор смрти, у

НАТО и нацизам

Широј јавности вероватно није познато да су доста дуго бивши нацисти и немачки ратни злочинци након 1945. г. служили у највишим структурама НАТО пакта. Већина њих су били високо одликовани официри Вермахта, који су након рата служили на највишим положајима прво у војсци Западне Немачке, а касније су били унапређени у команданте и начелнике НАТО структура у Европи. Пише: Проф. др Владислав Б. Сотировић Овај феномен је био чест у западној Европи након рата али посебно у Западној Немачкој. Многим нацистима и уопште особама које су подржавале и помагале нацистички режим у Немачкој и нацистичким сателитским творевинама у Европи у спровођењу холокауста и других ратних злочина, злочина геноцида и злочина

УСТАШЕ СЛАЛЕ СРБЕ КАО РОБОВЕ У НОРВЕШКУ: Историчар Кнут Фловик Торесен о голготи нашег народа – више од половине је страдало у камповима

У Норвешку је током Другог светског рата било послато више од 4.000 дечака и мушкараца из бивше Југославије, већином Срба, као ропска радна снага, а више од половине је настрадало у камповима, изјавио је норвешки писац и историчар Кнут Фловик Торесен. Он је у обраћању на конференцији “Јасеновац – балкански Аушвиц” говорио о “Норвешкој као испостави геноцида над Србима који је починила такозвана Независна Држава Хрватска (НДХ). – Током другог светског рата више од 4.000 дечака и мушкараца било је послато из бивше Југославије у Норвешку као ропска радна снага. Немачке окупационе снаге желеле су да прошире путеве, пруге и осталу инфраструктуру на северу Норвешке да би осигурале линије снабдевања

СЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ ХОЛОКАУСТА – 27. јануар

Међународни дан сећања на холокауст обележава се – 27. јануара, у знак сећања на датум када је 1945. совјетска (Руска) Црвена армија ослободила нацистички концентрациони логор Аушвиц, најзлогласнији логор смрти у поробљеној Европи. Одлуку да се 27. јануара обележава Међународни дан сећања на холокауст, донела је Генерална скупштина Уједињених нација  1.новембра  2005. године. Приредио – Ђорђе Бојанић Други светски рат однео је преко шест милиона недужних жртава – припадника јеврејског народа који се нашао на мети систематског истребљења од стране нацистичке Немачке и других марионетских држава као што је и Независна Држава Хрватска (НДХ). Поред Јевреја и Срби су у великој мери били жртве нацистичких злочина. Аушвиц, Треблинка, Матхаузен, Дахау,

lenjingrad.jpg

Непокорени град: Пробој Лењинградске блокаде

Тих зимских дана 1943.године читава совjетска земља jе буквално упиjала топовску канонаду, чиjи су одjеци стизали из приволшких степа код Стаљинграда. Неприjатељ, коjи jе много пута до тада стезао „у клешта“ jединице Црвене армиjе, одjедном се сам нашао у котлу. И тих дана су његове стратешке рачунице поново биле уништене, jер jе на северозападу земље, 18.jануара 1943.године, пробиjена блокада Лењинграда. Скоро 500 дана и ноћи jе Лењинград чекао таj дан. 8.септембра 1941.године jединице Вермахта су, пошто су освоjиле Шлисенбург, град уз извориште  реке Неве, изашле на Ладошко jезеро и блокирале копнени прилаз Лењинграду. А већ после неколико дана Хитлер jе издао директиву коjа jе директно одговарала на питање какву jе

Планирали да отрују 6 милиона Немаца: Јеврејски тајни „осветници“ били права ноћна мора за нацисте!

Након Другог светског рата хиљадама нацистичких лидера је било дозвољено да слободно одшетају. За преживеле Јевреје ово игнорисање једноставно није могло да прође. (Фото: Снимак екрана/Youtube/American Heroes Channel) Након Другог светског рата хиљадама нацистичких лидера је било дозвољено да слободно одшетају. За преживеле Јевреје који су годинама гледали истребљење свог народа, ово игнорисање једноставно није могло да прође. Уместо да осуде оставе правном систему, група осветника решила је да ствари узме у своје руке. Како се Други светски рат ближио крају, десетине хиљада преживелих је ослобођено из логора смрти који су постојали широм Хитлерове нацистичке државе. Ипак, ни највећи песимисти нису могли да предвиде сву величину ужаса која је откривена

„Израелска мајка” јасеновачких мученика

Беатрис Грајф била је упорни борац против заборављања великих злочина почињених над јеврејским народом, али и над Србима и Ромима страдалим током Другог светског рата. Преминула је 12. септембра, у 94. години. Госпођа Беатрис Грајф, „израелска мајка” јасеновачких мученика – како смо је ми, преживела деца јасеновачког логора, звали – преминула је у суботу, у 94. години, у домовини у чије темеље је уградила свој живот. Беатрис Грајф је била упорни борац против заборављања великих злочина почињених над јеврејским народом, али и над Србима, Ромима и свим антифашистима страдалим током Другог светског рата у нацистичким и усташким концентрационим логорима. Била је сарадник исто тако великог Симона Визентала, који је свој

„Ако ја ово заборавим нека Небо заборави мене“

Савремени догађаји у Украјини и Русији и у вези са Русијом показују да је фашизам високо подигао главу и поново неометано маршира Европом и креће се поново према Русији. Тренутно је то најочигледније на примеру сада већ растурене државе Украјине. Аутор: Радојка Тмушић Степанов Да Хитлер и Немачка нису били сами против СССР-а говори податак да су Тројни пакт потписале Мађарска, Бугарска, Румунија, Словачка, Финска, Шпанија и пре свих њих, 15. јуна 1945. злогласна творевина Тројног пакта такозвана Независна Држава Хрватска. Списак држава, Хитлерових савезника јасно указује на данашњу Европску унију, са изузетком једино Енглеске: Мађарска је Хитлеру уступила армију од 200.000 (три корпуса) и још једну тенковску дивизију. Румунија

Стoљeћe бoрбe

Ниje истинa дa смo oдбaцивaли или убиjaли људe сaмo зaтo штo су били нa супрoтнoj стрaни. Moрaм рeћи дa je билo дoстa oних кoje je НДХ рeжим присилнo мoбилизирao, пa смo тo увиjeк имaли нa уму, кaжe 97-гoдишњи пaртизaнски вeтeрaн Блaгoja Вучић. Пише: Зоран Витановић Блaгoja Вучић нajстaриjи je и нajпoзнaтиjи aнтифaшистички бoрaц крижeвaчкoгa крaja. Прeмдa имa 97 гoдинa, joш je члaн aнтифaшистичкe удругe грaдa у кojeм живи. Зaхвaљуjући витaлнoсти и пристojнoм здрaвствeнoм стaњу, пaмћeњe гa oдличнo служи пa нe зaбoрaвљa дeтaљe дoгaђaja oтприje сeдaмдeсeт и вишe гoдинa. Jeр, кaкo с пoнoсoм кaжe, aнтифaшистичкa бoрбa и рeвoлуциja нe смиjу сe никaдa зaбoрaвити. Нa пoчeтку нaшeг сусрeтa мoлимo гa дa нaм

УСТАШЕ У АУСТРИЈИ НЕ ЖЕЛИ НИ РАДИKАЛНА ДЕСНИЦА: Одбор аустријског парламента усвојио резолуцију против Bleiburga

Одбор за унутарњу политику Националног вијећа аустријског парламента једногласно је усвојио необвезујућу резолуцију против одржавања комеморације код Блеибурга. Резолуцију су покренуле странке ÖВП-а (народњаци), СПÖ-а (социјалисти), Зелени и либерални НЕОС, а подржао ју је, на изненађење многих, и ФПО (Слободарска странка), да би се касније позвао на погрешку у гласању. Прилику да јасно кажу свој став имат ће и сутра кад се о резолуцији буде гласало на пленарној сједници тог заступничког и законодавног дома аустријског парламента. Одбор за унутарњу политику већ је расправљао о томе како се поставити према традиционалној годишњој комеморацији код Блеибурга, а сада је постигнут и надстраначки споразум, извијестили су из парламента. Од министра унутарњих послова Kарла

ПУТИН: Совјетски народ је сломио нацизам, наша дужност да чувамо ту истину

Председник Русије Владимир Путин честитао је грађанима Русије 75. годишњицу победе у Другом светском рату уз поруку да је совјетски народ понео највећи терет рата и сломио нацизам и да је дужност свих да ту истину чувају. „То је права истина, ничим замућена. Њу треба да преносимо својим унуцимa и прауницима. Данашња парада је у част те истине. Дужни смо да чувамо и штитимо истину о Великом отаџбинском рату“, поручио је председник Русије. Не може се ни замислити шта би се десило са светом да у његову одбрану није стала Црвена армија, рекао је он. „Народи СССР платили су страшну цену за слободу Европе, наша дужност је да се тога

Бивша затвореница концентрационог логора: Потомци дужни да знају сву истину о злочинима

Откривање и очување праве истине о рату увек је од значаја. Захваљујући декласификованим документима о финским логорима из Другог светског рата, потомци затвореника ће можда сазнати нешто више, истакла је председница јавне организације „Карелијско удружење бивших малолетних заробљеника фашистичких концентрационих логора” Клаудија Њупијева. Откривање и очување праве истине о рату увек је од значаја. Захваљујући декласификованим документима о финским логорима из Другог светског рата, потомци затвореника ће можда сазнати нешто више, истакла је председница јавне организације „Карелијско удружење бивших малолетних заробљеника фашистичких концентрационих логора” Клаудија Њупијева. „Увек је од значаја враћање правде и очување истине о рату и ратним околностима. Захваљујући декласификованим документима о затвореницима у финским логорима током Другог

Југославија у 130 фасцикли

Велики број докумената говори о верском стању у НДХ, а посебно је интересантна кореспонденција загребачког надбискупа Степинца са Светом столицом. После дуго очекиваног отварања ватиканских архива из периода понтификата папе Пија Дванаестог (1939–1958), прошлог понедељка прилику да међу првима погледа документа која су заинтригирала велики део научне јавности имао је и један млади стручњак из Србије, др Милосав Ђоковић. – Фасцинантан је број докумената која се налазе у првом делу фонда Конгрегације за изванредне црквене послове (1939–1948) у серији „Југославија” која броји 130 фасцикли. Посебно је интересантна кореспонденција загребачког надбискупа Степинца са Светом столицом, као и дописи апостолског визитатора у Загребу опата Марконеа. Ништа мање није занимљива и кореспонденција југословенске

Непознаница шта ће бити отворено, Ватикан склон препакивању

Академик Љубодраг Димић сматра значајним отварање архива Ватикана и докумената који се тичу улоге Алојзија Степинца, загребачког надбискупа за време Другог светског рата уз напомену да је још увек непознаница шта ће од архивске грађе бити доступно истраживачима будући да, како каже, Ватикан ништа не препушта случају и добро процењује са чега ће скинути ознаку тајности. „Отварање архива лепо звучи, али постоје многе препреке које треба прескочити. Једна је саопштена већ јуче, а то је да су до краја године попуњена сва места за истраживаче”, наводи Димић за Танјуг. Димић, иначе члан Мешовите заједничке комисије о (Алојзију) Степинцу, каже да није познато шта је о Степинцу сабрано у Ватиканском архиву,

Стаљин се није срео са Хитлером, Кравчук бунца: Руски историчари демантују првог председника Украјине

Изјава Леонида Кравчука у емисији “60 минута” изазвала је велико огорчење у Русији. ТВРДЊУ првог председника Украјине у постсовјетском периоду Леонида Кравчука да се Стаљин уочи Другог светског рата срео са Хитлером у Лавову руски историчари су окарактерисали – “лаж и бунцање”! Научни директор Руског војно-историјског друштва др Михаил Мјагков је изјавио да се лаж коју је изрекао Кравчук понавља већ годинама, иако су је историчари демантовали. – Кравчук бунца, јер никаквог сусрета Стаљина и Хитлера није било – казао је Мјагков. – Наравно да о томе нема никаквих докумената. Вероватно Кравчук износи такве тврдње јер је недовољно образован, а томе се треба додати и степен национализма и русофобије који

Фото: Танјуг (Xinhua/Ma Shijun)

Срби ујединили Југословене: Зашто је празан језиви Блок 17?

Већ 11 година празан је Блок 17 у „Аушвицу“, где су били утамничени и брутално убијани грађани Југославије. Србија је покренула иницијативу да поново уједини све бивше републике и да врати музејску поставку на место злогласног логора. Слободу у злогласном логору „Аушвиц“, који су Совјети ослободили на данашњи дан пре 75 година, дочекали су и малобројни преживели грађани Краљевине Југославије. У нацистичкој фабрици смрти остало је њих 12.000. Међутим, спомена на те људе данас у Аушвицу нема — Југословенски павиљон је празан од 2009. године. Након распада Југославије, Хрватска и Словенија су 2005. године тражиле поделу простора у Југословенском павиљону. Неколико година касније Блок 17 је затворен, али музеј ипак

Херојство: 76. годишњица пробоја блокаде Лењинграда

Данас се навршава 76 година од потпуног укидања блокаде Лењинграда. Блокаде која је започела 8. септембра 1941. године и трајала је скоро 900 дана. За време блокаде Лењинград је изгубио по разним подацима од 400 хиљада до милион и по људи. Већина њих погинула је не од непријатељских дејстава, већ од глади. Норма хлеба по особи износила је свега 125 грама дневно. Људи су падали на улицама, и смрт је постало толико уобичајена појава, да више никога није плашила. У међувремену, лењинграђани су се трудили колико могу да подржавају војску. За спас рањених дали су 144 хиљада литара крви. У време рата Лењинград је фактички постао још један концентрациони логор

К.Дубица: Обиљежавање Дана сјећања на жртве Холокауста

Међународни дан сјећања на жртве Холокауста данас ће бити обиљежен у Спомен-подручју Доња Градина у Козарској Дубици. Директор Спомен-подручја Тања Тулековић рекла је да ће овај дан бити обиљежен полагањем вијенаца на спомен-обиљежју жртвама логора Јасеновац и отварањем изложбе “Пробој из логора Јасеновац”, чији је аутор Дејан Мотл. Вијенац на спомен обиљежје жртвама Јасеновца у Доњој Градини ће у 9.00 часова положити посланик у Народној скупштини Републике Српске Дарко Бањац, делегација општине Козарска Дубица и друге делегације и поједнинци. Тулековићева је подсјетила да се ове године обиљежава 75 година од пробоја посљедње групе јасеновачких логораша, те ће тим поводом Јавна установа Спомен-подручје Доња Градина организовати и друге значајне активности. У

Vladimir_Putin_3.jpg

Путин: Гнијев према нацистичким дјелима је праведан

Он је додао да су Русија и Израел огорчени покушајима негирања Холокауста и ревидирања исхода Другог свјетског рата. Предсjедник Русије Владимир Путин назвао је праведним гнијев према нацистима због почињених дјела Другог свјетског рата: ниједна кинохроника не може пренијети ту трагедију. „Двадесет седмог јануара 1944. године завршена је једна од најдраматичнијих и најхеројскијих страница у историји Другог свјетског рата — коначно је пробијена опсада Лењинграда“, рекао је Путин на церемонији откривања споменика херојима опкољеног Лењинграда у Израелу „Свијећа сјећања“. Руски лидер је истакао да у историји постоји много примјера упорности, жртвених подвига, „али опсада Лењинграда и Холокауст не могу ни са чим да се упореде“. „Наш заједнички праведни гнијев због

Словеначки суд поништио смртну казну домобранском генералу

Центар “Симон Визентал” оштро је протестовао против одлуке Врховног суда Словеније, који је прошле недјеље из процедуралних разлога укинуо пресуду којом је 1946. осуђен на смрт и домобрански генерал Леон Рупник. – Одлука о опозиву пресуде човјеку који је активно био умијешан у злочине холокауста срамотна је и искривљује историју и представља велику увреду за Рупникове жртве – рекао је Ефраим Зуроф, директор Центра “Симон Визентал”, у писму амбасадору Словеније у Израелу Андреји Пуркарт Мартине, преноси Индекс. – Молимо вас да наш протест одмах пренесете надлежним словеначким властима како би се могле донијети мјере за уклањање големе штете коју је прузроковала неправедна одлука Врховног суда – истакао је Зуроф у писму.   Словеначки

Захарова о пољској резолуцији о Другом светском рату: Тако идеологија побеђује истину

Портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова изјавила је да усвајање резолуције о једнакој одговорности Немачке и СССР за почетак Другог светског рата од стране пољског Сејма (парламента) показује како идеологија побеђује истину. Захарова сматра да Пољска тиме покушава да ревидира резултате Другог светског рата, које је установио Нирнбершки суд. „Стиче се утисак да је, као за време инквизиције, пољски Сејм науку прогласио за јерес, а поборници историјских чињеница оптужени су за вештичарење. Овако идеологија осваја истину. А истина је утврђена Нирнбершким трибуналом. Ако пољски Сејм сумња у његове одлуке, онда то треба да саопшти. Овакав приступ има своје квалификације — ревидирање резултата Другог светског рата“, написала је Захарова на својој страници

Сусрет са историјом: Французи и Британци потписали први пакт са Хитлером

Ревизија истине о Другом светском рату почела падом Берлинског зида. Изјава руског председника Владимира Путина пре неки дан, на састанку организационог одбора за обележавање 75. годишњице победе у Другом светском рату, да покушаји искривљавања историјских истина не престају, и да су се томе придружили не само наследници нацистичких саучесника, већ и неке угледне међународне институције и европске структуре, поново је скренула пажњу јавности на резолуцију Европског парламента, у коме се Совјетски Савез изједначава са нацистичком Немачком. Подсећамо да је 19. септембра европски парламент, поводом 80. годишњице од почетка Другог светског рата, усвојио документ “О важности очувања историјског сећања за будућност Европе” за који је гласало 535, а против било 66

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала