Београд — Бесмртни пут прошао је и Београдом поводом прославе државног празника Дана победе над фашизмом у Другом светском рату. Бесмртни пук је назив за церемонију током које учесници носе фотографије чланова породица који су учестововали у рату. Она је први пут одржана 2012. у Томску, а већ 2014. године у 500 градова у седам земаља. Грађани у Београду прошетали су улицама носећи пред собом велики натпис на којем је писало „Бесмртни пук”. Иза натписа ходали су људи носећи фотографије својих предака погинулих у Другом светском рату.  Осим тога, могле су се видети црвене заставе, као и заставе Србије. У шетњи су учествовали и некадашњи министар одбране Братислав Гашић, министар

Свјетски јеврејски конгрес оптужио је њемачку верзију Јутјуба да није “озбиљна” у уклањању хиљада неонацистичких видео клипова. “Зашто Гугл одбија да дјелује против ширења расистичких и антисемитских видео клипова на тој платформи”, запитао се потпредсједник Свјетског јеврејског конгреса Роберт Сингер у писму упућеном генералном директору Гугла у Њемачкој Филипу Јустусу. Сингер је такође питао да ли пјесме које величају масовно убијање Јевреја представљају слободу изражавања. Потпредсједник Свјетског јеврејског конгреса посебно се осврнуо на песму “In Belsen” екстремно десничарске групе “Kommando Freisler”, која је доступна на Јутјубу иако је званично забрањена у Њемачкој. Чланови бенда су 2009. године осуђени на условну затворску казну због подстицања расне мржње. Радио Телевизија Републике Српске

У припреми војне параде учествује више од 10.000 војника, више од 100 јединица савременог наоружања и војне технике Прву пробу војне параде за 71. Дан победе снимио је новинар телевизије „Звезда“. У припреми војне параде учествује више од 10.000 војника, више од 100 јединица савременог наоружања и војне технике (аутомобили „Тигар“, тенкови Т-90, оклопни транспортери БТР-82А, војна пашадијска возила БМП-3, самоходне хаубице „Мста-С“, противваздушни ракетни системи „Бук-М2“, „Панцир-С1“, ракетни системи „Јарс“ и други). Учествују и перспективни модели војне технике (тенкови „Армата“, БМП и БТР „Кургањец“ и „Бумеранг“, самоходни артиљеријски систем „Коалиција“). (sputniknews.com) Извор: НОВОСТИ Везане вијести: НА ЦРВЕНОМ ТРГУ ВИШЕ ОД 20 000 ВОЈНИКА И КАДЕТА ПРОДЕФИЛОВАЛИ СРПСКИ ГАРДИСТИ БЕЗ

Napisao: Knut. F. Torešen (Knut.F.Thoresen)  U jesen 1948. godine, tri godine posle završetka rata, pred norveškim sudom se pojavio vrlo neprijatan slučaj državne izdaje. Sudilo se 23-o godišnjem Henriju Džordžu Henriksenu(Henry Georg Henriksen) iz Ejestada u Aust-Agderu(Øyestad, Aust –Agder). On je bio član Vaštbataljona br. 6 „Oslo“(Wachtbatallion nr. 6 „Oslo“), jedinice koju su činili norveški vojnici – čuvari u nemačkoj službi u Norveškoj. On je optužen za više ubistava i torturu jugoslovenskih zarobljenika u severnoj Norveškoj(Nord- Norge) u ratnom periodu. To je bio jedan od najozbiljnijih slučajeva u koji su bili umešani norveški čuvari u logorima smrti na severu. U toku sudskog procesa obelodanjene su informacije o strahotama koje su

Официр нацистичке СС јединице Ото Скорзени и припадник јединице која је била под директном командом Адолфа Хитлера је, након Другог светског рата, убијао нацисте за израелски Мосад. Према писању изралеског листа “Харец”, које преносе аустријски медији, Скорзени је током шездесетих година радио за израелску обавештајну службу и убијао нацисте. Нациста из Беча је стекао славу за време операције ослобађања Мусолинија, када је ухапшеног Дучеа, по налогу Хитлера довео у Минхен. Он је у нацистичкој хиреархији веома брзо напредовао. Након рата је Скорзени ослобођен у суђењу за ратне злочине у Дахауу и требало је да чека даља суђења, али је побегао у Француску, затим Шпанију, па Аргентину, да би се вратио

У Осијеку је након дуге и тешке болести у 92. години преминуо озлоглашени нациста Јакоб Денцингер. Денцингер је био под истрагом немачког Специјалног суда за истраживање злочина национал-социјализма, а био је осумњичен да је током Другог светског рата учествовао у вршењу ратних злочина. Откривено је да је овај Осијечанин, рођен 1924. у Чепину, био припадник Хитлеровог удружења Тотенкопф (Мртвачке главе). Денцингер је био чувар нацистичких логора у Аушвицу, Маутхаузену, Светом Георгену и Кракову, да би крај рата дочекао као војник на фронту у близини Торгауа. Након повлачења немачке војске био је сакривен у шуми, али се убрзо затим спустио у град представљајући се као Југословен. За време које је провео

У Њемачкој данас почиње суђење припаднику нацистичке СС јединице, који је био чувар у Аушвицу, према оптужници за убиство најмање 170.000 људи. Тужилаштво тврди да је Рајхнолд Ханинг /94/ примао јеврејске затворенике по њиховом доласку у логор и спроводио их у гасне коморе. Ханинг признаје да је био чувар у логору смрти, али демантује да је умијешан у масовна убиства, пренио је Би-Би-Си. Њему се суди у граду Детмолд, а ово ће бити један од посљедњих оваквих судских процеса у Њемачкој. Ханинг је један од четворице старијих бивших нацистичких чувара којима ће се судити у наредним мјесецима. Међу њима су три мушкарца и једна жена. Ханинг је био СС чувар

Централна државна комеморативна церемонија поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауста биће одржана данас на Старом сајмишту на Новом Београду, а најављено је присуство и председника Србије Томислава Николића. Церемонија ће бити одржана код Споменика жртвама геноцида у Другом светском рату, који се налази у оквиру комплекса некадашњег концентрационог логора на Старом сајмишту на Новом Београду. Председник Србије ће, уз пуне војне и државне почасти, положити венац и обратити се присутнима. Међународни дан сећања на жртве холокауста биће обележен и у Италијанском институту за културу у Београду. Како је наведено у саопштењу Италијанског института, посетиоци ће моћи да учествују у разговору на тему „Путеви спаса: Италијанска окупациона зона” да би

Институт за модерну историју из Минхена објавио је данас књигу Адолфа Хитлера “Мајн кампф” (“Моја борба”) први пут на њемачком тржишту од завршетка Другог свјетског рата. Министарство финансија покрајине Баварске раније је блокирало покушаје издавања Хитлерове књиге, али њихова ауторска права истекла су 70 година након смрти нацистичког лидера. Њемачки министар образовања Јохана Ванка рекла је данас да ће нова верзија “Моје борбе” са коментарима и објашњењима помоћи у разбијању мита који окружује ово дјело. Ванка је њемачким медијима рекла да је књига већ доступна на интернету и да би коментари у књизи могли да ученицима укажу на то да се криминални ставови могу пронаћи одмах на почетку ње. Књига,

Први пут након 70 година „Меин кампф“ (Моја борба) немачког нацистичког вође Адолфа Хитлера од 8. јануара 2016. биће пуштен у продају у Немачкој. Поновно штампање књиге забрањено је након Другог светског рата од регионалне баварске владе у чијем власништву су била ауторска права. Са 1. јануаром 2016. ауторско право је истекло и Институт за савремену историју у Минхену одлучио је да објави ново издање „Меин Кампфа“. Нова књига носиће назив „Хитлер, Меин Кампф, Критичко издање“. Ново критичко издање с хиљадама напомена, коментара и референци академика има за циљ да покаже да је „Меин Кампф“ лоше написан, а не моћан и заводљив. Многе јеврејске групе су поздравиле ову публикацију истакавши да је

Француска је објавила више од 200.000 повјерљивих докумената квислиншког режима маршала Филипа Петена од 1940. до 1944. године, преноси Би-Би-Си. Како се наводи, објављени су документи тадашњег Министарства унутрашњих послова, Министарства иностраних послова, као и Министарства правде и Министарства полиције. Осим тога, објављени су и документи послијератне владе. Међу њима има и повјерљивих докумената о ратним злочинима које је француска власт починила након пораза Њемачке и ослобођења. Током другог свјетског рата Вишијевски режим помогао је нацистичкој Њемачкој у депортовању 76,000 јевреја из Француске. Бивши припадник француског покрета отпора Лусијен Гију изјавио је за “Њујорк тајмс“ да је Петенова влада превазишла чак и очекивања нациста. “Нарочито када је ријеч о депортовању

Руски комунисти отворили су у Пензи „Центар Стаљин“ у циљу рехабилитације имена бившег диктатора и његова деловања на челу Совјетског Савеза, јавља АФП. „Отворили смо наш Центар како би спрали љагу са Стаљиновог имена након више деценија оцрњивања и клевета“, изјавио је директор Георгиј Камнев, локални заступник и шеф Комунистичке партије (КП) у Пензи. „Непобитно је да је током Стаљинове владавине страдало много невиних, то су грешке које се не смеју поновити. Али, стаљинизам је такођер синоним за величанственост земље, социјалну заштиту, научна и културна достигнућа и победе у Другом светском рату“, оценио је Камнев. Центар, смештен у средишту града с више од 500.000 становника, 600 км југоисточно од Москве,

Суд у Њемачкој изрекао је шестомјесечну условну казну припаднику странке крајње деснице Национал демократске партије (НПД) који је на локалном базену показао тетоважу нацистичког концентрационог логора. Двадесетседмогодишњи младић, који је и раније осуђиван за напад, признао је у суду да је показивао тетоважу. Тужилаштво је тражило десетомјесечну затворску казну, а одбрана је тражила ослобађање оптуженог. На тетоважи је нацистички логор и слоган “Сваком по заслузи”, који је био постављен током Другог свјетског рата изнад главног улаза у логор Бухенвалд. Тетоважа је снимљена и фотографија је постављена на друштвену мрежу “Фејсбук”, послије чега је и покренута полицијска истрага. У Њемачкој су на снази строги закони против промоције нацистичке идеологије. Максимална предвиђена

Киел Мајевски наводи три разлога због којих је Јозеф Менгеле злоупотребио своје лекарско знање за време холокауста. Пре тачно тридесет година тело нацистичког злочинца Јозефа Менгелеа је ексхумирано након што је у Бразилу 1979. сахрањен под лажним именом. Тек 1985. је утврђен његов идентитет, а све од смрти, када се удавио док је пливао, живео је лагодним животом. Захваљујући мрежи својих људи 1949. је побегао у Аргентину, где је живео неко време, а затим у Парагвају и Бразилу. Иако га је тражило више држава, укључујући и Немачку, никада није ухваћен, никада није одговарао за своје злочине и никада се није покајао. За време холокауста у смрт је послао 400.000 људи.

Суђење 93-годишњем бившем стражару СС јединице, који је оптужен за саучесништво у убиству најмање 170.000 људи у нацистичком логору смрти Аушвиц-Биркенау, почиње средином фебруара, рекла је данас портпарол суда. Суд у западном граду Детмолду преузео је случај против Рањнхолда Х., који живи у сусједном селу Липе. Суд у Њемачкој прошле седмице је одобрио суђење другом 95-годишњем Нијемцу оптуженом за саучесништво у убиству најмање 3.681 особе у логору Аушвиц-Биркенау од јануара 1943. до јуна 1944. године. У јулу, 94-годишњи Оскар Гронинг, познат као “књиговођа Аушвица”, осуђен је на четири године затвора због саучесништва у убиству 300.000 људи у Аушвицу. Још један случај у којем су главни актери “радници” логора смрти чека