arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Бокан: МОЖДА И НАЈСТРАШНИЈА СЛИКА СРПСКОГ СТРАДАЊА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Убијали су нас, спаљивали живе, подстицали брата на брата и синове на оца, секли су нам уши и носеве и копали очи, набијали су нас на кочеве и бајонете, оштрим камама пуштали реке српске крви, силовали малу дечицу пред мајкама, разбијали чекићима лобањице, газили Српчад тешким цокулама, бацали нас у јаме-безданке, правили специјални “србосјек” да би могли да организују такмичења у клању (за озваниченог “краља кољача”), скидали су до гола српске епископе и чупали браде нашим свештеницима, иживљавали се и правили оживљени пакао на реалној сцени џиновског јасеновачког губилишта (од преко 200 квадратних километара површине!!!)… Али све то није тако страшно – као ова једна слика. Језива црно-бела фотографија са

Земљу ће нам растурити то не могу да поднесем

Тома Курузовић друговао са великим Ћопићем, говори зашто је Бранко одабрао смрт уместо живота. Видео крај СФРЈ и крах идеала занесеног и превареног српског народа Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. новембра  2015. године. Небројено пута сам се уверио да је наш велики Бранко Ћопић, на неки начин, био и чудесно видовит човек. Тај божански дар да наслути, предвиди и храброст да то што слути и – изговори, испоставило се да је његов пророчански ум био толико снажан да проникне у невреме и после његовог трагичног краја. Он је на то упозоравао својим књижевним делом, у коме се, уместо револуције залагао за

ОТКОПАНА ИСТИНА: Из штампе изашао „Ратни дневник Лазара Тркље 1941 – 1944.“

Ко хоће да заиста разуме српску поделу на четнике и партизане треба да прочита ову књигу „Ратни дневник Лазара Тркље 1941 – 1944 – Откопана истина“, која је деценијама била закопана у земљу. Аутентично сведочење о голготи народа током Другог светског рата које је званична историја, углавном, прећуткивала. Ратни дневник Лазара Тркље је аутентично сведочење о голготи народа током Другог светског рата на територији Југославије, коју је званична историја углавном прећуткивала. Хиљаде трагичних људских судбина забележено је и отргнуто од заборава у потресним ратним записима које је Лазар Тркља, професор теологије, секретар Земљорадничке задруге и блиски сарадник Драже Михаиловића, водио од пролећа 1941. године до јесени 1944. године. На више

СМРЕКЕ, ТУГА И ОПОМЕНА

У августу мјесецу, онај дио долине ријеке Лашве између Виленице и Влашића притисну вреле илињске жеге, када се сваки живи створ склања и чека смирај дана у лашванској котлини. Пише: Јован С. Марић Такав је био и трећи августовски дан 2019. године, када је група потомака жртава усташког терора кренула на Чамића брдо, смјештено између два Травника, старог и новог. Уз псовке и гласно негодовање незнанца, пролазимо прашњавим и излоканим путем. Напокон стижемо на одредиште. Шок невјерица, чуђење. На некада уређеном меморијалном комплексу затичемо раздробљене камене громаде, ораницу уоквирену коровом и шибљем и новоизграђену шталу. Палимо свијеће уз велику хумку, костурницу за покој души настрадалих 700 Срба, недужних људи, великомученика.

„И без врба нема везе, вјешат ћемо вас на брезе“: Графит мржње против Срба на школи у Сплиту

Уз графите који величају усташки покрет, написане су и поруке којима се вређа полиција. “И без врба нема веза вјешат ћемо вас на брезе. Уби Србина”, један је од исписаних графита, којих има и на фасадама околних зграда. Уз графите који величају усташки покрет, написане су и поруке којима се вређа полиција. Андрија Чаљкушић, председник Градског котара Спинут, изјавио је за “Даламатински портал” да је директорка школе контактирала надлежне комуналне службе које ће префарбати графите. Извор: НОВОСТИ

Индеx: Сплит гради споменик усташком јуришнику

Сплит – У плану локалног руководства у Сплиту је изградња споменика усташи Франи Тентеу на Марјану, пише Index.hr . Градоначелник Сплита, Андро Kрстуловић Опара, из владајуће ХДЗ, прихватио је амандман једног градског одборника и у градски буџет унео ставку за изградњу тог споменика. Портал Index пише да је, дакле, ХДЗ-ов градоначелник Опара прихватио да се под хрватским државним симболом постави споменик усташком јуришнику, који је био активан у покрету Анте Павелића све до ослобођења Сплита, а затим је са својим бројним истомишљеницима кренуо у бег према Аустрији. Будући да је био малолетан, Фране Тенте је с Блајбурга враћен до Бјеловара, а потом пуштен кући у Сплит, град чије су хиљаде

Холокауст, злочин урезан у гене

Наjновиjа научна студиjа открила jе да се траума жртава Холокауста епигенетским налеђем пренела на наредне генерациjе Пише: Сања Зрнић Холокауст, наjстрашниjи злочин против човечности савременог доба, оставио jе вечни ожиљак у историjи jевреjског народа. Жртве концентрационих логора коjе су преживеле Други светски рат усмено су преносиле сведочења о траумама урезаним дубоко у памћење, али према новом научном истраживању – оне су урезане и у гене. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 8 . октобра 2015. године. Реjчел Jехуда, jедна од водећих научница у области посттрауматског стреса, са своjим тимом из њуjоршке болнице Маунт Саjнаи спровела jе истраживање на тридесет двоjе Jевреjа коjи су у концентрационим

Ево који су хрватски министри позивали народ да коље Србе!

(Из књиге „У мучилишту-паклу ЈАСЕНОВАЦ“ Ђорђа Милише, Загреб, 1945, репринт Политика, Београд, 1991.) Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 1. децембра  2015. године. Усташки се покрет састојао од једне фракције клерофашиста (римокатичко свештенство, посебно више, у служби фашиста и у најтешњој спрези с њима – нап. И. Б.), који су били главни носиоци организације рада, пропаганде и радикални егзекутори уништавања укупног, надасве српског народа. Главни равнатељ за „промичбу“ (пропаганду) увијек је био клерофашиста. Понајприје инг. Риегер (Ригер), затим Матија Ковачевић, те на крају клерофашиста и познати присталица кољачке политике Иво Богдан. Сви ти клерикалци уједно су били и главни директори усташких листова –

Страдање Срба добило име: Покољ је српски Холокауст

Оно што нема име не постоји, речи су којима су се водили у Удружењу “Јадовно 1941.” који су, “кад већ неће нико други”, јавности представили термин који би у свету за српске жртве значило што и Холокауст (Шоа) за јеврејске. “Своје име и презиме имају жртве, имају га и злочинци, а име имају и маљеви, ножеви, српови… којима су Срби убијани у тзв. Независној држави Хрватској, само тај стравични догађај нема име, и ми смо одлучили да то променимо. Зваће се Покољ (са великим П), и требало би да га тако убудуће називају сви који га користе, од новинара до историчара који се тим питањем баве”, рекао је на конференцији

ДАРКА ДЕРЕТИЋ О КУЛТУРИ СЈЕЋАЊА: Пјесници су најхрабрији слој нашег друштва! (ВИДЕО)

На штанду Представништва РС на овогодишњем Сајму књига 26. октобра 2019. године промовисан је зборник радова Српска поезија страдања и патње коју је издао Центар за културу и информисање Фоча. Приређивач овог дјела Раде Р. Лаловић је истакао да је оваква поезија најизраженија у ратним и поратним временима, али да је и веома важна за формирање културе сјећања. – Срби су с времена на време склони да се самокритикују и да нихилистички оцјењују своју прошлост. Колико год урадили да у културној свијести народа урадимо нешто, неријетко се чује да не знамо да цијенимо и поштујемо стара времена, догађаје и људе који због учињеног дјела треба да остану упамћени – рекао

Хелена Гранић: Докле год и један од нас постоји, није готово!

Пред Први србски устанак било нас је само 400 хиљада. Ситуација је изгледала безизлазна. Али ето, изборисмо се за слободу, за државу, преживесмо грозни деветнаести и још грознији двадесети век. Избор: Фејсбук страница Хелене Гранић Молим оне који су заражени клицом безнађа да је не шире етром уколико желе добро свом народу јер је потенцијално опаснија од уранијума. Мисао је импулс. Импулс који погађа нашу свест и сходно нашем унутрашњем настројењу, гнезди се или не гнезди у нашем бићу. Након примања потенцијално опасних мисли, цело наше биће се усмерава као по команди на извршење таквих мисли у дела. Зато зле силе на сваки начин бију битку да уђу и угнезде

Служен помен страдалима у Занасовићима

У суботу 5. октобра, на Задушнице, дан када се сећамо наших упокојених, парастос за све умрле сулужен је и у Храму Рођења Пресвете Богородице у Бугојну. Након службе, окупљени верници, предвођени својим свештеником о. Славишом Ђурићем, упутили су се у Занасовиће, да се и тамо помоле за душе невино страдалих, да их се сете. У селу Занасовићима налази се највеће српско стратиште из Другог светског рата у општини Бугојно. На месту где данас стоји скроман споменик, Бугојанске усташе, предвођене Бранком Куштром, убиле су око 1700 православних Срба, пре свега из Бугојна и Скопаљске долине, али и Купреса, Ливна, Дувна и Гламоча. Међу страдалима су била и три угледна Ливњака –

Теслић: Премијера документарног филма „Влајићки мученици“(ВИДЕО)

У сали теслићког биоскопа, у петак 27. септембра 2019, премијерно је приказан документарни филм ”Влајићки мученици”, аутора Алексе Kасаповића. О бруталном страдању српског цивилног становништва села Влајићи код Теслића, учињеног од усташке руке за вријеме Другог свјетског рата” дуго се ћутало. У бившој држави то је била забрањена тема и као таква, обавијена велом тајне, мало се знало о овом моунструозном случају. Захваљујући групи људи, а на иницијативу Архијереског намјесништва и благослаову надлежног епископа, 2013. године формиран је Одбор за истраживање почињених злочина у теслићком крају. По прикупљеним чињеницама које потврђују да је 25. јануара 1943. године нестао готово читав један заселак Влајића, Долићи, под под патронатом тадашње Независне државе

Стево Лапчевић: Необична фреска лежимирских мученика

И мада се радујем јер знам да су наши мученици присутни на свакој Литургији, увек ми буде тешко јер молитву, крике, јауке, дозивање ближњих и издисаје наших дедова чујем и дана, каже прота Мирослав. Фреска лежимирских мученика (Фотографије: Стево Лапчевић) Још од најстаријих дана, у циљу указивања на то да је живот хришћана испуњен и мукама и страдањем, те подстицања на прихватање мучеништва као пута ка спасењу, зидове хришћанских светиња красиле су фреске на којима су приказивана страдања најзначајнијих мученика. Протоком времена, следећи ту традицију и увек са истим циљем, хришћански народи осликавали су у својим богомољама сличне призоре из сопствене историје. Тако су једни мученици смењивали друге, па се,

Додик: Предсједница Хрватске посегла за најцрњом ревизијом историје

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је данас Срни да изјава предсједнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић да је “хрватски народ сразмјерно броју становника највише допринио антифашистичкој борби у Европи” није ништа друго него најцрња ревизија историје у којој се прошлост покушава прилагодити садашњем геополитичком тренутку. – Сви шефови држава који су се јуче окупили у Пољској знају да је Независна Држава Хрватска била сателит фашистичке Њемачке, те да су у оквиру такве државе почињена највећа звјерства у Другом свјетском рату према Србима, Јеврејима, Ромима и осталим антифашистима – нагласио је Додик. На питање Срне да прокоментарише изјаву Китаровићеве да је хрватски народ, сразмјерно броју становника, највише допринио антифашистичкој борби у

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 30. август 1941. Страдање Срба у Поткозарју

Дана 30.8.1941. године костаjничке усташе су починиле страшни злочин у селу Читлук, у општини Козарска Дубица.  Посебно jе страдала фамилиjа Јандрић. У селу Читлуку живjела jе велика породица Јандрића. Тог jутра када су усташе упале у кућу Микана Јандрића, његов наjмлађи син стаjао jе у сталку. А онда, као да се небо сручило на маjку – зликовац jе сjекиром одсjекао дjетету обjе руке. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.  

lika-ustanak.jpg

Др Драго Његован: Српски устанак у Дрвару и Србу 27. јула 1941. године против геноцида Независне Државе Хрватске

Увод Двадесетседмоjулски устанак у Дрвару 1941. године, поводом чиjе смо се седамдесте годишњице окупили на овом научном скупу, можемо посматрати у три гео-политичка контекста: 1) европском, 2) jугословенском и 3) контексту проглашења Независне Државе Хрватске и њеног геноцидног поступања према Србима.[1] Неби требало да има спора о томе да су ови контексти повезани. У склопу европског контекста, устанак у Дрвару се може посматрати као jедан у низу регионалних покрета отпора против сила Осовине, специjално мотивисан новом ситуациjом на европском ратишту, проистеклом из напада нацистичке Немачке на Совjетски Савез, коjи се схвата пре свега као немачко-руски рат. У склопу jугословенског контекста, устанак у Дрвару се посматра као jедан у низу устанака

Горњи Јеловац код Приједора, мјесто стравичног покоља

У Горњем Јеловцу, на Патрији, у засеоку Мацурe, код споменика жртвама Покоља из љета ’42. служен је 19. јула 2019. године парастос Новомученицима српским, међу којима је и 75 дјеце до 14 година, чија су имена исписана на споменику. Свештеник Жељко Јевђенић, бесједио је послије парастоса потресну причу о страдању дјевојчице којој ни дан данас не знамо име. Доносимо прилог аутора Спасоја Алексића о злочину почињеном у Јеловцу, написан априла 2012.: Њиве прекривене лешевима Тог крвавог љета 1942. године Козара је јаукала за својом дјецом. Ливаде, зреле пшенице, дрвеће, трава, путеви, пропланци, потоци, црвениле су се од српске крви. Село Горњи Јеловац као и заселак Мацуре нису тог Господњег љета били

Протеривање Срба из Хрватске у "Олуји"

Геноцид Хрвата над Србима јесте највећа српска национална трагедија

Пише: Јово Вукелић Непосредни сведоци, странци, у овом случају немачки комаданти, генерали кажу: генерал Александар Лер, командант за југоисток, 1943. обавештава Берлин да је до фебрауара 1943. уморено 400.000 Срба, затим, СС генерал Ернст Фик 15. марта 1944. извештава надређеног Хајнриха Химлера да је у логорима у НДХ поклано до 700.000 људи… Крајем 1944. немачки опуномоћени генерал у Хрватској Едмунд Глез фон Хорстнау пише о 750.000 побијених Срба. Он говори и „о страшним последицама „усташког касапљења српског становништва у Босни“ и додаје: „Један професор Бечког универзитета и предсједник Католичке акције који је у то време, као командант пука на Дрини, наредио да се отвори ватра са српске обале на усташе, кад

ДОДИК: У ПУХАРИНАМА ЈЕ БИО ЗЛОЧИН НАД СРПСКИМ НАРОДОМ

Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да мјеста као што је једно од највећих стратишта под Козаром у Другом свјетском рату – Пухарине у Великом Паланчишту код Приједора, говоре да је намјера била да Срби буду биолошки потпуно уништени. Додик, који је синоћ присуствовао великом црквеном сабору у Пухаринама, рекао је да је то био злочин над српским народом, али да је једнак том злочину био злочин комунистичких власти које су скривале чињенице о злочину над Србима тако што су највећа страдања српског народа означавале као да су жртве фашизма. “Оне у суштини то и јесу, али је чињеница да су локални муслимани, Хрвати и НДХ

Реч Војводе Момчила Ђујића о екуменизму и уједињењу са папистима… (видео)

ВОЈВОДА МОМЧИЛО ЂУЈИЋ тада још као свештеник, служио је литургију једне недеље, на којој су донели мало заклано дете. Он је смирено завршио богослужење, након тога опојао дете, а потом скинуо своју мантију и епитрахиљ, опасао себи пиштољ и узео митраљез у руке. Много година касније у Канади 1990. године пред тадашњим владиком, свештеницима и народом, на питање једног новинара, шта би он урадио да је на месту србског патријарха, овај храбри србски син и слуга Божији је одговорио: „Ја нисам достојан ни свештеничког чина, а камо ли да будем патријарх. Скинуо сам мантију, узео митраљез , јер нисам могао да гледам на моје очи да мој народ и децу

Пријебојска јама код Коренице, мјесто стравичног злочина над Србима

Јама Голубњача код Пријебоја, котар Кореница. Називају је још и Пријебојска јама или Волашева јама. Усташе су 26. јула 1941. године довели у жандармеријску станицу у Бунић око 80 Срба похватаних по околним селима и засеоцима. Ту су их држали два дана без хране, али их нису малтретирали. Говорили су им да иду два мјесеца на “рад” и да им неће дирати породице. Вјерујући у то заробљени Срби нису ни покушавали побјећи. Из Бунића су кренули пјешице за Кореницу 28. јула 1941. године, уз пратњу десетак усташа. Смјештени су у велики магацин у Кореници који је том приликом претворен у затвор. Ту су затекли кореничке Србе који су претходно били

Зaштo сaм глaсaлa прoтив зaкључкa o пoдизaњу спoмeникa жртвaмa Хoлoкaустa

Tрeбa ли мe, и мoje кoлeгe из Лиjeвoгa блoкa кojи смo jeдини глaсaли прoтив у зaгрeбaчкoj Скупштини, бити срaм зaтo штo сaм у пoсвeту спoмeникa хтjeлa уписaти жртвe Хoлoкaустa рeжимa НДХ? Пише: Рада Борић Oвaj тjeдaн су зaступници у Грaдскoj скупштини грaдa Зaгрeбa изглaсaли зaкључaк, тj. дoниjeли oдлуку o ‘пoдизaњу спoмeникa жртвaмa Хoлoкaустa’. ‘Грaд Зaгрeб ћe пoдићи Спoмeник жртвaмa Хoлoкaустa (у дaљњeм тeксту: Спoмeник), прeмa идejнoм урбaнистичкo-aрхитeктoнскoм-oбликoвнoм рjeшeњу Урeђeњa jaвнe пoвршинe и oбликoвaњa спoмeн oбиљeжja жртвaмa Хoлoкaустa у Брaнимирoвoj улици у Зaгрeбу, aутoрa aкaдeмскoг кипaрa Дaлибoрa Стoшићa и дипл.инг.aрх. Kрeшимирa Рoгинe, кao првoнaгрaђeнoм рaду нa jaвнoм oпћeм нaтjeчajу.’ Грaд Зaгрeб je зajeднo с Удружeњeм хрвaтских aрхитeкaтa (УХA) joш пoлoвицoм 2017. прoвeo ‘Нaтjeчaj

ЊЕМАЧКИ НАЦИСТИ И УСТАШЕ ДОГОВОРИЛИ ПРОГОН СРБА 4. ЈУНА 1941.

Након договора њемачких и хрватских нациста /усташа/, почео је прогон Срба из Славоније, из бјеловарског краја, Мославине, Загреба, Подравине и са Баније… Приредио: Ненад ТАДИЋ Нацистичка Њемачка и власти усташке Независне Државе Хрватске /НДХ/, на састанку у Загребу 4. јуна 1941. године, договориле су исељавање /односно протјеривање/ у Србију око 200.000 Срба. Протјеривање српског становништва са подручја данашње Хрватске /без БиХ, која је такође била дио НДХ/ био је један од сегмената коначног рјешења “српског питања”, а друга два начина биле су ликвидације људи и масовна покрштавања. Према демографским књигама и налазима историчара Владимира Жерјавића, Срби су у НДХ чинили мало више од четвртине становништва – према службеним подацима из

Комеморација за жртве некадашњег логора за Јевреје

На јеврејском гробљу у Ђакову данас је одржана комеморација у помен на жртве некадашњег логора за Јевреје, који је постојао у вријеме Независне Државе Хрватске. Комеморација је започела код спомен-обиљежја на јеврејском гробљу, на којем су положили вијенце представници јеврејских општина из Осијека, Сарајева, Загреба и Београда, те представници града Ђакова, а служен је и вјерски обред. На жртве и Холокауст, као зло које се више не смије поновити човјечанству, подсјетио је предсједник Координације јеврејских општина Хрватске Огњен Краус, а обратили су се и представници Јеврејске општине Осијек, која је организатор комеморације, пренијели су хрватски медији. Комеморацији је присуствовало и неколико преживјелих логораша, који су сада већ у деветој деценији

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала