arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Ђурђица Драгаш: Отет ми је завичај, зар се то заборавља

Када чујем реч “олуја”, пред очима ми се поново указује свитање 5. агуста, када сам се опраштала са завичајем. Имала сам 21 годину и била студент у Београду. Током распуста сам се враћала кући у Кореницу, где је моја породица морала да побегне 1991. из Госпића. Напад је почео 4. августа рано ујутро. Било је и раније гранатирања, али ово је било другачије. Није престајало сатима. На Радио Загребу, који смо једино могли да ухватимо, слушали смо Туђманов говор у коме нас позива “да останемо, да не пружамо отпор, да ће доћи хрватска војска и да они који нису ништа згрешили немају чега да се плаше”. То нас је управо

Отац Оливер Суботић: Хрватска – светски центар хришћанског атеизма 

Сви савесни Хрвати-римокатолици треба јавно да кажу свој став о масовној појави најгрубље верзије хришћанског атеизма у својој земљи. А пре свих то треба да учине римокатолички свештеници и бискупи који држе до Истине јер се срцем верује за правду, а устима исповеда за спасење (Рим 10, 10). Пише: Презвитер Оливер Суботић Недавни загребачки концерт хрватског певача познатог по живописном надимку „Томпсон“ је доживео различите осврте у ex-YU јавности. Критичке опсервације су, сасвим очекивано, биле најбројније у Србији, а било их је нешто мањим делом и у Хрватској (углавном међу интелектуалцима и политичарима са левице), док су у другим балканским државама биле спорадично приметне. Заједничко за све критичке увиде је то да

Бојан Вегара: Има и нас који се сјетимо трагедије породице Голубовић

На данашњи дан 1992. године у Коњицу су убијени Ђура, Власта, Петар и Павле. Познавао сам их. Ђура и Власта нису у животу мрава згазили. Петар је имао 7 година, а Павле 5 година и били су криви јер су Срби. Извели су их из стана ти њихови “специјалци” и убили. Петра чак два пута, јер прво стрељање је преживио. Наишао је на патролу муслиманске полицији која га је вратила убицама. Други пут су били прецизни, погодили су то мало тијело и убили га. Ни данас се у широј јавности о том злочину не зна и убијамо их наново нашим заборавом. Али, ето, видим да има и нас који их

Централна свечаност поводом обиљежавања Дана ВРС

Централна свечаност поводом обиљежавања Дана Војске Републике Српске и Трећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ почела је данас у касарни “Козара” у Бањалуци, гдје је у току парастос за погинуле борце и цивиле у Одбрамбено-отаџбинском рату. Обиљежавању присуствују предсједник Српске Милорад Додик, премијер Српске Радован Вишковић, српски члан и предсједавајућа Предсједништва Жељка Цвијановић, замјеник министра одбране у Савјету министара Александар Гогановић, предсједник НСРС Ненад Стевандић. начелник Заједничког штаба Оружаних снага БиХ генерал Гојко Кнежевић и командант Трећег пјешадијског Република Српска пука бригадир Горан Максимовић. Присутни су и пензионисани генерали и официри ВРС, представници удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, личности из јавног, политичког и друштвеног живота Српске и БиХ.

У Културном центру Бански двор у Бањалуци вечерас је одржана премијера филма "Косово-моменат у цивлизацији", режисера Бориса Малагурског.

Малагурски коначно и на Јутјубу објавио филм чију су забрану тражили у БиХ

Српски режисер Борис Малагурски коначно је, прије неколико дана, на свом Јутјуб каналу објавио филм “Република Српска: Борба за слободу”. Филм је сниман, између осталих земаља, и у БиХ, а представља причу о вишевјековној борби српског народа за слободу. Бројнима у БиХ је филм засметао, вјероватно због чега је чак била покренута и петиција да се он забрани. Међутим, Малагурски је филм снимио до краја, а сада је доступан и на његовом каналу. Извор: АТВ

Саво Штрбац: Шумови на вези између САНУ и “Веритаса”

У тексту “Неопходна историјска дистанца за научни скуп” (објављен 9. јула 2024. на овим страницама), објавио сам одговор Извршног одбора Српске академије наука и уметности (САНУ) на Иницијативу “Веритаса” да се у тој научној установи, половином идуће године, одржи Међународни научни скуп под називом „30 година по завршетку рата на подручју РХ 1995–2025”. Одговор САНУ објавио сам првенствено због става њеног Одељења историјских наука (ОИН) да због “неопходне извесне историјске дистанце” и “селективности документације” “у овом тренутку није могуће да се задовоље научне основе оваквог једног научног скупа како би се САНУ укључила у његову организацију”, очекујући реакцију и других релевантних научних институција и појединаца из Републике Србије (а и

Јово Бајић: КУПРЕШКИ СРБИ 1993. ГОДИНЕ ДОЖИВЕЛИ ЈОШ ЈЕДНУ ПРЕВАРУ, ЈОШ ЈЕДАН БОЛ (ВИДЕО)

ФИЛМ МИЛОРАДА БАЈИЋА, СНИМЉЕН У КУПРЕСУ 14. НОВЕМБРА РАТНЕ 1993. ГОДИНЕ ПОСЛЕ РАЗМЕНЕ ТЕЛА ХРВАТСКИХ ВОЈНИКА И УБИЈЕНИХ СРБА Утврђено је да је хрватска власт тадашње Херцег-Босне, уместо тела убијених купрешких Срба, у девет врећа послала делове костура људи који су умрли знатно пре 1992. године. Један костур распоређен у четири вреће. Четрдесетоминутни документарни филм Милорада Бајића, снимљен у Купресу 14. новембра 1993. године, на најбољи начин одсликава суштину верског рата који се од 1992. до 1995. године водио у Босни и Херцеговини, па и на Купрешкој висоравни. Он, пре свега, говори о моралу зараћених страна које су учествовале у том сукобу и страдању и трагедији купрешких Срба. Тога дана

Нисмо заборавили: Страдање породице Зец у Загребу

Александра Зец била је кћи загребачког месара Михајла Зеца, и вјеројатно сасвим обична дванаестогодишњакиња, која по ничем не би заслужила да се о њој пише, – да је нису свирепо убили. Увече око 23 часа, 7. децембра 1991. у њен дом у Пољаничкој улици 22. на загребачкој Трешњевци, банули су Синиша Римац, Муниб Суљић, Игор Микола, Небојша Ходак и Сузана Живановић (припадници Мерчепове јединице) са намјером да ухапсе Михајла Зеца, због његових наводних веза са побуњеним крајинским Србима. Он је некако успио је истрчати на улицу, и покушао побјећи, али га је Синиша Римац устријелио на удаљености од тридесетак метара.[1] Након тог су свезали 12 годишњу Александру и њену мајку

Ђурђица Драгаш: Знате ли ко је Стојадин Мирковић?

Имао је Цоле избор. Могао је, као и остали војници са којима је био у војном складишту Барутана крај Бјеловара, да послуша наређење мајора Милана Тепића и повуче се у заклон. Први пут се оглушио о наредбу. Децембар 1990. године. Крај скромне куће у селу Горње Лесковице на Повлену мешају се музика, песма, понос и сузе. Породица Мирковић, њихови рођаци и комшије прате у војску свог Стојадина. Цолету (како од миља зову овог веселог младића) се испунила жеља. Биће тенкиста и после овог славља креће пут Бањалуке, до Центра за обуку возача војних возила. Док весело и прилично пијано друштво слави Цолетов тест зрелости, мајка Аница крије сузе. Бринула би

veritas2.jpg

Саопштење поводом годишњице страдања резервиста ЈНА на Коранском мосту у Карловцу

Припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде (ЗНГ) Републике Хрватске 21. септембра 1991. године, испред моста на ријеци Корани у Карловцу, зауставили су два војна камиона у којима су се, из касарне “Мекушје” у касарну “Логориште”, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, који су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружје. Одмах по предаји, једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвежена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена је пјешице преко Коранског моста. Чим су ступили на мост, појавила су се униформисана лица са фантомкама на главама и над њима

Хрватски напади на ЈНА 1991. године

У септембру 1991. године, хрватске паравојне снаге и наоружани цивили напали су касарне и остале објекте Југословенске народне армије стациониране у Хрватској. Најжешћи напад је уследио након што су из јединица ЈНА отпуштени војници најобученије септембарске генерације војника и морнара на одслужењу војног рока. Хрватска власт је већ 27. 12 .1990. године направила план напада на објекте ЈНА, под називом „Заробити војарне”. Операционализација тог плана предвиђала је оружане нападе на касарне са већ спремних 60.000 наоружаних и обучених људи уз пропагандно доказивање свету да је Хрватска нападнута, како би Хрвати добили морално и политичко оправдање и подршку за оружану сецесију. У плану је процењено да ће сва борбена техника ЈНА

Ђурђица Драгаш: Не питајте колико нас има

Наша је крв на класју што зри у касно лето, на кућним праговима где нас нађоше звери.Наш пепео самује на згариштима. Питате колико нас има…Има нас више него вас!!! Са нама спавају нерођена деца и пресахле мајчине груди. Иза нас осташе пуста села, изгубљена стада и неузоране њиве.Из наших костију расте трава по којој газите.Из наших очију побеже небо под којим ходате. Наша је крв на класју што зри у касно лето, на кућним праговима где нас нађоше звери.Наш пепео самује на згариштима. У сваком смо дрвету, листу, цвету, ветру што вам милује лице.У свакој смо капи мирисне кише, у пахуљи што се леди на прозору. Наша душа је у

У ВЈЕЧНОСТ СЕ ПРЕСЕЛИЛА ГОРДАНА ЈАНИЋИЈЕВИЋ: Одлазак најхрабрије српске новинарке

У дану када СПЦ слави свештеномученика владику Саву Горњокарловачког и годишњицу страдања ђенерала Драгољуба Михаиловића одјекнула је вијест да је овоземаљски свијет напустила угледна српска новинарка Гордана Јанићијевић, дугогодишња новинарка куће Политика, а касније уредница емисије „Српски св(иј)ет“ које се емитовала на ТВ ИН4С. Гордана Јанићијевић је рођена 22. августа 1959. године у Смедереву, од оца Ђорђа и мајке Радмиле. – Одрасла сам у старој, честитој српској породици у Умчарима. Прадједа је погинуо на Солунском фронту, дјед је био за краља тако сам ја у породици слушала другачију причу од оне званичне. Комунисти су нас послије рата ојадили и мислим да се никада нисмо опоравили. Управо дјед ми није дозволио

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: Звао се Слободан Стојановић и само је хтио да нађе свог пса

Имао је само једанаест година када су га, једне дубоке јунске ноћи 1992. године, родитељи шапатом пробудили и руком му дали знак да је вријеме да крену. У збјег. У бијег пред смрћу. Зору нису смели да дочекају у својој кући, у свом селу Доња Каменица, у братуначко-зворничком крају. Разуздано и крволочно зло се спремало да у то своје уобичајено “радно време” дође по њих. Као што је претходних зора долазило по друге сељане српске вере и нације. Искрадали су се на прстима, погнути, у страху да не нагазе на неку грану и све остало што од себе звук даје. Плашили су се властитог кашља… Чуо се само псећи лавеж,

Пробој коридора

Операција “Коридор 92”: 32 године од најважније битке за живот Републике Српске

Навршава се 32 године од Битке за Коридор 1992. године, која је најзначајнија победа Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату и изузетно војничко остварење, које се издваја од свих осталих у том херојском добу српске историје. Пише: Јелена Марковић Операција “Коридор 92”, позната и као пробој коридора живота, била је највећа операција Војске Републике Српске (ВРС) спроведена током грађанског рата у Босни и Херцеговини против Хрватског вијећа одбране (ХВО) и Хрватске војске (ХВ) у Босанској Посавини. Операција је вођена од 24. јуна до 6. октобра 1992. године. Циљ је био поновно успостављање путне везе између западног и источног дела Српске Републике Босне и Херцеговине. Разлог за покретање операције било је

ИНСТИТУЦИОНАЛНИ И ДЕМОКРАТСКИ ОДГОВОР СРПСКЕ НА НАСИЛНО ДЈЕЛОВАЊЕ

Српска је угрожена институционално и суштински. Само слога и јединство нашег народа и свих фактора јесу одговор Српске на озбиљне изазове Република Српска има потенцијал да уз мирне, институционалне, демократске, правне и политичке одговоре одбије насилно и на превари засновано дјеловање чији је циљ отимање свих њених кључних надлежности, њене имовине и права одлучивања гарантованог Уставом и Дејтонским мировним споразумом, поручено је синоћ на народној трибини “Угрожена Српска – одлучан одговор”, коју је у Шарговцу код Бањалуке организовао Покрет “Одбрана Српске”. Предсједник Покрета Дарко Матијашевић рекао је да је циљ монтираног политичког процеса пред Судом БиХ покушај политичке елиминације предсједника Републике Српске Милорада Додика, чиме би Српска била институционално обезглављена

СРПСКИ НАРОД У АВНОЈЕВСКОЈ ХРВАТСКОЈ: Промоција књиге др Момчила Диклића у Зрењанину

У Салону Народног музеја Зрењанин, у петак 29. децембра је одржана промоција књиге др Момчила Диклића „Српски народ у авнојевској Хрватској: како је нестао један народ!?”, у организацији „Светосавља” из Зрењанина. На промоцији су говорили Душан Стјепановић, историчар и председник Актива наставника историје основних школа града Зрењанина, Милојко Будимир, музејски саветник и генерални секретар „Удружења Срба из Хрватске” (Београд), Владимир Бурсаћ, аутор рада из Зборника „Грађански рат у Хрватској 1991–1995”, и аутор књиге Момчило Диклић, доктор историјских наука. Овом приликом промовисан је и Зборник радова бр. 19, под називом „Грађански рат у Хрватској 1991–1995.”, за 2023. годину. “Вечерас је промоција књиге о нестанку Срба у авнојевској Хрватској. Тада је била

Саво Штрбац: Коме је и зашто хрватска влада отписала дугове

Влада Републике Хрватске је на 274. седници, одржаној 28. децембра 2023. године, усвојила Одлуку о отпису тражбина трошкова парничног поступка досуђених Републици Хрватској, тражбина с наслова накнаде штете и других тражбина досуђених Републици Хрватској, у одређеним поступцима. Информација о усвајању ове одлуке под истим датумом објављена је на службеном сајту хрватске владе, на којем је објављен и предлог текста одлуке. „Веритас” је дан касније на свом сајту објавио вест о усвајању и текст поменуте одлуке, док хрватски медији првих девет дана ни слова нису посветили овој одлуци. Тек 5. јануара 2024, на порталу бранитељског форума, под насловом „Влада опрашта дугове припадницима српске националне мањине на име изгубљених судских спорова против

ИЗМЕЂУ УСТАШКОГ ЗАГРЕБА И АУТОШОВИНИСТИЧКОГ БЕОГАДА

НАД ЗАПИСИМА О ЈАСЕНОВЦУ У „БЕРЛИНСКИМ ДНЕВНИЦИМА“ НИКОЛЕ ЖИВКОВИЋА КО ЈЕ НИКОЛА ЖИВКОВИЋ? Рођен 28. августа 1952. године у селу Драгошевци, у једном од најзападнијих српских завичаја, ускочком Жумберку у данашњој Хрватској, Живковић је од 1970. до 1972. био морнар, да би 1977. дипломирао философију и историју на Загребачком универзитету. Од 1979, живи у Берлину, где употпуњава своја знања на тамошњем Слободном универзитету. Један од најбољих познавалаца немачко – српских односа, аутор драгоцених књига, међу којима је и она о слици Срба у немачким медијима деведесетих година 20. века, преводилац Швикертове повести о унијаћењу православног Жумберка, као и мемоара високих Хитлерових повереника, Хермана Нојбахера и генерала Глеза фон Хорстенауа, Никола

Сине! Ратниче! Жено! Мајко! Има Бога и за нас Србе.

Јавио се. Више нисмо сами, сједињени смо с Богом. На коридору негде код Модриче. Млад, покушавам све али осећам да га губим а он ме смирено пита: Докторе Србијанац на коју је страну Београд ? Тамо јуначе, показујем руком. Окрени ме Докторе тамо, хоћу да умрем гледајући у Србију. Радио сам као луд, као натчовек. Вероватно сам од самог Бога црпео снагу. Од Српства кроз векове пунио сам се силином и моћи. Крв и смрт, врисак туге, хропац одлазећих душа, и опет, радост победе над смрћу. Захвалност најближих, захвалан поглед спашеног, упијали су се у моју душу. Сине! Ратниче! Жено! Мајко! Има Бога и за нас Србе. “Докторе, људино, Бог

ПОЖЕШKА KОТЛИНА: Сећање на 42-оје жена и стараца које су 1991. побили Хрвати

Навршило се 32 године од масовног злочина над 42-оје цивила српске националности у Пожешкој котлини. До данас нико није одговарао за овај масакр. У том етничком чишћењу 23 села потпуно су уништена, а, према још непотпуним подацима „Веритаса“, убијена је 71 особа српске националности, од којих су 33 биле жене, а 42 је било старијих од 60 година. Најстрашнији покољ се догодио се 10. децембра 1991. када је хрватска војска масакрирала 42 цивила – 25 жена и 17 стараца српске националности. За овај масакр још нико није процесуиран ни пред међународним ни пред домаћим судовима. „Веритас“ подсећа да су тачно у подне 29. октобра 1991. године припадници цивилне заштите и

СПЦ: Судска пресуда у Хрватској неправична, православна црква претрпела штету и неправду

Српска православна црква је после вишегодишњег суђења изгубила парницу у Хрватској, претрпевши двоструку штету и неправду. Наиме, штета почињена на резиденцији митрополита загребачких, која је током ратних збивања деведесетих година прошлог века срушена минама, није надокнађена, а пресуђено је и да црква држави Хрватској мора да надокнади судске трошкове у износу од 100.000 евра, наводе из Српске православне цркве. Поједини медији у Србији су објавили да је Трговачки суд у Загребу за 19. децембар заказао рочиште на којем ће се одлучивати о предлогу отварања стечаја над СПЦ у Хрватској, Митрополијом загребачко-љубљанском, а владика Кирило (Бојовић), администратор митрополије, треба да достави попис имовине и обавеза епархије. Поводом те парнице у СПЦ

Drago Pilsel: Put do Argentine i sreće omogućio mi je moj drug, zapravo moj brat Porfirije, patrijarh srpski

Ja, unuk jednog ustaše i jednog gestapovca, sin jednog od Pavelićevih ”momaka” u Buenos Airesu, jer odbacih ustaštvo i prigrlih antifašizam, u Argentini, malo kao vodič, malo kao prevoditelj, malo kao neformalni savjetnik Srbina na čelu SPC. Извор: Autograf.hr/Снимак екрана Misli o mom bratu Porfiriju iz Patagonije, mjesto spokojstva Kao što sam najavio prošli tjedan, pišući iz Resistencije, pokrajina Chaco, gdje sam stigao u pratnji patrijarha Porfirija koji je u Argentini boravio u pastoralnoj posjeti od 2. do 10. studenoga (malo kasnije o tomu), ovu kolumnu pišem iz Patagonije, toponim mojeg djetinjstva i rane mladosti, gdje mi žive sestra, njeno peto dijete, sestrična i njena obitelj (koje sada obilazim), iz

Нису свети ни споменици, спорна и ћирилица

И док би се све богомоље и гробља, која су свједок непролазности, морала поштовати, на нашим просторима ипак на безброј примјера, појединцима сметају чак и ствари које обичан човјек не може ни помислити да икоме могу нашкодити. Пише: Милош Васиљевић Лако је бити Србин у Републици Српској и Србији, али није у Федерациjи Босне и Херцеговине, а поготово не у Хрватској. Страшна стратиша, убијање и протјеривање наших људи су иза нас, али чини се да ни у миру оно мало српског живља што је остало на вјековним огњиштима, није спокојно. Посљедњи у реди испада и провокација, којим се дословно ругају нашем народу је и примјер у близини Задра, гдје тамошње

Пројекција филма „Споменко на вјечној стражи“ у Општини Звездара

Удружење Координација организује пројекцију филма под називом „Споменко на вјечној стражи“, која ће бити одржана у петак, 6.10.2023. године са почетком у 18 часова, у Градској општини Звездара, Булевар краља Александра 77. Догађај је подржан од стране Градске општине Звездара, а гости на пројекцији филма су Миле Савић, режисер филма и Зоран Благојевић, командант 4.лаке озренске бригаде и Радован Јовић Бригадир Оружаних Снага Босне и Херцеговине иначе ратни командант Споменка Гостића и . У филму ће бити приказан живот Споменка Гостића који је најмлађи одликовани борац војске Републике Српске у отаџбинском рату који је погинуо 20. марта. 1993. године у 14 години живота. Споменко је рођен 15. августа 1978. године

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала