arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

ДРОБИЛИЦА ЗА KОСТИ – Логор у коме је страдало на хиљаде Срба, а нису ни Аушвиц ни Јасеновац

10.10.2022

Kонцентрациони логори о којима се најчешће прича су обично Аушвиц, Белзец или Дахау. Међутим, они поптуно бледе у односу на Маутхаузен-Гусен, који се налази око 20 километара од Линца у Аустрији. Био је класификован као логор 3. реда, што је значило да је имао најбруталније могуће услове притвора, а у њему је настрадало на хиљаде Срба током Првог и Другог светског рата. Kомплекс је назван по селу у којем се налазио, а састојао се од главног кампа и више споредних око њега. Логор је изграђен у Маутхаузену због своје близине граду Линцу. Био је дом великог броја политичких непријатеља Рајха током Другог светског рата. Немачки војници су га звали “Дробилица

Одржана нишка премијера филма „Логор смрти у Карашјоку“

26.08.2022

Након премијере у Нишу, филм “Логор смрти у Карашјоку”, редитеља Кјетила Палмквиста, биће приказан у Београду, Ослу, Грачаници, Стокхолму, Швајцарској, а филмска екипа већ размишља о снимању другог дела. Две сале у биоскопу „Синеплекс“ у Нишу биле су мале да приме публику која је вечерас дошла да погледа филм „Логор смрти у Карашјоку“ који је премијерно приказан документарни у оквиру „Филмских сусрета“. Овај филм представља историјско благо које смо  као народ добили заслугом Србина из Норвешке продуцента Бранка Димовића Димеског који је и покренуо целокупну причу око екранизације филма са пријатељском норвешком продукцијом ПОX са редитељем Кјетилом Палмквистором на челу. – Видели сте и сами колико је публика била “без

У Нишу 25. августа светска премијера норвешког филма ,,Логор смрти у Карашјоку“

22.08.2022

У биоскопу Синеплекс у Нишу, 25. августа у 19 сати, премијерно ће бити приказан документарни филм ,,Логор смрти у Карашјоку” у оквиру Филмских сусрета у Нишу. Овај филм је историјско благо које смо ми као народ добили заслугом Србина из Норвешке продуцента Бранка Димовића Димеског (родом са Космета), који је и покренуо целокупну причу око екранизације филма са пријатељском норвешком продукцијом POX на челу са редитељем Кјетил Палмqуистором. А у целој овој причи велики допринос дао је и норвешки историчар Кнут Фловик Торасен. Српски писац и публициста Бранко Димовић Димески написао је три књиге а по доласку у Норвешку кренуо је да истражује и страдање Српског народа за време Другог

РУСИЈА ЗНА КО УВЕК ПУЦА У ЊУ: Пре 81. годину почела опеација Барбароса, уз нацисте војници из Италије, Албаније, НДХ…

22.06.2022

У ОСВИТ данашњег дана, пре 81 годину, фашистичка Немачка је мучки, без објаве, напала Совјетски Савез. Око стотину пешадијских и 32 оклопне моторизоване дивизије, потпомогнуте снажном ваздушном флотом, отвориле су један од најдужих и најкрвавијих фронтова у историји ратовања и започеле највећу битку коју је човечанство водило од свог постојања. И, мада је Други светски рат завршен потпуном капитулацијом фашистичких држава, коштао је све народе света неизмерних страдања: готово 100 милиона погинулих и инвалида. Готово све земље које се, на други начин – санкцијама данас обрачунавају са Руском Федерацијом, војно су учествовале у нападу на СССР, тог 22. јуна 1941. Уз Немце су тада стали и њихови савезници Румуни, Италијани,

Совјетски војници у Берлину

Дан кад су нацисти напали Русију и отворили врата коначном поразу

22.06.2022

На данашњи дан 1941. године Њемачка је у Другом свјетском рату напала тадашњи Совјетски савез. Дуж цијеле граничне линије између Балтичког и Црног мора, са више од 150 дивизија, Њемачка је кренула у напад. Планом нацистичког вође Адолфа Хитлера названим „Барбароса“ било је предвиђено уништење совјетских армија у граничним областима и брзо заузимање европског дијела Совјетског Савеза. Њемачка армија са четири милиона војника, 3.300 тенкова и 2.000 авиона, у почетку је веома брзо напредовала, али је већ на самом крају 1941. било јасно да је план за брзо уништење совјетске Русије доживео неуспјех. Коначни пораз у Другом свјетском рату нацисти су доживјели управо од руских војника. Извор: ИН4С Везане вијести: 22. ЈУН:

Литургија и парастос у Камничкој Бистрица (Словенија) борцима ЈВуО, и народу из збјега из Црне Горе, Боке, Херцеговине и Источне Босне, пострадалим после краја рата 1945.

21.06.2022

И ове године смо се сјетили жртава, које су пола вијека насилно биле брисане из памћења нашег народа (тек послије распада СФРЈ, 1994. године, почело се први пут са обиљежавањем стратишта у Камничкој Бистрици). Вјечнаја памјат! И ове године је у Камничкој Бистрици, близу градића Камника, у околини Љубљане, на десетак километара од аустријске границе, одржана литургија са парастосом борцима Југословенске бојске у отаџбини (ЈВуО) и народу из збјега са подручја Црне Горе, Боке, Херцеговине и Источне Босне, пострадалим на подручју Словеније после краја Другог свјетског рата, маја и јуна 1945. Литургију је служио о. Александар Обрадовић, архијерејски замјеник за Словенију Митрополије загребачко-љубљанске. На жалост, осим уобичајених листића – летака,

Са споменика у Блајбургу уклоњене ознаке НДХ, остао само неутрални натпис

05.05.2022

Споменик који је Блајбуршки почасни вод подигао на Блајбургу у знак сећања на војне формације НДХ је коначно промењен у складу са препорукама федералних и наредбама локалних аустријских власти. На камену је до сада писало на хрватском “Част и слава палој хрватској армији у мају 1945”, а на немачком “У знак сећања на пале Хрвате у мају 1945”. Са споменика у Блајбургу уклоњене ознаке НДХ, остао само неутрални натпис Превод на немачки је био лажан и камуфлиран, док је хрватска варијанта отворено одавала почаст војсци једне фашистичке државе унутар Хитлеровог блока, немачка варијанта је само констатовала патњу једног народа у рату. Поред натписа је стајала хрватска “шаховница”, хрватски грб са

НОВА КЊИГА СРЕТЕНА ЈАКОВЉЕВИЋА – „Скривена историја о страдању Срба на простору НДХ (1941- 1945)

09.04.2022

Сретен Јаковљевић, новинар, писац и члан Удружења новинара Србије (УНС) објавио је књигу „Скривена историја о страдању Срба на простору НДХ (1941 – 1945) „Овом књигом покушавамо многе скривене приче да отргнемо од заборава“ написао је Јаковљевић у предговору и додао да се у рату заборављају судбине и страдања „малих“ људи, а њихове приче чине најверодостојнији мозаик истине о ратним ужасима. Књига је резултат вишедеценијских истраживања у архивама, библиотекама, као и непосредних разговора са учесницима Другог светског рата. Аутор у делу пише да су комунисти величали своју победу, скривали грешке и злочине које су учинили, а југословенску војску приказали као негативце. „У то име многе злочинце и кривце за српска

Ђурђица Драгаш: Амстердам у Београду

12.02.2022

Зашто нас више боле туђе него властите ране или каква је разлика између “Мајиног” и “Дариног” народа. Синоћ је у београдском позоришту “Атеље 212” одржана премијера представе Амстердам. Данима је најављивана и истицано је да је реч о “првом извођењу тог комада на српско-хрватском говорном подручју” као и првом “извођењу текста реномиране израелске ауторке Маје Арад Јасур на овим просторима”. Рекло би се да Београд, као и обично, предњачи!!! Уз ограду да представу нисам још одгледала па зато не могу ни да улазим у њене детаље, размишљам ипак, од тренутка кад сам прочитала о чему се у њој ради, о томе како би била примљена у београдској и “регионалној” јавности

Вараждин уочи и за вријеме априлског рата 1941. – успомене Николе С. Радовића

10.02.2022

Некадашњи официр војске Краљевине Југославије Никола С. Радовић објавио је 1986. у емиграцији своје кратко сјећање на догађаје у Вараждину и сјеверозападној Хрватској уочи и за вриjеме априлског рата 1941. под називом Сећање из Хрватске – рад „пете колоне”. Приредио: Никола Милованчев Ове успомене су драгоцјене јер се у њима освјетљавају догађаји везани за неке познате личности (Дража Михаиловић, генерал Аугуст Марић, Хинко Хенрик Кризман) али и политичко стање и расположење на том простору у то вријеме. То свједочење објављено је у Гласнику Српског историјско-културног друштва „Његош” у Америци, свеска 59, јуни 1986, стр. 60-63.  СЕЋАЊЕ ИЗ ХРВАТСКЕ –  рад „пете колоне” Бурно предратно стање почев од 1938. год. нашој

ВИДЕО: Крвави камен херцеговачки – Радачки Бријег, Љубомир

08.02.2022

“Крвави камен херцеговачки” прича о монструозном злочину Саве Ковачевића и Драгице Правице у требињском селу Радачки бријег, Љубомир, гдје су 27. фебруара 1942. године стријељали 18 стараца и младића. Први дио: Други дио: Трећи дио: Извор: ХЕРЦЕГ ТВ Везане вијести: Крваво коло Радачког Бријега | Јадовно 1941. РАДАЧКИ БРИЈЕГ, 27. ФЕБРУАР 2020. ГОДИНЕ: Помен жртвама комунистичког терора С друге стране историје (1): Крваво коло Радачког Бријега Пријеки суд Саве Ковачевића: Породицама жртава забрањивао да носе црнину Историја о којој се ћутало: Друго лице „народних хероја“

ОД ВОЛГЕ ДО МОРАВЕ – Антологија песама посвећених Великом отаџбинском рату

06.02.2022

Књига је у тврдом повезу, на 130 гр. кунстдруку и садржи 16 колорних илустрација великих совјетско-руских сликара, на тему Великог отаџбинског рата. Позивамо Вас да својом ПРЕНУMЕРАЦИЈОМ помогнете објављивање ове књиге. Након прошлогодишњег објављивања српског издања монографије о дванаест Меморијала Црвене армије на тлу Југославије, са именима више од 11.700 погинулих и несталих бораца током Другог светског рата, коју су Благословили почивши Патријарх српски Г. Иринеј и руски Кирил, приступили смо припреми за објављивање првог српског издања Антологије песама посвећених Великом отаџбинском рату под називом – ОД ВОЛГЕ ДО МОРАВЕ. У књизи коју је приредила Дарија Виноградова из Москве, а превела Дајана Лазаревић, налази се око 100 песама, 60 совјетско-руских

Мeђународни дан сјећања на жртве Холокауста

27.01.2022

У свијету се данас обиљежава Међународни дан сјећања на жртве Холокауста током Другог свјетског рата. На данашњи дан 1945. године, јединице совјетске армије ослободиле су највећи нацистички концентрациони логор Аушвиц са 7.500 затвореника, а у борбама је живот изгубио 231 совјетски војник. Међународни дан сјећања на жртве Холокауста установљен је 2005. године резолуцијом Генералне скупштине УН. Опредељујући се за дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц-Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи, Генерална скупштина УН руководила се потребом реафирмације људских права, превенције и кажњавања злочина геноцида, као и стално присутне опасности од расне, националне и вјерске мржње засноване на предрасудама. Према подацима Државног музеја логора, у логору Аушвиц, проширеном у

Одобрена резолуција којом се осуђује порицање холокауста

25.01.2022

Генерална скупштина Уједињених нација одобрила је данас резолуцију којом се осуђује свако порицање холокауста и позивају све нације и компаније друштвених медија да предузму активне мере у борби против антисемитизма. Резолуција је одобрена консензусом, без гласања. Амбасадори Израела и Немачке, који су снажно подржали резолуцију, истакли су значај усвајања ове резолуције. „Живимо у ери у којој фикција постаје чињеница, а холокауст постаје далека успомена”, рекао је израелски амбасадор при УН Гилад Ердан у Скупштини, позивајући на подршку резолуцији, пренео је Танјуг. Амабасадор Ердан, унук преживелих холокауста, поручио је да је резолуција обавеза да се осигура да се искривљавање и порицање холокауста „више неће толерисати”. Истакао је да платформе друштвених медија,

Монографија нишке историчарке – Словенци у Србији под немачком окупацијом 1941-1944

27.12.2021

Историчарка из Ниша, Ивана Груден Милентијевић, објавила је моногафију „Словенци у Србији под немачком окупацијом 1941-1944.“, која представља проширено издање њене претходне публикације „Страдање Словенаца у Нишу током Другог светског рата“. Иванина интересовања као историчара -истраживача, везана су подједнако за Други светски рат као и за Словенце, будући да има словеначко порекло. Најсуровији сукоб у историји човечанства, Други светски рат, резултирао је вишемилионским жртвма, огромним материјалним разарањима и великим променама на политичком, економском и културном плану савремене цивилизације. Након окупације Краљевине Југославије 1941. године немачке снаге су приступиле процесу депортације једног дела словеначког живља са простора јужне Штајерске и Крањске, на територију поробљење Србије. Радило се о практичном спровођењу идеолошког

НОВО ХРВАТСКО “РЕМЕК ДЕЛО”: Усташама приписују заслуге српских хероја! (ВИДЕО)

21.12.2021

Ново ревизионистичко (не)дело нам је стигло из Хрватске. Иако смо навикли на разне покушаје комшија да се “оперу” пред историјом, овај пут сведочимо бизарности какву дуго нисмо имали прилике да видимо. Како пише један од водећих српских филмолога и историчара филма Божидар Зечевић у новом броју “Печата”, документарни филм “Амерички пилоти у Хрватској 1941-1945” у режији Николе Кнеза, америчко-хрватског филмаша, говори о “љубазном и пажљивом поступању према америчким зракопловцима чији су зракоплови оборени изнад Хрватске и Босне током Другог светског рата”, али и о “страдању Хрвата од стране диктатуре српске монархије у Краљевини Југославији”. – На плакату овог филма, објављеном на загребачком “Макспорталу”, ову болесну легенду рекламира генерал хрватског зракопловства,

Фото: Архива | Одзвонило усташком скупу у Блајбургу?

Аустрија забрањује скуп у Блајбургу

24.11.2021

Неуобичајено оштрим језиком је аустријска национална телевизија ОРФ пренела вест да “Аустрија убудуће забрањује хрватску ревизионистичку манифестацију у Блајбургу”. ОРФ у извештају наводи да је “усташки сусрет у Блајбургу заувек историја”, као и да ће Влада у среду прогласити забрану после многих година критика. “Тај скуп је увек најављиван као црквени догађај, док се у стварности радило о сусрету старих и нових нациста који су се окупљали да славе фашистички усташки режим”, каже се у извештају ОРФ-а. Аустријским гледаоцима се објашњава “да се на годишња окупљања долазило са фашистичким симболима на заставама и мајицама, окупљало се на хиљаде десних екстремиста, с њима заједно измешани припадници хрватске цркве и државе”. “Велики

ПОГЛЕДАЈТЕ НОВИ ТРЕЈЛЕР О СТРАДАЊУ СРБА У НОРВЕШКОЈ (Карашјок)

07.11.2021

Норвешка екипа коју предводи режисер Кјетил Палмqуист, продуцент Бранко Димески и историчар Кнут Фловик Тхоресен ускоро у Србији, где ће наставити снимање у Нишу и Београду. За сајт Српска историја режисер Кјетил Палмqуист преноси: Протеклих дана провели смо у Лапонији – Карашјоку,  где смо наставили  снимање филма Логор Смрти у Карашјоку. Користили смо најсавременију технику како бисмо гледаоцима представили страдање Српских логораша у Карашјоку. Екстремни услови и температура од – 19 у октобру која у каснијим периоду  достигне  читавих – 50 степени била је један од непријатеља Српским логорашима. Такође у промо видео можете видети логор  у коме су Српски логораши били смештени. Велики број њих око 70 % је

Норвешки историчар Кнут Фловик Турасен, о филму који описује страдање Срба у Норвешкој, који је у изради

04.10.2021

Кнут: ,,Не користим израз Југословени за затворенике, 93% њих су били Срби, и зато користим израз Срби. Југославија више не постоји, а ни Југословени осим неких носталгичара. Норвежани су их током рата називали српским заробљеницима”. За сајт Српска историја говори, норвешки историчар Кнут Фловик Турасен ,,На овој теми радим  много година, нажалост било је неколико покушаја да се манипулише причом о затвореницима. Важно је повезати се с емпиријским чињеницама и истовремено представити причу на поштен и објективан начин. Истина је да је у логорима радило око 200 норвешких стражара, од којих је око 50 било врло брутално и осуђено је за злостављање и убиство након рата. Ово нећемо крити, такве

Поводом 80 година од страдања српских логораша у норвешким логорима у Норвешкој продукцији почело снимање филма (видео)

22.09.2021

У прошлости је било покушаја да се ове чињенице прикрију, и да се употребе у политичке сврхе, тако је и кренула идеја да се екранизује прича о српском страдалаштву у Норвешкој за време Другог светског рата Током Другог светског рата, 4.060 затвореника је послато из бивше Југославије у Норвешка као робовски радници. Њих 2398 је изгубило живот. Већина је умрла у пет логора на северу Норвешке. Један од њих је био у Карасјоку. У овом логору је више од 70% затвореника умрло у року од неколико месеци. Српски заробљеници послати су у Норвешку од лета 1942. и током рата у неколико група. У Норвешкој су завршили на неколико места, а

Пољски суд: Историчари холокауста не морају да се извине

18.08.2021

Пољски апелациони суд пресудио је данас да два историчара оптужена да су у књизи о холокаусту укаљала углед пољских сељака, не морају да се извине, чиме је одбачена ранија пресуда нижег суда у Варшави. У фебруару је суд у Варшави донео пресуду да се Барбара Енгелкинг и Јан Грабовски, аутори књиге „Следи ноћ: судбина Јевреја у одабраним окрузима окупиране Пољске”, морају  извинити због тврдњи да је сељанин Едвард Малиновски предао Јевреје нацистичким Немцима, пише Ројтерс. Неки академици су тада оценили да би ова пресуда могла да угрози даља истраживања о улози Пољске у Другом светском рату. „Пресуда донета данас је огромна ствар, не само за мене и моје колеге, већ

Немачки свештеник о Србима: Ми смо их мучили, а они су мазили нашу децу!

09.07.2021

Фридрих Гризендорф био је дворски свештеник. Након Другог светског рата када је Немачка изгубила, Фридрих је одржао проповед у селу Евербургу крај Оснабрика у коме се тада налазило на хиљаде српских заробљеника. Ево шта је том приликом рекао! “Наша отаџбина је изгубила рат. Победили су Енглези, Американци, Руси. Можда су имали бољи материјал, више војске, боље војсковође. Но, то је у ствари изразито материјална победа. Ту победу су однели они. Међутим, има овде међу нама један народ који је од свих победника извојевао једну много лепшу, другу победу. Победу душе, победу срца, победу мира и хришћанске љубави. Тај народ су Срби. Ми смо их раније само површно познавали. Али смо

Никола Милованчев: Шибеник у црвеном делирију – септембар 1943.

08.07.2021

Велики број жртава настрадалих од побједничке стране (преко 350.000 усмрћених) је свакако један од важних разлога зашто темељит попис жртава Другог свјетског рата у Југославији никада није био извршен у 45 година, од 1945. до 1990. Предговор приређивача Из неколико коментара читалаца на један чланак проф. др. Владислава Сотировића, који је објављен на порталу Јадовно 1941, схватио сам да млади читаоци, посебно у Србији и Републици Српској, мало знају о злочинима почињеним у име Kомунистичке партије Југославије и њеног вође Јосипа Броза у периоду од 1941. до 1945. Зато је посебна задаћа моја и свих нас, чији су очеви и дједови учествовали у партизанском покрету због борбе против окупатора а

“Срби Баније у концентрационом логору Маутхаузен” Милоша Бајића

08.07.2021

Подсјећамо да се појавила за историју српског народа Баније изузетно вриједна књига: „Срби Баније у концентрационом логору Маутхаузен“, аутора Милоша Бајића, пјесника и међу прогнаним Србима у Србији истакнутог културног посленика. Српски народ, до грађанског рата у Хрватској деведесетих година већински народ Баније, дуго је муку мучио са сређивањем пописа својих страдалника – бораца или жртава ратова у 20. вијеку. Тек у другој његовој половини истражено је и убиљежено много тога што је требало да се ради и раније уради. И то што је урађено, урађено је захваљујући прије свега ентузијазму појединаца. Али, да не идемо сад у ту дугу, тешку и компликовану причу. Књига Милоша Бајића, чији је издавач

Од Хитлерових кољача до genocide survivora

23.06.2021

Истраживач Ксавијер Бугарел (Xavier Bougarel) специјалиста за ислам на Балкану, наводи бројку од које се леди крв у жилама – док је Француска за време Другог светског рата дала између 8.500 и 9.000 есесоваца (не рачунајући насилно регрутоване у Алзасу и Мозелу) у Босни је било између 20.000 и 30.000 муслимана који су приступили „Ханџар“ СС дивизији. Ствар је у томе што у то време Босна није имала више од милион и по муслимана. У интервјуу који је дао за “Courrier des Balkans” Ксавијер Бугарел, аутор књиге „Ханџар дивизија СС вафен Босне 1943-1945, објашњава како сећање на ову немачку дивизију коју су као топовско месо сачињавали муслимани Босне и Херцеговине

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала

Пријавите се
на наш билтен

Jadovno-logo-bijeli 1

Удружење

Комплекс Јадовно

ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ

Запратите нас на друштвеним мрежама:

Пратите нашу аналитику: