У Градишци отворена изложба Година страдања – 1942. Историjска изложба Музеjа Козаре под називом “Година страдања – 1942.” отворена jе вечерас у Завичаjном музеjу у Градишци. Аутор изложбе, кустос Музеjа Козаре Ведрана Адамовић истакла jе да изложба кроз аутентичне документе описуjе љето 1942. године, за вриjеме и послиjе офанзиве на Козари. “На изложби jе приказан дио докумената из легата Бошка Башкота, коjи детаљно описуjу период битке на Козари и дешавања у Приjедору и околним селима”, навела jе Адамовићева. Током изложбе приказан jе и филм о усташком покољу цивила у селу Валико Паланчиште код Приjедора, октобра 1942. године. “Излоба и филм посвећени су броjним недужним цивилима у Поткозарjу, коjи су страдали

Музеj Козаре гостоваће са историjском изложбом “Година страдања – 1942” у Градишци, Козарскоj Дубици и Новом Граду, наjавила jе виши кустос историjске збирке овог матичног музеjа Ведрана Адамовић. “У Градишци отварамо изложбу у четвртак, 19. фебруара, и грађани ће jе моћи видjети до 5. марта. Половином марта изложба ће бити отворена у Козарскоj Дубици, а у априлу или у маjу и у Новом Граду”, рекла jе Адамовићева Срни. Она jе рекла да ће приликом отварања изложбе у све три општине бити приказан документарни филм Зорана Радоњића “Да се њима никад не деси”. “Изложба приказуjе шта се дешавало са цивилним становништвом приjе, за вриjеме и послиjе воjне офанзиве на Козари у

На Партизанском гробљу у Мостару данас jе, приликом обиљежавања 70 година од ослобођења града од фашизма, дошло до инцидента у коме jе jедна особа погођена флашом, док jе на зиду на самом улазу исписан графит: “Ваше злочинце и злочине величаjте негдjе источниjе”. На свечано обиљежавање ослобођења Мостара у оваj град стигао jе велики броj антифашиста из разних градова БиХ, као и jедна група из Словениjе. Приликом доласка људи коjи су жељели обиљежити оваj значаjан датум, група младића добацивала им jе и звиждала. Скуп су обезбjеђивале jаке полициjске снаге. У оквиру обиљежавања 70 година од ослобођења Мостара од фашизма положено jе цвиjеће и на спомен-обиљежjу на Мусали. Прошле године jе приликом

Пише: Предраг Ракочевић Срби нису заборавили, али Немци jесу! Протеклих месеци се често говорило и писало, приказивани су и ТВ прилози о почетку Великог рата као и о седамдесетогодишњици ослобођења Београда у II Светском рату. Поjавило се безброj књига о том рату, организовано jе много академиjа и стручних скупова, а прослава ослобођења Београда била jе крунисана посетом руског председника Владимира Путина и воjном парадом давно застарелог српског наоружања и од српских прозападних моћника уништене армиjе, сведене на ниво полициjских снага. Рат jе почео разарањем Београда Али, чули су се ту и тамо и критичари коjи кажу да су Срби у оба рата превише изгубили а за узврат нису ништа добили!

Новообjављени документи обелоданили детаље везане за Конференциjу на Криму од 4. до 11. фебруара 1945. Организациjу скупа у Јалти Стаљин поверио Бериjи МОСКВА ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА ТРЕНУТНО врло лоши односи између Русиjе, САД и Велике Британиjе главни су разлог што се 70. годишњица одржавања чувене Међународне конференциjе у Јалти, на коjоj су донете важне историjске одлуке, обележава скромно и без подсећања на славне дане заjедничког ратовања. Додуше, Јалту нису заборавили историчари, па су организовани научни скупови, али jе на Западу очигледна тенденциjа да се умањи допринос СССР-а у победи над фашизмом. Три лидера земаља победница над фашизмом срела су се на Јалти пре седам децениjа, где jе и одржана чувена

Поникве, Горње Дубраве, Огулин. 31. jануара 1945. године, све житеље села коjе су затекле усташе код куће, поклале су и спалиле у кућама. Њих 30, жена, мушкараца и дjеце     Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. Више у: Злочини у Пониквама у некадашњоj општини Горње Дубраве код Огулина  

Село Шегестин, Двор на Уни  усташе су 29/30 jануара поклале 242 српска сељака. Била jе то  „Ноћ крвавих ножева“   Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Везане виjести: Злочини у Шегестину, Двор на Уни: свjедочење Милке Илибашић  

У Јевреjском културном центру “Арие Ливне” у Бањалуци синоћ jе отворена изложба “Логор Ђаково: Сjећање као опомена”, поводом Међународног дана сjећања на жртве холокауста. Сенатор Републике Српске Арие Ливне рекао jе да jе оваj дан велики дан ослобођења концентрационог логора Аушвиц, али и jедан од наjтрагичниjих дана у коjем се подсjећа на милионе жртава Јевреjа, Срба и антифашиста из циjелог свиjета. “Наш поглед треба да буде уперен ка будућности. Прошлост не можемо промиjенити, али треба да сачувамо успомену на наше мртве”, рекао jе Ливне. Он jе указао и на потребу развиjања свиjести о томе да се фашизам, нацизам и антисемитизам враћаjу. “Треба обратити пажњу и не заборавити да смо се

Поводом обиљежавања Међународног дана сjећања на жртве холокауста, у Јевреjском Културном центру “Арие Ливне” у Бањалуци данас ће бити отворена изложба “Логор Ђаково: Сjећање као опомена”. Изложба ће бити отворена у 19.00 часова, наводи се у саопштењу Јевреjске општине Бањалука. Међународни дан сjећања на жртве холокауста установљен jе 1. новембра 2005. године резолуциjом Генералне скупштине УН. На таj дан 1945. године совjетска Црвена армиjа ослободила jе концентрациони логор Аушвиц и сусjедни Биркенау, наjвеће стратиште у историjи човjечанства гдjе jе уморено 1,5 милиона људи, од тога милион Јевреjа. У Другом свjетском рату страдало jе, поред осталих, више од шест милиона недужних жртава припадника jевреjског народа. Извор:  Везане виjести: Бањалука- отворена изложба о страдању Јевреjа –

У Средњошколском центру “Ђуро Радмановић” у Новом Граду приређена jе изложба поводом Међународног дана сjећања на жртве холокауста. Риjеч jе о биографиjама и фотографиjама жртава холокауста и оних коjи су преживjели. За изложбу jе употриjебљен едукативни материjал из Мемориjалног центра “Јад Вашем” у Јерусалиму и из Спомен-подручjа “Доња Градина”. Организатор изложбе, професор српског jезика и књижевности Илиjан Кузмановић рекао jе да jе циљ подизање свиjести о култури сjећања. Кузмановић jе истакао да jе изложба постављена циљано да послужи као подстицаj за размишљање. “Живимо на подручjу коjе jе свега неколико десетина километара удаљено од Јасеновца и Градине и мислим да барем на овом поднебљу има доста породица коjе су имале неког

Срби су на Мали Божић (Православну Нову годину) страдали у више наврата: 1942 14. jануара 1942. године усташе су побиле око 350 српских мjештана славонских села Јоргића, Зубића, Добрића, Кометника и Секулинаца. Исти дан у селу Драксенић код Босанске Дубице су на монструозан начин поубиjали 207 Срба. Од тога у православноj цркви су убили 64 жена, дjеце и стараца. 1993 Припадници тзв. “Армиjе БиХ” 14. jануара 1993. године извршили су злочин над недужним српским становништвом у селу Јелачићи, општина Кладањ. Тог дана убиjено jе 17 Срба, углавном жена и дjеце.   Везане виjести: Сjећање на наjвећи покољ Срба у Славониjи Покољ у цркви у селу Драксенић 1942. године МОЈ ПУТ

Све становнике Милетићеве улице у Новом Саду, хортиjевски окупатор jе побио на улици, одвезао лешеве на Штранд и бацио под лед. 23. jануар 1942. – Елитна Милетићева улица у Новом Саду, истребљена од стране хортиjевског окупатора! Све њене становнике хортиjевски окупатор jе побио на улици, одвезао лешеве на Штранд и бацио под лед. Ово jе тек jедно сведочанство о судбини преко 5.000 грађана Новог Сада 23. jануара 1942. У тоj улици данас нема ни спомен плоче Жртвама! 23. jануара 2015. у 15.00 часова од Соколског дома креће Марш живих под геслом “Дунав те њиховим очима гледа” до Штранда. Коме ниjе до медиjско-политичке помпе и сликања, него до сећања на патње

Петриња, православно гробље. Усташе су 7. jануара 1942. На православни Божић поклале 49 Срба из села Комоговине, Јошевице и Моштанице.     Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.  

Градоначелник Приjедора Марко Павић рекао jе данас да се оваj град поноси борцима Народноослободилачког рата /НОР/, jер су они ударили темеље ономе што данас има. “Њихова борба против фашизма, хероjство коjе су показали, као и одговорност према заjедници коjу су градили, може данас служити свима нама за примjер, као и за све будуће генерациjе”, рекао jе Павић, коjи jе данас ветеранима НОР-а у просториjама Градског одбора СУБНОР-а уручио пригодан новогодишњи промотивни материjал. Он jе додао да jе посjетио борце НОР-а у знак сjећања за оно што су урадили, како би им исказао поштовање и пожелио срећне предстоjеће празнике. Предсjедник Градског одбора СУБНОР-а Вељко Родић каже да без подршке локалне заjеднице

У Музеjу Козаре у Приjедору вечерас jе отворена документарно-историjска изложба под називом “Година страдања – 1942”, коjа садржи избор из легата Бошка Башкота. Аутор изложбе виши кустос Музеjа Ведрана Адамовић рекла jе да су сви документи представљени на изложби из легата истакнутог учесника Народноослободилачког рата /НОР/ Бошка Башкота /1922-2013/, коjи jе 2007. године овоj установи уступио више од 1.000 копиjа архивске документациjе из периода НОР-а. “Изложба се састоjи из 11 цjелина, од коjих би свака могла бити и самостално постављена, а све обрађуjу позадину офанзиве на Козари и jесењу офанзиву коjу jе провела њемачка група ` Хофман` у оквиру свога чишћења Козаре”, рекла jе Адамовићева. Она jе додала да изложба

Као и све остале жртве тоталитарног режима, и последњи jугословенски краљ и први престолонаследник наше републике ушли су у процес рехабилитациjе приватном инициjативом     Чедомир Антић КАО и све остале жртве тоталитарног режима, и последњи jугословенски краљ и први престолонаследник наше републике ушли су у процес рехабилитациjе приватном инициjативом. Република Србиjа jе знала да некако после дуготраjног jугофилног и кроатокомунодичког лутања преузме славу, традициjе, имовину, законе и надања српске монархиjе… Умела jе да затражи континуитете и субjективитете, а када jе потребно и да се позове на партизанске године – заборави стаљинизам, а подвуче антифашизам. Ипак, она никада ниjе била спремна да преузме одговорност. У име демократиjе требало jе да се

У храму у Српскоj Тишини, код Шамца, данас jе служена литургиjа, након чега jе код заjедничког споменика служен парастос за борце погинуле у посљедњем отаџбинском и Другом свjетском рату, те положени виjенци и цвиjеће. У отаџбинском рату у овом мjесту погинуло jе 10 бораца и троjе цивила. У Другом свjетском рату погинуло jе 128 мjештана Српске Тишине, од коjих су 1. децембра 1944. године усташе из НДХ свирепо убиле 59 Срба, међу коjима и десеторо дjеце. “Апелуjем на све да не заборављаjу историjу, да осудимо зло коjе jе неко био спреман да учини. Не желимо ником зло, а треба да његуjемо своjу културу и традициjу”, рекао jе начелник општине Шамац

Пише: Драгиша Вулин Зашто се Хрвати тако грчевито противе Великоj Србиjи? Шта jе то што смета Хрватскоj у Шешељовоj (српскоj) идеологиjи? Одговор jе прост, не желе да изгубе оно што су окупирали и добили, а ниjе никада било њихово. Пуштањем на слободу Војислава Шешеља, Хрватска се забринула некаквом реинкарнацијом ткз. великосрпског сна о Великој Србији, како то Шешељ каже до Карловца и Карлобага. Оно што посебно иритира је политички иступ хрватских званичника, о неком враћању у ратне 90-те и запаљива националистичка реторика, која је усмјерена према Србима, Србији и  Шешељу. Хрватска је успјела у ЕУ, да наметне резолуцију о Шешељу, која вјероватно није креирана у Хрватској, већ у Њемачкој, а

У Мемориjалном центру“Стара вода“ у насељу Пукиш, на размеђи општина Брчко, Челић и Лопаре, у понедjељак 24. новембра 2014. године служен jе молитвени помен за 104 невине српске жртве из села Миросаваца у општини Лопаре коjе су 27. новембра 1941. године на звjерски начин ликвидирале муслиманске усташе из сусjедних Челића и Кораjа. Међу уклесаним именима жртава jе 64-оро Јовановића, а 68-годишњи Радивоjе, данас наjстариjи потомак ове породице памти и преноси, како каже, научено из бакине приче. „Покупили су их 26. новембра под изговором да их са ратног подручjа воде на сигурно. Преноћили су у Челићу, а сутрадан поклани на „Староj води“. Један од заробљених, тада дjечак, успио jе побjећи, а умро

На мjесном гробљу у Равницама код Новог Града jуче jе служен парастос и прислужене су свиjеће за 168 мjештана овог српског села коjе су усташе убиле 25. новембра 1943. године. Парастос jе служио православни свештеник Небоjша Њежић, а потом су делегациjе општинске Борачке организациjе и Мjесног одбора СУБНОР-а положиле виjенце код спомен-обиљежjа жртвама фашистичког терора и спомен-обиљежjа погинулим у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Предсjедник одбора СУБНОР-а Љубиша Пауковић рекао jе да су 25. новембра 1943. године усташе побиле 168 цивила – жена, дjеце и стараца. “Оваj злочин починила jе усташка казнена експедициjа чиjи jе крвави пир зауставио мрак. Побили су све што су нашли живо – клали су, а неке су

Режисер Емир Кустурица оциjенио jе да бошњачки интелектуалци упорно настоjе да дjецу бораца против нациста „реформишу“ у фашисте, а да геноцид у Андрићграду виде само они чиjи су се дjедови борили на страни нациста у редовима усташа и Ханџар-дивизиjе. „Наjгласниjи борац против просвjетне и културне функциjе Андрићграда jе морално инсуфициjантни Сидран /тако га назива jедан сараjевски хегелиjанац/, коjи не документуjе геноцид о коме тако често говори него га истиче као опште мjесто, маше њиме и срозава га као и властити живот“, написао jе Кустурица у ауторском тексту обjављеном у београдскоj „Политици“. Наводећи како jе „оваj духовни бескућник“ сугерисао да се Република Српска огради као Аушвиц и да се Андрићград претвори

Не морамо пропагирати братство и jединство, симболе Француске револуциjе, не морамо се претjерано ни вољети, али морамо сурађивати –то jе услов нашег опстанка. Имамо материjалну, хисториjску и интелектуалну одговорност да оправдавамо наше бивање на овом тлу, да оправдавамо хисториjски ход по овоj земљи и да живимо еванђеље, истиче Данило Љуботина, архимандрит рођен у Пероjу, коjи се након десет година избивања вратио вjерно служити своjоj црквеноj заjедници у Хрватскоj На истарско се тло давнога 26. jула 1657. искрцало 13 породица, предвођених свештеником Михаjлом Љуботином; 77 православних душа баркама jе допловило из Црне Горе и настанило се у опустошеном Пероjу. И четири виjека послиjе, тамошња заjедница чува своjе име и пориjекло, а