Ботн/Нови Сад – У норвешкој општини Салтдал, у месту Ботн, где се налази највеће сабирно гробље у Северној Норвешкој, у част југословенским затвореницима интернираним током Другог светског рата у Норвешку, венце су на спомен плочу положили норвешки краљ Харалд В и амбасадорка Републике Србије у Норвешкој Сузана Бошковић-Продановић. Венце су носили троје унука затвореника који је преживео логор у Норвешкој, Маја. Лука и Ива Димитријевић, уз традиционалну народну песму „Тамо далеко”, у изведби Јасмине Козић из Ниша, која данас живи у Норвешкој, саопштила је Скупштина АП Војводине. Велики број присутних гостију из Норвешке и Србије, као и представнике удружења пријатељстава две земље, поздравила је председница Парламента Округа Нордланд Соња Стин,

У норвешком граду Фауске откривена је спомен-плоча као знак сјећања на невине житеље војвођанског насеља Меленци, страдале у нацистичком логору смрти током Другог свјетског рата. Становници Меленаца прво су депортовани у Фауске гдје су страдали у њемачком концентрационом логору смјештеном у том норвешком граду. “Неизмерно смо захвални нашим побратимима из Фауске што су подигли ову спомен-плочу како се никада не би заборавило да су и Меленчани били ту и дали своје животе како бисмо данас живели мирно и слободно”, рекао је предсједник Савјета Мјесне заједнице Меленци, Веселин Фрајић, послије откривања спомен-плоче. Градоначелник Фауске Јорн Стене истакао је да је 40-годишње пријатељство ова два мјеста прича о животу и смрти. Свечаном

Њемачки генерал Хајнц Гудеријан је у својој књизи, прије почетка рата, процијенио да Совјети имају око 10.000 тенкова, што је вођа нациста Адолф Хитлер сматрао смијешним. Хитлер је признао своју грешку када је већ било касно. Приредио: Ненад ТАДИЋ Мада су рат званично изгубили у мају 1945. године, нацисти су поражени још 1941, током напада на Совјетски Савез, када су их тешка руска зима, херојски отпор бораца и народа пред Москвом и Лењинградом /данашњи Санкт Петербург/, те погрешне Хитлерове процјене одвеле у пропаст. Јосиф Висарионович Стаљин није вјеровао до посљедњег тренутка да ће га Адолф Хитлер напасти. СССР и нацистичка Њемачка потписали су споразум о ненападању/Споразум Рибентроп-Молотов/, међутим, многобројне повјерљиве

Тако глупо звучи данашњи ламент да „не бисмо победили без савезника“: напротив, у много већој мери је тачно да савезници, чак и поред све моћи Америке, не би победили без нас. Победа 1945. године и наши војници у Берлину представљали су изванредно чудо, невероватан стицај околности, које западна политика није предвидела Анкета коју је телевизијски канал „Раша Тудеј“ (Russia Today) спровео заједно с великим западним агенцијама за истраживање јавног мњења показала је да се већина странаца не сећа улоге Русије у Другом светском рату. Педесет одсто испитаника мисли да су Хитлера победиле САД, 22 одсто главне заслуге приписује Британији, и само 14 процената се сећа улоге Совјетског Савеза. Остали или

Током протеклих неколико деценија води се свеобухватна кампања како би се што више умањио допринос СССР-а победи над фашизмом, а сваки успех Црвене армије приписује се пре свега америчкој помоћи без које би, како наводе неки, „СССР био немачка провинција“ још 1941. године. Амерички Конгрес је у марту 1941. године донео закон о давању повољних наменских кредита за куповину оружја и других војних материјала од САД. Кредит су могле добити земље „чија одбрана има значаја за интересе САД“, с тим да се отпише дуг за оружје и материјале који се потроше у току рата. Тај систем је добио назив „Закон о зајму и најму“ (ленд лиз). Велика Британија постала је

На данашњи дан 1929. године рођена је Анелис “Ана” Мари Франк, једна од најпознатијих јеврејских жртава Холокауста. Рођена је у Франкфурту на Мајни у Њемачкој, али је већи дио живота провела у Амстердаму. Друга је ћерка Ота и Едит Франк-Холендер и млађа сестра Марго Франк. Ана је била држављанин Њемачке до 1941, када јој је одузето држављанство по Нирнбершким законима. Постала је позната послије смрти, захваљујући објављивању дневника у којем је описала живот током скривања за вријеме нацистичке окупације у Другом свјетском рату. Анина породица се 1933. преселила у Холандију коју је нацистичка Њемачка окупирала 1940. године. Када су 1942. године прогони Јевреја постали учесталији, Франкови су се сакрили у

Грчка политичарка Зое Константопулу накратко је спријечила њемачког амбасадора Петера Шофа да положи вијенце на споменик нацистичким жртвама у селу Дистомо, наводећи да би Берлин требало прво да исплати ратну одштету. Константопулу, која је кратко била на функцији предсједника парламента 2015. године, стала је Шофу на пут док је ишао да ода почаст жртвама “ес-ес” јединице у селу Дистомо. “Немате права. Прво треба да платите одштету жртвама”, рекла је Константопулу на енглеском језику. Њен поступак изазвао је разна реаговања, поједини су аплаудирали, а други су узвикивали “срамота” и “лицемерје” наводећи да је она тиме злоупотребила церемонију како би себе промовисала. Некадашњи припадник грчког покрета отпора Манолис Глезос /94/ узео је

Вашингтон – Професор права на престижном америчком универзитету Јејл, Џејмс Q. Витмен изазвао је велику пажњу у свету тврдњом да је нацистичка Немачка узела Америку као свој узор за расну политику и законе против Јевреја, па је копирала њене законе о расној сегрегацији. На конференцији одржаној 5. јуна 1934. године у Берлину, на којој су били присутни сви министри у Хитлеровој влади, главно питање које је мучило врх нациста било је шта урадити са пола милиона немачких Јевреја. Закони који су донети у претходних годину дана од како је Хитлер преузео власт, у великој мери су суспендовали Јевреје из јавног живота, али је било јасно да нацисти немају намеру ту

Дјеца коју је од нацистичких концентрационих логора спасио Британац сер Николас Винтон, открила су данас споменик на главној жељезничкој станици у Прагу као знак сјећања на њихове родитеље. Британац је пред почетак Другог свјетског рата уговорио да осам возова превезе 669 дјеце, углавном Јевреја, из Чехословачке преко Њемачке у Британију. Винтон је преминуо 2015. године у 106. години. Дјеца су послата у хранитељске породице. Већина њихових родитеља умрла је током Холокауста. Споменик “Збогом” реплика је врата на возу из 1939. године са дјечијим рукама са једне и родитељских са друге стране. Једна од преживјеле дјеце Милена Гренфел-Бејнс истакла је да је споменик израз захвалности. Извор: СРНА

Велимир Павловић (96), интернирац у Норвешкој, уочи 75 година од прогона Срба у ову земљу. Од 5.000 српских заробљеника у логору “Карасјок”, у првој години њих 72 одсто брутално убијено У Норвешкој се следећег месеца обележава 75 година од доласка српских ратних заробљеника у ту земљу. Од 4.268 идентификованих мученика који су на северу континента правили држави Норвешкој пут ка Финској и ка Поларном кругу (данашњи пут Е 6), вратило се само око 1.000. У првој години од јуна 1942. до истог месеца 1943. на најсвирепији начин побијено је 72 одсто доведених! Такву стопу смртности нису имали ни најозлоглашенији нацистички логори. Велимир Павловић (96) последњи је у Београду из тог

Српски глумац, одскора и редитељ и сценариста, Предраг Јакшић, поводом обележавања Дана победе објавио је на свом фејсбук профилу, кратко реаговање у којем описује стварност која обележава данашње време. „Док НАТО, познато прибежиште за Хитлерове бивше генерале, покреће велику војну вежбу на тлу земље савезнице Вермахта, са циљем застрашивања земље која је победила Хитлера, Док се на једном од највећих стратишта Другог светског рата, Маутхаузену, вијоре заставе представника оних који нису били у антифашистичкој коалицији, већ су убијали Хитлерове противнике. Док је у француском другом председничком кругу кандидаткиња са тешким наслеђем антисемитизма ‘поражена’ од стране кандидата банке, чији су оснивачи били први Хитлерови финансијери, власници свих новинских агенција у Трећем рајху

Учесници “Бесмртног пука” прошетали су поводом 9. маја Дана победе над фашизмом Кијевом и Харковом гдје су их напали екстремисти. У Доњецку на истоку Украјине одржана је војна парада у организацији проруских снага. Према наводима локалних медија, око 5.000 људи одало је пошту настрадалима у рату између Совјетског Савеза и нацистичке Њемачке 1941-1945. године и положило цвијеће на споменик Спомен славе. Њима су се придружили учсници “Бесмртног пука” носећи слике ратних ветерана и Георгијевске ленте, симбол побједе над фашизмом, преноси АФП. “Учесници Бесмртног пука окупили су се неколико метара од споменика Спомен славе у Харкову и почели да узвикују: Не фашизму! Они су пјевали песме и рецитовали стихове о грађанском

Деветог маја 1945. капитулацијом нацистичке Њемачке окончан је Други свјетски рат у Европи и 9. мај се од тада обиљежава као Дан побједе. Девети мај се обиљежава и као Дан Европе. Безусловну капитулацију Њемачке у Берлину је нешто иза поноћи 8. маја 1945. потписао фелдмаршал Вилхелм Кајтел, у име Совјетског Савеза потписник је био маршал Георгиј Жуков, а у име западних савезника британски ваздухопловни генерал Артур Тедер. У рату који је трајао нешто мање од шест година, нашла се 61 држава и око 110 милиона војника. Процјене говоре о 50 до 80 милиона погинулих, од тога је цивила било између 38 и 55 милиона. Државна комисија бивше Југославије својевремено је

Српски народ сваког маја, од далеке `45. године прошлог века сумира своје жртве, за победу над нацизмом и фашизмом у свету. Промене владајућих идеологија и партија, доносиле су и промене појавних облика пригодне прославе, али не и оправданог захтева српског народа за истином, без политикантсва и калкулације за тренутну власт. Све до инсцениране свађе са првом земљом социјализма, после победе, указивало се на стварну пресудну улогу Црвене армије у сламању здружених фашиста Европе, јер су њихове оружане формације било редовне, било добровољачке, од самог почетка биле јединствене, у агресији на Совјетски савез. Због места и улоге новонасталих земаља „народне демократије“, у моменту када су острвски покварењаци свесно спустили „гвоздену завесу“

Председник Републике Српске Милорад Додик честитао је председнику Руске Федерације Владимиру Путину Дан победе над фашизмом, истичући да тај велики празник увек подсећа на славно време када је велики руски народ, предводећи антифашистичку коалицију, пресудно утицао на излазак света из пакла Другог светског рата. Додик је нагласио да је руски народ поднео највећи терет Другог светског рата, о чему сведочи и 25 милиона руских жртава, што представља половину свих жртава у Другом светском рату, те поручио да се то никада не сме заборавити. „Ми, припадници српског народа, кога, такође, красе слободарски дух и антифашизам, истина и правда, поносни смо на историјску улогу братског руског народа у сламању фашизма, али и

Помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милан Поповић положио је венце код спомен плоче страдалим Србима у некадашњем центру за еутаназију у дворцу у Хартхајму у општини Алковен Помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милан Поповић положио је данас венце код спомен плоче страдалим Србима у некадашњем центру за еутаназију у дворцу у Хартхајму у општини Алковен. Он је положио венац и страдалим Србима у Првом светском рату у некадашњем аустроугарском логору ”Ашах”. Комеморацијама су присуствовали кадети Војне академије и студенти Криминалистичко – полицијске академије, као и ученици Гимназије из Бруса који су победили на такмичењу ”Да рат остане само игра”. Председница Удружења заточеника