arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
Главна капија Аушвица (Фото: ANP)

Оглас шокирао: Посјетите Аушвиц као мјесто инспирације

Оглас једне београдске туристичке агенције изазвао је најприје шок, а потом је услиједило и извињење. Та агенција позвала је туристе да посејте Аушвиц, мјесто и симбол највећег људског страдања у 20. вијеку, али уз поруку да посјете не злогласни нацистички логор, већ, како су навели, мјесто које је било инспирација за многе филмове. Оглас је уклоњен, али то није ублажило мишљење представника јеврејске заједнице и историчара који случај виде као релативизацију фашизма и увреду за жртве. “Не пропустите посјету овом историјском мјесту у близини Кракова које је било инспирација многим познатим филмовима!“, писало је у огласу једне београдске туристичке агенције. Овакав позив туристима био би прихватљив да дестинација није Аушвиц

Награда за Вафен СС: Нацисти у Летонији ће добити статус учесника Другог светског рата

Парламент Летоније одобрио је нацрт Закона о давању статуса учесника Другог светског рата ветеранима који су се борили на обе стране фронта, укључујући и страну нацистичке Немачке, саопштило је национално удружење „Све за Летонију!“ – „Отаџбини и слободи/ДННЛ“. „Парламент је коначно подржао у завршном читању Закон о статусу учесника Другог светског рата који су већ много година иницирали ратни ветерани и национална заједница. Летонија је коначно оценила оне људе који су се борили против тоталитарних режима“, наводи се у саопштењу објављеном на „Твитеру“. ​Раније је летонски Парламент одобрио нацрт Закона о статусу учесника у Другом светском рату. Према овом закону, додељивање статуса учесника Другог светског рата даје се само грађанима

Немачка: Испитује се девет случајева нацистичких злочина

Немачка федерална агенција за истраживање нацистичких ратних злочина предала је девет нових случајева тужилаштву, које ће проценити да ли ће покренути кривичне поступке против некадашњих чувара концентрационих логора. Сви они осумњичени су да су помагали у убиствима у логорима Аушвицу, Матхаузену, Бухенвалду и Равенсбрику. Већина осумњичених има више од 90 година, преносе немачки медији. Извор: СПУТЊИК Везане вијести: Последњи нациста без држављанства, нико га не жели Пољска ТО избацила Аушвиц и Јевреје из знаменитости Пољске Пољска на интернету објавила податке о особљу Аушвица …

nenad-antonijevic.jpg

Видео: Култура сјећања и памћења – Ненад Антонијевић

“Однос говорне историjе и историографске литературе” назив jе предавања одржаног у оквиру проjекта “Култура сjећања и памћења – Однос према жртвама Холокауста и геноцида 1939-1945” Ненад Антониjевић – историчар, виши кустос Музеjа жртава геноцида из Београда своjим предавањем успоставља корелациjу између усмених свjедочења преживjелих као историjских извора и историографске литературе. Начин, припрема интервjуа, приступ, искуства из из вишегодишњег рада само су неки од елемената коjе су учесници семинара могли да чуjу. Везане виjести: Видео: Култура сjећања и памћења – Јасмина Тутуновић Трифунов Видео: Култура сjећања и памћења – Душан Павловић и Мр Мира Јовановић-Ратковић Видео: Култура сjећања памћења – Драгослав Илић Видео: Култура сjећања и памћења – мр Жељко Вуjадиновић Видео:

Последњи нациста без држављанства, нико га не жели

Њујорк — Пољак Јакив Палиј (94), један од нацистичких сарадника, био је у Другом светском рату чувар у “радном логору” у Пољској у коме је убијено 6.000 Јевреја. Палија сада не желе да приме ни Немачка, ни Пољска, ни Украјина упркос захтевима породица убијених Јевреја, пише Вашингтон пост. Палију је, наиме, пре 14 година Савезни суд у Њујорку одузео америчко држављанство и наложио депортацију у Немачку, Пољску, Украјину или било коју земљу која је спремна да га прими. Пост пише да Палиј сасвим лепо живи од пензије у САД, вози бицикл и држи божићни венац на вратима. Иначе, осам нацистичких сарадника од 2005, којима је наређено да напусте Америку умрло

jovan-mirkovic.jpg

Видео: Култура сјећања и памћења – Јован Мирковић

У оквиру проjекта “Култура сjећања и памћења – Однос према жртвама Холокауста и геноцида 1939-1945″ Јован Мирковић jе 25.априла 2012. године одржао предавње на тему “Бања Лука као локални примjер спровођења Холокауста и геноцида”. Предавње jе, углавном,  било засновано на статистичким показатељима коjи су битан елеменат егзактног научног истраживања ове тематике. На краjу предавња развила се занимљива дискусиjа са учесницима проjекта, студентима Одсjека за историjу у Бањоj Луци. Везане виjести: Видео: Култура сjећања и памћења – Др Милан Кољанин ПРЕДАВАЊА О ОДНОСУ ПРЕМА ЖРТВАМА ХОЛОКАУСТА И ГЕНОЦИДА Видео: Култура сјећања и памћења – отварање семинара Видео: Култура сjећања и памћења – проф. др Никола Б. Поповић Видео: Култура сjећања и памћења

Последњи херој Великог рата: Пет пута горео у својој самохотки

О карактеру Хероја Русије, Павла Павловича Сјуткина, који је ове године напунио 95 година, скромност се може препознати као највећа врлина. Никада није волео да се сећа својих невероватних ратних подвига, нити да захтева нека посебна права која су везана за ратне ветеране. Невероватна је била та генерација, која је изнедрила победнике у Великом Отаџбинском рату. Свако познанство са неким од њених живих представника открива најдубље људске врлине и војничке квалитете. О карактеру Хероја Русије, Павла Павловича Сјуткина, који је ове године напунио 95 година, скромност се може препознати као највећа врлина. Никада није волео да се сећа својих невероватних ратних подвига, нити да захтева нека посебна права која су

predrag-lazarevic.jpg

Видео: Култура сјећања и памћења – Предраг Лазаревић

Видео са предавања које је покојни Предраг Гуго Лазаревић на тему “Холокауст и геноцид у послиjератноj европскоj култури” одржао 23. марта 2012. године у Бањоj Луци, у оквиру семинара “Култура сjећања и памћења – oднос према жртвама холокауста и геноцида од 1939. до 1945. године”.   Везане виjести: Видео: Култура сjећања и памћења – проф. др Никола Б. Поповић  

“Благи човјек” који је убио милионе Јевреја и умро без кајања

У страху од “ловца на нацисте” Симона Визентала и израелских тајних служби, један од највећих злочинаца икада Адолф Ајхман радио је неупадљиве послове, али га је одао антисемитизам његових синова, које је васпитао у том духу. Приредио: Ненад ТАДИЋ Адолф Ајхман, творац и извршилац нацистичког Холокауста над Јеврејима, осуђен је на смрт 15. децембра 1961. године и објешен – пред смрт, умјесто посљедње жеље, попио је чашицу “Кармела”, сувог израелског вина. СМРТОНОСНИ НЕУГЛЕДНИ ЧОВЈЕЧУЉАК Ајхман је био један од највећих злочинаца свих времена – организовао је геноцид над милионима јеврејских мушкараца, жена и дјеце, који су стријељани, објешени или масовно тровани у гасним коморама. Хвалио се да је убио пет

Видео: Култура сјећања и памћења – Др Милан Кољанин

Видео са предавања Др Миланa Кољанинa на тему “Антисемитизам у Европи” одржаног 28. марта 2012. године у Бањоj Луци, у оквиру семинара “Култура сjећања и памћења – oднос према жртвама холокауста и геноцида од 1939. до 1945. године”.     Везане виjести: ПРЕДАВАЊА О ОДНОСУ ПРЕМА ЖРТВАМА ХОЛОКАУСТА И ГЕНОЦИДА Видео: Култура сјећања и памћења – отварање семинара Видео: Култура сjећања и памћења – проф. др Никола Б. Поповић Видео: Култура сjећања и памћења – Предраг Лазаревић

5 совјетских суперхероја из Другог светског рата који су били страх и трепет за нацисте

Многи кажу да су за совјетску победу над нацистима мање заслужни генерали, а више храброст обичних војника. Представљамо вам пет изузетних хероја чији подвизи превазилазе обичне људске снаге. Они су тенк могли да зауставе помоћу секире, у снајперским сукобима користили су шаманске методе, а немачки тенковски батаљон за њих је био само лака мета. Упознајте совјетске суперхероје! 1. Зиновиј Колобанов: подвиг у који многи нису могли да поверују Када је почео Други светски рат, Зиновиј Колобанов је већ имао озбиљно војно искуство. Борио се, на пример, у Финском рату 1939-1940. године и за то време се три пута спасао из тенка у пламену. 1941. године Колобанов је командовао тенковском јединицом

Фото: GettyImages

Оне су биле страх и трепет: Жене чувари у нацистичким логорима

Претпоставља се да је међу 55.000 стражара који су служили у нацистичким логорима смрти било око 3.700 жена. За њих су животи и осећања логораша били потпуно ирелевантни, а бруталност према њима исказивале су на разне начине. Многи се и данас питају да ли је узрок тога њихова вера у исправност Хитлерове политике, латентни садизам, или можда обоје. Доротеа Бинц  Доротеа је током Другог светског рата била надзорница у концентрационом логору “Равензбрик”. Радила је у разним деловима логора, укључујући и кухињу, а касније је била задужена за део у којем су кажњаване и мучене затворенице, у чему је и сама учествовала. По завршетку рата погубљена је због својих злочина. Грета

У Српској Тишини код Шамца служен је парастос и положени су вијенци у знак сјећања на погинуле у одбрамбено-отаџбинском и Другом свјетском рату.

Служен парастос за погинуле у отаџбинском и Другом свјетском рату

У Српској Тишини код Шамца служен је парастос и положени су вијенци у знак сјећања на погинуле у одбрамбено-отаџбинском и Другом свјетском рату. У овом мјесту, у одбрамбено-отаџбинском рату погинуло је 10 бораца и троје цивила, а у Другом свјетском рату 128 мјештана, од којих су 1. децембра 1944. године усташе свирепо убиле 59 Срба, међу којима 10 дјеце. Начелник општине Шамац Ђорђе Милићевић рекао је новинарима да су убијени 1944. године страдали само због тога што су били Срби. “Седамдесет и три године након тога одајемо им пошту, с поруком да православни народ прашта, али да ради своје историје не може и не треба да заборави”, навео је Милићевић.

“Хитлер” на трибинама, шок на терену (ВИДЕО)

Кореографија Хитлера и натпис “холокауст” на фудбалским утакмицама је шамар спорту у 21. веку. На утакмици суданског шампионата виђена је непријатна сцена током које су навијачи Ал-Хилал Омдурмана “прошетали” кореографију са ликом нацистичком вође Адолфа Хитлера и споменути натпис. Контроверзна кореографија и транспарент су уклоњени након реакције полиције, а клубу чији су навијачи изнели кореографију прети озбиљна казна. Утакмица је прекинута док је трајао инцидент, а играчи су отишли у свлачионице док се стање није нормализовало. Следи истрага коју ће спровести група Фудбал против расизма, а група је изразила згроженост потезом навијача, потеза ког се стиди читава подсахарска Африка. Извор: Б92

Оштећен споменик маршалу Ивану Коњеву

Москва је ужаснута чином вандализма и оштећењем споменика маршалу совјетске армије Ивану Коњеву у Прагу главном граду Чешке, саопштило је Министарство спољних послова Русије. “Овај чин вријеђа не само успомену на совјетског војног команданта који је предводио совјетске снаге у ослобађању чешке пријестонице у мају 1945. године, већ и успомену на све жртве борбе против фашизма”, наводи се у саопштењу. У саопштењу се изражава увјерење да “већина грађана Чешке дијели ова осјећања”, пренио је ТАСС. “Надамо се да ће чешке власти спровести темељиту истрагу и предузети одлучне мјере у циљу спречавања оваквих инцидената у будућности, као и да ће одговорни бити примјерено кажњени”, наводи се у саопштењу. Споменик маршалу Коњеву

Изложба “Маутхаузен 106621”: Пред публиком “излечена” дела (ФОТО+ВИДЕО)

Изложба “Маутхаузен 106621” у галерији Дома војске Србије допуњена са три спасене слике Милоша Бајића Три слике, које су пре пола века биле у поставци “Маутхаузен 106621” Милоша Бајића, после “лечења” у Заводу за биоциде, данас су стигле у Дом Војске Србије, где је у току истоимена, поновљена изложба, са делима на којима је велики сликар оставио сведочанство о страхотама нацистичких логора. У сарадњи са домаћинима поставке, Медија центром “Одбрана”, Фондација “Милош Бајић” ће вечерас од 18 часова свечано представити три рада великог формата која су недостајала: уља на платну “Супа” и “Зар морамо живети са бомбама и насиљем” и темперу на лесониту “Маутхаузен – опомена”. На отварању изложбе, крајем октобра, није

Жарко Видовић: „Дани великих надања“

Логор је био у низини, недалеко од обале Атлантског океана на западу. Са свих осталих страна, као полукруг, затварали су га вештачки планински зидови голог леда и снега, низ те огромне и вертикалне зидове сурвавали су се у лето према океану леднички потоци. Зими су они били као огромни ледени стубови, пола дана ти планински зидови бацали су сенку на логор, а другу половину дана лед, снег и мокре стене добијали су метални, хладни сјај од сунца које их је обасјавало одозго. Од тих стена и леда и сунчани зраци су постајали метални и хладни. Северно од поларног круга. Ту је СС-командант Оберштурмфирер Долп рекао пред интернирцима у строју: „Ако

Музеј холокауста у Загребу: Пројект који не сматрају сви Јевреји добром идејом

Оснивање Музеја Холокауста тек је у повојима, нема ни конкретног плана поставе, ни артефаката, ни кустоса, ни осигураног новца за изградњу, ни расписаног архитектонског натјечаја, а већ је изазвало низ политичких кратких спојева. Зна се само лока­ција: до 2019. требало би изградити Музеј Холокауста у оронулој котловници комплекса у Бранимировој улици, Првој хрватској творници уља, коју је основао Самуел Давид Алеxандер, утјецајни загребачки Јевреј. Пројект води Наташа Поповић, директорица Фестивала толеранције израслог из Фестивала јеврејског филма, а за његову реализацију истоимено удружење и Град Загреб основали су ове године у градском простору Центар за промицање толеранције и очување сјећања на Холокауст. И прије него што је јавност успјела сазнати о чему се

ВИДЕО: Час историје – серијал Саве Самарџића и Немање Девића

Ауторска емисиjа историчара Саве Самарџића и Немање Девића на ТВ Јасеница (Смед. Паланка). У реализациjи емисиjе учествуjу и: Александар Божовић- Жишка (глас уводне шпице), Вељко Миљуш (монтажер) те ученици Паланачке гимназиjе: Сара Аранђеловић, Лазар Кузмановић и Алекса Стоjановић коjи су позаjмили своjе гласове у емисиjи. Емисиjа се бави темама из националне историjе и може се премиjерно погледати сваког четвртка од 21 сат на поменутоj телевизиjи.   Епизода 1. О циљевима емисије Епизода 2. Косовски бој Епизода 3. Свети деспот Стефан Лазаревић Високи Епизода 4. Светосавски народ Епизода 5. Сеобе Срба Епизода 6. Ратна 1914. Епизода 7. Српска ратна драма 1915/1916. године Епизода 8. Слобода 1918. Епизода 9. Хероји Првог светског рата Епизода

Муслимани у Другом светском рату

Давид Мотадел: Реакција муслиманског становништва према немачком освајачу у ратним подручјима није била јединствена На десетине хиљада муслимана се током Другог светског рата борило на страни хитлеровог националсоцијалистичког режима. Историчар Давид Мотадел за ДВ анализира природу тог односа. У вашој књизи „За пророка и фирера” (Für Prophet und Führer) пишете о политици националсоцијалистичког режима према исламу. Шта је била карактеристика те политике? — На врхунцу Другог светског рата, 1941. и ’42. године, када су немачке јединице умарширале у подручја насељена муслиманима, попут Балкана, Крима, северне Африке и Кавказа, у Берлину се о исламу почело размишљати као о значајном политичком фактору. Хитлеров режим је корак по корак врбовао муслимане и користио их

Хрватски војници по трећи пут у походу на Русију – континуитет усташке политике

Два пута је у прошлом веку Хрватска ратовала на страни освајачких сила против Русије, а сада поновошаље контингенте својих војника на Балтик и у Пољску са истом намером, ако дође до оружаног сукоба или рата на истоку Европе. Увек је Хрватска, на жалост, била на страни агресивних окупационих трупа па је тако и данас на исти начин прихватила ту срамну улогу у оквиру НАТО пакта, војног савеза који све више има изражен офанзивни карактер и угрожава европски и светски мир.  НАТО настоји да раздроби или потчини својој вољи традиционалне државе, да мења границе између народа и држава на штету „непослушних народа“ и све то настоји да представи у свету као „допринос миру и безбедности“. Кључну улогу у дефинисању мисије

Ови заробљеници су градили „крвави пут“ – а после тога су погубљени

Југословенски заробљеници који су за време Другог светског рата били у Карашоку, требало је само да изграде пут до Финске, а после тога ниje требалo више да постоје. „Од доласка у логор у Карашок, Макс Гемеинхарт – познат као „Ексер“ – понашао се према неухрањеним и болесним заробљеницима на дивљачки и нехуман начин. Тукао је најболесније заробљенике без обзира на њихово стање и слао их на рад. Уобичавао је да туче исцрпљене заробљенике тако старшно да су они често умирали од његових удараца. Такође је слао болесне и изгладнеле заробљенике на погубљење. Сва убиства и погубљења извршавала је једна група Немаца међу којима је био и он.“ Ово је рекао

CC0 / wikipedia

Русија захтева од Бугарске истрагу о уништавању споменика

Руска амбасада у Бугарској упутила је захтев да се пажљиво истражи инцидент скрнављења споменика „Аљоша“ у Пловдиву, саопштила је портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова. „Никаква вређања не могу да утичу на наш бескомпромисан став о недопустивости мењања резултата Другог светског рата и оправдавања неонацистичких манифестација. Тада, четрдесетих година, наши војници су се борили за нас, будуће генерације. Данас ми њима одајемо пошту. Долазе ми поруке од грађана Бугарске са извињењима због поступака вандала“, рекла је Захарова за радио „Говори Москва“. Вандали су ишарали споменик свастикама, антисемитским паролама и увредљивим натписима. Министарство спољних послова Бугарске већ је осудило овај чин, рекавши да је такав вандализам апсолутно неприхватљив. Споменик совјетском војнику-ослободиоцу, који је назван Аљоша, откривен је у Пловдиву пре

Хијена из Аушвица — најлуђа нацистичка мучитељка

Надимак је добила због бруталних метода које је примењивала на логорашима у Аушвицу и Берген-Белсену. Долазила је из породице која је имала дугу историју душевних болести. Жене чувари у нацистичким логорима нису толико познате као мушкарци, али то не значи да су биле мање окрутне. Неке од њих су изазивале већи страх од осталих чувара, а од око 37.000 чувара, који су активно учествовали у премлаћивању, мучењу и убијању логораша, било је око десет одсто жена. Већина њих није избегла правду, па су погубљене након рата, а једна од најгорих била је Ирма Гресе, чуварка у логорима Аушвиц и Берген-Белсен. Звали су је „Хијена“, а понекад и „Лепа звер“, а надимак је зарадила због бруталних метода које је примењивала на логорашима.

Штолперштајна или "камен спотицања": На свакој коцки угравирани су име и подаци жртава нацизма

Берлин се саплео о камен спотицања

Непознати починиоци су почетком ове седмице на више места у берлинском округу Нојкелн из тротоара ишчупали 13 тзв. штолперштајни (у преводу “камен спотицања”). Реч је заправо о металним коцкама са угравираним именима и подацима жртава нацизма (углавном Јевреја), постављених испред улаза зграда из којих су одвођени у смрт. У питању је пројекат берлинског уметника Гунтера Демнига који је широм света уградио 63.000 таквих штолперштајни, од тога 7.000 у Берлину. Идеја је да се пролазници сагну да би прочитали шта пише на коцкама и тако бар симболично одају пошту жртвама нацизма. Сада се Берлин поново осрамотио, како пише “Билд” јер су из часа у час пријављивани случајеви нестајања коцки из тротоара.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала